Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, imam utisak da vam ovaj zakon nije prijemčiv i da ne možete ni sami da se složite sa mnogobrojnim odredbama i sa onim što on predviđa.
Vi, kao pravnik i kao profesor univerziteta, teško da možete za ovaj zakon da kažete da ima sistemski karakter.
Pripremajući se za ovu tačku dnevnog reda podsetila sam se na, a vi ste dali neki predmet, početak osnivanja agencija u Srbiji i na činjenicu da vi imate tri sistemski različite vrste agencija, a jedan zakon, koji je, u narodnom žargonu, zbrda-zdola napravljen.
Ako vam pročitam prvu rečenicu u obrazloženju videćete da sam u pravu, kao i uvažene kolege narodni poslanici koji su voljni da sve ovo u 01,30 slušaju. Za nas, kojima je, odnosno pojedinima je popustila koncentracija ovo je potpuno nesuvislo obrazloženje koje do sada nije prikazano, niti se pojavilo u nekom obrazloženju zakonskog teksta. Kaže, pored ustavnih osnova za donošenje zakona, razlozi za donošenje zakona: "Razvoj uprave i širenje njenih poslova nalažu potrebu za stvaranjem novih, novim poslovima prilagođenih statusnih oblika koji su u stanju da izvršavaju nove poslove"
Ako neko od vas može da razume šta ova rečenica znači, i u 10 ujutru i u 01,30, ja mu odajem priznanje, ali mislim da je ovo zaista neprihvatljivo zato što u suštini zakon ne donosi ništa novo, osim što vi želite da nešto što je naišlo na veoma negativan odijum javnosti legalizujete na ovaj način.
Malopre mi je kolega uzeo za noćas ekskluzivno pravo da spomenem prvog među krivcima – Aleksandra Vlahovića, bivšeg ministra za privredu i privatizaciju, ali vratiću se korak nazad i podsetiću vas na nekoga ko se zove Božidar Đelić.
Dakle, to je čovek koji je došao 2001. godine u Srbiju, odnosno tada počeo da ministruje, otpočeo kroz paket zakona u aprilu 2001. godine da nam promoviše agencije kao takve. Onda su se one neverovatnom dosovskom progresijom množile. Samim tim, reakcija javnosti je bila sve negativnija i ono što je danas najveća boljka u Srbiji jeste postojanje Agencije za privredu i privatizaciju, a i – ni malo važna po svom "značaju", jer zaista ogromnu štetu nanosi zaposlenima u zdravstvu i pre svega građanima koje to pogađa zato što su poreski obveznici i samim tim pune budžet – Agencija za lekove i zdravstvena sredstva.
Nivo, odnosno stepen kriminala koji je do sada otkriven, pranje novca i sve ono što su uradili funkcioneri, zapravo oni koji nikako, po mom skromnom ubeđenju, neće doći pod udar Zakona o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, jeste nešto što je zaista u Srbiji nezabeleženo u poslednjoj deceniji.
Kada se oni koji su ojađeni, a uglavnom su to radnici koji su stavljeni bez posla u procesu privatizacije, obrate Agenciji za privatizaciju (jer najčešće su narodni poslanici iz ovog saziva imali susrete sa ljudima iz te agencije), dolaze do neverovatnog stepena osionosti, bahatosti i nerazumevanja i pre svega njihovog tumačenja.
Da su oni u pravu, da ne može ništa da se vrati na početak, da ne mogu da utiču na dalji tok privatizacije. I, onda se postavlja pitanje zašto se osnivaju agencije i kakva je njihova svrha.
Pre mesec dana, nešto manje, ministar Velimir Ilić nam je govorio o Zakonu o poštanskim uslugama. Kolege poslanici, moram da vas podsetim da je tu ustanovljena jedna agencija i da je jednim amandmanom, gle čuda, plata direktora agencije, predsednika upravnog odbora i članova upravnog odbora smanjena za celih 20 posto, a suma je bila neverovatna i čak mnogo veća nego ova neprimerena poslanička plata koju ste vi dodelili sebi i na taj način pokazali kako tretirate današnju ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji.
Nije bilo potrebno da vam kažem samo ovu rečenicu da se trgnete iz sna, vi koji ste možda zaspali, a da vas podsetim na to da radnici u Srbiji koji traže posao, a njih je danas preko milion, nažalost, ne mogu da prihvate da se na ovakav način, kroz tri vrste agencija, one ustanovljavaju.
Pre svega, zbog toga što nije tačno, kao što stoji u članu zakona koji nam je predložen i za koji sam sigurna da ne može sigurno da naiđe na odobrenje od strane ministra, da javna agencija vrši razvojne i stručne poslove, saglasno svrsi svog osnivanja, najpre zbog toga što znamo da je ove godine izdvojeno 12 miliona evra za finansiranje svih dosadašnjih agencija. Ako se tom progresijom nastavi, kao što jedan kolega ovde reče, treba nam još na desetine agencija, onda će se taj iznos za sledeću budžetsku godinu popeti možda do neverovatnih dve, tri ili pet milijardi dinara.
Čemu to i šta su one učinile, a pogotovo Agencija za podsticanje preduzetništva, razvoj malih i srednjih preduzeća, rekla sam vam na primeru Agencije za privatizaciju – da bi se poboljšao opšti privredni ambijent. Kome i čemu danas služi Agencija koja vrši poslove iz nadležnosti zdravstva i prometa zdravstvene opreme i lekova? To je danas najpogodnije tlo za vršljanja i za kriminal najgore moguće vrste. Zaposleni u zdravstvu u celoj Srbiji znaju da je to tako. Samo neke od primera vam je danas ovde rekao kolega Paja Momčilov.
Da li vi smatrate, ako su neki od vas, ali sada se ispostavilo samo deklarativno, bili kritičari prethodne DOS-ovske vlasti, da nas ovakvi zakoni vode u bolju budućnost i stvaraju mogućnost da ova zemlja ide putem napretka i da se u svim segmentima društvenog života za koje su predviđene agencije stvara neki napredak? Mi mislimo da to nije slučaj. Nagomilane funkcije, direktori, upravni odbori i, naravno, svemu tome da aminuje Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, ne samo da nije dobar put, već je potpuno bespotreban.
Kao što reče gospodin Aleksandar Vučić, niti ćete imati mogućnost da, na osnovu prošle godine u aprilu mesecu usvojenog Zakona o sukobu interesa pri vršenju javnih funkcija, kontrolišete ove ljude koji će da vršljaju i da troše budžetska sredstva (opet vam ponavljam, preko milijardu dinara, odnosno 12 miliona evra), niti ćete pomoći bilo kome u Srbiji danas kome je ta pomoć najpotrebnija.
Zar nije bilo normalno da se odreknete takve vrste "usluga" koje se ustanovljavaju ili su ustanovljene agencijama, a da 12 miliona evra preusmerite onima kojima je danas u Srbiji najpotrebnija pomoć: za zdravstvenu, socijalnu zaštitu, za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, za sve ono što danas od vas traže građani Srbije, za školstvo, za zdravstvo.
Ovo što se danas napravilo i što mi danas u Srbiji imamo ispraviće se ne jednim potezom pera, ali stavljanjem van snage i ovog zakona i ispravkom kroz sve zakone gde postoje te agencije. To će se desiti veoma brzo. U sledećoj budžetskoj 2006. godini vlada srpskih radikala, i eventualno nekog njenog koalicionog partnera, ako nam bude bio potreban, neće u budžetu predvideti sredstva, ni jedan jedini dinar, a kamoli milijardu, za raznorazne agencije koje se legalizuju ovim zakonom.
Sve ćemo da ih ukinemo i time stvorimo mogućnost da ministarstva nadležna za poslove za koje su osnovana vrše svoju funkciju, a da građani ne izdvajaju od teško stečenog novca u budžet za finansiranje ovakvih i nekih drugih, ne daj bože novih, agencija.