Hvala na dobrim željama. Vreme je po Poslovniku isteklo.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNIM AGENCIJAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, Ljiljana Nestorović, Meho Omerović, Milan Marković i Snežana Lakićević-Stojačić, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije – jedan sat tri minuta 36 sekundi, Demokratska stranka - Boris Tadić – 44 minuta 24 sekunde, G17 plus – 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije – 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi po pet minuta, saglasno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Istovremeno vas obaveštavam da su ovlašćeni predstavnici za ovu tačku ispred poslaničke grupe SPO-NS Miodrag Stamenković, a ispred SPS Zoran Anđelković.
Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres.
Da li predstavnik predlagača dr Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, želi reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažavajući činjenicu da ste danas doneli odluku da se noćas radi do okončanja rasprave o ovoj tački dnevnog reda ja ću se pridružiti svojim najkraćim mogućim izlaganjem u ovom uvodnom delu. Naravno, ostajem spreman da odgovorim na sva pitanja koja vas budu interesovala tokom večerašnje rasprave.
Zakon o javnim agencijama, koji se nalazi večeras pred vama, predstavlja nastavak procesa ozakonjavanja agencija koje postoje u pravnom sistemu Republike Srbije, a ja bih još dodao i pokušaj demistifikovanja svega onoga što rade agencije, što se u prethodnim godinama predstavljalo građanima.
Sada ćemo imati priliku da dobijemo jedan zakon koji će predstavljati okvir za budući rad svih agencija koje postoje i svih koje će u budućnosti biti obrazovane.
U našem pravnom sistemu postoje različiti oblici agencija. One su počele da se osnivaju još pre par godina. Među njima su najpoznatije: Agencija za privatizaciju, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Agencija za duvan, Republička agencija za prostorno planiranje.
Da spomenem neke od agencija koje ste vi u ovom sastavu Skupštine usvojili, a to su: Agencija za privredne registre, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Agencija za mirno rešavanje sporova itd.
Dakle, navođenje svih ovih zakona kojima su obrazovane ove agencije ukazuje na činjenicu da u našem pravnom sistemu postoji odsustvo sistemskog zakona koji bi prestavljao jedinstven pravni okvir za funkcionisanje svih agencija koje postoje i koje će u budućnosti postojati. Stoga zakon o javnim agencijama predstavlja jedan sistemski zakon kojim se uređuju agencije kao novi statusni oblik koji postoji u našem pravnom sistemu, kao imalac javnih ovlašćenja. Time se predviđaju pravila za rad agencija.
Sama javna agencija se određuje kao organizacija, sa položajem pravnog lica, koja vrši razvojne, stručne ili regulatorne poslove koji su od opšteg interesa.
Samo kratko ću spomenuti neka od možda najvažnijih rešenja. Što se tiče organa javne agencije koje predviđa ovaj zakon, to su upravni odbor i direktor javne agencije, pri čemu mislim da zaslužuje pažnju rešenje da osnivač, a po ovom zakonu to mogu biti Republika, pokrajina i jedinice lokalne samouprave, imenuje upravni odbor, direktora, ali ovoga puta isključivo na osnovu konkursa, i to na osnovu stručnih kriterijuma koji će biti određeni za svakog konkretnog nosioca funkcije, posebnim zakonom kojim bude obrazovana svaka od tih agencija, i to, što se predviđa ovim zakonom, na period od pet godina.
Takođe, sva ova lica koja se imenuju od strane osnivača, i upravni odbor i direktor, imaju status funkcionera, u smislu Zakona o sprečavanju sukoba interesa. Za njih će, kao i na sve nas koji smo nosioci funkcija u Narodnoj skupštini, odnosno Vladi Republike Srbije, važiti Zakon o sprečavanju sukoba interesa. Mislim da zaslužuje pažnju činjenica da niko ko je narodni poslanik ili funkcioner u Vladi Republike Srbije neće moći da zauzme mesto u upravnom odboru, niti da bude direktor ni jedne agencije u Republici Srbiji.
Poslovi koje obavljaju ove agencije, najkraće rečeno, mogu da se svrstaju u tri grupe. To su: razvojni poslovi (za njih će se obrazovati razvojne agencije), stručno-analitički poslovi (obrazovaće se stručne agencije), uređivanje pravnih odnosa, odnosno regulatorni poslovi (za obavljanje tih poslova će se obrazovati tzv. regulatorne agencije).
Naravno, zakonom su predviđene i odredbe o zaštiti opšteg interesa u radu javnih agencija, koje do sada nisu postojale, i to u vidu prava osnivača da imenuje članove upravnog odbora, kao i da imenuje direktore i, naravno, da daje saglasnost na najvažnije akte koje budu donosile javne agencije.
Na kraju, što se tiče finansiranja javnih agencija, predviđene su različite mogućnosti finansiranja, počev od budžeta, pa do naplaćene cene za usluge koje budu građanima pružale ove agencije. Što se tiče cena usluga, tu takođe treba naglasiti da zakon predviđa samo ekonomsku, ne tzv. tržišnu cenu. Razlika je u tome što ekonomska cena obuhvata onu cenu koja odgovara stvarnim troškovima koje agencija ima za usluge.
Što se tiče korišćenja viška prihoda nad rashodima koje budu ostvarivale ove agencije u budućnosti, tu je zakon izričito predvideo da može da se radi samo o ostvarivanju svrhe u tri oblasti, a to je: za razvoj poslova javne agencije, za materijalno stimulisanje zaposlenih u agenciji i da se višak može uplaćivati u budžet osnivača javne agencije.
Zahvaljujem vam se na pažnji i ostaću sa vama do kraja rasprave, da odgovorim na pitanja koja vas budu zanimala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Odbora za pravosuđa i upravu - Jovan Palalić, predsednik Odbora? Zakonodavnog odbora - Miloš Aligrudić, predsednik Odbora? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Aleksandar Vučić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo smo slušali ministra i od ministra smo čuli nekoliko rečenica koje stoje u nekoliko prvih članova zakona i u nekoliko prvih redova obrazloženja zakona. Dakle, jedno tri puta na različite načine nam je ponovio o razvojnim poslovima, stručnim i o regulatornoj funkciji koju treba da obavljaju agencije. Baš lepo, gospodine ministre, dobili ste i zasluženi aplauz. Nisam siguran da su svi baš pažljivo slušali šta ste govorili.
Ono što moram da kažem, to je principijelno neslaganje srpskih radikala sa stvaranjem novih agencija. Sada ću vam na jednom primeru pokazati zašto to nije dobro i kako se samo troše državne pare, pare građana Srbije. Naime, vi ste naveli ovde nekoliko ključnih agencija: Agenciju za duvan, Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, Agenciju za privatizaciju itd.
Znam da su i u ranijem vremenu neki počeli sa stvaranjem agencija, ne zato što su hteli da pokažu kako će nešto veoma efikasno da funkcioniše i kako će to da bude dobro za građane Srbije, već iz nekoliko razloga koji jesu suštinski. Prvi je potencijalno pranje novca. Drugi je pravljenje više centara političke ili ekonomske moći, da ne bude sve u rukama jednog centra, posebno u koalicionim vladama ili tamo gde postoji vrlo široka koalicija koja u parlamentu obezbeđuje većinu. Treća stvar je da niko živ ne zna ko je za šta zadužen, koji je čiji posao, šta su čije ingerencije, da bi svako u pojedinim trenucima mogao da izbegne određenu odgovornost.
Evo vam primer – Agencija za privatizaciju. Agencija za privatizaciju danas obavlja direktno poslove Ministarstva za privatizaciju. Hoćete dokaz? Isključivo se bavi upravnim poslovima. Da li je tako, gospodine Cvetkoviću? Gotovo isključivo. Dakle, ako je nešto posao državne uprave, nadležnog, resornog organa državne uprave, onda je to da vodi upravne poslove. Sve što donosi Agencija za privatizaciju jesu upravni akti, ili najvećim delom. Onda se postavlja pitanje šta će nam Ministarstvo. Ajde jedno od ta dva sklonite, nema potrebe za oba.
Razumem da ćete mi naći možda u ovom trenutku više argumenata zašto da postoji Agencija, ali mi nećete naći nijedan da postoji takvo ministarstvo. Ako postoji takvo ministarstvo, onda nam ne treba Agencija. Nema apsolutno nikakvog argumenta. Znam da to znaju pravnici iz vaše stranke, verovatno i iz nekih drugih stranaka, koji o tome hoće korektno da govore.
Samo postavljam jedno pitanje - pošto sam pažljivo proučio vaš Predlog zakona, ako se ne varam, možda sam i pogrešio, ispravićete me, ali mislim da član 6. govori o načinu finansiranja javnih agencija. U tom članu se tamo negde kao treće, četvrto navodi, a što u stvari jeste suštinsko značenje, da će se javne agencije finansirati iz budžeta. To smo imali do sada. Znači, svako ko je učestvovao u raspravama do sada, ili u glasanju, ili čitanju akata koji su dolazili pred narodne poslanike, svi su mogli da vide da smo sve agencije do sada finansirali iz budžeta. I, ubacivane su u budžet i u rebalans budžeta i u svakom trenutku smo mogli da vidimo samo kako trošimo više novca.
Zbog čega? Zbog toga što treba da dobijemo novog direktora? Zato što treba da dobijemo nov upravni odbor? Govorite o tome da ti funkcioneri potpadaju pod Zakon o sukobu interesa (podrazumeva se, i moraju da ga poštuju), ali ja vas pitam - a ko to poštuje Zakon o sukobu interesa u ovoj zemlji?
Ima mnogo zakona koje niko živ ne poštuje i navešću vam jedan. Imate čoveka koji je jedan od najviših državnih funkcionera, koji otvoreno pozove ljude, mlade vojnike, da se ne odazivaju na mobilizaciju.
Da li se to goni po službenoj dužnosti? Goni se, znate svi. Da li to neko goni? Ne goni. Koga gonite? Gonite onog što ukrade kilo paprike, ili vaše političke protivnike koji su delili bonove radnicima, a da ih nikada nisu ni videli. Da li je to vaš posao?
Samo hoću da kažem da zakon mora da važi za sve. Ako su agencije napravljene da biste imali nove upravne odbore, da biste imali nove direktore, da bi se samo pravilo, rekao bih, novo slaganje uprave ili nečega što nije baš uprava direktno, iako obavlja upravne poslove, ne zna se baš tačno koji su to poslovi stručni, regulatorni, razvojni... Razumeo sam da je vaša vlada razvojna, da ima strateški, razvojni program. Šta će vam onda još i agencije koje će to da razvijaju još bolje nego vaša vlada?
E sad, da vidimo kakvo je naše iskustvo sa tim agencijama. Kakvog smo mi to velikog dobra videli od tih agencija?
Mogu da se složim da je bolje da postoje bilo kakva pravila, nego da ih nema, da se bar nešto zna. Da se zna način izbora upravnog odbora, način izbora direktora, da postoji kakav-takav sistem, kako ste vi to nazvali u ovom zakonu - samo funkcionisanje agencija, ako one već moraju da postoje. Ali, kažite mi, molim vas, neki rezultat u svemu tome, sem činjenice... A sada ću vam to reći, recimo, oko "Sartida"; vi znate kakav se postupak vodi trenutno. Vi znate da nadležni državni organi pokušavaju da pronađu pravu istinu - zašto je ova zemlja jednu fabriku prodala za 60 miliona evra, manje novca nego što je mogla da dobije po najmanjoj ponudi koja je bila iznad te ponude. A, bilo je ponuda za više od stotinu miliona evra, većih.
Da li to znate? Znate. I znate da je taj postupak u toku. O čemu je reč? Koga ćete da uhvatite sad? To služi za to. Cela priča je u tome što se time izbegava odgovornost. Sada ćete da uhvatite dvojicu protivpožaraca, dvojicu pomoćnika i zamenika, a ključne ljude koji su u tom prljavom poslu učestvovali nećete da uhvatite. I, zato što tu ima i elemenata inostranosti itd.
Zašto? Zato što će neko da kaže - izvinite, ja sam bio na čelu resornog organa državne uprave, nisam bio na čelu Agencije za privatizaciju koja je to sprovodila. Ili će neko drugi to da kaže. Naveo sam vam jedan primer. Imate ih koliko hoćete, na svakom mestu.
Svojevremeno, 1999. i 2000. godine, kada su neki pravili agencije, mi smo se tome suprotstavljali. Nije vredelo. I ti su neki u tom trenutku to pravili da bi mogli da dobijaju više para na te račune, jer je to služilo - prebaci mi pare na agenciju, a ta agencija iznajmi dve ili tri druge agencije. Naravno, to su uglavnom što marketinške usluge, što neke druge usluge. Niko živ u trag ne uđe tome. Vi to dobro znate. Kada su u pitanju usluge, to niko živ ne pohvata, kad, kako i na koji način ste novac oprali, i nikom ništa. To su sve primeri iz bliske prošlosti. To su primeri sa kojima se svakodnevno suočavamo.
Jedino što mene plaši u ovome što ste rekli, to je - ovim se uređuje stvaranje novih agencija. Ma, nemojte, molim vas, više. Nemojte, molim vas, više. Dajte negde nešto, smanjite upravu, smanjite broj članova Vlade. Ma, možete da imate i 50 članova Vlade, ali ukinite 20 agencija zato što će se i time postići značajna ušteda. Neka nešto ide nekim racionalnim putem. Nisam načisto šta stoji iza ovoga i o čemu je ovde reč.
Mogu da razumem ako ćete da nam kažete - evo da nekako regulišemo sam status agencija, izbor unutrašnjih organa, da se bar to zna, da postoji neka vrsta regulative koja se na to odnosi.
Ali, to uz obećanje - čekajte, sada nam stižu nove, jer u obrazloženju se kaže da je većina država EU u pogledu razvoja tzv. nedržavnih subjekata uprave daleko otišla, a nismo ni mi za odbaciti po tom pitanju.
E, ja bih voleo da se mi po nečemu drugom sa njima uporedimo. Da ne bude svake večeri kao ovde - aha, postoje retrogradne snage, to ste vi što mislite drugačije, i mi koji smo veliki, koji nosimo plavu zastavu sa žutim zvezdicama, ne znam već kako izgleda, znam dobro kako ova naša izgleda.
Znači, ključno pitanje je možemo li mi da se poredimo po pitanju ekonomije, privrednog rasta, po pitanju bilo čega sa bilo kim, a ne samo u praznoj priči, u floskulama, u tome kako će samo još ovo i biće nam mnogo bolje. Samo još jedan korak i biće nam mnogo bolje. A narodu sve teže, narodu sve lošije. Ljudi žive sve gore i gore.
Samo hoću da vam kažem da ovo sa agencijama ništa posebno dobro ili ništa dobro neće doneti ni građanima Srbije, osim što će još više novca morati da izdvajaju iz budžeta za potrebe nečega što ne možemo da nazovemo poslovima uprave, već nečega što niko živ ne može baš do kraja ni da razume.
I, voleo bih kada bi to bio slučaj da vi čak i deo ljudstva, u onim agencijama koje postoje, da deo tih ljudi možete da prebacite iz resornih organa državne uprave, jer ti ljudi mogu, ukoliko su stručni, ukoliko zaista jesu eksperti, da na najbolji mogući način obave neke konkretne poslove, koji bi bili od značaja za građane Srbije. Ali, plašim se da je ovo samo nagomilavanje i funkcionera i novih budžetskih korisnika i da građani Srbije neće imati nikakve koristi.
Voleo bih da jednoga dana izađete i da sa govornice pokažete šta, kako i na koji način će biti dobro za građane Srbije. Mi smo ovde zbog njih, a ne zbog nas, ne zbog ove sale, već nešto moramo da uradimo i za te ljude. Hvala vam najlepše.

Hvala vama.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? Izvolite, reč ima gospodin Anđelković.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo, naravno, kada u ovih nekoliko prethodnih godina imamo zaredom formiranje raznih agencija, direkcija i slično, pa još po neka kancelarija, onda smo došli u poziciju da moramo nekako da uredimo te agencije, direkcije, kancelarije i slično.
Posle 5. oktobra osnovni zadatak DOS-a je bio da formira razne agencije, direkcije, kancelarije i da na taj način smesti prvoborce petooktobarske revolucije, da ih zaposli i da reši pitanje razduživanja prema onima koji su im pomagali u toj petooktobarskoj revoluciji.
Ubeđen sam bio i tada, a i sada, nažalost, da te agencije i direkcije nisu ničemu služile, sem za povećanje administracije i povećanje budžeta Republike Srbije. Naravno, baš zbog te činjenice je i došlo do toga da smo mi u 2002. i 2003. godini imali enormno povećanje budžeta, a time smo apsolutno opteretili privredu Srbije i doveli je u poziciju da jednostavno ne može da funkcioniše.
Možemo sada da pravimo kakve god hoćete zakone, treba se vratiti na to. Sećam se onog perioda, naravno više iz knjiga ili iz priča ozbiljnih privrednika, da je zbog politike tehnomenadžerstva 1971. godine smenjeno 2000 direktora i da se privreda Srbije narednih desetak godina oporavljala od promene ili smenjivanja tada vrlo poznatih direktora pod optužbom da su bili tehnomenadžeri.
Nešto slično, samo pod drugom optužbom, pod optužbom da su birani u vreme vlasti SPS (ili SPS i koalicionih partnera, kao što su radikali), desilo se posle 5. oktobra – smenjeno je 30 hiljada ljudi. Kada smenite 30 hiljada sposobnih ljudi, kada ih rasterate, proterate, a dovedete one koji su sedeli negde u zapećku, po "Dunavu" npr., pa se pojave u kriznom štabu i preuzmu "Dunav", pa potroše 37 miliona dolara za tri meseca (samo zato je i došao), onda naravno mora da se formira agencija, da se vidi kako to da se reši i da se prevaziđu problemi i legalizuje ta situacija.
Takvu smo mi situaciju, u stvari, imali u prethodne tri godine vlasti DOS-a, kada se formiralo sijaset agencija. Dobili smo agenciju i za dijasporu, pa je, po podeli resora u okviru DOS-a, svako ko je dobio svoju agenciju zapošljavao svoje partijske drugove. Tako je Vladan Batić zaposlio 30-40 ljudi u Agenciji za dijasporu, a u suštini nije se video nikakav efekat, jer to nije moglo ni da radi. Danas imamo Ministarstvo za dijasporu i ne znamo šta je sa tih 30-40 ljudi koji su radili za dijasporu. Da li su ostali bez posla? Da li su prešli u Ministarstvo za dijasporu?
Ovde smo raspravljali, kada je bilo reči o Zakonu o budžetu, da će se te agencije ukinuti, ali da dobijemo izveštaj šta je sa ljudima, sredstvima, da li smo na taj način uštedeli u budžetu Republike Srbije. Naravno da smo bili tada protiv formiranja agencija.
Ali, kada je već formirano toliko agencija, neophodno je urediti oblast u funkcionisanju tih agencija, da ova skupština i Vlada imaju neku kontrolu nad funkcionisanjem tih agencija.
Danas imamo agencije bez ikakve kontrole. Neke agencije čak nemaju ni upravni odbor, imaju samo direktora. Ti direktori (doduše i po ovome, gde imam primedbu na jedan član) određuju i plate, imaju po 200-300 hiljada plate, po 100-150 hiljada, a nemamo nikakvu kontrolu.
Mi treba iz budžeta da obezbedimo sredstva, da damo pare iz budžeta, da izglasamo taj budžet, a nemamo nikakvu kontrolu nad radom tih agencija.
Potom, imamo agencije za koje ne znamo za šta služe. Imamo obećanje da će se neke ukinuti. Iz tih razloga mislim da je neophodno da se zakon o agencijama usvoji.
Znači, ako ne možemo da ukinemo agencije, onda bar da uredimo tu oblast, da narod zna, da ova skupština može da prati dešavanja u tim agencijama. Ako je već tako, ako moramo da uredimo te odnose, onda se postavlja pitanje da li smo do kraja u ovom zakonu rešili pitanje kontrole agencija, pitanje upravljanja agencijama i stvaranja atmosfere da agencije rade u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, pa i sa ovim zakonskim aktom koji se ovde predlaže, zakonom o javnim agencijama.
Na primer, u članu 2. se govori o neposrednom nadzoru, ali i političkom nadzoru. Ne znam u kom smislu se misli da se vrši taj politički nadzor, sem ako se ne misli preko upravnih odbora, ako se u delu zakona govori da agencije mogu da imaju direktno izabran upravni odbor mimo Vlade i predloga Vlade.
Ako direktor, po ovom zakonu, ima pravo da sam donosi pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, mislim da je neophodno da dobijemo pojašnjenje na koji način će Vlada, Skupština, pa čak i preko upravnog odbora, koji bira najmanje polovinu, kako predlaže zakon, kontrolisati direktora da on ne kaže - evo, moja sistematizacija predviđa 150 ljudi u ovoj agenciji, a logično bi bilo 30 ljudi.
To znači da nedostajuća sredstva mi moramo u budžetu Republike Srbije da predvidimo za tih 150 ljudi, nezavisno od toga da ta agencija nema potrebe da ima 150, nego može da radi sa 20-30 ljudi.
U članu 21. vrlo precizno piše da je delokrug rada direktora da on napravi sistematizaciju radnih mesta.
Prema tome, to je njegovo inokosno ovlašćenje. Ako je tako, onda može da zaposli i da tom sistematizacijom predvidi broj radnika koliko hoće, a da mi sutradan imamo obavezu da u budžetu servisiramo faktički sva ta radna mesta, iako na drugim mestima imamo toliko nezaposlenih ljudi.
Naravno, mi ćemo podržati zakon o javnim agencijama kako bismo pokušali da pomognemo da se uvede red bar u tim agencijama koje su formirane, kako bismo došli u poziciju da znamo na koji način se kontroliše to, ali tražimo da se uvaži jedan broj amandmana, koje nismo mi podneli, nego druge poslaničke grupe.
Podržaćemo neke od tih amandmana koji govore o tome da Vlada ne može da se odrekne prava uticaja, jer iz ovoga može da se tumači da se Vlada, na neki način, ne odriče prava uticaja na rad agencija, s jedne strane; s druge strane, da se ograniči pravo direktora, ne mislim na broj mandata, kako je tu predviđeno, nego da on, kada je reč o sistematizaciji, programu i sličnim stvarima, nema inokosno pravo bez odluke upravnog odbora, čiju većinu bira Vlada Republike Srbije.
U tom smislu, mislim da u ovom zakonu mora da se predvidi veća uloga Vlade i Narodne skupštine, ako želimo da zakonom uredimo ove postojeće i neke buduće agencije koje bismo formirali.
Prema tome, podržaćemo zakon, a molimo da se u skladu sa raspravom prihvate ti amandmani, kako bi se uspostavio red u agencijama, direkcijama i kancelarijama koje su formirane u vreme DOS-ove vlasti.

 Hvala, gospodine Anđelkoviću.
Reč ima gospodin Miodrag Stamenković, ovlašćeni predstavnik SPO-Nova Srbija.

Gospodine predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ove sitne sate nisam imao nameru da govorim, ali sam podstaknut neverovatnim nerazumevanjem suštine novog javnog menadžmenta, a to je osnova svega ovoga čemu vodi ovaj zakon, odnosno sistemskim promenama, i to veoma bitnim, a okrenutim pre svega prema korisnicima, kako bismo državnu upravu odnosno njene funkcije što više približili građaninu.
Nažalost, ovo što smo do sada čuli je žal za tradicionalnom državom, birokratizovanom državom, čije su osnovne odlike centralizacija, potpuna regulativa, preopterećenost pravilima, ograničenje slobode inventivnosti građana i stvaranje jedne nove elite i privatnih privilegija umesto društvenih interesa.
To je tradicionalna država, koja po svojoj organizaciji odgovara industrijskom društvu, koje je prošlost, pa i kod nas, a ne novom informatičkom društvu koje je, slično veštačkoj inteligenciji i informatičkim tehnologijama, okrenuto uvek ka dograđivanju, povratnoj informaciji, u ovom slučaju od strane korisnika, kako bi se funkcija društva što više približila njima.
Nije problem kod tradicionalne države u ljudima, problem je u sistemu. Zato je ovo suštinski sistemski zakon koji uvodi taj tzv. novi javni menadžment, a njegove osnovne odlike su: razdvajanje strateške javne politike od operativnog upravljanja, briga za rezultate, a ne za proces i procedure, orijentacija ka potrebama građana, a ne interesima organizacija ili birokrata, orijentacija da se korisnicima odnosno građanima pruži vrednost za novac, za javni novac - adekvatna usluga, i povlačenje države iz oblasti direktnog pružanja usluga, prenošenjem usluga na ove, kako ih prethodnici nazvaše, maltene ozloglašene agencije.
Takav transfer vlasti ima suštinski cilj da uslugu što više približi korisniku, da korisnik može da utiče na kvalitet usluga; normalno, 50% upravnih odbora su predstavnici korisnika.
Trideset godina se u svetu javna uprava, odnosno javni menadžment transformiše, sa manje ili više uspeha. Samo jedan slučaj da vam navedem, da to nije tako strašno: u državi koja je prethodnica "vestminsterskog" načina organizovanja, u Britaniji 1998. godine su imali 138 javnih agencija, sa 386.000 zaposlenih ili 75% državnih službenika. Onaj ko površno sluša brojke, reći će - pa to je strašno, 75% državne uprave je izvučeno iz države, decentralizovano i depolitizovano.
Šta to znači, zbog javnosti? Mi upravo kod nas imamo suprotan proces, borimo se protiv njega. Evo jednog primera. Pogledajte na nivou lokalne samouprave. Sa sadašnjim Zakonom o lokalnoj samoupravi i sa odlukom Vrhovnog suda da su odbornici vlasnici mandata, u većini opština imamo da svaka sledeća sednica skupštine opštine donosi novu koaliciju.
Svaka nova koalicija menja sve, od direktora do čistača u javnim preduzećima. Totalno dovodi do jednog strahovitog stresa u celom državnom sistemu.
Znači, svaki izborni ciklus je stresna pojava. Zato treba depolitizovati javne službe i tome služe javne agencije.
Pogledajte do čega smo doveli: da su danas kod nas, pre svega na lokalu, ljudi počeli da pište pa kažu - pa dajte, koliko vas ima partija, dajte u svako javno preduzeće svako po jednog čoveka, pa koji je na vlasti neka njegov bude direktor, ostali neka budu na "stendbaju", ali nemojte da svakih toliko vremena imamo totalni diskontinuitet u poslovanju. Tome služi depolitizacija, a ako ne shvatate o čemu pričamo, onda uopšte ne razumete temu.

Da se ne vređamo samo.

U sistemima koji su fleksibilni ovakva transformacija i nije neophodna. Međutim, u državi, odnosno u Republici Srbiji, koja se odlikuje izuzetnom krutošću političkog sistema neophodna je ovakva decentralizacija, depolitizacija i transfer državne uprave upravo na ovakve javne agencije.
U onih 138 agencija koje sam spomenuo u Britaniji ne postavlja država direktore, birani su na javnim oglasima. U tome je suštinska razlika.
Zato će se ove agencije koje sada imamo transformisati, odnosno prilagoditi u duhu ovog zakona, jer taj zakon ima za cilj samo da kao kapa ujednači sve sadašnje i buduće agencije, kojih će, nadam se, biti toliko da dovoljno državu decentralizuju i da konačno zaboravimo one, da izvinite, šalterčiće deset sa deset u nivou pojasa, da se što više sagnete i da se javite službeniku koji ima previše regulative tako da ne može da završi svoje poslove, pa imamo slučaj da je potrebno po 236 dana da se dođe do pojedinih dozvola.
Trebamo državu sa takvom javnom upravom koja će u svakom trenutku građaninu, korisniku pružiti maksimum usluge, na taj način mu deo i naplatiti, vrednost za novac, i da pokušamo da stvarno dobijemo jednu efikasnu državu koja neće kod svakog izbornog ciklusa pući odozgo do dole.