Dame i gospodo, naravno da je povređen Poslovnik, jer narodni poslanici su obavezni, kao što znate, ne samo da govore istinu, nego i da govore ono što uglavnom sami pripreme. Iz ovoga što je gospođa ili gospođica Blagica pročitala, moram da primetim da se krije duh Danice Drašković.
U svakom slučaju to njoj ne zameram, to je njena poslanička, politička i parlamentarna obaveza, ali mi ceo dan ovde raspravljamo o nečemu što nije tema današnje rasprave. Tema današnje rasprave je progon porodice bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije. Danas mi možemo suditi o političkim strankama na jedan ili na drugi način.
Naravno da mi znamo da ste vi politički protivnici SPS-a, Slobodana Miloševića ili SRS, Vojislava Šešelja i bilo koga drugoga. To je vaše političko pravo da mislite drugačije, to je vaše političko pravo da kažete da je vaša politika pogrešna ili ispravna. Niko nema pravo da izriče unapred presude i ocene o nekima o kojima suđenje još nije ni završeno.
Vi znate, kada je sada Božidar Đelić govori o tome kako ne treba izvršna vlast da se meša u sudsku vlast, kada su bili pohapšeni neki ministri bivše DOS-ove vlasti, kao Marija Rašeta, odmah je rečeno da se oni oslobode iz pritvora, da niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv, a za socijaliste i radikale delom, jer nisu bili u tolikoj meri u zatvorima, unapred je bilo predviđeno, ne ona parola "niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv", nego je svako morao da dokazuje na sudu svoju nevinost, umesto da oni koji ga terete dokazuju da je neko kriv.
Prvo se objavi presuda, pa se onda posle toga objavi kako nije ni došlo do nekog političkog procesa. Vi govorite o dnevnicima RTS-a. U vreme DOS-ove vlasti socijalisti su mogli da se pojave u dnevnicima samo kada je neko uhapšen.
Naravno, ne bih govorio o tome kako svako ocenjuje političku vladavinu, da li je bila demokratija ili diktatura, ali svi moraju da shvate da je vreme pretnji i političkih pritisaka, fizičkih prisiljavanja, prošlost. SPS nema nikakve veze sa bilo kojim zločinom iz prošlosti. SPS nema nikakve veze sa onim što se i danas ovde spočitava nama i predsedniku Srbije, i to želim javno i otvoreno ovde da kažem.
S druge strane, mnogi treba da objasne šta su radili u vreme posle 5. oktobra. Da li je to bila demokratija ili diktatura?
Da li se ovde glasalo iz Bodruma, iz Soluna, da li su se ovde cepale poslaničke grupe i podmićivali poslanici, da li su hapšeni ljudi na osnovu odluke političkih lidera, da li je Slobodan Milošević odveden iz zatvora i kidnapovan na osnovu naređenja neovlašćenog lica, pomoćnika ili zamenika, ne znam šta je tada bio ministra Batić, gospodin se zvao Vulić.
Hoće li neko za to odgovarati, za kršenje Ustava i zakona. Što se toga tiče, želim da zaista ovde ukažem na to da bi trebalo da razgovaramo o suštini ovog problema. Ovo nije politička rasprava. Ako želite političku raspravu i političko nadmetanje, pa nadmetaćemo se.
Ovde su spominjani jogi letači. Ako neke stranke nastave ovako da rade, jogi letači će za njih biti politički uzor. Znači, što se nas tiče, SPS-a, još jednom kažem - mi smo se danas okupili ovde na osnovu zahteva 104 poslanika, znači, 82 poslanika SRS i 22 poslanika SPS-a, da raspravljamo o temi na koju imamo pravo. Otkud vama pravo da kažete da predsednik ne sme da zakaže tu sednicu.
Predsednik ne zakazuje tu sednicu, zakazuju je poslanici, a predsednik samo određuje vreme kada će sednica biti održana.
Vi koji govorite o demokratiji i toleranciji, za vas je demokratija samo kada vam protivnik visi na banderi ili se nalazi u CZ-u, ili ako mu ne možete ni tu ništa, da ode u Hag.
Što se toga tiče, dobro je poznato i suđenje će jasno pokazati ko je štitio i te koji su organizovali zločin na Ibarskoj magistrali. Nemojte se iznenaditi da neki novi Beba Popović počne da priča nešto novo.
Vi, ti ljudi sa kojima ste se vi družili, oni su vodili politiku u ovoj zemlji, a predsedništvo DOS-a je bilo samo statutarna komisija.
