Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a neka se pripremi narodni poslanik Miroslav Martić.

Da se ne bi stekao utisak da je promašena tačka dnevnog reda, obzirom da čujemo neke nove pojmove, pomoću demokratskog fašizma itd, moram da vas podsetim da je na dnevnom redu rezolucija, ona ima dva dela. Prvi deo se odnosi na prestanak političkog progona. Politički progon postoji. Samo je pitanje da li neko želi da ga vidi ili ne želi ni da priča o političkom progonu. Taj progon postoji. On se manifestuje i preko sredstava javnog informisanja i preko zloupotrebe državnih organa.
Opštepoznata činjenica za sve građane Srbije jeste da je i pre 5. oktobra krenuo politički progon neistomišljenika. To vrlo vešto radi DS preko svojih medija, a gotovo da su svi mediji njihovi. Setimo se, u novinskom članku oni optuže, u sledećem broju novina već osude onoga na koga su bacili oko. Cela DS je koncipirala svoju političku borbu na fokusiranju mržnje prema bivšem režimu, i tu su napravili veliku grešku, jer su deo bivšeg režima upravo članovi DS.
U godini 1992. to su bili Ilija Đukić, Miodrag Perišić, pa zašto ne reći i Milan Panić. Već posle godinu dana DS je bitno ojačala u vlasti, pa imamo i Đukića, onog drugog, i Radulovića, a da ne pričam o Beogradu, gde su na lokalu na vlasti preko 12 godina.
To fokusiranje mržnje je moralo da se desi po principu - koncentrisati mržnju na nešto, a to nešto je porodica Milošević. Kao što vidite, za vreme trogodišnje najneuspešnije demokratske vlasti u istoriji Republike Srbije, za sve je kriva porodica Milošević. Ako ima problema sa privatizacijom, to je porodica Milošević.
Tako smo i juče čuli da su sve privatizacije, tako barem pričaju ovi iz DS, lopovske. Zaboravljaju da je njihov ministar tri godine vedrio i oblačio.
Kažu - nudimo ruku, tražimo da se dogovorimo oko Kosova i Metohije. Prvo su demokrate prekršile Rezoluciju koja je doneta ovde. Kažu juče - nudimo uslugu da se donese novi ustav. Oni su blokirali donošenje ustava.
Da li neko može da veruje DS? Može, ali taj korpus verujućeg demokrata je tako sužen na one koji su interesno povezani za DS, na one koji su se uprljali za vreme DS i na one koje su demokrate zaposlile, pa po nekoj inerciji puta dva, puta tri treba da budu tamo.
Vi ste u pravu. Jeste ovde sukob ove rezolucije između dve koncepcije - koncepcije DS i koncepcije SRS. Politički progon postoji. On ide u kontinuitetu. Samo da vas podsetim, hapsili ste čoveka zbog navodnog kriminala, da bi ga posle nekoliko meseci, neustavno, sa kesom na glavi isporučili u Hag.
Protagonisti tog progona išli su na neko ostrvo, to beše Kipar, tražili račune i pronašli svog rođaka. U međuvremenu se pojaviše i vaša egzotična ostrva preko kojih se peru velike pare.
Da ne širimo ovu temu, ono što Narodna skupština treba da odluči, jeste da usvoji ovu rezoluciju. Zašto? Ova rezolucija u jednom delu podrazumeva da više Republika Srbija ne sme biti pasivni posmatrač onoga što se dešava u Hagu. Ona mora da koncentriše napore i da omogući odbranu svim našim ljudima u Hagu, a jedan od njih je Slobodan Milošević, koji je došao u pretresnu fazu, taj njegov postupak; ima ih poprilično koji su u pretpretresnoj fazi i čeka se početak suđenja, ova država mora da stavi na raspolaganje sva sredstva tim našim građanima.
Da vas podsetim, to su sve građani koji su na izborima pobeđivali u Republici Srbiji, na višestranačkim izborima na kojima je učestvovala i DS, a samo učešće na izborima je dokaz da se priznaje višestranački sistem, mada sumnjam da ste kompatibilni sa višestranačkim sistemom prema retorici koju koristite.
Vreme političke mržnje je prošlost. Neće više niko sa vama kada čuje te vaše strele koje šaljete sa ove i drugih govornica. Sve je u cilju reprodukcije mržnje. Što pre izađete iz mržnje, okanite se toga, vratite se nečemu što bi se zvalo normalna politika, što su interesi građana Republike Srbije.
Politički progon postoji. Kakva je DS? Evo jednog primera. Godine 1999. neko je napadao prostorije DS u Krunskoj. SRS na vlasti stala je u odbranu DS. DS je došla na vlast krajem 2000. godine. Prva stvar koju su uradili, to je da izbace SRS iz zgrade Magistrata, gde je 30 godina unapred uplaćena zakupnina. To je DS.
To nije stranka građana Republike Srbije. To je stranka koja je reprezent tuđih interesa na teritoriji Republike Srbije. Zato DS nije u DS, nego u medijima, nevladinim organizacijama, odakle se seju mentalne manipulacije, zaluđivanje građana. To je naša istina. Ne pita niko ovu grupu ljudi koji su iz Demokratske stranke u Skupštini. Drugi je neko ko odlučuje o tome. Mediji koji ispravljaju njihove izjave, koji kanališu, to su one tri medijske organizacije, oni bivši idoli, pravilno raspoređeni da kreiraju političku i ovu drugu socijalnu stranu Republike Srbije.
Vraćajte se, bežite od toga. Vraćajte se u normalne političke tokove, prihvatite višestranački sistem, budite podobni za političku konkurenciju, budite alternativa stavom i programom, a ne mržnjom koju sejete na svakom koraku. Ta mržnja će vam se osvetiti, zapamtite šta sam vam rekao. Politički progon postoji jer nekoliko godina namerno se ne završavaju sudski postupci i deluje vrlo cinično kada neko kaže, ako je protiv nekoga podignuta optužnica neka dođe, neka se prijavi, neka se to raspravi, država će mu pružiti zaštitu. Koja država da mu pruži zaštitu?
Da vam nabrajam radikale koji četiri godine čekaju da počne suđenje po vašim krivičnim prijavama koje ste podneli? Ni jedan istražni sudija neće da potvrdi, da da pristanak da se podigne optužnica. Sve lažne optužbe, ali držite, vama je cilj da sve protagoniste srpske nacionalne politike predstavite da su obični kriminalci. To vam neće uspeti dok je građana Republike Srbije i dok je sledećih izbora, na kojima ćete još gore da prođete nego što ste prošli na prethodnim izborima.
Umesto Slobodana Miloševića mogli ste da stavite bilo koje ime. Vrlo je važno da je to ime ono koje su odabrali neki koji predstavljaju Demokratsku stranku, poput Božidara Đelića, poput Mlađana Dinkića, poput onih silnih članova Komisije za ekstraprofit.
Setite se, doneli ste Zakon o lustraciji. Šta ste uradili sa tim zakonom? Po tom zakonu prvo vi treba da se lustrirate. Blokirate našu inicijativu da se taj zakon stavi van snage. Šta je jedna rezolucija? To je jedan akt Narodne skupštine kojim se izražava politička volja da se prekine sa političkim progonom i da se pruži pomoć ne samo Miloševiću nego svim našim ljudima koji se nalaze u Hagu.
Zašto? Da dokažu ono. Šta treba da dokažu? Da Srbija i Srbi nisu ratni zločinci. To što ste ophrvani mržnjom prouzrokuje još jedan nedostatak. Ukoliko se ti ljudi ne budu kvalitetno branili, pa ih bude država sprečavala, naša pokolenja biće kriva. Nije tu u pitanju ime i prezime svakog od tih pojedinaca koji se nalaze u Hagu. U pitanju su država i narod.
Od koga će građani Srbije, ukoliko ne daj bože dođe do toga da budemo osuđeni za genocid, za ratne zločine, da nadoknade štetu? Od građana Srbije? Od bogataša? Budite sigurni, ukoliko se to desi, onda će ovi bogataši morati da se obrate Demokratskoj stranci zbog onoga u šta ih je ona uvalila.
Upozoravam sve one koji su se veselili 28. juna 2001. godine u onom restoranu, najbliži saradnici Slobodana Miloševića koji su se veselili što je isporučen u Hag, Demokratska stranka na njih misli kao one koji treba da plate naknadu štete. Vodite računa koga finansirate.
Vodite računa, Demokratska stranka je pokazala i svakodnevno pokazuje da nije podobna za višestranački sistem, jer još uvek u njihovim redovima je velika mržnja, koja im ne dozvoljava da vide ono što svi građani Republike Srbije vide. Ako vam nije jasno, pogledajte direktan prenos suđenja, pa ćete videti koliko ste pogrešili.

Narodni poslanik Dušan Petrović, šef poslaničke grupe Demokratske stranke.

Gospodine predsedavajući, vidim da se ova debata pretvorila u raspravu o Demokratskoj stranci, ali ne čudi to mene.
Vi ste, gospodine Krasiću, očigledno fascinirani Demokratskom strankom i nemate drugih političkih tema u onome što radite. U pravu ste, gospodine Krasiću, dok je Demokratske stranke nikada vi na vlast nećete doći. Ne čudi me, gospodine Krasiću, zbog toga što je sigurno na vas takođe upečatljivo delovalo juče što se skupilo 10.000 ljudi u "Pioniru". Imali ste šta da vidite. Ukoliko, gospodine Krasiću, budete ulagali dovoljno energije i truda, možda za neku deceniju vi dođete na taj nivo takođe.
Gospodine Krasiću, nije to pitanje mržnje, niti bilo ko iz Demokratske stranke bilo koga mrzi, niti se politika na mržnji može zasnivati, niti smo mi to radili. Pitanje zdrave pameti je, gospodine Krasiću, da se Demokratska stranka bori protiv vrednosti koje su upropastile Srbiju 90-tih godina.
To je cilj Demokratske stranke i mi ćemo uspeti u tome. Uspećemo u tome zbog toga što 70% ljudi u Srbiji želi da ide u Evropsku uniju, gospodine Krasiću. Uspećemo zbog toga što 70% ljudi želi da živi dobro. Uspećemo zbog toga što je Demokratska stranka spremna da zastupa te ljude koji žele da žive normalno u 21. veku usred Evrope.
Ono što sam razumeo da vi kažete trebalo bi da pretočite u nekakvu rezoluciju o zabrani Demokratske stranke. Ne može to, gospodine Krasiću, jer istorija ne može da bude zaustavljena. Vi ste zastupnici prošlosti Srbije, Demokratska stranka je sadašnjost i budućnost Srbije, gospodine Krasiću.
Gospodine predsedavajući, mislim da nema pravo na repliku pošto sam ja dao repliku.

Izvolite, gospodine Krasiću. Vi ste u ime Demokratske stranke odgovarali gospodinu Krasiću, ali ste ga deset puta po imenu pomenuli i to je razlog da on ima pravo na repliku.

Gospodine Mihailoviću, moj prethodnik je 16 puta pomenuo moje ime i to sasvim razumem, obzirom da sam zadužen da vas likvidiram kao likvidacioni upravnik, to vam je poznato. Likvidacija jeste bolna, to svi znamo. Ono što ostane od imovine to se rasproda i to je pravi dokaz da nema nazad; nema nazad, samo napred moramo.
Oko tog evropskog puta; znate, ne postoji veća uvreda za Evropsku uniju od one kada Demokratska stranka za sve što zamisli da je nešto udari kao prefiks reč evropski. Tako smo evropski čuli pre neki dan da nema više Rusije. Izađe poslanik i reče da nema Rusije. Mi kažemo da ima. Kaže – nema Rusije. Tako ste pričali da nema ni Kine, pa pobegoste u Kinu sa vašim predsednikom da nešto završi. Nema Libije. Prva dala pare kada ste došli.
Vi ste totalno izgubili kompas, pobrkali strane sveta. Vi ste stvarno opasnost po mentalno zdravlje Republike Srbije. Vaši pokušaji mentalnih manipulacija su na nivou najobičnije smehotresne olimpijade. Mi se oduševimo kada vas vidimo.
Niko u Srbiji, budite sigurni, ne razmišlja o zabrani Demokratske stranke. Mi moramo da vas čuvamo kao malo vode na dlanu. Dok je vas mi imamo mogućnosti da uzmemo i 150, i 200 poslanika na izborima. Kada vide šta je alternativa vama, svi će da prođu, proći će i Bogoljub Karić možda zbog vas. Možda i Divac prođe. On se bori protiv korupcije, a to je sve protiv vas. Nema protiv koga drugog.
Prosto ne shvatam kako niste prepoznali da u svim ovim primedbama koje se čuju zadnjih 4, 5, 6 godina, koliko ima, sve su upućene protiv Demokratske stranke. Nema nazad, nema na pozicije Demokratske stranke. Vidite i sami da niko ne želi više sa vama. Ne koristim reči primitivizam itd. Dokle god vi koristite te reči prema nama, nama je dobro jer se namećemo kao jedina alternativa tom beznađu, tom putu gde se pričaju labudove priče.
Gde su tih 6,5 milijardi koje čekaju na granici, gde je taj prijem, gde su te blagodeti. Nema. Dokle god je DS i te priče, nema od toga ništa. Rekli ste, kada predsednik Tadić pobedi, suđenja će biti u Srbiji. Nema. Odoše ljudi, nema. Vi šta god kažete, to je negacija. Nikad građanin Srbije neće da pogreši kada posle onoga što vi kažete ispred stavi ne.

Gospodine Krasiću, prekoračili ste vreme.

Samo može biti siguran da neće biti tako kako vi kažete. Što se tiče političkog života, nemojte da se brinete, nemojte da se sekirate, čuvaćemo vas kao malo vode na dlanu.  Moramo da imamo redak primerak, da građani upoređuju nas sa nečim što je loše.

 Gospodine Petroviću, pretpostavljam da se pozivate na član 97. i na član 100. Poslovnika Narodne skupštine. Izvolite.

Gospodine Krasiću, o zabrani DS sam govorio kao o retoričkoj figuri ili retoričkom pitanju. Žao mi je što ste vi to bukvalno shvatili, pa vam se izvinjavam. Naravno, znam i sam, i zna i cela Srbija da je nemoguće da DS bude zabranjena i to, naravno, nije ni tema. Prosto da pojasnimo i da vi ne budete u zabludi i u zabuni. Žao mi je da sedite u parlamentu, a da nemate predstavu o činjenicama.
Važne su dve stvari ovde o kojima ste govorili, a koje, naravno, nisu istinite. DS će Srbiju odvesti u Evropsku uniju. DS, kao i predsednik Republike, imaju potpuno jasnu svest o tome da su nacionalni interes Srbije izvanredni odnosi sa Rusijom i izvanredni odnosi sa Kinom. Predsednik Srbije je zastupao na najbolji mogući način interese Srbije u susretu sa predsednikom Kine, koji je bio pre nekoliko dana. Kina, kao stalna članica Saveta bezbednosti, dala je podršku Srbiju i predsednik Republike je ono što je njegova ustavna nadležnost činio, borio se za taj interes.
Gospodine Krasiću, druga je stvar što vi baš ne znate kako se glasa u Savetu bezbednosti. To ste pre nekoliko nedelja ovde pokazali, pošto ne vladate tehnikom. Možda ste u međuvremenu pročitali neki udžbenik Međunarodnog javnog prava i da se obavestite o tome. Bitno je imati dovoljno volje i baviti se temama koje su deo vašeg posla, i talenat je 5%, a rad je 95%. Savetujem vam da izučavate ono o čemu govorite ovde.
Druga važna stvar je, naravno, ko za koga glasa. Prošle godine DS je jasno pokazala ko ima veću podršku građana Srbije. Dobili smo najviše glasova na lokalnim izborima i da je bio zakon iz 2000. godine imali bismo više vlasti u lokalnim sredinama u Srbiji nego 2000. godine, kada smo imali više vlasti nego bilo ko drugi.
Isto tako, ovde se neki javljaju, predsednik DS je postao predsednik Srbije i pobedio je i na predsedničkim izborima. Naravno, to je u najboljem interesu Srbije. Ove godine verovatno će biti parlamentarnih izbora. Naravno, DS će dobiti najviše glasova i Srbija će dobiti Vladu koja će biti sposobna da je brzo povede prema Evropi. To su dva važna pitanja. Ovo ostalo je sve pitanje nerazumevanja koje ste pokazali i o tome, prosto, ne želim da govorim i da trošim dragoceno vreme ovog parlamenta.