Da se ne bi stekao utisak da je promašena tačka dnevnog reda, obzirom da čujemo neke nove pojmove, pomoću demokratskog fašizma itd, moram da vas podsetim da je na dnevnom redu rezolucija, ona ima dva dela. Prvi deo se odnosi na prestanak političkog progona. Politički progon postoji. Samo je pitanje da li neko želi da ga vidi ili ne želi ni da priča o političkom progonu. Taj progon postoji. On se manifestuje i preko sredstava javnog informisanja i preko zloupotrebe državnih organa.
Opštepoznata činjenica za sve građane Srbije jeste da je i pre 5. oktobra krenuo politički progon neistomišljenika. To vrlo vešto radi DS preko svojih medija, a gotovo da su svi mediji njihovi. Setimo se, u novinskom članku oni optuže, u sledećem broju novina već osude onoga na koga su bacili oko. Cela DS je koncipirala svoju političku borbu na fokusiranju mržnje prema bivšem režimu, i tu su napravili veliku grešku, jer su deo bivšeg režima upravo članovi DS.
U godini 1992. to su bili Ilija Đukić, Miodrag Perišić, pa zašto ne reći i Milan Panić. Već posle godinu dana DS je bitno ojačala u vlasti, pa imamo i Đukića, onog drugog, i Radulovića, a da ne pričam o Beogradu, gde su na lokalu na vlasti preko 12 godina.
To fokusiranje mržnje je moralo da se desi po principu - koncentrisati mržnju na nešto, a to nešto je porodica Milošević. Kao što vidite, za vreme trogodišnje najneuspešnije demokratske vlasti u istoriji Republike Srbije, za sve je kriva porodica Milošević. Ako ima problema sa privatizacijom, to je porodica Milošević.
Tako smo i juče čuli da su sve privatizacije, tako barem pričaju ovi iz DS, lopovske. Zaboravljaju da je njihov ministar tri godine vedrio i oblačio.
Kažu - nudimo ruku, tražimo da se dogovorimo oko Kosova i Metohije. Prvo su demokrate prekršile Rezoluciju koja je doneta ovde. Kažu juče - nudimo uslugu da se donese novi ustav. Oni su blokirali donošenje ustava.
Da li neko može da veruje DS? Može, ali taj korpus verujućeg demokrata je tako sužen na one koji su interesno povezani za DS, na one koji su se uprljali za vreme DS i na one koje su demokrate zaposlile, pa po nekoj inerciji puta dva, puta tri treba da budu tamo.
Vi ste u pravu. Jeste ovde sukob ove rezolucije između dve koncepcije - koncepcije DS i koncepcije SRS. Politički progon postoji. On ide u kontinuitetu. Samo da vas podsetim, hapsili ste čoveka zbog navodnog kriminala, da bi ga posle nekoliko meseci, neustavno, sa kesom na glavi isporučili u Hag.
Protagonisti tog progona išli su na neko ostrvo, to beše Kipar, tražili račune i pronašli svog rođaka. U međuvremenu se pojaviše i vaša egzotična ostrva preko kojih se peru velike pare.
Da ne širimo ovu temu, ono što Narodna skupština treba da odluči, jeste da usvoji ovu rezoluciju. Zašto? Ova rezolucija u jednom delu podrazumeva da više Republika Srbija ne sme biti pasivni posmatrač onoga što se dešava u Hagu. Ona mora da koncentriše napore i da omogući odbranu svim našim ljudima u Hagu, a jedan od njih je Slobodan Milošević, koji je došao u pretresnu fazu, taj njegov postupak; ima ih poprilično koji su u pretpretresnoj fazi i čeka se početak suđenja, ova država mora da stavi na raspolaganje sva sredstva tim našim građanima.
Da vas podsetim, to su sve građani koji su na izborima pobeđivali u Republici Srbiji, na višestranačkim izborima na kojima je učestvovala i DS, a samo učešće na izborima je dokaz da se priznaje višestranački sistem, mada sumnjam da ste kompatibilni sa višestranačkim sistemom prema retorici koju koristite.
Vreme političke mržnje je prošlost. Neće više niko sa vama kada čuje te vaše strele koje šaljete sa ove i drugih govornica. Sve je u cilju reprodukcije mržnje. Što pre izađete iz mržnje, okanite se toga, vratite se nečemu što bi se zvalo normalna politika, što su interesi građana Republike Srbije.
Politički progon postoji. Kakva je DS? Evo jednog primera. Godine 1999. neko je napadao prostorije DS u Krunskoj. SRS na vlasti stala je u odbranu DS. DS je došla na vlast krajem 2000. godine. Prva stvar koju su uradili, to je da izbace SRS iz zgrade Magistrata, gde je 30 godina unapred uplaćena zakupnina. To je DS.
To nije stranka građana Republike Srbije. To je stranka koja je reprezent tuđih interesa na teritoriji Republike Srbije. Zato DS nije u DS, nego u medijima, nevladinim organizacijama, odakle se seju mentalne manipulacije, zaluđivanje građana. To je naša istina. Ne pita niko ovu grupu ljudi koji su iz Demokratske stranke u Skupštini. Drugi je neko ko odlučuje o tome. Mediji koji ispravljaju njihove izjave, koji kanališu, to su one tri medijske organizacije, oni bivši idoli, pravilno raspoređeni da kreiraju političku i ovu drugu socijalnu stranu Republike Srbije.
Vraćajte se, bežite od toga. Vraćajte se u normalne političke tokove, prihvatite višestranački sistem, budite podobni za političku konkurenciju, budite alternativa stavom i programom, a ne mržnjom koju sejete na svakom koraku. Ta mržnja će vam se osvetiti, zapamtite šta sam vam rekao. Politički progon postoji jer nekoliko godina namerno se ne završavaju sudski postupci i deluje vrlo cinično kada neko kaže, ako je protiv nekoga podignuta optužnica neka dođe, neka se prijavi, neka se to raspravi, država će mu pružiti zaštitu. Koja država da mu pruži zaštitu?
Da vam nabrajam radikale koji četiri godine čekaju da počne suđenje po vašim krivičnim prijavama koje ste podneli? Ni jedan istražni sudija neće da potvrdi, da da pristanak da se podigne optužnica. Sve lažne optužbe, ali držite, vama je cilj da sve protagoniste srpske nacionalne politike predstavite da su obični kriminalci. To vam neće uspeti dok je građana Republike Srbije i dok je sledećih izbora, na kojima ćete još gore da prođete nego što ste prošli na prethodnim izborima.
Umesto Slobodana Miloševića mogli ste da stavite bilo koje ime. Vrlo je važno da je to ime ono koje su odabrali neki koji predstavljaju Demokratsku stranku, poput Božidara Đelića, poput Mlađana Dinkića, poput onih silnih članova Komisije za ekstraprofit.
Setite se, doneli ste Zakon o lustraciji. Šta ste uradili sa tim zakonom? Po tom zakonu prvo vi treba da se lustrirate. Blokirate našu inicijativu da se taj zakon stavi van snage. Šta je jedna rezolucija? To je jedan akt Narodne skupštine kojim se izražava politička volja da se prekine sa političkim progonom i da se pruži pomoć ne samo Miloševiću nego svim našim ljudima koji se nalaze u Hagu.
Zašto? Da dokažu ono. Šta treba da dokažu? Da Srbija i Srbi nisu ratni zločinci. To što ste ophrvani mržnjom prouzrokuje još jedan nedostatak. Ukoliko se ti ljudi ne budu kvalitetno branili, pa ih bude država sprečavala, naša pokolenja biće kriva. Nije tu u pitanju ime i prezime svakog od tih pojedinaca koji se nalaze u Hagu. U pitanju su država i narod.
Od koga će građani Srbije, ukoliko ne daj bože dođe do toga da budemo osuđeni za genocid, za ratne zločine, da nadoknade štetu? Od građana Srbije? Od bogataša? Budite sigurni, ukoliko se to desi, onda će ovi bogataši morati da se obrate Demokratskoj stranci zbog onoga u šta ih je ona uvalila.
Upozoravam sve one koji su se veselili 28. juna 2001. godine u onom restoranu, najbliži saradnici Slobodana Miloševića koji su se veselili što je isporučen u Hag, Demokratska stranka na njih misli kao one koji treba da plate naknadu štete. Vodite računa koga finansirate.
Vodite računa, Demokratska stranka je pokazala i svakodnevno pokazuje da nije podobna za višestranački sistem, jer još uvek u njihovim redovima je velika mržnja, koja im ne dozvoljava da vide ono što svi građani Republike Srbije vide. Ako vam nije jasno, pogledajte direktan prenos suđenja, pa ćete videti koliko ste pogrešili.