Dame i gospodo narodni poslanici, ova rezolucija o političkom progonu porodice Slobodana Miloševića ne samo da je neprihvatljiva za DS, nego je neprihvatljiva za celu demokratsku javnost Srbije, jer jednostavno politički progon porodice Slobodana Miloševića ne postoji.
Uvažavajući činjenicu koju je izneo predlagač, Tomislav Nikolić, da su čisto ljudske korektne namere bile, a da iza ovoga ne stoji politika, ne mogu da se otmem utisku da iza ovoga ipak stoji nekakav politički interes. Ne mogu da se otmem utisku da je Slobodan Milošević imao više poverenja u Radikalnu stranku, nego u svoje političke drugove dojučerašnje. Umesto da govorimo o teškoj ekonomskoj i privrednoj situaciji, o teškoj socijalnoj situaciji, o teškoj političkoj situaciji, mi trošimo dragoceno vreme i pare poreskih obveznika raspravljajući sada o tome da li postoji politički progon porodice Milošević. Gospodo, ne možemo zatvarati oči pred tim da je zločina bilo i da su pravljeni ratni zločini, i da su se ratni zločini dešavali i s jedne, i s druge i s treće strane.
Gospodin Milošević je u Hag otišao zato što je osumnjičen da je učestvovao u svemu tome. Ukoliko nije, voleo bih da on to dokaže, ne zbog njega, više bih voleo zbog Srbije i srpskog naroda. Za ono što je gospodin Milošević, dok je bio na vlasti, njegov režim, uradio za Srbiju i srpski narod u onih 10 godina njegove vladavine, on treba da odgovara za to ovde.
Nemojte mi pričati da ubistvo Stambolića ili Ćuruvije, ili Ibarska magistrala, da se to dešavalo a da to porodica Milošević nije znala, hajde neću da kažem grubu reč, da su bili nalogodavci. Uostalom, sve će se valjda nekada utvrditi, ali da oni kao čelni ljudi nisu znali za to, to je u sferi, onako, velikih bajki.
Uostalom, kao i svi ostali, znam da ni Mira, a ni Marko nisu oterani iz ove zemlje, nego su otišli, da ne upotrebim grubu reč - pobegli iz ove zemlje. I, ko im uostalom brani da se vrate? Ukoliko ne postoji zakonska odgovornost, ukoliko Marko ništa nezakonito nije uradio, ukoliko gospođa Milošević ništa nije nezakonito uradila, zašto se ne vrate u zemlju. Ne vidim da bi onda postojala nekakva atmosfera njihovog linča ili političkog progona. Uostalom, vi se dobro sećate šta je Šešelj govorio za Miru Milošević, šta je gospodin Vučelić govorio za Miloševića posle 5. oktobra. To je bilo neko veče na televiziji, pa smo se svi zajedno podsetili. I, ne mogu da shvatim takav žar sa kojim sada predstavnici SRS brane porodicu Milošević i traže da se ona politički ne proganja.
Hajte da budemo pošteni pa da vidimo, da mi samo kažete jedan primer kada su Mira, kada je Milošević, kada je neko iz njihove porodice obišao nekog od ratnih vojnih invalida ili porodicu nekoga od onih koji su poginuli u ratovima koji su se dešavali u vreme njihove vladavine. Ako tražimo da sve porodice budu zaštićene, o čemu je gospodin Tomislav Nikolić govorio u uvodnom izlaganju, onda to podrazumeva valjda i porodice ratnih vojnih invalida i porodice onih koji su ostali bez dece u ovom zadnjem ratu.
Ne može nečija porodica, samo zato što je vladao deset godina, biti privilegovana. Šta se dešava sa porodicama gospodina Ćuruvije ili gospodina Stambolića? Šta da radimo sa porodicama ratnih vojnih invalida, o kojima ova država ne vodi uopšte računa. Da li razmišljamo šta se dešava sa njima? Kako žive deca onih koji su poginuli?
Ako već pričamo o nekom političkom proganjanju, kada slušam ovde gospodina Vučelića, kao da sanjam ružan san, kao da mi se to ponovo dešava, ono što se dešavalo pre nekoliko godina. Sada slušam njegovu priču o demokratiji, o krađama, o nepoštenju. Pa, gospodine Vučeliću, vaša stranka i vi ste učestvovali u svemu tome godinama. Ako pričate o proganjanju porodica, da to ne treba da svodimo na nivo dece, ko proganja vašu decu.
U javnosti niste rekli, odnosno javno na televiziji niste rekli, a bili ste javno pitani od Protića u jednoj emisiji, da li je tačno da plaćate 100.000 švajcarskih franaka godišnje za školovanje svoje ćerke. Niste tada hteli ništa da kažete. Ćutanje je bilo potvrda onoga što vas je pitao.
O školovanju dece u inostranstvu ja, a verovatno i mnoge moje kolege, možemo samo da sanjamo, da vam ne pričam o tome da elementarne uslove za život mnoga deca u Srbiji mogu samo da sanjaju.
Pitao bih Tomislava Nikolića, drago mi je što je on ovde, uvažavajući to da je on v.d. predsednika stranke, uvažavajući to da je bio predsednički kandidat, koji je izgubio ali bio značajan kandidat na tim predsedničkim izborima; nemoj me požurivati (obraća se Tomislavu Nikoliću), nažalost nisam u poziciji da budem tako blizu tebi da tebe požurujem, a slušao sam te ovde svakog dana bar po dva - tri sata. (Glasovi - od kada ste na ti?)
Moram priznati, evo gospodine Nikoliću, vi, da se ispravim, uvažavajući sve to i da ste dobar govornik, da ste ovim predlogom imali u vidu isključivo ljudske i humane namere, moram da vas podsetim da ste vi ovde u parlamentu, u prethodnom sazivu, rekli nešto što me je duboko iznenadilo kao čoveka, a to je da vam nije žao što je ubijen Ćuruvija.
Malopre ste ovde rekli jednu tešku reč poslaniku koji je nešto slično rekao, da mu nije žao što su Milanovića tukli, rekli ste da je đubre... (glasovi-džukela), dobro, džukela, šta vi mislite, gospodine Tomislave Nikoliću, šta bi vama trebalo reći na izjavu da vam nije žao što je ubijen Ćuruvija.
Ne ulazeći u ideološke razloge zašto ste to rekli, ali ne mogu da shvatim da onda imate različite principe. Ako se zalažete za ljudskost i humanost, zašto se ne zalažete da se utvrdi istina zbog porodice Ćuruvija, kako je i zašto je ubijen.
A, što se tiče dokaza koje ste pominjali, za sve ovo što se dešavali sa porodicom Stambolić, sa Ćuruvijom, na Ibarskoj magistrali, pa vi isto tako dobro znate da su ti dokazi uništavani sistematski odmah posle 5. oktobra. Isto znate da je Jovica Stanišić, kao načelnik Službe državne bezbednosti, sve to uništio ili uništio najveći deo toga što je moglo da se uništi. Te tako, ako govorite o doslednosti, o humanosti, mislim da treba da se držite istih principa, bez obzira na ideološke razlike.
Zbog toga mislim da podnošenje ove rezolucije nije baš onako kao što ste predstavili, humano i ljudski, već ima i političku dimenziju, a politička dimenzija je ipak u tome, pretpostavljam, da deo glasača SPS-a pridobijete za sebe. Hvala.