Ugasite ovaj sat koji vama ionako ništa ne znači, vi govorite koliko god hoćete. Najpre ću da citiram član 181: "Ako predsednik Republike u Ustavom utvrđenom roku ne potpiše ukaz o proglašenju zakona, koji je donela Narodna skupština, niti zahteva da Narodna skupština ponovo glasa o zakonu koji je donela, predsednik Narodne skupštine o tome obaveštava narodne poslanike".
Gospodine predsedniče, teoretski, mogli ste te noći 17-tog, a reći ću sve kad ste slagali dok ste obrazlagali ovo, kad je slagao, dobro ste čuli, mogli ste da mu pošaljete zakon koji uopšte nije bio na dnevnom redu. Predsednik bi vam vratio, a vi biste ga onda stavili ovde da ponovo glasamo o njemu, o zakonu o kome uopšte nikada nismo ni glasali.
Dalje, citiram stenografske beleške od 17. februara. Obmanuli ste javnost Srbije, vaša tirada je bila namenjena javnosti, a ne nama koji znamo istinu.
Obmanuli ste da je Zakonodavni odbor o ovome raspravljao. Nije tačno, gospodine predsedniče.
Iz izveštaja narodnog poslanika Miloša Aligrudića, podnetog posle sednice Zakonodavnog odbora Skupštini pre glasanja, kaže se: "Zakonodavni odbor razmotrio je amandman na član 119. Predloga zakona i amandman na član 94.". Nema veze sa članom 108, koji je ovde najvažniji, zbog koga je došlo do sporenja.
Onda konstatuje Zakonodavni odbor da može da se nastavi dalji rad na zakonu, da nisu u koliziji amandmani, samo što se amandman Bušetića, čini mi se, šire odnosi na član nego amandman Nataše Jovanović.
Dakle, nije tačno i ne znam zašto se upetljavate kao "pile u kučine", da vas je služba 18. obaveštavala o nečemu. Vi ste 17. poslali zakon predsedniku Republike. Da li vas predsednik Republike u pismu obaveštava i kaže: "Povodom vašeg pisma od 17. februara, kojim ste mi dostavili Zakon o radu..." Vi ste 17. uveče dostavili predsedniku Republike Zakon o radu na potpis. Šta je mogla 18. stručna služba da vam menja, da vas upoznaje kako postoji nešto? Šta ste radili sa poslanicima 18, kada ste ih ubeđivali da oni odluče o sudbini amandmana koje je usvojila Narodna skupština.
Rekli ste, o tome postoje stenografske beleške, a baš mi je drago da se vi iz demokratskog bloka time bavite, a rekli ste da "jedan poslanik ovde nije razumeo šta ga pitam, ali na svu sreću, sve se snima, pa imamo tačno zabeleženo". Da li vi to imate zabeležno šta ste razgovarali sa narodnim poslanikom?
(Predsednik: Nikad rekao "zabeleženo".)
To ste rekli pre pet minuta. Popijte poneki vitamin, gospodine predsedniče, to ume jako dobro da osveži sećanje. Najveća obmana, gospodine predsedniče, ugrozili ste i dostojanstvo funkcije predsednika Republike. Dva puta vam je predsednik Republike rekao da mu niste dostavili tekst zakona koji je usvojen u Skupštini, a vi nas ovde obaveštavate da vam je predsednik pisao kako mu nešto nije jasno u vezi sa zakonom koji mu je dostavljen i da vas predsednik nikada nije upozorio da mu je dostavljen falš zakon o radu.
Jeste, gospodine predsedniče, dobili ste jedno pismo i do njega sam došao, mislim da ga poslanici nemaju. To je prvo pismo kojim reaguje kad mu je stigao Zakon o radu. Tvrdim da on nije potpisao ovo pismo, ali to neka ispituju nadležni organi. Ovde je za mene potpis predsednika Republike. Kaže: "Na osnovu ovoga, konstatujem da mi je na potpis dostavljen tekst koji Narodna skupština Republike Srbije nije usvojila i koji, samim tim, ne predstavlja zakon koji bi po Ustavu mogao da proglasim".
Vi nastavljate kampanju za taj zakon, u saradnji sa ministrom finansija i ministrom rada, koji optužuje poslanike da su zločinački amandman usvojili. Pa šta? Narodna skupština je usvojila amandman koji neko ovde procenjuje da je zločinački.
(Predsednik: Vreme.)
Ko procenjuje zakone, gospodine predsedniče Narodne skupštine? Vi, stručne službe, ministri ili Ustavni sud? Ako padnemo u ruke vladajuće većine, da ona ocenjuje ustavnost donetih zakona, da ona procenjuje da li ste vi izvršili falsifikat zakona ili ne, onda od Srbije više nema ništa, od demokratije u Srbiji više nema ništa. Baš mene briga što vi mislite da zakon ne valja. Ako mislite da zakon ne valja, donesite ovde predlog zakona o izmenama i dopunama zakona, obezbedite većinu, usvojite ga i promenite zakon.
(Predsednik: Vreme.)
Jedan ministar u javnosti izjavljuje da su poslanici usvojili zlikovački amandman, tvrdi da zakon ne valja, ministar tvrdi da zakon ne valja i ministar sad ovde ćuti, kao da ne zna. Ko vam je pisao zakon, ministre? Narodna skupština je usvojila drugačiji tekst, a vi svoju ideju dostavljate predsedniku Republike.
(Predsednik: Vreme, gospodine Nikoliću.)
Nema vremena, sada se raspravlja jeste li vi falsifikator ili niste. Kakvo vreme.