PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 08.03.2005.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

08.03.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:35 do 17:05

  • TAGOVI

  • Konstatovanje ostavke predsednika RIK-a (2005)
  • Prva sednica Prvog redovnog zasedanja (2005)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2005)
  • Dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2005)
  • Glasanje o tačkama Prve sednice Prvog redovnog zasedanja (2005)
  • Izmena Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine (2005)
  • Zakon o radu – ponovljeno glasanje na zahtev predsednika Republike Srbije (2005)
  • Druga sednica Prvog redovnog zasedanja (2005)
  • Prestanak dužnosti_razrešenje i izbor nosilaca pravosudnih funkcija (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, vrlo brzo ćemo dati pauzu, imamo još malo. Na osnovu člana 38. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

    Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 212 narodnih poslanika.

    Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika i da, prema tome, postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

    Nemam obaveštenja da su neki narodni poslanici sprečeni da prisustvuju sednici.

    U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice sa samo jednom tačkom, i to: Prestanak dužnosti, razrešenje i izbor nosilaca pravosudnih funkcija.

    Prelazimo na utvrđivanje dnevnog reda sednice u celini.

    Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.

    Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

    Za 129, od ukupno 129 narodnih poslanika.

    Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini, u celini.

    Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.

    Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PRESTANAK DUŽNOSTI, RAZREŠENjE I IZBOR NOSILACA PRAVOSUDNIH FUNKCIJA

    Istovremeno vas obaveštavam da je za ovu tačku ispred poslaničke grupe DS ovlašćen gospodin Boško Ristić.

    Za ovu tačku dnevnog reda primili ste sledeće predloge odluka:

    1. Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, sa ispravkom, broj 118-541/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

    2. Predlog odluke o prestanku sudijske dužnosti sudijama sudova opšte nadležnosti i posebnih sudova, sa ispravkom, broj 118-613/05, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

    3. Predlog odluke o razrešenju sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Uroševcu, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

    4. Predlog odluke o prestanku dužnosti nosiocima javnotužilačke funkcije, koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu;

    5. Predlog odluke o izboru sudija, sa Predlogom odluke o dopuni Predloga odluke, broj 119-111/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    6. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-53/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    7. Predlog odluke o izboru sudija, broj 119-3865/04, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    8. Predlog odluke o izboru predsednika suda, broj 119-3866/04, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    9. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-3807/04, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    10. Predlog odluke o izboru predsednika sudova, broj 119-3687/04, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    11. Predlog odluke o izboru javnih tužilaca, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    12. Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, broj 119-3954/04, koji je podneo Visoki savet pravosuđa;

    13. Predlog odluke o izboru zamenika javnih tužilaca, broj 119-275/05, koji je podneo Visoki savet pravosuđa.

    Primili ste obaveštenja Visokog saveta pravosuđa:

    - da povlači predlog za izbor Veselina Mrdaka za okružnog javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu,

    - da je Ivana Racković odustala od prijave za izbor za sudiju u Petom opštinskom sudu u Beogradu,

    - da je Marija Šušljević odustala od prijave za izbor za zamenika republičkog javnog tužioca.

    Pored toga, primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu o razmatranju predloga odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanici članovi Odbora Boško Ristić, Milan Marković i Slobodan Vučković izdvojili su mišljenje povodom predloga odluka o izboru sudija, predloga odluka o izboru predsednika sudova, Predloga odluke o izboru javnih tužilaca i predloga odluka o izboru zamenika javnih tužilaca.

    Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3, a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

    Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka – tri sata 16 minuta 48 sekundi, Demokratska stranka Srbije – dva sata šest minuta 12 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić – jedan sat 28 minuta 48 sekundi, G17 plus – jedan sat, 14 minuta 24 sekunde, Srpski pokret obnove - Nova Srbija – 43 minuta 12 sekundi, Socijalistička partija Srbije – 52 minuta 48 sekundi i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, četiri poslanika SPO i tri poslanika SDP, po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika.

    Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, do otvaranja pretresa.

    Sada dajem pauzu do 15,30 časova.

    (Posle pauze – 16.35)
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad molim vas da utvrdimo kvorum.

    Pošto imamo kvorum za rad, saglasno članu 156. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, otvaram jedinstveni pretres o predlozima odluka.

    Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)

    Reč ima gospodin Lazarević. Izvolite.
    ...

    Janko Lazarević

    Dame i gospodo narodni poslanici, čast mi je da sam danas ovde u parlamentu ispred srpskog pravosuđa, ali moram da konstatujem da je šteta što ova sednica nije bila mnogo ranije, jer svakim danom zakašnjenja u izboru novih sudija ima na desetine, pa i na stotine nerešenih predmeta.

    Visoki savet pravosuđa, kao predlagač izbora predsednika sudova, sudija i tužilaca, u ovom sastavu oformljen je u junu prošle godine. Mi smo odmah na prvoj sednici utvrdili kriterijume koje smo objavili, a dostavili smo ih i članovima Odbora za pravosuđe Skupštine. Na osnovu tih kriterijuma mi smo napravili ove predloge i po našem uverenju i ubeđenju ti predlozi su sasvim dobri.

    Moram da kažem, vezano za Visoki savet pravosuđa, imao sam određene primedbe, odnosno želeo sam da se na jedan drugačiji način radi, međutim to nije verifikovano na samom Visokom savetu. Pored toga, predlagao sam da se održi jedan sastanak članova Visokog saveta pravosuđa i Odbora za pravosuđe, da bi bilo što manje osporenih kandidata. No, što je to je. Mislim da ubuduće mora da bude bolja saradnja između Odbora za pravosuđe i Visokog saveta da bi predlozi bili sasvim dobri.

    Kao što sam rekao, na osnovu tih utvrđenih kriterijuma, koji su svima dostupni, vršili smo ovaj odabir, odnosno predlaganje kandidata. Možda se može prihvatiti primedba da za svakog kandidata nije dato detaljno objašnjenje, ali s obzirom na činjenicu da je bilo neophodno izabrati veliki broj sudija, molim ovaj parlament da prilikom ovog rada i ubuduće, kada se obrati Visoki savet pravosuđa da se izbor sudija i tužilaca stavlja na dnevni red, bez obzira što postoje mišljenja da je veliki broj sudija i tužilaca, dok je ovakva pravna regulativa i ovakav naš mentalitet ni ovaj postojeći broj sudija nije dovoljan. Pored ovog današnjeg ili sutrašnjeg, kada bude završen ovaj izbor, imaćemo situaciju da nam u mnogim sudovima nedostaje veliki broj sudija, pa će biti predloga za nove izbore.

    Zamolio bih da se ubuduće kada se radi, pošto će se danas raspravljati i o razrešenjima i o prestanku funkcije sudija, a pogotovo kada se radi o navršetku radnog veka po ova dva osnova, prestanak sudijske funkcije vezuje za dan donošenja odluke iz čisto praktičnih razloga.

    Na kraju, zamolio bih da se ovi naši predlozi usvoje, kako bi pravosuđe moglo da radi, a mi iz Visokog saveta smo tu da eventualno na neka vaša pitanja damo dodatne odgovore. Hvala.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Hvala. Da li još neko od predlagača želi reč? (Ne.)

    Da li narodni poslanici koji su izdvojili mišljenje žele reč: narodni poslanik Boško Ristić, narodni poslanik Milan Marković i narodni poslanik Slobodan Vučković? (Da.)

    Reč ima narodni poslanik Boško Ristić.
    ...
    Demokratska stranka

    Boško Ristić

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici pravosuđa, kao poslanik i član Odbora za pravosuđe i upravu izdvojio sam mišljenje povodom predloga izbora nosilaca javnih funkcija u tužilaštvu i sudovima. S obzirom da je sam postupak i proces bio mimo zakona i, po meni, mimo Ustava, smatramo da sam Visoki savet pravosuđa nije legitiman da predlaže i odlučuje o kandidatima za pravosudne funkcije, pre svega zbog sastava. Visoki savet pravosuđa se sastoji ne samo od biranih i izabranih lica, već i od onih koji su postavljeni. To su, pre svega, vršioci dužnosti predsednika. Takva su dva člana.

    Zato smatram da ovakav sastav Visokog saveta pravosuđa predstavlja podlogu za političke pritiske, a smatram da ih je tokom ovih predlaganja bilo i da je to rezultiralo veoma lošim ponuđenim rešenjima, a o kojima bi Skupština trebala da se izjašnjava.

    Pored toga, smatram da postoji neprevaziđeni dualizam, jedan u skladu sa Ustavom, a drugi u skladu sa setom zakona o pravosuđu. Prema Ustavu i prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, Skupština je ta koja bira tužioce i sudije, a da bi se vršio izbor to znači da Visoki savet pravosuđa mora da ponudi najmanje dva kandidata. Ovako, Skupština preko nadležnog odbora može samo da ospori nekog od kandidata, što na kraju nema nikakve pravne posledice, jer svi predlozi dolaze Skupštini na izjašnjavanje.

    Pored toga, čuli smo u izlaganju uvaženog prethodnika, v.d. predsednika suda, da razlozi za predlaganje pojedinih kandidata nisu dati temeljno. Mi smo dobili obrazloženje o kriterijumima koji su korišćeni prilikom predlaganja pojedinih kandidata, pa smo tako imali veliki broj kandidata koji su veoma dugo studirali, imali slabu normu ili statistiku u pogledu uspešnosti u radu, jer je njihov radni list pokazao da ne predstavljaju one koji bi trebalo da napreduju u pravosuđu. Međutim, birani su oni koji imaju duži rok studiranja; u pojedinim slučajevima su neki imali duži rok studiranja nego što su imali dužinu radnog staža u pravosuđu. Na to smo ukazivali. Nažalost, bili smo preglasani u Odboru za pravosuđe.

    Pored toga stoji i ona opšta primedba da Odbor za pravosuđe nema nikakvu komunikaciju sa Visokim savetom pravosuđa. Ukoliko dve grane vlasti, zakonodavna i sudska, ne komuniciraju, ukoliko Odbor za pravosuđe ne utiče, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, na rad Visokog saveta pravosuđa u pogledu dogovaranja, planiranja šta će se naći na sednici Visokog saveta pravosuđa, ukoliko ne raspravlja o potrebama srpskog pravosuđa, onda će usled takvog nedostatka komunikacije doći do veoma lošeg izbora, odnosno do negativne selekcije.

    Odbor za pravosuđe nema uvid u stvarno stanje pravosuđa u Srbiji. Pre svega, zato što nema izveštaje o stanju u pravosuđu. Drugo je pitanje što pojedini članovi Odbora, s obzirom na profesiju kojom se bave, imaju neposredan uvid u to stanje i ja mogu da kažem da je veoma loše stanje u pravosuđu, loše su plate, loš je status sudija i da se u poslednje vreme vrši veoma velika politizacija Visokog saveta pravosuđa, koji bi trebalo suštinski da predstavlja najvišu nezavisnu sudsku vlast.

    Mislim da je ovaj veliki, možda i najveći izbor sudija i tužilaca od Drugog svetskog rata naovamo, u ovom paketu, veoma podložan politizaciji i stranačkom uticaju.

    Smatram da predložena rešenja upravo ukazuju da jedna stranka u Vladi ima dominantan uticaj na stanje u srpskom pravosuđu, što predstavlja lošu podlogu za reformu pravosuđa, koja je, oko toga se svi slažemo, neophodna.

    Mislim da u srpskom pravosuđu još uvek nije zaživeo taj reformski embrion i da ne postoji dovoljan demokratski kapacitet unutar same sudske vlasti za unutrašnju reformu, a s druge strane, da postoje pritisci koji te reforme kanališu u neželjenom smeru. To su neke od primedaba koje smo izneli.

    Jedna od suštinskih primedaba koju želim ovde da iznesem pred Skupštinom kao član Odbora za pravosuđe – a kasnije ću i kao predstavnik poslaničke grupe govoriti o stanju u pravosuđu i o predloženom izboru – jeste da Odbor za pravosuđe nema nikakvu komunikaciju sa članom Visokog saveta pravosuđa kojeg je ova Skupština birala. Gospodin Tomić, profesor Pravnog fakulteta, predstavnik je Skupštine u Visokom savetu pravosuđa. Međutim, Odbor za pravosuđe nije imao nijedan sastanak sa svojim članom Visokog saveta pravosuđa.

    To znači ili da nije pozivan, što je onda na teret predsednika Odbora, koji treba da poziva našeg člana u Visokom savetu pravosuđa, ili da sam naš član Visokog saveta pravosuđa, koga je ova skupština birala i kome Skupština predstavlja bazu za njegove stavove u Visokom savetu pravosuđa, nema interesovanje da komunicira sa ovim organom i sa ovim najvišim zakonodavnim telom koje ga je tamo na neki način izabralo i delegiralo. Zato naš predstavnik treba da ima sluha i da čuje ono šta su primedbe i predlozi koje mi, kao članovi Odbora za pravosuđe, iznosimo.

    Izvinjavam se što sam prekoračio vreme, ali smatrao sam da je ovo celovito i da je potrebno da se objasni.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Da li još neko želi reč? (Da.)

    Narodni poslanik Milan Marković je izdvojio mišljenje.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, uvaženi  gosti, ja sam takođe izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu povodom ove odluke koja je danas tačka dnevnog reda. Razlozi za izdvajanje mišljenja su brojni i ja ću u ovih pet minuta, ili ako uspem i kraće, obrazložiti zbog čega sam izdvojio mišljenje.

    Najpre, mislim da se kroz rad Odbora za pravosuđe i kroz ovaj proces izbora koji smo imali u poslednjih par meseci pokazala sva slabost normativnih rešenja, odnosno rešenja koja su usvojena na ovoj skupštini 2002. godine.

    Zbog toga smatram da je ono što se više puta čulo na sednicama Odbora za pravosuđe, a to je hitna promena zakonskih rešenja, promena u načinu rada Visokog saveta pravosuđa, javnost u tom radu, javnost u postupku i jasno utvrđeni kriterijumi, nešto na čemu moramo raditi pod hitno, u ovom sazivu ili u nekom drugom sazivu parlamenta.

    Druga stvar, druga tema jeste očigledan nedostatak kriterijuma. Naime, mi kao Odbor za pravosuđe nismo imali šanse, nikakvu mogućnost da utvrdimo koji su kriterijumi rukovodili Visoki savet pravosuđa prilikom odlučivanja o tome koji će kandidat biti predložen Narodnoj skupštini za nosioca visoke i časne pravosudne funkcije. To se videlo kako u materijalu koji smo dobili tako i u izlaganjima predstavnika Visokog saveta pravosuđa na samoj sednici Odbora za pravosuđe i upravu.

    Smatram da kao odgovorni ljudi ne možemo odlučivati na osnovu svega dve ili tri rečenice koje stoje iza imena kandidata, a koje se odnose na osnovne biografske podatke: godina, datum rođenja, gde je završen pravni fakultet i, vrlo šturo, kretanje u službi.

    Takođe smatramo, i više puta smo to ponavljali, da se u Srbiji pod ovom vladom vrši izvesna politizacija sudstva i da će ovim izborom za nosioce pravosudnih funkcija ona dobiti još veći zamah. To, u krajnjem slučaju, nije boljka samo ove vlade

    Jednostavno, stiče se utisak da političke elite u Srbiji neminovno, pre ili kasnije, pribegnu, odnosno predaju se toj slabosti da kontrolišu ono što ne treba da se kontroliše.

    Smatramo da je sam Odbor za pravosuđe takođe u poziciji koja je neprimerena radnom telu Skupštine. Otvara se pitanje koliko je sam set zakona o pravosuđu koje smo doneli u skladu sa Ustavom i sa Ustavom utvrđenom nadležnošću Narodne skupštine da Narodna skupština bira nosioce pravosudnih funkcija, jer prosto i sam termin "birati" podrazumeva izbor između više kandidata. Ovako bi se pre moglo reći da dajemo neku vrstu saglasnosti na ono što je bio izbor Visokog saveta pravosuđa.

    Nezavisno od toga moram reći da, uprkos tome što se predsednik Odbora za pravosuđe i upravu iskreno trudi da poboljša taj položaj Odbora za pravosuđe i upravu (i sigurno da u tome postoji neki napredak u odnosu na prvih šest meseci ove poslaničke većine), mislim da su, ma kako to nekom zvučalo, ali voleo bih da me demantuju kolege koje su učestvovale u radu Odbora u prethodnom sazivu, tada imali malo dostojanstveniju ulogu, u većoj meri odlučujuću ulogu, čak i po ovim zakonskim rešenjima.

    Mislim da Narodna skupština i Odbor za pravosuđe i upravu svakako treba da se izbore za jednu drugačiju poziciju, jer ipak, krajnju reč daje Narodna skupština i ona nosi odgovornost za to ko će biti izabran za nosioca pravosudne funkcije.

    Peto, kako je kod nas sve postalo neka vrsta partijske nagodbe i politika ili partijski interesi preovlađujući u svakom segmentu društvenog života, tako je to i u ovim radnim telima Skupštine. Sada neko može reći - dobro, normalno je, narodna je skupština, ali u tim radnim telima pre svega treba da se čuje struka i te diskusije treba da imaju određenu meru kompetentnosti, određenu meru jednog stručnog i odgovornog analiziranja tema o kojima se govori.

    Moram reći da se, nažalost, na našem Odboru za pravosuđe ipak sve svelo na prosto prebrojavanje i utvrđivanje većine prilikom nekih izbora. To nekada izgleda do te mere apsurdno da izaziva i, uslovno rečeno, šaljivu atmosferu u radu našeg Odbora, ali to je nešto što svakako ne služi nama na čast, svima zajedno, kao članovima Odbora, niti Narodnoj skupštini čije radno telo predstavlja Odbor za pravosuđe i upravu.

    Na kraju, ovaj izbor za nosioce pravosudnih funkcija pratio je veliki broj primedaba. To su primedbe stručne javnosti ili javnosti uopšte, i među samim nosiocima pravosudnih funkcija, naravno i onima koji su nezadovoljni time što ovoga puta nisu kandidati i onima koji su izabrani. Međutim, mislim da je obim i argumentacija koja je data prilikom iznošenja tih primedaba, i u javnosti i koje su direktno slate nama u Odbor za pravosuđe i upravu...

    (Predsedavajući: Vreme.)

    Završavam. Mislim da je ipak sve to trebalo da dovede do možda malo ozbiljnijeg, detaljnijeg, odgovornijeg rada Odbora za pravosuđe i upravu, kako bi se odagnala sumnja koja sada nesporno stoji nad radom Visokog saveta pravosuđa, samog Odbora za pravosuđe i upravu, ministra, Ministarstva pravde i, u krajnjem slučaju, Narodne skupštine. Zahvaljujem. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.
    ...
    Pokret obnove Kraljevine Srbije

    Vojislav Mihailović

    Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
    Hvala. Reč ima narodni poslanik Slobodan Vučković.
    ...
    Demokratska stranka

    Slobodan Vučković

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Dame i gospodo narodni poslanici, videli ste da smo mi iz DS-a bili uzdržani i da smo izdvojili mišljenje. Meni je drago da je nekoliko reči natuknuo o tome, ne objašnjavajući našu poziciju nego svoju poziciju, v.d. predsednika Vrhovnog suda gospodin Janko Lazarević. Žao mi je što on nije malo više elaborirao pred vama tu situaciju, to stanje koje postoji u Visokom savetu pravosuđa. Napomenuo je da nije sa tim zadovoljan, ali bih voleo da smo čuli malo detaljnije, jer on predsedava tim savetom i mogao bi da nam kaže malo više.

    Ali, mi iz Odbora za pravosuđe koji pratimo stanje u našem pravosuđu takođe nismo zadovoljni Visokim savetom pravosuđa. Vidimo da su obrazloženja koja se daju jednaka za sve kandidate i onda se odjedanput izvuče jedan kandidat koji se predlaže, a ne znamo zbog čega se on predlaže. Nema obrazloženja zašto je taj bolji, a iz materijala koji imamo vidimo da je on čak i slabiji, bar po onim parametrima koji su nam dati i kojima raspolažemo. Oni su vrlo oskudni. Često puta sadrže samo gde se ko rodio, šta je završio i kako se kretao u službi. To je nedovoljno i to je razlog zašto smo izdvojili mišljenje. Jednostavno, ne možemo da se odlučujemo o pojedinim kandidatima jer nemamo dovoljno podataka o tome.

    Moram da kažem da stoji ono stanovište koje sam izrekao i na Savetu za pravosuđe. Sud je kao opera – nije važno ni u kakvoj je zgradi, ni kako izgleda, važno je ko peva. Ako su kvalitetni ljudi tamo, koji znaju svoj posao, onda imamo dobro pravosuđe. Ako nisu kvalitetni, ako postoji familijarnost, ako postoje partijski interesi, onda to nije u redu.

    Mislim da način izbora naših sudija nije dobar. Nije dobro da sudije bira samo većina u parlamentu. Onda je nužan partijski izbor. Bilo bi potrebno ubuduće da se Zakonom o sudovima ili samim Ustavom, koji imamo nameru da donesemo, predvidi dvotrećinska većina za biranje sudija. Mora da se pita i opozicija i da dođe do jednog konsenzusa između vladajućih stranaka i opozicije, jer te sudije sude svima, i onima koji su na vlasti i onima koji su u opoziciji. Svi smo mi zainteresovani za nezavisno pravosuđe. Zato bih kod izbora, reizbora i opoziva trebalo da se rešava dvotrećinskom većinom. Samo hoćemo da unapredimo život naših sudova i sudovanja, a ništa ne radimo na reformi pravosuđa.

    Ovako kako se sada biraju sudije, bio sam svedok, birali su se i 1992. godine, kada je bila Miloševićeva vlast i kada smo mi iz opozicije bili u velikoj manjini; bilo je tada 30 poslanika opozicije, čak i manje, tada se to tako nametalo, tada se tako biralo. Dakle, kako se to radilo u socijalizmu, komunizmu, nastavljeno je i sada.

    Posebno pitanje je situacija u Beogradu, gde smo vratili ceo predlog Visokog saveta pravosuđa da se o svim opštinskim sudovima i okružnom sudu ponovo izjasni. Onda smo ponovo dobili, i za vrlo kratko vreme, iste kandidate, bez ikakvog obrazloženja.

    Bilo je govora da naš predstavnik gospodin prof. Tomić nije našao za shodno nijednom da dođe u Odbor za pravosuđe, tako da je čitava naša pravna situacija na klimavim nogama i mislim da ruši dostojanstvo i onih sudija koje imaju vrednosti, a koje su predložene da budu izabrane, jer nisu predložene u jednom postupku koji je dostojan, dostojanstven i koji pruža sigurnost da su oni zaista predloženi na jedan način koji će opravdati njihovo vršenje funkcije.

    Posebna priča su vojni sudovi (vidim da mi vreme ističe), koji se sada po novom sistemu uvode kod nas. Sada se sudije koje su bile sudije vojnog suda ponovo biraju u tzv. vojna odeljenja. Ono što je uradila Skupština SCG, da je ukinula vojne sudove, mi faktički to nemamo, jer smo u Srbiji to na mala vrata ponovo uveli u vojno pravosuđe, ne samo vojno pravosuđe, neizvršenje krivičnih sankcija za vojna lica itd. Mislim da se u reformi nije krenulo ni korak napred i mislim da to jeste za svaku osudu. Hvala.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama. Po članu 169. Poslovnika, sednice Narodne skupštine i njenih odbora su javne. Dobio sam obaveštenje od Trećeg programa Nacionalne televizije da je od 17,00 časova ugovoren prenos košarkaške utakmice ULEB kupa između "Ventspilsa" i "Hemofarma", te znači da sada nema prenosa već dva minuta i zbog toga, radeći po Poslovniku, zatražićemo prekid ove sednice.
    Istovremeno koristim priliku da obavestim predstavnike predlagača odluke koju je Skupština danas izglasala (to je odluka o zameni članova Odbora DS) da je, shodno Poslovniku, stručna služba Skupštine na dve stranice odluke koja je izglasana, pošto je bilo 30 grešaka, sve greške ispravila pravno-tehničkom redakcijom, tako da je sve u redu i overeno je od strane sekretara i, kao što to uvek biva, sutra će biti objavljeno. Možete da zamenite svoje članove na osnovu odluke Skupštine. Gospodina Petrovića nisam našao da bih se konsultovao, izašao je.
    Hvala vam mnogo. Nastavljamo rad sutra u 10,00 časova.