Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javljao za reč, nego vidim juče navalio, danas navalio, svaki put kada nisam tu. Onda dobije iznenadni napad hrabrosti ovaj genije i onda pomisli kako može i kako sme da izgovara šta mu padne na pamet i kako mu padne na pamet.
Sada moram da kažem da do Tome Nikolića još nije stigao još jedan materijal. Gospodine Nikoliću, u pitanju je velika lopuža. Nije on naivan kao što izgleda. Velika lopuža, zajedno sa direktorom "Galenike", i sa još nekim ljudima, evo šta su uradili, a doneću vam posle prave papire i da vidite šta i kako su napravili.
Naručili su, raspisali tender, banda raspisala tender za 50 automobila da kupi. Napravili sve malolitarske automobile i napravili da sve bude za "Fijat". Međutim, ne može na tenderu da prođe. Uspešnija im bila neka druga firma, neki drugi automobili, "Škoda" ili neki drugi. Nije ni bitno. Nisu prošli. Onda kažu, sada nećemo da kupimo tih 50 automobila, sada ćemo da uradimo šta, da ovo što smo tražili da tobože kupimo, sada ćemo da iznajmimo 50 automobila, pa su iznajmili na pet godina, verovali ili ne, 50 automobila, "Fijatovih" naravno. Platili ih onoliko koliko košta 50 novih automobila.
Kakva je to lopuža. Ta lopuža izlazi ovde za govornicu da kaže bilo kome bilo šta. Vi ste neka velika vlast, gospodine Albijaniću, vi ste velika vlast, hajde hapsite ako imate za nešto da hapsite.
Mi smo ponosni zbog činjenice da pet godina posle ništa ne možete nijednom srpskom radikalu zato što za razliku od vas nisu lopovi.
Ono ste izmišljali, ne postoje računi, postoji ugovor o saradnji i o tome kako će ljudi da se rekreiraju, a za to "Pinki" naplaćuje usluge i to je veoma važna stvar. To nije nikakva likvidacija. To je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Nemojte da brinete, to postoji, to se uči na prvoj godini pravnog fakulteta i to je sve ostalo zabeleženo. Niko nikada nikoga zbog toga nigde nije ni gonio, jer zaboga to je posao nekoga ko radi u "Pinkiju", to je suština njegovog rada, to treba da radi.
Imam i pismo, doneću vam ga popodne da pročitamo, DOS-ovog direktora, prošli put kada ste me nešto pominjali vi i ovi žuti, nešto ste govorili o tome, pa je on uputio pismo i rekao čak u pismu kako će se radnici uvek na najbolji način sećati tog vremena koje je bilo, a možda i najbolje i za zaposlene u "Pinkiju", i za sam centar i za sve druge.
A, iz Pinkija, za razliku od vas, lopuže jedne, nisam uzeo ni jedan jedini dinar. Nisam uzimao platu. Nisam uzimao ni dodatke. Nisam uzeo nijednu akciju. Nisam uzeo ništa. (Glasovi - a marke?)
Ne, kako čujem ni vi marke niste hteli, nego ste nešto u švajcarskim francima prebacivali na Maršalska ostrva, a sada ste prešli na dolar i evro. To je kod vas jedina promena koja se u međuvremenu dogodila.
I, još nešto da znate. Znam da će genijima još nešto da pada na pamet, kako vam rejting pada na neka 2,5%, tu ste negde sada, velika je bitka sada da domahnete do tih 2,5%, i vi ćete da pokazujete sve veću nervozu. Nemam ništa protiv toga. Samo to pokazujte, samo to radite, očekujem, naravno, a izlazimo za govornicu zbog građana Srbije, da bismo njima rekli kakve ste lopuže još jedanput, da bismo im pokazali...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
... da bismo im kazali da se klone lopova. Kao što znate, gospodine Markoviću, naše vreme tek dolazi. Vaše je skoro prošlo. Možda će se jednom tamo u dalekoj budućnosti i vratiti.
E, da bismo građanima ukazali kakvi ste lopovi, da vas se klone, da beže od vas, da sa vama ne rade i ne prave nikakve poslove, jer to može da bude opasno za njih. I uvek, u svakom trenutku, i kada se rukuju sa vama, da na neki način gledaju u svoje džepove, a bogami na kraju i prste da prebroje.