Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Da, nešto ste rekli što je istina, a mnogo toga što je laž.
Vjerica Marković je potpisala verovatno preko 5.000 rešenja o prodaji placeva. Ali, ne mešajte babe i žabe, to je prodaja placeva za izgradnju kuća sirotinji koja je proterana iz Republike Srpske Krajine i koju niko u Srbiji nije hteo da primi, izuzev opštine Zemun. Ta sirotinja je napravila kuće.
Daćete mi još jednu opštinu u Srbiji koja je više od 50 placeva odvojila za stambenu izgradnju za ljude koji su proterani iz Hrvatske. To nema veze sa privremenim objektima. Lokacije za privremeno zauzimanje javne površine, ne odnosi se to na stotine hiljada i milione kvadrata, nego na dva do tri kvadrata, koliko zauzima jedan kiosk.
Dragana moja gospođo, kada ste došli na vlast posle SRS sa ovom pričom, porušili ste ukupno 17 objekata u Zemunu. Gde su te hiljade objekata podignutih u vreme radikala nezakonito, mimo propisa, uzurpacijom.
Što vi ne porušiste to što postoji? Što je posle toga u celoj Srbiji svaka opština krenula u taj način, na izvestan način zapošljavanja ljudi i legalizovanja onoga što rade.
Više nisu prodavali cigarete na kartonskim kutijama, kiši, snegu, vetru, suncu, nego u objektu, pa tu dođe i finansijski policajac, i tržišni, i sanitarni, proveri knjige...
(Glasovi iz klupe.)
Ne dobacuj, nisi još popio dovoljno. Nije još tvoja minuta.
To je istina o Zemunu i tako smo loše mi vladali u Zemunu, da je posle one prljave poplave 5. oktobra SRS ponovo pobedila u Zemunu. Da smo mi tamo bili lopovi i da nismo dobro radili, nikada građani Zemuna ne bi glasali za nas.
Kada smo prvi put došli na vlast u Zemunu, naše pobede su išle od 32. biračkog mesta. U centru Zemuna znate kako kreće, broj jedan iz centra i širi se na stranu, u centru Zemuna nismo pobeđivali. Ovoga puta smo pobedili od 12. biračkog mesta. Samo još na 12 biračkih mesta u Zemunu ne pobeđuje SRS. Pobeđivaćemo i na tih 12, vi to vrlo dobro znate.
Nešto drugo me interesuje, šta se dičite tom štednjom u bankama? U čijim bankama štedite? Da li je to Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka? Kako se zovu te banke? Gde odlazi taj novac koji štede naši građani po niskim kamatama u stranim bankama?
Ponovo se vraća tim istim građanima kroz kredite sa veoma visokim kamatnim stopama.
Koji dugoročni krediti? Da li nam je obećao taj vaš sadašnji ministar finansija, kada je došao na vlast prvi put kao guverner, sa puškom kad je ušao i kad se ne nađe niko da ga spreči da uđe, da li je rekao - za godinu dana ćete imati nove automobile, za dve godine nove kuće i stanove? Da li je tako rekao građanima Srbije? Gde je to sada?
Čime se vi dičite - onim što rade Mlađan Dinkić i Miroljub Labus i njihove bande?
Nemojte samo tako sporadično da iznosite i nosite papire koje vam je neko napisao. Pustite raspravu o tome šta se desilo za ovih pet godina u Srbiji. Pustite raspravu za ovom govornicom, da donesemo dokumenta, da vidite koga podržavate, koju vi mafiju podržavate.
Čestiti ste ljudi i ne znate o čemu se radi. Partijski zadatak - brani mi Dinkića, napašće ga radikali. Koga da branite? Šta je doneo Srbiji? Juče se hvalite da zavodi red u Srbiji. Zna se ko u državi zavodi red. (Glas iz sale: Jočić.) Jeste, zavodi ga Jočić.
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, vreme.)
Kada mi neko kaže da zavodi red, mislim na policiju, ne mislim na ministra finansija. Zavodi red ministar finansija! Zatvara radnje zbog kifli. Uzimate mito i korupciju gde stignete.
Napravili ste milijardere od nekih građana Srbije, napravili ste posao od para koje narod drži u Narodnoj banci. Posao za neke bandite iz vaših redova. Nemojte više uopšte da se hvalite. Nećemo ni da vas kudimo.
Dovedite tog Mlađana Dinkića, da ga omlatimo, da ga ispreskačemo kao plitak potok.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Gospodine Nikoliću, zamolio bih sve govornike i vas da obratite pažnju na vreme. Vreme za repliku, po Poslovniku, kao i vreme za reklamiranje povrede Poslovnika, jeste svega tri minuta.

Gospodine predsedavajući, moraću da prihvatim ovaj  ekspertski manir da se čita tuđe. Malopre smo imali prilike da slušamo plagijat jednog govora od pre nekoliko dana.
Evo, javio nam se jedan građanin iz Prokuplja i kaže vrlo lepo, interesantno: "Gle čuda, tada na scenu stupa porodica Labus-Dinkić-Janjušević-Kolesar, jer tada novi DOS na mestu predsednika Upravnog odbora "Dunav osiguranja" postavlja Miroljuba Labusa, a gospođa Olivera Labus radi u Saveznom ministarstvu finansije, Odsek osiguranja. Brzo su se oni udružili i predložili mi nagodbu".
Čovek ima problema da naplati osiguranje od 10-15 miliona evra, maltretiraju ga desetak godina i nadao se, došao je Labus - ekspert, da će to brzo da se završi.
Kaže ovako: "Brzo su se oni udružili i predložili mi nagodbu: da mene zastupa doktor Miroljub Bogdanović, na taj način što od njega treba da uzmem robu, sa skoro isteklim rokom, u vrednosti od 148 miliona dinara, a iza koje stoji porodica Labus, a da, po njihovom dogovoru, treba da dobijem negde oko 20-30 miliona maraka, ali pod jednim uslovom - da preko Zlatka Bogdanovića, odnosno preko moje firme operem oko 500 miliona dolara, koji bi se kupili od londonske firme "Morgenštern". Objasnili su mi na koji način to sve može da se izvede, jer tadašnji guverner banke - Dinkić planira da zatvori sve filijale Narodne banke, tako da ni jedan papir u Narodnoj banci ne ostane, niti bi se znao trag, a ja bih dobio svoj novac".
Obećali, hoće čovek da svedoči. Evo, pozivam tužioca da se javi, da ukomponujemo ovo. Sada mi je jasno zašto Kljajević ne može da se promeni. On mora da bude predsednik Trgovinskog suda, jer je, sada ću samo da nabrojim imena zbog ovog vremena, Labus, Stamenić, direktor "Dunava", Bogdanović, Mira Gazivoda, Kljajević, sudija Gordić, Snežana Janić je bila jedini pozitivan lik, ali koristili ste i sudskog pisara Dragomira Jovanovića.
Onda na scenu stupaju Tanja Dinkić, Olivera Labus, Labus, Dinkić, Janjušević, HVB banka, to je vama poznato, eksperti. Onda i sudija Stojanović. Čak ste i sekretara Vrhovnog suda prebacili u "Dunav" osiguranje. Na kraju, braća Petrovići, i na kraju, bivši pukovnik Ljubodrag Ristić, sa odmetnutim ljudima iz 63. padobranske. Taj čovek je doživeo da ga krajem prošle godine kidnapuju i nateraju eksperti da potpiše cesiju na dva miliona evra, kako bi odustao od naknade od 10 miliona, možda i više evra.
Pomogao je sudija Slobodan Spasić. Pre nekoliko dana ste ga izabrali za sudiju Vrhovnog suda Srbije, 35 godina. Čak i kad je dogovoreno, gde je dogovoreno, čiji sin, pod kojim imenom, gde radi. To je G17 plus.

Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić. Zamolio bih da se posle ovoga uzdržite od daljeg javljanja, da nastavimo povodom amandmana. Ukoliko to ne bude tako, biću prinuđen da dam pauzu u trajanju od sat vremena. Dakle, ranije ćemo iskoristiti pauzu za ručak, ukoliko ne bude mogla Skupština da se nastavi redovnim tokom.
Izvolite, gospodine Albijaniću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vi se dobro sećate ovih novina, a to je "Evropljanin" iz 1998. godine. Tada ste vi bili na vlasti. Ovde piše naslov "Uterivači straha". Zar je moguće da vi još uvek živite u tom vremenu i ne znate da se mnogo štošta promenilo i da vi više niste bitni na političkoj sceni Srbije.
U vašem programu tada je pisalo: "Nećemo dozvoliti ni predsedniku Srbije, ni predsedniku Vlade, ni ministrima, ni poslanicima, ni državnoj upravi da prime platu, dok poslednji penzioner i radnik ne bude namiren". Radili ste upravo suprotno.
Takođe, gospodine Nikoliću, Olji Bećković u "Utisku nedelje", pre nego što ste postali deo vlasti, izjavili ste: "Zavisi šta očekujete od života. Ako želite da lagodno živite i da imate svega u izobilju, da možete da obavljate najprljavije i najsumnjivije poslove, onda je idealno biti vlast". To ste rekli i došli na vlast. Zatim ste dobili stan površine 186,47 m2 od Vlade Srbije, u najtežem vremenu za državu Srbiju, zavedeno po rešenju broj ...
(Predsedavajući: Gospodine Albijaniću, izvinjavam se, ali ovako ne idemo nikuda. Već smo rekli da nećemo lične stvari da iznosimo.)
Dakle, vašoj demagogiji nigde kraja. Zatim, u vašem programu piše: "Najpre ćemo dozvoliti Srbiji da diše, da građani upoznaju demokratiju, da mogu slobodno da iznose svoje mišljenje i da imaju pravo da se njihovo mišljenje čuje." A onda ste doneli čuveni zakon o informisanju, pa počeli da zatvarate sve medije, pa između ostalog i ovaj. Pa, piše: "Protivimo se svakom hapšenju zbog ideja, mišljenja i pitanja u bilo kojim uslovima. Pravo na slobodu misli i savesti biće zaštićeno zakonom"; pa ste doneli zakon o univerzitetu i počeli da proterujete ugledne profesore univerziteta, da ih tučete ispred Elektrotehničkog fakulteta itd.
Takođe, ugovor o zakupu prostora za programe između Doma sportova omladine i pionira "Pinki", čiji je direktor Aleksandar Vučić, i Poslovnog prostora, čiji je direktor Tomislav Nikolić. Ugovorom je predviđena rekreacija radnika "Poslovni prostor" u Pinkiju, i postoji kopija ugovora i račun u tom periodu koje je potpisao Vučić, a zanimljivo je što se po računu naplaćuje 110.000 dinara za rekreaciju 296 radnika, "Poslovni prostor" je imao samo 34. Kako objašnjavate tu razliku i šta ste radili?
Ono što sam više puta govorio, a vama do pameti ne stiže, jer vas bole zapravo sopstvene izjave koje ste davali u prethodnom periodu, tokom vašeg aktivnog...
(Tomislav Nikolić: A gde si ti bio u to vreme?). U to vreme sam gazio ulice Beograda 10 godina boreći se protiv takvih kao što ste vi. Zbog toga mi nije žao, naprotiv, uspeli smo da vas zbacimo s vlasti 2000. godine.
Tokom aktivnog i javnog učešća SRS u vlasti, to sam već više puta ponovio, ubijen je vlasnik ovog lista. Vi ste, gospodine Nikoliću, kasnije izjavili da vam nije žao zbog tog ubistva.
Prema tome, dosta je više takvih praznih demagogija, priča i ostalih stvari. Građanima Srbije je jasno koga smo mi 5. oktobra zbacili s vlasti. Dosta više sa takvim glupostima.

Molim vas, narodni poslanici, molim da pokušamo da nastavimo rad prema dnevnom redu. Reč je tražio gospodin Nikolić i molim posle toga da pokušamo u jednom umerenom tonu da nastavimo rad. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Prvo, srećan sam što možete da citirate moje izjave i od pre 10 i od pre 15 godina. Uvek me je neko pitao da dam izjavu za novine. Bio sam važan. Moje mišljenje je uvek bilo važno. Evo, da prelistam sve novine otkako postoji višestranački sistem, ako do pre dva meseca ima ijedna izjava Albijanića, poješću te novine koje su bile zainteresovane za izjavu nekog Albijanića, a još iz G17 plus.
Samo na jednu stvar da vas upozorim. Cenim ovo prepucavanje, samo me ne vezujte ni sa kojim ubistvom, jer nema smisla. Možete da mi kažete svašta, ali ne to; možete da mi kažete i da sam rekao da ne žalim za njim, rekao sam, ne žalim za njim. Vidim, vi žalite, pa samo kada vam treba, vi izvadite tu novinu u kojoj se pojavljuje neka moja izjava. To sa ubistvima nema veze ni sa jednim srpskim radikalom. To sa kriminalom nema veze ni sa jednim srpskim radikalom.
Gospodine Albijaniću, kada pobedimo, budem li imao takvih dokaza kakve vi kažete da imate protiv SRS, protiv vas će biti otvorena istraga. Biće suđenja. Vi kažete da imate dokaza protiv radikala, kako to da nije podneta nijedna krivična prijava, kako to da vi, koji sa ove govornice kažete da smo teški kriminalci, kako da ne podnesete vi krivičnu prijavu.
Saznam da je ovaj kriminalac, da je onaj, podnesem krivičnu prijavu, svoju savest operem. Neka se bruka sada tužilac, neka se bruka pravosuđe, neka se bruka predsednik Vlade što mu ne jure kriminalce, a vi ovde pokazujete svoju dvoličnost i licemerstvo. Znam Tomislava Nikolića, ti si kriminalac, ali neću da te prijavim. Zašto me ne prijavite.
Sve vi možete ovde da kažete o meni, i laž i istinu, izvolite, ali sa ubistvom me ne vezujte. Tu sam zaista nemilosrdan. Nikome ne odobravam ubistvo. Nijednog ubicu ne bih štitio. Ne dozvoljavam nikome da me povezuje sa ubistvom, ni u insinuacijama. To je toliko providno, gospodine Albijaniću, nisam malo dete. Pa vi kažete, ubijen je vlasnik ovih novina, a citirate šta sam u tim novinama izjavljivao. Tako biste mogli da me vežete za bilo koje ubistvo u Srbiji, svakom sam davao izjavu, o svakome sam imao svoj stav.
Vi ne možete da umanjite ovaj uspon SRS, niti pad firme koja se zove G17 plus. Kada god budu izbori, da se više nigde ne pojavimo, mi ćemo sledeće izbore dobiti.
Mogli biste da smanjite pad G17 plus, ali treba ući u okršaj sa lopovima i kriminalcima. Vi na to niste spremni. Za vas nemam dokaza da ste lopov i kriminalac, a da imam ovde bih rekao. Iznosim o onima za koje imam dokaz.
Raščistite sa tim u svojim redovima ili vi možda mislite da dva čoveka iz vaše stranke mogu da upropaste finansijski sektor u Srbiji. Možda vi mislite da su oni u pravu i možda se to pravda time što naplaćuju i što dobijaju fiskalni račun za jednu prodatu perecu u pekari. Možda je to opravdanje za G17 plus. Hajde nas sve sada pretvorite u lovce na fiskalne račune, a za to vreme vi ćete da srčete banke, osiguravajuća društva i Narodnu banku.
(Predsedavajući: Vreme.)
Vi i dan-danas srčete Narodnu banku, dan-danas je to firma G17 plus. Dan-danas se odliva novac iz Narodne banke i stoji na sumnjivim, slabim računima u inostranstvu, sa kojih se finansira kupovina i prodaja robe po Srbiji. Sada se vi zagledajte malo između sebe. Kada bi vas ljudi dovoljno poznavali na ulici i kada bi znali da ste iz G17 plus, kako biste se na ulici osećali? (Iz sale: Ponosno.) Ponosno? Na šta? Vi na lepe oči. A na šta još možete da budete ponosni?

Replika, narodni poslanik Aleksandar Vučić, direktno pominjanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javljao za reč, nego vidim juče navalio, danas navalio, svaki put kada nisam tu. Onda dobije iznenadni napad hrabrosti ovaj genije i onda pomisli kako može i kako sme da izgovara šta mu padne na pamet i kako mu padne na pamet.
Sada moram da kažem da do Tome Nikolića još nije stigao još jedan materijal. Gospodine Nikoliću, u pitanju je velika lopuža. Nije on naivan kao što izgleda. Velika lopuža, zajedno sa direktorom "Galenike", i sa još nekim ljudima, evo šta su uradili, a doneću vam posle prave papire i da vidite šta i kako su napravili.
Naručili su, raspisali tender, banda raspisala tender za 50 automobila da kupi. Napravili sve malolitarske automobile i napravili da sve bude za "Fijat". Međutim, ne može na tenderu da prođe. Uspešnija im bila neka druga firma, neki drugi automobili, "Škoda" ili neki drugi. Nije ni bitno. Nisu prošli. Onda kažu, sada nećemo da kupimo tih 50 automobila, sada ćemo da uradimo šta, da ovo što smo tražili da tobože kupimo, sada ćemo da iznajmimo 50 automobila, pa su iznajmili na pet godina, verovali ili ne, 50 automobila, "Fijatovih" naravno. Platili ih onoliko koliko košta 50 novih automobila.
Kakva je to lopuža. Ta lopuža izlazi ovde za govornicu da kaže bilo kome bilo šta. Vi ste neka velika vlast, gospodine Albijaniću, vi ste velika vlast, hajde hapsite ako imate za nešto da hapsite.
Mi smo ponosni zbog činjenice da pet godina posle ništa ne možete nijednom srpskom radikalu zato što za razliku od vas nisu lopovi.
Ono ste izmišljali, ne postoje računi, postoji ugovor o saradnji i o tome kako će ljudi da se rekreiraju, a za to "Pinki" naplaćuje usluge i to je veoma važna stvar. To nije nikakva likvidacija. To je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Nemojte da brinete, to postoji, to se uči na prvoj godini pravnog fakulteta i to je sve ostalo zabeleženo. Niko nikada nikoga zbog toga nigde nije ni gonio, jer zaboga to je posao nekoga ko radi u "Pinkiju", to je suština njegovog rada, to treba da radi.
Imam i pismo, doneću vam ga popodne da pročitamo, DOS-ovog direktora, prošli put kada ste me nešto pominjali vi i ovi žuti, nešto ste govorili o tome, pa je on uputio pismo i rekao čak u pismu kako će se radnici uvek na najbolji način sećati tog vremena koje je bilo, a možda i najbolje i za zaposlene u "Pinkiju", i za sam centar i za sve druge.
A, iz Pinkija, za razliku od vas, lopuže jedne, nisam uzeo ni jedan jedini dinar. Nisam uzimao platu. Nisam uzimao ni dodatke. Nisam uzeo nijednu akciju. Nisam uzeo ništa. (Glasovi - a marke?)
Ne, kako čujem ni vi marke niste hteli, nego ste nešto u švajcarskim francima prebacivali na Maršalska ostrva, a sada ste prešli na dolar i evro. To je kod vas jedina promena koja se u međuvremenu dogodila.
I, još nešto da znate. Znam da će genijima još nešto da pada na pamet, kako vam rejting pada na neka 2,5%, tu ste negde sada, velika je bitka sada da domahnete do tih 2,5%, i vi ćete da pokazujete sve veću nervozu. Nemam ništa protiv toga. Samo to pokazujte, samo to radite, očekujem, naravno, a izlazimo za govornicu zbog građana Srbije, da bismo njima rekli kakve ste lopuže još jedanput, da bismo im pokazali...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Vučiću.)
... da bismo im kazali da se klone lopova. Kao što znate, gospodine Markoviću, naše vreme tek dolazi. Vaše je skoro prošlo. Možda će se jednom tamo u dalekoj budućnosti i vratiti.
E, da bismo građanima ukazali kakvi ste lopovi, da vas se klone, da beže od vas, da sa vama ne rade i ne prave nikakve poslove, jer to može da bude opasno za njih. I uvek, u svakom trenutku, i kada se rukuju sa vama, da na neki način gledaju u svoje džepove, a bogami na kraju i prste da prebroje.