Hvala, predsedniče. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam bio jedan od prvih koji je kritikovao Zakon o hartijama od vrednosti. Zaista je teško kad nešto nije dobro da se popravi sa jednim, dva ili tri člana. Mislim da je dosta diskusija bilo principijelne prirode.
Zašto sam se opredelio lično da prihvatim inicijativu Ministarstva za finansije da se ovo pokuša ovako poboljšati? Samo iz razloga što imamo tvrd dogovor, a već su se pojavili nacrti zakona o hartijama od vrednosti, da će ova oblast biti mnogo kvalitetnije i celovito uređena, na primeren način, kako to odgovara stepenu razvijenosti tržišta hartija od vrednosti u ovoj zemlji.
Intervencija je utoliko što smo imali u praksi neusklađenost sa Zakonom o privatizaciji, sa Zakonom o Akcijskom fondu i sa onim što smo imali u praksi. Zakonom o privatizaciji su predviđeni metodi za prodaju državnog i društvenog kapitala. U pitanju je tender i u pitanju je berza.
Takođe, Zakonom o hartijama od vrednosti bila je predviđena berza i preuzimanje. Već se tu vidi jedna neusklađenost. Sada smo pošli da uskladimo da sva tri ova metoda imaju svoje mesto.
Definitivno tvrdim da bogatstvo metoda ne može da škodi, a u praksi ima potrebe da se u određenim momentima upravo koristi tender, zato što isključivo korišćenjem preuzimanja često može da se desi, to je tako, čini mi se, i urađeno u nekom momentu, da se ne postigne niti zadovoljavajuća cena, a da ne govorim da ne postoji obaveza investiranja i da se primeni socijalni program.
Imamo slučajeva, imamo takvih firmi gde je zaista manje bitno koliko ćemo para dobiti, mada je cena uvek bitna, ali je uvek bitno da se investira, da se dođe do strateškog partnera. Ako je samo preuzimanje ili ako je samo berza, ne može se uticati da bude strateški partner. Spreman sam da i ovoj skupštini, od onoga što je ostalo, napravim listu i podnesem koje su eventualno firme, ono što je bilo i zalaganje, gde bi to došlo u obzir. Znači, da se ograničim, meni zaista nije cilj da imam pravo na voluntarizam, da biram, nego jednostavno, u zaštiti društvenih interesa i ciljeva.
Ne bih puno oko ovoga svega što je konkretno bilo reči. Za sve ono što je trebalo, pravni osnov ima. Kažem, ne može se nešto što je loše postavljeno radikalno promeniti, ali možemo za neko kratko vreme poboljšati, dati mogućnost da se koristi i metod tendera, uz preuzimanje i uz trgovanje na berzi. Trgovanje na berzi je bilo i ostaje kao prioritetno. Tender i preuzimanje je za određeni broj slučajeva.
Na kraju, samo da kažem oko ovoga što je bilo najviše priče, oko retroaktivnosti. Tvrdim da se ne radi o retroaktivnoj primeni norme, već se radi o određivanju propisa koji se primenjuje u slučaju da je odluka o metodi prodaje doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona, što znači da mogu da se primene i ove izmene, a može i po starom zakonu, kad je započet neki proces.
Istine pune radi i punog objašnjenja, ovakve formulacije se koriste često za prelazne i završne odredbe, a da je to tako, želim da podsetim na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, od 28. februara 2003. godine, gde se u članu 24. kaže: "Postupak prodaje kapitala, odnosno imovine, koji nije završen do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su bili na snazi u vreme objavljivanja javnog poziva za učešće na javnom tenderu, odnosno na javnoj aukciji". Upravo je smisao ovde iskorišćen. Mislim da nema priče o retroaktivnosti norme.