TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.03.2005.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

24.03.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 11:40 do 18:03

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita_odnosno zajmova (načela) (2005)
  • Treća sednica Prvog redovnog zasedanja (2005)
  • Predlog zakona o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita_odnosno zajmova (pojedinosti) (2005)

    • OBRAĆANJA

    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
    Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 127 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
    Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nikola Milošević, Ivica Dačić, Žarko Obradović i Velimir Stanojević; zakasniće Milisav Petronijević.
    Pozdravljam predstavnike OEBS-a koji prate rad ove sednice.
    Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O REGULISANjU ODNOSA REPUBLIKE SRBIJE I BANAKA U STEČAJU PO OSNOVU PREUZETIH INOSTRANIH KREDITA, ODNOSNO ZAJMOVA (načela)
    Po Poslovniku, narodni poslanik Jovan Todorović.
    ...

    Jovan Todorović

    Socijalistička partija Srbije
    Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran kom članu Poslovnika pripada ovo što ću reći, ali želim da dam jedan predlog predsedniku i ovoj Narodnoj skupštini, s obzirom da je danas 24. mart, dan kada se navršava šest godina od NATO agresije na našu zemlju.
    Ta agresija je, nažalost, nazvana akcijom "Milosrdni anđeo", u biću sotone ili Lucifera, sasvim je svejedno. Tog dana je 19 najjačih zemalja sveta započelo agresiju na jednu malu zemlju, na jedan mali narod i na građane naše Republike Srbije.
    Od tog dana, pa 78 dana neprekidno, uključujući i agresiju na dan najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, bombardovali su nedužne i mnogo žrtava je palo u tom ratu. Može biti da je 19 najvećih zemalja dobilo taj rat, ali sam sasvim sigurno da je izgubilo mir. Tri hiljade i više žrtava, u liku policajaca, vojnika, nedužne dece, staraca, omladine i svih drugih građana naše Republike, pale su u tom ratu.
    Zato vas pozivam da minutom ćutanja, u ime dostojanstva ove Narodne skupštine, odamo poštu svim žrtvama tog rata, a i svima onima koji su postali žrtve bolesti koje su došle nakon te NATO agresije. Dakle, agresija je bila u svakom slučaju i u tome valjda nema nikakve dileme ili sumnje. Zločini su počinjeni i mi moramo da to pamtimo dok smo živi.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala, gospodine Todoroviću. To nije pitanje Poslovnika. Mislim da postoji svest svih nas. Molim vas da žrtvama stradalim pre šest godina odamo počast minutom ćutanja.
    (Tomislav Nikolić, sa mesta: U zverskoj agresiji NATO pakta nad srpskim narodom; što vas je sramota da to kažete?)
    (Minut ćutanja.)
    Nije me sramota, nego ne govorim tokom minuta ćutanja.
    Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić i Miloljub Albijanić. Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
    Pre otvaranja načelnog pretresa podsećam vas da. prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
    Pošto ukupno vreme rasprave u zajedničkom načelnom pretresu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka - jedan sat 38 minuta 24 sekunde, Demokratska stranka Srbije - jedan sat, tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić - 44 minuta 24 sekunde, G17 plus - 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija - 26 minuta 24 sekunde, Socijalistička partija Srbije - 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi – četiri poslanika SPO i tri poslanika Socijaldemokratske partije – po pet minuta, na osnovu člana 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.
    Istovremeno vas obaveštavam da su za ovu tačku dnevnog reda ovlašćeni predstavnici, ispred SRS - Aleksandar Vučić, ispred DSS - Slavoljub Matić i ispred SPS - Bojan Kekić.
    Po Poslovniku, gospodin Marković, pa gospodin Omerović.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Demokratska stranka – Boris Tadić
    Poštovani predsedniče, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pošto već izražavam sumnju da će ova rasprava teći o onome što jeste tačka dnevnog reda, pošto mislim da će se ona širiti, kao što se širila i ovih dana na neke teme koje se tiču ukupnog rada vašeg ministarstva i nekih drugih ministarstava, moram da kažem da je u ovoj skupštini povređen Poslovnik koji uređuje naš rad, i to član 199, koji ću sada pročitati: "Sednica Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu održava se najranije po isteku roka od tri dana, a najkasnije 15 dana posle dana podnošenja predloga za izglasavanje nepoverenja".
    Vama je verovatno poznato da je jedna poslanička grupa ovde podnela zahtev za izglasavanje nepoverenja vama. Nažalost, taj zahtev mi očigledno ne raspravljamo u skladu sa Poslovnikom. Poslanička grupa DS - Boris Tadić je podnela predlog za izglasavanje nepoverenja ministru unutrašnjih poslova Draganu Jočiću još 7. marta 2005. godine, zbog toga što smatramo da rezultati njegovog rada nisu odgovarajući, odnosno da ne zaslužuje dalju podršku ove Narodne skupštine.
    Mislim da vi, kao jedan od lidera vladajuće koalicije, treba da utičete na vladajuću većinu i na predsednika Skupštine, koji je takođe pod ispitivanjem poverenja, jer je i protiv njega podnet zahteva za izglasavanje nepoverenja, odnosno da se odlučuje o njegovom radu. Prosto, treba da pokušate da utičete, zajedno sa drugim liderima vladajuće koalicije, da se u Narodnoj skupštini poštuje Poslovnik Narodne skupštine. Sutra se može desiti da i ova vladajuća većina bude u opoziciji, kao što smo mi koji smo nekada bili vladajuća većina sada u opoziciji.
    Znam da je u prethodnom sazivu bilo određenih obrazloženja, to sam već čuo kao argumentaciju, pa bih želeo da predupredim takvu vrstu argumentacije koja bi trebalo da znači odgovor na ovaj moj predlog. Dakle, u prethodnom sazivu je bilo, u najmanju ruku, čudnih, neozbiljnih i neadekvatnih obrazloženja prilikom zahteva opozicije da se glasa o poverenju Vladi ili pojedinom njenom članu.
    Takođe želim da vam kažem da neke greške iz prošlosti ne mogu da budu alibi i ne mogu da opravdaju greške u sadašnjosti. Prosto, svako pojedinačno i svaka politička stranka odgovara za svoj rad i za svoje greške, a smatram da ovo kršenje Poslovnika predstavlja ozbiljnu grešku.
    Dakle, predlažem da se, naravno u skladu sa Poslovnikom, izjasnimo o ovoj povredi Poslovnika, odnosno da se nadležni odbor izjasni. Apelujem na vas, gospodine ministre, da utiče na vladajuću većinu da se tačka dnevnog reda u kojoj bi se odlučivalo o poverenju ministru Jočiću, kao i tačka dnevnog reda u kojoj bi se odlučivalo o poverenju svima drugima za koje to poverenje postavljeno, stave na dnevni red. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena. Hvala vam na pažnji.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Hvala vama. Nadam se da je svima potpuno jasno da mi moramo da se držimo Poslovnika, a po Poslovniku ne možete, sem u izuzetnim slučajevima, kada se oko toga složi 126 poslanika, i po pravilu, a to nije Poslovnik, na osnovu dogovora šefova poslaničkih grupa da prekinete sednicu. Kao što ste sami konstatovali, rok je 23. Dakle, danas, za slučaj da nije sednica u toku, bila bi zakazana sednica na kojoj bi na dnevnom redu bilo i razmatrano pitanje poverenja ministru Jočiću.
    Kao što znate, prošlog puta smo raščistili jednu dilemu oko tog izjašnjavanja i rekli smo, dogovorili smo se da će sledeća sednica svakako biti sednica na kojoj će biti razmatrana pitanja o pokrenutom poverenju. Zahvaljujem.
    Izvolite, gospodine Omeroviću. Nastavljamo rad. Isto po Poslovniku. A Skupština će se svakako izjasniti o vašem predlogu.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Meho Omerović

    Samostalni poslanik
     Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika u članu 100. koji govori o dostojanstvu poslanika i Narodne skupštine Republike Srbije.
    Do sada smo, nažalost, bili svedoci da se poslanici jedni drugima obraćaju neprimerenim rečima, ali ono što smo mogli da čujemo na televiziji i pročitamo u novinama, a što je izgovorio ovde prisutan ministar finansija Mlađan Dinkić, govoreći o poslanicima Skupštine Srbije, naprosto prevazilazi sve što je viđeno u dosadašnjem parlamentarnom životu.
    Gospodin Mlađan Dinkić je sebi dao za pravo da poslanike Skupštine Republike Srbije i ovaj visoki zakonodavni dom, koji ga je birao, i njega i celu Vladu Vojislava Koštunice, uporedi sa javnim preduzećima i da nam zapreti uvođenjem privremenih mera iliti ne znam kakvih sankcija, kao što je to bio i slučaj u JAT-u.
    Da li neko misli da će slati specijalce u Skupštinu Srbije, kao što je slao specijalce u hangare Aerodroma, JAT-a, Javnog preduzeća, ne znam, ali u okviru Poslovnika Skupštine Republike Srbije tražim od gospodina Mlađana Dinkića da demantuje da je to rekao, ako nije rekao, ili da se javno izvini poslanicima Skupštine Srbije i ovom visokom domu koji ga je birao.
    ...

    Predrag Marković

    G17 Plus | Predsedava
    Član 100. govori isključivo o ponašanju narodnih poslanika. Hvala vam. Naravno, tokom sednice, vi znate vrlo dobro da mora da se poštuje dostojanstvo svih prisutnih i da o tome vodimo zajednički računa. Videćemo tokom ove sednice da li to funkcioniše. Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Saglasno članu 136. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres. Da li predstavnik predlagača mr Mlađan Dinkić, ministar finansija, želi reč? Izvolite.
    ...

    Mlađan Dinkić

    Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću objasniti zakon o regulisanju odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju po osnovu preuzetih inostranih kredita, odnosno zajmova.
    Kao što znate, 2002. godine počela je reforma bankarskog sistema. Neke banke, koje su imale negativan kapital, otišle su u stečaj. Te banke su dugovale inostranim poveriocima za prethodno uzete kredite ili su bile garant za preduzeća u javnom ili društvenom sektoru, i ostalo je nerešeno kako će se ti dugovi vraćati. Onda je država preuzela obavezu da servisira spoljni dug. Međutim, problem je u tome što država sada vraća spoljni dug, a nema mogućnost da naplati potraživanja banaka u stečaju koja imaju kod drugih preduzeća i zbog toga se usporava proces privatizacije kako društvenih preduzeća, tako i banaka.
    Ovim zakonom faktički banke u stečaju se oslobađaju obaveza prema inostranim poveriocima, i to prema sledećim inostranim poveriocima: prema Svetskoj banci, Evropskoj investicionoj banci, prema banci Saveta Evrope, prema Londonskom i Pariskom klubu i prema drugim inostranim poveriocima, u slučajevima kada je Republika Srbija preuzela da otplaćuje te strane dugove.
    Dakle, s jedne strane se banke oslobađaju obaveza prema inostranim poveriocima, jer je država to preuzela, a s druge strane krajnji dužnici, a to su pravna lica ili njihovi pravni sledbenici, oslobađaju se obaveza prema bankama u stečaju.
    Takođe i poslovne banke, koje su bile garanti za ove kredite, oslobađaju se obaveza prema bankama u stečaju. S druge strane, Republika Srbija preuzima potraživanja od krajnjih dužnika i tim potraživanjima u ime i za račun Republike Srbije upravlja Agencija za osiguranje depozita. Krajnji dužnici, prema ovom zakonu, dužni su da u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona sa Agencijom zaključe ugovor, kojim će regulisati svoje obaveze prema Republici Srbiji i preneti sve instrument obezbeđenja na Republiku Srbiju, jer su ona do sada bila preneta na banke u stečaju.
    Sredstva koja se budu ostvarila naplatom potraživanja po ugovorima o kojima sam sada govorio biće uplaćena u budžet Republike Srbije i ta sredstva će biti korišćena za izmirivanje obaveza Republike Srbije prema inostranstvu, prema ovim poveriocima koje sam nabrojao.
    Dakle, zakon je veoma kratak, to je tehnički zakon, međutim, suštinski će otkočiti proces privatizacije društvenih preduzeća, pre svega onih koja su u restrukturiranju, koja imaju puno obaveza prema inostranstvu, a banke koje su u stečaju imaju potraživanja, s druge strane, prema njima.
    Država će onda slučaj po slučaj rešavati i moći će da tim preduzećima daje otpis nekih potraživanja, jer inače država plaća dug prema inostranstvu, međutim kroz otpisivanje dugova ova preduzeća će biti atraktivnija za privatizaciju, a onda će država nakon privatizacije od privatizacionog prihoda naplaćivati deo svojih potraživanja koja preuzima.
    Dakle, umesto da se iz stečajne mase banaka naplaćuju ta potraživanja, što je jako komplikovano, ta potraživanja će biti naplaćivana direktno u odnosu sa samim preduzećem. Na ovaj način ubrzaće se proces privatizacije i banaka i preduzeća.
    ...
    Demokratska stranka

    Milan Marković

    Demokratska stranka – Boris Tadić | Predsedava
    Da li se izvestioci nadležnih odbora javljaju za reč? (Ne.)
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
    (Aleksandar Vučić, sa mesta: Ja sam jedini prijavljeni.)
    Meni se čini da to ne bi moglo, ali konsultovaću se u toku vašeg izlaganja sa sekretarom.
    Da li želite reč? Gospodine Vučiću, imate pravo 20 minuta. Sačekaćete. Znači, niko se ne javlja za reč.
    Prelazimo na raspravu prema prijavljenim diskutantima. Imamo samo tri diskutanta. Prvi reč ima Bojan Kekić, a neka se pripremi Aleksandar Vučić.
    ...

    Bojan Kekić

    Socijalistička partija Srbije
    Kolege poslanici, uvaženi predsedavajući, s obzirom da nije bilo  uvodničara u ime SPS, javiće se kasnije kolega Jovan Todorović, moram pre svega sa nekoliko rečenica, što se tiče predmetnog zakona, a to je regulisanje odnosa Republike Srbije i banaka u stečaju, da zamolim ministra da nam objasni ko je sada nadležan da vodi računa o bankama koje su u stečaju.
    Konkretan primer Požarevačke banke, nekoliko puta sam to isticao za ovom govornicom, koja je početkom 2002. godine otišla u stečaj; evo, ni dan-danas nije završen, iako je to razvojna banka za čitav Braničevski okrug. Datira njeno postojanje, još kao komunalne banke, od 1956. godine.
    Raznim transformacijama celokupnog bankarskog sistema došli smo u situaciju da postane jedna od ubedljivo najjačih banaka, posle Beobanke, u udruženoj Beogradskoj banci, sa imovinom koja je negde oko 4.000 kvadrata, sa veoma jakim komitentima, koji su bili u Požarevačkoj banci.
    A da sada je vlasnik celokupne imovine Požarevačke banke, negde oko 4.000 kvadrata, postala Komercijalna banka, koja je to kupila za 156 miliona. U istom momentu, Komercijalna banka, preko oglasa u "Politici", isti takav prostor ili manji deo prostora prodaje negde od 1.500 do 3.000 evra.
    Ako se dobro izračuna, matematički utvrdi tačna kupovina Komercijalne banke, celokupna imovina Požarevačke banke je uređena za 200 do 300 evra po kvadratu.
    Svi mi znamo da se većina banaka nalazi u centru, imaju najatraktivnije lokacije. Moji Požarevljani znaju, tu gde su tzv. menjačnice godinama, više od 30 godina, bila je Beogradska banka, odnosno šalter Beogradske banke, sada je prodat za tri hiljade evra.
    Najveći problem za požarevačku privredu i za celokupno stanovništvo nastao je onog momenta kada je Požarevačka banka otišla u stečaj, dve godine nisu namirene obaveze, odnosno nisu vraćena sredstva kako komitentima, tako ni običnim građanima, a preko tekućih računa veliki broj naših ljudi je primao i penzije i lične dohotke, i skoro godinu dana nisu uspeli da se namire.
    Što se tiče Požarevačke banke i zašto je otišla u stečaj, odnosno likvidaciju, govori se o velikoj garanciji, s obzirom da je Požarevačka banka bila garant Česima koji su radili Šećeranu, ali ni do dana današnjeg u postupku stečaja niko se nije prijavio, mislim na tu stečajnu masu, i sigurno su Česi, ako su tako uradili, osigurali taj kredit na neki drugi način i nemaju nikakvo potraživanje prema Srbiji.
    Jedan deo tih para je daleke 1993. godine, mislim 40%, namiren iz sredstava Požarevačke banke.
    Konkretnije ako govorimo o ovom zakonu, imam utisak da može da se desi da za pojedina preduzeća – kao što je MIP "Požarevac", kao što je "Voćar produkt", koja su koristila inostrane kredite, a da li je to bilo preko Udružene Beogradske banke, s obzirom da Požarevačka banka nije bila banka sa velikim ovlašćenjima, tek kasnije je to postala – Agencija za osiguranje depozita ubrza proces privatizacije.
    To pitanje sam postavio i juče ministru Bubalu, pa bih zamolio ministra, ako je u prilici, da nam objasni šta znači donošenje ovog zakona u procesu privatizacije, ali prema onim velikim preduzećima koja se i najteže privatizuju, kao što je MIP, "Voćar produkt" i ostala.
    Smatram da će zakon, ako postigne te efekte, biti odmah primenjiv baš u tom procesu privatizacije, odnosno da određena preduzeća koja duguju direktno Republici, da će Republika, odnosno država postati vlasnik tih preduzeća i da ćemo na taj način uspeti da uradimo onu privatizaciju koja je bitna za ta velika preduzeća. Hvala.

    Whoops, looks like something went wrong.