Dame i gospodo narodni poslanici, možda je malo neuobičajeno da razgovaramo o amandmanu na zakon koji je predložila Vlada, odnosno čiji predstavnik je ministar, a ministar od početka rasprave nije ovde. U krajnjem slučaju, to je očito postala navika koalicione vlasti, kada se priča o ministru, kada se razgovara o njegovim predlozima, predlozima Vlade, ministar ili pobegne ili ne dođe. Svodi se na isto.
Ne vidim razloga zbog čega, kada je u pitanju ovakav značajan amandman za sudbinu ne samo monetarnog, nego kompletno i privrednog sektora, jer smo videli kako to radi Dinkić kada je bio guverner, a kasnije, odnosno sada ministar finansija, zašto ne bi saslušao šta mu se to govori od strane SRS. Ako je toliko čestit i pošten, kako ste ga i predstavili kada ste ga predlagali za ministra finansija, šta tu ima da se stidi tako čestit i pošten čovek. Zašto kao takav ne sasluša i ne izađe i kaže sa ove govornice.
Očito je to novi stil i način rada pojedinih ministara u ovoj vladi, kada su kritikovani u parlamentu, tamo gde je mesto i gde je logično, onda oni poslanicima, odnosno narodu odgovaraju i objašnjavaju preko TV ekrana, zakupe ili uzurpiraju termin na televiziji i onda izlaze i maltretiraju građane, a pri tom svesni su činjenice da niko nije u mogućnosti da im odgovori.
Još ako imamo u vidu da se u poslednje vreme pojavljuje i specijalna emisija državne televizije, gde izlaze ministri i potpredsednici Vlade i pričaju o svom uspehu, onda nas neće iznenaditi ako i ovaj ministar, umesto da ovde odgovara, večeras se pojavi na nekoj od televizija i počne da priča o finansijskom, monetarnom, privrednom sistemu. Ali, može se očekivati da priča kao da živimo u nekoj drugoj državi, a ne u državi Srbiji.
Činjenica je da postoje zasluge ministra finansija i kao guvernera Narodne banke, a pogotovo na funkciji ministra. Kao guverner Narodne banke lično se najviše založio da likvidira domaće banke i da se kao jedna od posledica u poslednje vreme pojavljuje činjenica da preko likvidacije tih domaćih banaka je omogućeno tajkunima pojedinih političkih stranaka da preko noći postaju vlasnici velikih firmi, profitabilnih preduzeća, rudnika, da se pripremaju da zauzmu i NIS i EPS.
To im je omogućeno onog trenutka kada se upadalo sa kalašnjikovima u Narodnu banku, tada je već osmišljeno i smišljeno kako likvidirati domaće banke. To što su domaće banke bile poverioci tim velikim sistemima sad tek dolazi do izražaja. I da se Vlasi ne dosete, doveden je novi guverner banke. Za starog guvernera su čak ovde neki poslanici koji su s njim u koaliciji sa ove govornice ne tako davno govorili da je najveći lopov u istoriji srpskog bankarstva. Sada se svesrdno trude da ga ćutanjem brane, a kao da je ta zlodela neko drugi učinio.
Upozoravamo, kao i uvek na vreme, srpsku javnost da predstoji katastrofa za srpsku privredu, srpske finansije, srpsko bankarstvo. Ta katastrofa prvenstveno se zasniva na činjenici da je i dalje Mlađan Dinkić ministar finansija. Naravno, to je uvek, kako bi to običan građanin rekao, Dinkić i Labus, kao kafa i kisela, ne odvajaju se jedan od drugog, tako ih i poručuju.
Suština je što ponekad nađu nekog maloletnog tajkuna ili da ne kažem delinkventa koji će biti predsednik odbora za sanaciju banaka ili na nekoj drugoj funkciji, pa će njega da okrive kad vide da je pritisak javnosti veliki, pogotovo kada su unutarstranačke tenzije velike. Onda uvek nađu nekog koga će okriviti, kao što je onaj jadnik što je, ne svojom greškom, sa 25 godina postao vlasnik pola nekretnina u Beogradu, što je prao novac, a na kraju rekao da mu je to pozajmio njegov...
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se, završavam.
... kolega iz Vlade za usluge koje mu je pružao. Pretpostavljam da su to proevropske usluge.
Evo mu sad prilike, kada kolega i on nisu u Vladi, da te usluge pruže na ulicama Beograda, a prilika je za ministra Dinkića da sad podnese ostavku, pa da svoje usluge, svoje znanje isto tako ponudi građanima ne samo Beograda, nego svih gradova u Srbiji, jer i oni će propasti. Što duže Dinkić ostaje na vlasti, to je veća tragedija i veća propast za Srbiju.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, izvolite. Da, da, povodom ovog amandmana, pa naravno, izvolite, mora da se objasni.

Naravno, po amandmanu, ali ćete mi dozvoliti, dame i gospodo, pošto dolazim iz poslaničke grupe koja se uvek zalagala za rad i konstruktivnost, da izrazim žaljenje što zaista danas, tokom čitavog dana, gotovo da nismo stigli da govorimo o zakonu i amandmanima.
Moja poslanička grupa teško razume opsednutost ličnostima i zaista mislimo da o ličnostima u ovoj skupštini ne treba, u ovolikoj meri, govoriti. No, govoreći o amandmanu, i ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu, želim da kažem da je on zaista neophodan da bi Srbija nastavila putem ekonomskih reformi i stabilizovala svoju ekonomsku i finansijsku situaciju.
Naravno, mi radimo, možda malo manje pričamo, ali su zato naši rezultati vidljivi. Umesto da stalno ponavljamo kako građanima treba vratiti novac, mi građanima novac vraćamo. Da vas podsetim da je građanima isplaćeno 350 miliona evra stare devizne štednje i da je nakon 15 godina otpočela isplata zajma za preporod Srbije.
To je ono što se tiče dugova prema građanima. Ali, zašto se ovde tako puno govori o ministru finansija i gospodinu Miroljubu Labusu, potpredsedniku Vlade? Zato što svi znamo da su oni zaslužni za ekonomski deo politike Vlade.
A, šta on znači? Pre svega - očuvanje makroekonomske stabilnosti, vođenje čvrste fiskalne politike i stvaranje uslova za nove investicije i promenu strukture proizvodnje.
Podsetiću vas, takođe, da smo prošle godine ostvarili rekordno nizak budžetski deficit. Ostvarene su uštede, a o tome najbolje govori podatak da je u 2003. godini deficit bio 42,9 milijardi dinara, odnosno za 47,9% veći od minusa u 2004. godini. Budžetski prihodi su, suprotno tome, povećani. U 2004. godini prihodi od 333 miliona 567 hiljada dinara povećani su 27,3% u odnosu na 2003. godinu.
Istovremeno, rashodi za 2004. godinu su smanjeni u odnosu na 2003. godinu. Najveće subvencije date su poljoprivredi. Isplate penzija, svih socijalnih davanja, plata u javnom sektoru, stare devizne štednje i zajma za privredni preporod, kao što sam već rekla, idu redovno. Prosečna penzija u prošloj godini bila je 9.294 dinara, što je realno povećano za 5,7%.
Sprovodi se reforma državne uprave. Počelo je restrukturiranje javnih preduzeća. Ministarstvo finansija već u prvoj godini svoga rada uspelo je da potvrdi sve aranžmane sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su MMF i Svetska banka. Obnavljanjem ovih dijaloga dobijeno je 105,7 miliona evra od Svetske banke, kao i 9 miliona evra bespovratne pomoći od Evropske unije.
Posle uspešno završene pete revizije aranžmana sa MMF-om i pozitivnom ocenom borda direktora ove institucije, Srbija će dobiti dodatni otpis od oko 15%, 700 miliona dolara duga Pariskom klubu poverilaca, otpis duga od oko 62% prema poveriocima Londonskog kluba, kao i reprogram preostalih obaveza u iznosu od milijardu dolara na rok od 20 godina.
Takođe, Srbija je po prvi put u svojoj istoriji dobila kreditni rejting, koji za sada iznosi B plus. Naravno, njime nismo zadovoljni. Idemo dalje, ali je ovo prvi put da je Srbija dobila kreditni rejting, čime se vratila na investicionu mapu Evrope.
Uskoro će Srbija imati čast da ugosti preko 2000 učesnika Generalne skupštine Evropske banke za obnovu i razvoj. Ovo će biti prilika da naši privrednici pokažu potencijal i kapacitete da sklope nove poslove.
Za samo godinu dana mi u Skupštini Srbije usvojili smo set od preko 400 ekonomskih zakona, koje je predložilo Ministarstvo finansija.
Izmenom Zakona o porezu na dobit preduzeća smanjena je poreska stopa sa 14 na 10%, što je najniža stopa u odnosu na druge zemlje. Promenama u Zakonu o doprinosima na obavezno osiguranje, da li treba da vas podsećam, izvršeno je značajno fiskalno rasterećenje obveznika i uvedena jedinstvena minimalna osnovica doprinosa od 40% od prosečne zarade isplaćene u Republici.
Predviđene su određene stimulacije za zapošljavanje lica starijih od 45 godina, kao i lica koja su izgubila posao u procesu tranzicije.
Uspešno su uvedene fiskalne kase. Priveden je kraju i proces fiskalizacije i već 170.000 fiskalnih kasa funkcioniše u Srbiji.
Početak primene novog Zakona o igrama na sreću....
(Predsedavajući (Vojislav Mihailović): Molim vas, prekoračili ste vreme.)
...omogućio je, odmah ću završiti, da budžet konačno ima korist od ovih delatnosti. Jer, recimo, državna lutrija je za samo dva meseca ove godine budžetu uplatila 243 miliona dinara, samo od organizovanja lotoa državna kasa ima priliv od 730 miliona dinara, dok je u celoj prošloj godini ovaj prihod bio 800 miliona.
Takođe, Agencija za osiguranje stambenih kredita počela je da radi. Šest banaka potpisalo je ugovor sa ovom agencijom....
(Predsedavajući: Molim vas, prekoračili ste vreme.)
...(odmah ću privesti kraju) koja je osigurala 70% rizika bankama, tako da je moguće da sa kamatama od 7,45% do 8,95% građani dobiju dugoročne stambene kredite. Uspešno je uveden PDV.
Prihodi u budžetu po osnovu PDV-a do sredine februara bili su oko 7,3 milijarde dinara, a već su, mada je bilo određenih sumnji da će država zadržati novac, izvršeni i prvi povraćaji velikih iznosa u vrednosti od 400 miliona dinara.
Ne brinite, dame i gospodo, idemo u Evropu. Jedan od razloga je i taj što se uspešno sprovode ekonomske reforme, i to je pozitivna ocena koju smo dobili od svih, i zbog toga ćemo dobiti pozitivnu ocenu Studije izvodljivosti vrlo uskoro. To je ono što mi radimo.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marković, predsednik Skupštine, po Poslovniku.

Neko je zaboravio olovku od vas (žagor).
Da, razumem, dozvolite samo da se obratim po Poslovniku. Razumem da neki govore ni iz čega, neki govore na osnovu beležaka, ali mi ovde govorimo o članu 100. i o povredi dostojanstva Skupštine.
Svi poslanici svih poslaničkih grupa ovde predstavljaju građane. Građani su ih birali da zastupaju interese svoje stranke i birali su ih da rade svoj posao, a to je da donose zakone, jer su zakoni preduslov ozbiljne promene društva.
Prisustvovali smo prethodnih godina šta se dešava kada se promene vrše bez zakona. Zbog toga obaveza svih nas ovde jeste da učinimo sve da očuvamo dostojanstvo Skupštine. To znači da se držimo Poslovnika.
Naravno, sa svim pravom političke opstrukcije, i meni je veliko zadovoljstvo da imamo vešte govornike, kao što je bio gospodin Paroški, koji je govorio nekoliko sati u ovoj skupštini, pre nekoliko godina, ili kao što je danas jedan poslanik.
Ali, molim vas, budimo ljubazni, odnosi se na sve nas, skupština nije terapija. Ako nekome ne dozvoljavaju kod kuće da govori, naravno da on mora, molim vas, dozvolite mi da završim svoje izlaganje, najnormalnije je da on ima pravo da traži mesto na kome će govoriti.
Međutim, niko od nas, zbilja, nema pravo da ometa nešto što omogućava da što pre građani Srbije žive bolje, a to je da se raščisti sa svim onim što nije bilo dobro u prethodnom periodu. Jer, ili nisu postojali zakoni, ili nije bilo demokratske procedure, ili je na ma koji drugi način bio ugrožen interes građana i mogućnost privrede da se uključuje u Evropu, da ljudi primaju ono što je zarađeno, da dobijaju ono što su uštedeli.
Naravno, oko toga su prethodnih godina radili predstavnici svih stranaka, vrlo kvalitetni ljudi, i o tome su podnosili izveštaje. Delovi tih izveštaja su poznati svima nama. Naravno, mi ne moramo da se slažemo sa svim tim i onda možemo to da kritikujemo. Nemamo razloga da izmišljamo ono što ne znamo.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme, privodite kraju.)
Dakle, nije nikakav gospodin Dinkić pregovarao ni o oko kakvog Pariskog kluba, kao što znate. Pregovarali su gospodin Labus i gospodin Đelić, sa pregovaračkim timom SRJ. Rezultati toga su svima nama poznati. Srećom, i mi koji nemamo novca, i mnogi od vas koji imaju novca, manje su dužni posle tog ugovora. Koliko znam, otprilike, po hiljadu i po dolara. To se odnosi na svakog stanovnika ove zemlje.
Naša obaveza je da u narednom periodu, poštujući Poslovnik, poštujući zakon, poštujući činjenice, učinimo sve (glasovi iz sale: vreme)... Vreme je uvek. Govorim 3,56 minuta, a imam pravo, kao što znate, pet minuta. Ali, budite ljubazni, nema razloga da uzimam vreme, jer je vreme današnjeg rada isteklo.
(Predsedavajući: Molim vas, imate pravo tri minuta.)
A nadam se da ćemo učiniti sve da u narednim danima budemo efikasni, da donosimo zakone, umesto da izmišljamo nešto što je već sto puta pokazano kao laž.
Još jednom podsećam, neko je zaboravio olovku, nama ne treba tuđe. Hvala vam.

Pošto je 18,00 časova već prošlo, završavamo današnji rad. Nastavak je u utorak, 29. marta, u 10,00 časova.