Povređen je Poslovnik u članu 98. Govornik sa govornice može da govori o onome što je na dnevnom redu.
Ovde su iznete optužbe da je neko uplaćivao na nečiji žiro račun. Nije ovo tužilaštvo, gospodo, ovo je Skupština Srbije, a to što je neko kršio zakon, recite u tužilaštvu kada ste demokrate. Ima organa koji to rade. Izašao sam ne zato da se vama suprotstavljam, ne do' bog, ne želim svađu. Zemljoradnik sam i ovo je tek drugi zakon koji se tiče poljoprivrede i sela.
I vi i mi se zaklinjemo da želimo da pomognemo tim zemljoradnicima. Tvrdite da imate program u 100 tačaka, ali nije Srbija samo naša, i vaša je ona, gospodo. Još ću vas nešto pitati, da li naši neprijatelji volu da se mi svađamo ili da se slažemo. Sigurno vole da se svađamo. Ne bih svađu, ja bih slogu, jer sloga bi Srbiju iz ovoga izvela. Hvala vam.

Povreda Poslovnika, Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 28. Poslovnika i zloupotrebu u vođenju sednice od strane gospodina Mihailovića, iako smo ga i koleginica Radeta i ja upozorile da to ne radi.
Naime, gospodine Mihailoviću, vi treba da se starate o primeni Poslovnika, što vam govori alineja 3. člana 28. To nikako ne radite, iz prostog razloga jer vi ne pratite ni tok sednice ni šta ko kome govori. Verovatno zbog toga što smatrate da je vaša obaveza da još po jednom poslaniku iz vladajuće strukture date reč da bi izneo kontraargumente na račun srpskih radikala.
Niste imali osnova da date reč ni gospodinu Vlaoviću, koji je koristio svoje vreme za načelnu raspravu, a ceo problem je nastao zbog toga što je gospodin Nikolić iz DSS vreme za načelnu raspravu posvetio, ali sasvim pogrešno, SRS. I onda je on otišao toliko daleko da nas ubedi da je Vojislav Koštunica jedan od braće Šumaher. Da li je Ralf ili Mihael, to stvarno ne znam, ali ako je on rekao da je Koštunica sa upravljačem i menjačem sposoban da vozi formulu i da u to veruju građani Srbije, to Koštunica u najboljim snovima ne bi mogao da poveruje da je on sposoban za tako nešto.
Ako već govorite o tome da srpski radikali ne prate šta se događa u oblasti poljoprivrede, ja ću vam reći kako stoje stvari u opštinama i gradovima u Srbiji. Dakle, zbog bankarske politike koju vodi Mlađan Dinkić, zbog činjenice da su nepovoljni još uvek poljoprivredni krediti i tamo gde oni imaju nisku kamatnu stopu na godišnjem nivou, ova vlada nije sposobna da obezbedi plasman tih proizvoda, jer u ukupnoj strukturi izvoza, koji je katastrofalan, a o tome vam govori podatak da je spoljnotrgovinski deficit sada već sedam ili osam milijardi evra, poljoprivreda veoma malo učestvuje, ali ne sa prerađenim, nego sa sirovinama ili poluprerađenim proizvodima.
Onda se vraćamo na ono šta će SRS da radi – da stvori mogućnost da se ti proizvodi prerađuju, a ne da Slovenci kažu da je njihov nacionalni brend "ajvar", kada mi znamo da je to "srpsko nacionalno jelo". Dešava se da vi, dame i gospodo, u skupštinskom restoranu danas ručate i koristite salatu koja je iz uvoza i koja dolazi iz zemalja koje su bile sposobnije da daju mogućnost i kredite svojim poljoprivrednicima ili povrtarima (kako već hoćete) da to proizvedu na vreme, a ne da koristite mogućnost da optužujete SRS i da se skrivate iza sopstvene odgovornosti.
Pogledajte samo kakav je agrarni budžet i koliko učestvuje poljoprivreda u budžetu za 2005. godinu i sve će vam biti jasno. Pogledajte kakvi su agrarni budžeti i koliko ste izdvojili za poljoprivredu u gradovima i opštinama u kojima ste na vlasti, i nemojte onda nekim praznim pričama, frazama i napadima na SRS koja će, to je sasvim sigurno, uskoro da preuzme vlast u Srbiji, da se skrivate iza onoga što vi niste spremni i niste sposobni da uradite.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Krenite od sela do sela, od Vojvodine do juga Srbije, da pitate seljake, poljoprivredne proizvođače, kako žive i reći će vam da je sve gore i gore. I oni koji imaju mogućnost da ostvare neku proizvodnju, nemaju gde to da plasiraju, nema plasmana, jer država nije sposobna to da obezbedi i onda nam ministar finansija poručuje da je bolje da se tržište snabdeva robom iz uvoza jer je jeftinija ovde...
(Predsedavajući: Molim vas, minut ste prekoračili vreme.)
Znate šta, gospodine Mihailoviću, možda jesam prekoračila vreme, ali za razliku od onih kojima ste vi van Poslovnika davali reč, govorim nešto pametno i vezano je za poljoprivredu. Kada već govorimo o poljoprivredi, završavam sa samo delom programa, a to je potpuno restrukturiranje i stvaranje mogućnosti da se neke druge sada zapostavljene privredne grane razvijaju, o tome će, naravno, biti mnogo više reči kada ministar bude iz redova SRS, a poljoprivrednici će za to morati samo par meseci još da sačekaju. Zahvaljujem vam se.

Samo jedno objašnjenje, pošto ste se pozvali na član 28. i pretpostavljam da niste zadovoljni kako primenjujem Poslovnik, ovde ste minut i po prekoračili, a zaista nisam ovde da cenim da li govorite nepametno ili pametno, ovo ću ostaviti da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li sam povredio Poslovnik.
Reč ima gospodin Proroković.

Ne bih duže da polemišem vezano za sve ono što je rečeno, ali ako ćete da se upuštamo u neku polemiku, reći ću samo na jednom primeru. Slovenci jesu registrovali ajvar kao svoj nacionalni proizvod, ali čini mi se da je to bilo 1997. godine ili 1998. godine, kada nijedna od ovih stranaka nije bila na vlasti i ne može zbog toga da ponese odgovornost. Ipak, vladajuća koalicija danas malo drugačije tretira šta je državni interes i bori se za taj državni interes na međunarodnom tržištu, i ne može da snosi odgovornost ni za ajvar ni za neke druge gluposti koje su nam se dešavale devedesetih godina.

Reč ima narodni poslanik Prvoslav Savić, a neka se pripremi narodni poslanik Branko Ranković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona po svemu prihvaćen je većinom glasova skupštinskog Odbora za poljoprivredu, iako poslanici SRS i članovi ovog odbora nisu za njega glasali zbog manjkavosti koje ovaj predlog zakona poseduje.
Poslanici SRS upravo iz tih razloga podneli su veliki broj amandmana na ovaj predlog zakona, kako bi ga poboljšali, odnosno kako bi od ove babe u vidu zakona o semenu kozmetičkim sredstvima stvorili bar malo mlađu osobu, a nikako devojku, jer to nije moguće. Vaša skupštinska većina, dakle mnoge od ovih amandmana, a možda i sve, neće prihvatiti, iako biste morali, jer samo tako ovaj zakon može da bude bar malo bolji za građane Srbije.
Vlada je očigledno želela da ovim predlogom zakona učini to da on bude što prihvatljiviji za Ameriku, kao i EU. Prilikom pripreme ovog zakona o semenu Vlada nije istovremeno vodila računa da li će biti prihvatljiv i za one kojima je stvarno potreban.
Dakle, to su preduzeća i instituti iz oblasti poljoprivrede koji prema svojim rezultatima nimalo ne zaostaju za svojim stranim kolegama. Ovde su u pitanju i građani Srbije koji se bave poljoprivredom, a kojima ćete ovim zakonom dublje zavući ruku u džep. Ipak, da bi ovaj zakon o semenu bio dobar, bar za Ameriku i EU, treba doneti sijaset drugih zakona iz oblasti poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, koji će pratiti ovaj zakon, a sumnjam da ćete to moći pre isteka narednih deset godina. Nas iz SRS, kao i veliki broj građana, teši to što vi u to vreme uveliko nećete biti na vlasti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branko Ranković, a neka se pripremi narodni poslanik Miljko Četrović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto dolazim iz seoske sredine i bavim se isključivo poljoprivrednom proizvodnjom, rešio sam da se javim po ovom zakonu.
Reći ću nešto više o starom Zakonu o sadnom materijalu, odnosno dobro je što je ovaj zakon podeljen na dva zakona. Pre se zvao Zakon o semenu i sadnom materijalu, a sada imamo dva zakona: Zakon o sadnom materijalu i Zakon o semenu. Ali to nije dovoljno. Treba imati zakon o priznavanju novostvorenih sorti poljoprivrednog i šumskog bilja. Kada nešto pokušavamo da uradimo to treba da dovršimo do kraja, a ne polovično. U dosadašnjoj diskusiji čule su se reči nekih poslanika da postoji interesni lobi. Ako neko smatra da je lobi štititi naše semenske kuće ja mislim da treba da štitimo naše semenske kuće, jer su one poznate u svetu i imaju kvalitetno seme, tako da im treba pomoći.
Ovim zakonom daje se velika mogućnost stranim semenskim kućama da dođu na naše tržište i da na primer pet godina daju seme po jeftinoj i nižoj ceni od naših kuća koje neće moći da finansijski izdrže, pa će morati da se zatvore.
A stranac, koji dođe posle tih pet godina ostane sam na našem tržištu pa posle toga će moći da podigne cenu semena jer neće imati konkurenciju naših semenskih kuća, pa će naplatiti i prethodnih pet godina, a naredne godine uživaće privilegiju da bude sam na našim prostorima. Svaka pametna država štiti svoje proizvođače i ne dozvoljava da na račun stranih sorti uništi svoje sorte koje su boljeg kvaliteta. Ovaj zakon dozvoljava baš suprotno. Navešću vam jedan primer. U susednoj Rumuniji, zbog sličnog zakona, svojevremeno su uništene delatnosti više poljoprivrednih instituta, koje su se bavile proizvodnjom semena. Za kratko vreme Rumunija je postala zavisnik od uvoza semena, a poznato je da je Rumunija bila jedan od najvećih proizvođača kukuruza u svetu.
Naša zemlja ne bi trebalo da plati tako visoku cenu da bi se približila još jedan korak, kako vi to kažete - Evropskoj uniji. Tako bih postavio pitanje ministarki - da li je cilj da se unište naši proizvođači semena, pa više da ne raspravljam. I, recite nam kako mislite da ih zaštitite.
Što se tiče poslaničke grupe Srpske radikalne stranke - ona je predložila dosta amandmana da bi popravila zakon, jer svi vaši zakoni su složeni i nisu lako primenljivi u praksi, a i nisu dovoljno dorečeni, pa vas pozivam da u danu za glasanje prihvatite naše amandmane, tj. amandmane SRS. Hvala.

Hvala vama. Izvolite, reč ima narodni poslanik Miljko Četrović, a neka se pripremi Stojan Cvetković.