Ko uvredi narodne poslanike, ko uvredi građane Srbije, ne zaslužuje drukčije komentare, kao što je to slučaj sa ovom ženom koja je ministar poljoprivrede. Poručite joj, kada završi sa breskvama, neka bere bostan. Danas je podnet predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Verovatno ste i vi svesni toga da je ovo postalo neizdrživo.
Vratio bih se na ovaj amandman, da ne bih dobio opomenu.
Gospodin Milajić je podneo amandman kojim traži da se posle stava 3. doda stav 4, i to dosledno sledeći logiku člana koji ste vi napisali.
Ako ste propisali pod kojim uslovima može da se obavlja promet semenskog materijala na veliko i na malo, sasvim je normalno, očekuje se da u sledećem stavu bude propisano ko utvrđuje ispunjenost uslova. Vi od toga bežite. Vi to ne želite.
Ovo moram malo da proširim i da vam pokažem da ceo član 41. ne valja.
U stavu 1. člana 41. ste napisali sledeće: "Prometom semena može da se bavi privredno društvo, odnosno preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar". U Registar je upisano i softversko preduzeće, ali ne može da se bavi prometom semenskog materijala. Logika je upis u Registar i upis te delatnosti. Valjda je to ta logika, ali su eksperti pojeli nekoliko reči, pa ovo nema nikakvog smisla.
Po ovome kako ste vi to napisali, svako ko je upisan u Registar može da se bavi ovim poslom. To nije tačno. Mora da ima upisanu tu šifru delatnosti i mora da ispunjava minimalne tehničke uslove da bi se tom delatnošću bavio.
Zbog te pogrešne logike i ova dva stava koja slede idu tom logikom, pa ste napisali koje uslove mora da ispunjava u pogledu minimalne školske spreme lice u tom društvu koje se bavi prometom na veliko - da ima poljoprivredni fakultet, a ako se bavi prometom na malo mora da ima četvrti stepen, što znači da mora da bude poljoprivredni tehničar. Ako smatrate da je to uslov, primenjujući logiku koja se koristi kod prometa otrova, herbicida itd, možemo to da prihvatimo, ali da kažemo, u stavu koji tražimo da se dopiše, da ispunjenost ulova utvrđuje Ministarstvo poljoprivrede.
Ako ovaj član ostane kako ste ga vi predložili, biće kao da se promet obavlja u nekoj prodavnici, pa se inspekcijskim nadzorom utvrdi da je to običan trgovac koji nema četvrti stepen poljoprivredne struke, koji je propisan stavom 3. Šta se onda dešava? Kako je do toga došlo? Ko snosi odgovornost? Vi ćete da kaznite privredno društvo. Da, ali je promet obavljen.
Ako vi smatrate da je školska sprema minimalni uslov da bi se u nekom objektu obavljao taj promet, po logici stvari, sledi stav 4. koji je gospodin Milajić predložio. Međutim, vi to nećete.
Sada bih krenuo malo od prakse. Napušta se ova podela privrednih društava na to ko se bavi prometom na veliko i ko se bavi prometom na malo. To je kod nas još ostatak onog socijalističkog perioda, pa maloprodaja ima maloprodajne objekte, a velikoprodaja ima velike magacine gde deli malim trgovcima itd. Sve više se razvijaju drugi oblici trgovine, ali vi ste daleko od toga. Vi još ne znate šta to znači. Ako ste to već prihvatili, onda morate da prihvatite predloženi stav 4. člana 41, jer bez stava 4. ovaj član nema smisla.
Kod prometa na malo morate da znate da se promet ovog materijala obavlja na onim teritorijama gde postoji potreba, a to su poljoprivredni kombinati, naši seljaci, jer valjda roba treba da bude što bliža onome ko treba da poseje.
Razmislite o nekom selu gde postoji poljoprivredna zadruga, kako to mi kažemo, ili neki drugi objekat za promet ove robe na malo. Da li oni mogu da ispune ove uslove i šta će da se desi ako vi inspekcijskim nadzorom naknadno utvrdite da tu, recimo, dve godine čovek radi i javljaju se neki mogući sporovi, da nije znao da dešifruje etiketu, deklaraciju itd. pa mu seljak tražio jedno seme, a on mu dao neko drugo.
Ako već želite da vam ostane stav drugi i stav treći, onda je nužno da se obezbedi i stav 4, a s obzirom da me upozoravate na vreme, javiću se još jedanput da vam kažem o glomaznim ovlašćenjima Ministarstva za poljoprivredu.