Ovim amandmanom se traži izmena stava 2. u članu 29. Član 29. stav 2. glasi: "Za kvalitet semena u prometu odgovoran je dorađivač, odnosno uvoznik." To je potpuno normalno, ali ovoj odredbi mesto nije u ovom članu, jer prvi stav kaže: ″Seme u pogledu kvaliteta mora da ispunjava propisane norme kvaliteta″, a ovo što je u stavu 2, što sam prvo citirao, već je sadržano u članu 34 – dorađivač semena, odnosno uvoznik odgovoran je za štetu krajnjem korisniku i tako dalje.
Ako ste mislili da u članu 29. stav 2. date nešto što je načelna norma, onda joj nije mesto tu. Član 29. bi morao u stavu 2. da ima sledeće: ″Norme kvaliteta semena utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.″ Jer, prošli su neki procesi, inovacija, pronalazak, dorada, poboljšanje, nova generacija i tako dalje; ako je to sve uspešno završeno, onda se postavlja i pitanje utvrđivanja minimalnih uslova koje svaki semenski materijal mora da zadovolji.
To mora neki državni organ da propiše. Nema drugog osim ministarstva.
Ako bi se išlo na neke varijante... Mene prosto čudi da ovde nisu dali neku agenciju, jer, sudeći po nekim drugim propisima, za mnoge stvari su ubacivali neka nezavisna regulatorna tela i neke druge inovacije.
Dobro je ovde što toga nema, što ide sve prema Ministarstvu kao državnom organu, koji je odgovoran u krajnjem slučaju, jer je država u krajnjem slučaju odgovorna.
Ne može svoju odgovornost da izbegne i zato je bolje da se u stavu 2. propiše ova norma da je ministarstvo nadležno da propiše ove norme kvaliteta, minimalne uslove, da prihvati ono što je već nauka dala kao standard.
Ukoliko se to ne bi tako uradilo, onda bismo došli stvarano u situaciju da nam carina nije ni potrebna, sve bi moglo da prođe.
Namerno ne čitam obrazloženje ovog amandmana. Gospodin Stamenković je ovde dao veliko obrazloženje, gde je rečeno da je postojeći pravilnik, koji je još uvek na snazi, u to vreme radio Savezni komitet, jedna upravna organizacija nadležna za ove stručne poslove.
Jer, država u svojoj organizaciji ima mogućnosti da kada su u pitanju stručni poslovi ne radi organ državne uprave, ministarstvo, nego da poveri upravnoj organizaciji taj stručni deo posla.
Deluje malo čudno, ali ova materija bi mogla da se uporedi sa nekim sličnim materijama, recimo – lekovi, pronalasci, uzorci, tehničke inovacije. Naravno, kombinovano sa onim što praksa i specifičnost semenske proizvodnje zahtevaju.
Smatram da je Vlada morala da prihvati ovaj amandman, jer ovo što ste vi u vašem predlogu stavili u stavu 2. je već sadržano u ovim odredbama, a tiče se odgovornosti. Znači, za loš kvalitet i nedostatke semenskog materijala odgovara onaj koji je izvršio doradu i onaj koji je izvršio uvoz pod određenim uslovima, ukoliko se to verifikuje da se radi o tom semenskom materijalu kupljenom, obezbeđenom na taj način, posebno na toj parceli i tako dalje. Zato predlažem da u danu za glasanje imate u vidu i ovo, jer nema nijednog opravdanog razloga zašto se ne bi prihvatio ovaj amandman.
Ako je koncept da Ministarstvo poljoprivrede bude kapa koja u oblasti semenarske proizvodnje vodi registre i evidencije i daje uverenja i sve ove druge stvari, onda je potpuno logično da i norme kvaliteta propisuje. Naravno, ministarstvo se ne bavi naukom, nego prihvata naučna saznanja, saznanja struke i to sve gura u neku odgovarajuću normu, da li se ona nalazila u podzakonskom aktu ili nekom drugom aktu, to u ovom trenutku možda i nije bitno za ovaj amandman, ali je bitno da država kaže – minimalni uslovi koje mora da ispunjava su ti, ti, ti, minimalni zahtevi su ti, ti, ti, svako mora da se uklopi u te propise ukoliko želi da se bavi ovim poslom i da stavlja u promet neke svoje proizvode. Zato je potrebno da se ovaj amandman prihvati.