Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuju 152 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika i da prema tome postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Goran Svilanović i Išpanović Ištvan.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRESTANKU VAŽENjA ZAKONA O ELEKTROPRIVREDI (zajednički načelni pretres sa 15. i 23. tačkom - kandidati za Savet Agencije za energetiku i Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi, jedinstveni pretres o Predlogu kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije i Predlogu odluke o utvrđivanju Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, a pre otvaranja pretresa podsećam vas da, shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o predlozima tri navedene tačke dnevnog reda. Ovlašćeni predstavnici za ove tačke dnevnog reda su za DSS - Vladan Jovičić, a za SPS - Dragan S. Jovanović.
Da li predstavnik predlagača, ministar Radomir Naumov, želi reč? (Da.)

Gospodine predsedniče, gospodo poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, pre osam meseci je ovaj uvaženi dom usvojio Zakon o energetici, koji predstavlja osnovni pravni akt kojim se uređuju novi odnosi u energetskoj privredi Srbije i utvrđuju nova pravila za rad i poslovanje energetskih subjekata i razvoj energetskih sektora Srbije.
Zakon promoviše ciljeve energetske politike i utvrđuje obavezu donošenja Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period od najmanje 10 godina, kao i obavezu donošenja programa za ostvarivanje Strategije, i to za period od najmanje šest godina.
Strategijom razvoja energetike definišu se prioriteti razvoja celine energetskog sistema i obrazlaže se potreba donošenja odgovarajućih instrumenata i mera radi realizacije prioritetnih programa i ostvarivanje promovisanih ciljeva ove politike.
Za budući razvoj energetskog sektora u Srbiji, osim navedenih dokumenata, značajan su i Zakon o rudarstvu, Zakon o koncesijama i Zakon o zaštiti životne sredine, kao i odgovarajuća regulativa kojom se uređuju uslovi za izgradnju novih energetskih objekata i za kvalitet pružanja energetskih usluga pri snabdevanju i isporuci električne, toplotne energije, kao i prirodnog gasa.
Saglasno Zakonu o energetici, u Srbiji su u toku institucionalne, strukturne, ekonomske i vlasničke promene u javnim energetskim preduzećima, kojima se postupno uspostavljaju novi uslovi za rad, poslovanje energetskih subjekata i razvoj energetskih proizvodnih sektora.
Institucionalne promene su oličene u osnivanju Agencije za energetsku efikasnost, a tu je i priprema za osnivanje Agencije za energetiku Republike Srbije, što treba da usledi odmah nakon imenovanja predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku.
Kao što znate, Agencija za energetiku ima ulogu regulatornog tela za obavljanje poslova na unapređivanju i usmeravanju razvoja tržišta energije, i to na principima nediskriminacije i efikasne konkurencije, dalje na praćenju primene propisa i pravila za rad energetskog sistema, kao i na usklađivanju aktivnosti subjekata u obezbeđenju redovnog snabdevanja energijom i uslugama, uključujući i njihovu zaštitu i ravnopravan položaj.
U tom smislu, ova agencija je specifična, pošto će saglasno zakonu obavljati određene poslove koji su po svojoj prirodi do sada bili u nadležnosti državnih organa, kao što je izdavanje licence za obavljanje energetske delatnosti, utvrđivanje predloga tarifnih sistema, cena energenata i troškova energetskih usluga.
Regulisanim cenama za energiju i energetske usluge obezbediće se zaštita tarifnih kupaca i korisnika energetskih usluga za regulisanje rada monopolskih delatnosti, kao i zaštita vlasnika energetskih objekata, a to je preko utvrđivanja cena na bazi opravdanih troškova.
S obzirom na opseg prava i delovanje Agencije, članovi Saveta moraju da budu ljudi sa velikim stručnim iskustvom i dokazanom profesionalnom etikom, ljudi sa visokim moralnim integritetom. Istovremeno sa potpunim poznavanjem energetike na sistemskom i tehnološkom nivou, treba da vrše nadzor nad radom poslovanja energetskih subjekata i energetskog sistema.
Da bi uspešno pratili primenu propisa i pravila rada sistema, članovi Saveta Agencije moraju do detalja da poznaju propise i funkcionisanje celine energetskog sistema Srbije, kako bi mogli na vreme i adekvatno da rešavaju probleme koje nameće realna energetska praksa.
U tom smislu smatram da predloženi predsednik i članovi Saveta Agencije predstavljaju optimalno rešenje.
Strukturno-organizacione promene odnose se na reorganizovanje postojeće strukture javnog preduzeća energetske privrede.
Kada se radi o EPS-u, promene se sastoje u postupnom odvajanju delova dosadašnjeg vertikalnog integrisanog javnog preduzeća EPS-a, gde se ne odvijaju osnovne delatnosti, kao i u osnivanju dva pravno nezavisna energetska subjekta, što je Vlada već učinila u januaru ove godine donošenjem osnivačkih akata za ove dve kompanije.
Prvi subjekt, odnosno kompanija nastaje iz današnjeg sistema za prenos električne energije i delova EPS-a koji se bave upravljačkim funkcijama sistema i ostaju u vlasništvu države, to je elektromreža Srbije.
Drugi subjekt nastaje od današnje kompanije za proizvodnju električne energije, uključujući i rudnike sa površinskom eksploatacijom, i od današnjeg preduzeća za distribuciju električne energije, i kao takav, taj subjekt ostaje u vlasništvu složene elektroprivredne kompanije, današnjeg javnog preduzeća, a to je EPS.
U slučaju gasne privrede, Ministarstvo rudarstva i energetike će, na bazi saznanja iz do sada urađenih analiza i odluka Upravnog odbora Javnog preduzeća "NIS" o mogućim modelima i efektima reorganizovanja ove kompanije, ovih dana predložiti Vladi model reorganizovanja naftne i gasne privrede Srbije, saglasno kriterijumima obrazloženim u Zakonu o energetici i odgovarajućim direktivama Evropske unije.
Pošto će novi život ove dve kompanije u Elektroprivredi početi od 1. jula ove godine, zbog toga je ovde predložen zakon kojim se utvrđuje prestanak važenja dosadašnjeg Zakona o elektroprivredi sa datumom 30. juni.
Gospodo narodni poslanici, u ovim novonastalim uslovima društveno-ekonomskih reformi i intencija da se naša zemlja uključi u Evropsku uniju potrebno je utvrditi strategiju razvoja energetike Srbije, čak i u odsustvu strategije privredno-ekonomskog razvoja Republike, kako bi se ukazalo na prioritete, prioritetne pravce razvoja celine energetskog sistema, kojim će se povećati sigurnost snabdevanja privrede i građana energentima i povećati kvalitet energetskih usluga, uz istovremeno smanjenje izdataka za obavljanje tih usluga, kako na nivou zemlje tako i na nivou svakog potrošača.
S tim u vezi, Predlog strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, o kojem se danas raspravlja, sačinjen je na osnovu uvida u tekuće stanje celine energetskog sistema Srbije.
Tu celinu čine sektori potrošnje energije i energetski proizvodni sektori. U ovom prvom sektoru su industrija, saobraćaj, opšta potrošnja, koja obuhvata domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti, i poljoprivreda.
Naravno, energetski proizvodni sektori su naftna i gasna privreda, rudnici uglja, elektroprivreda, komunalne toplane i industrijske energane.
Pri izradi strategije korišćena su saznanja o promeni strukture potrošnje finalne energije tokom 2003. godine, procenjeni u odnosu na 1990. godinu po svim sektorima potrošnje. Ta procena pokazuje npr. smanjenje potrošnje energije u industriji za oko 40%, a u saobraćaju opšta potrošnja je neznatno povećana.
Učešće pojedinih sektora je isto tako promenjeno. Učešće industrije sa 43% u 1990. godini opalo je na 31% u 2003. godini. Učešće potrošnje u saobraćajnom sektoru povećano je za oko 7% u odnosu na 1990. godinu. Isto tako, učešće tečnih goriva u finalnoj potrošnji, koje je 1990. godine iznosilo 43%, smanjeno je na 36% u 2003. godini, dok je učešće električne energije povećano sa 21% na blizu 30%, a prirodnog gasa smanjeno za oko 1%.
Ovi pokazatelji ukazuju na nepovoljnu strukturu finalne energije u Srbiji, a posebno kada se radi o sektoru domaćinstva u kojem je učešće električne energije u ukupnoj potrošnji u ovom sektoru 1990. godine sa 38% povećano na oko 55%.
Srbija je u poslednje četiri godine uspela značajno da poveća ne samo proizvodnju električne i toplotne energije, već i sigurnost snabdevanja privrede i građana svim energentima, zahvaljujući finansijskoj podršci međunarodne zajednice, koja je bila usmerena u programe obnove, rehabilitacije, pa i modernizacije energetskih izvora, i to pre svega u elektroprivredi i u komunalnim toplanama. Nažalost, ne u naftnoj i gasnoj privredi. Rezultat toga je da je protekla godina bila jedna od najuspešnijih ili najuspešnija godina u pogledu energetskog funkcionisanja naše države zadnjih 15 godina.
Rad, poslovanje i razvoj energetski proizvodnih sistema uslovljeni su brojnim specifičnim, ali i prirodnim ograničenjima. Reč je, pre svega, o privredno-ekonomskim ograničenjima, koja se ogledaju u sporom oporavku nacionalne ekonomije. Bruto društveni proizvod 2004. godine iznosi tek 56% u odnosu na 1990. godinu, izražen preko dolara iz 1994. godine. Dodata vrednost sektora industrije je ispod 40% ostvarene u 1990. godini.
Specifična ograničenja su tehnološkog karaktera, kako u pogledu energetskih tako i proizvodnih tehnologija, i to u svim granama industrije, uključujući i saobraćajna sredstva. Osim dva bloka u Termoelektrani "Nikola Tesla B" i nekih manjih savremenih industrijskih preduzeća, reč je o tehnologijama osamdesetih godina, kada pitanje energetske efikasnosti nije imalo ključni uticaj na održivi socio-ekonomski razvoj kao danas, kada čitav razvijeni svet, pa i mnoge zemlje u razvoju, ubrzano podižu tehnološki nivo svih sektora nacionalne ekonomije putem uvođenja novih energetski efikasnih i ekološki prihvatljivih tehnologija, pa i rehabilitacijom i modernizacijom postojećih energetskih izvora.
Tu su i druga ograničenja, objektivna, prirodna ograničenja u pogledu raspoloživih resursa energije Srbije, i to ne samo u kvalitetnim energentima, kao što su nafta, prirodni gas i kvalitetni ugalj, već i ograničenih rezervi lignita na teritoriji centralne Srbije, uključujući i neizvesne ishode dogovora sa bivšim republikama Jugoslavije oko korišćenja preostalog tehnički iskoristivog hidroenergetskog potencijala.
Ili, nametnuta politička ograničenja u pogledu pristupa energetskog sektora Srbije delu elektroenergetske infrastrukture i korišćenja našeg najvećeg resursa lignita lociranog u basenima na teritoriji Kosova i Metohije.
U tom kontekstu pitanje našeg pristupa lignitu na teritoriji Kosova i Metohije mora da predstavlja dugoročni državni prioritet, obzirom na moguće posledice po budući razvoj ne samo energetskog sektora, već i dugoročni privredni i ekonomski razvoj Republike Srbije.
Da bi postavljeni globalni ciljevi nove energetske politike bili realno ostvarivi, strategija polazi od postojećeg stanja u celini energetskog sistema Srbije i uvažava mogućnosti i ograničenja koja proističu iz ekonomskog razvoja zemlje, raspoloživih energetskih resursa i tehničkih, tehnoloških, proizvodnih i ekonomskih performansi proizvodnih sistema.
Na osnovu pozitivnih iskustava tokom protekle četiri godine na poboljšanju tehnološkog stanja i operativnih performansi ocenjeno je da će u narednom kratkoročnom periodu od četiri do šest godina sigurnost snabdevanja privrede i građana toplotnom, električnom energijom i ekonomičnost poslovanja zavisiti i od uspešnosti programa, rekao bih i kontinuiteta, tehnološke modernizacije i efekata realizacije programa za racionalnu upotrebu.
Osnovne premise za utvrđivanje energetskih potreba izvedene su za dva scenarija trenda privredno-ekonomskog razvoja do 2015. godine, odnosno za pretpostavljene demografske, makroekonomske i parametre energetskih indikatora za ukupnu ekonomiju i industriju, uvažavajući procene Narodne banke Srbije, Vlade Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, prema kojima povoljna stopa rasta bruto društvenog proizvoda u narednih deset godina za ekonomiju Srbije može da se kreće između četiri i pet posto godišnje, a u industriji između 2,6 i 3,6% godišnje.
U skladu sa promovisanim ciljevima energetske politike Srbije i ovim osnovnim premisama za utvrđivanje energetskih potreba, u okviru strategije razvoja energetike odabrano je pet osnovnih prioritetnih programa, koji su raznorodni po programskim sadržajima, ali komplementarni sa stanovišta usklađivanja rada i razvoja celine energetskog sistema.
Reč je o sledećim prioritetima: prvi ili osnovni prioritet je kontinuitet tehnološke modernizacije; drugi ili usmereni prioritet je racionalna upotreba kvalitetnih energenata; treći ili posebni prioritet je korišćenje novih i obnovljivih izvora električne energije, posebno biomase hidropotencijala malih rečnih tokova; četvrti ili opcioni prioritet su vanredna tj. urgentna ulaganja u nove elektroenergetske izvore; i peti ili dugoročno-razvojni i regionalni strateški prioritet je gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih toplotnih izvora u okviru energetskih sektora Srbije.
Prva tri prioritetna programa prepoznata su i pre utvrđivanja energetskih potreba do 2015. godine, saglasno odabranim scenarijima ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije. Ovi programi de fakto su na neki način nametnuti postojećim energetsko-tehnološkim i ekološkim uslovima, i kao takvi predstavljaju uslov ekonomski izvesnog i energetski efikasnog i prihvatljivog razvoja energetike Srbije u narednom periodu.
Poštovana gospodo narodni poslanici, u Predlogu strategije razvoja energetike Srbije do 2015. godine detaljno su obrazloženi sadržaji programa pojedinih prioriteta, opisane mere kojima se omogućuje njihova realizacija i dati su prikazi pozitivnih efekata na celinu energetskog sistema.
U vezi sa ovim programima želim da vas podsetim da, ako u ovom dokumentu niste prepoznali lokaciju, koncept i kapacitet novog energetskog izvora, to je zato što će, saglasno Zakonu o energetici, nakon usvajanja ove strategije biti urađeni detaljni programi ostvarivanja strategije za svaki energetski proizvodni sektor.
Preliminarna procenjena suma finansijskih ulaganja za realizaciju prioritetnih programa, u celini, iznosi oko 7,7 milijardi dolara i ona je samo naizgled visoka. Ona predstavlja svega 3,7% od sume ukupno ostvarenog bruto društvenog proizvoda u periodu do 2015. godine.
Pri tome treba uvažiti činjenicu da u zadnjih 15 godina nije bilo ulaganja u nove energetske izvore i objekte u Republici i da je skoro 50% sredstava namenjeno programima tehnološke modernizacije postojeće energetske infrastrukture.
Uobičajeni obim investicionih ulaganja u energetski sektor u zemljama Evropske unije, a posebno u zemljama centralne i jugoistočne Evrope, u proteklom periodu se kreću između 2,2 do 3,2% ostvarenog bruto društvenog proizvoda zemlje.
Na kraju, da bi ciljevi nove energetske politike bili ostvarivi ili ostvareni, odnosno prioritetni programi bili realizovani, u strategiji, videli ste, obrazloženi su i osnovni mehanizmi društvenog i državnog uticaja na tržišno poslovanje i povećanje finansijske stabilnosti.
Prvo, uspostavljanje racionalnog tržišnog ambijenta, usklađivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i antimonopolske regulative, kao i strukturno reorganizovanje energetskih preduzeća i efektniji nadzor nad društvenom imovinom u energetskoj privredi.
Drugo, uspostavljanje nove savremene tehničke regulative, propisa i standarda za energetske tehnologije i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnu upotrebu i efikasno korišćenje energije.
Treće, postizanje dogovora za pristup Srbije, sa celinom svoje teritorije, u energetsku zajednicu zemalja jugoistočne Evrope, čije se osnivanje očekuje u 2005. godini, odnosno ona je već, praktično, osnovana, a krajem juna će biti samo svečano potpisivanje ugovora o formiranju ove zajednice.
Četvrto, utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto protokola i naših obaveza koje proističu iz njegove implementacije.
Peto, stimulisanje i podržavanje strateških inicijativa u domenu investicija u nove energetske izvore i energetski efikasne uređaje za korišćenje energije, kao i mere finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski efektivne programe i selektivno korišćenje novih i obnovljivih izvora energije.
Šesto, sprovođenje politike socijalne zaštite najsiromašnije kategorije stanovništva, vodeći računa o zaštiti ekonomskog položaja privrede i snabdevanju stanovništva energentima.
U nadležnosti Vlade je da, u slučaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, energetskim javnim preduzećima obezbedi uslove za preduzimanje blagovremenih mera, kako bi se stvorili uslovi za pouzdano i redovno snabdevanje potrošača energijom.
Poštovani narodni poslanici, Vlada Srbije zauzima stav da Srbija mora sačuvati energetiku kao nacionalni resurs. Svesni smo da energetika mora da se prilagodi zahtevima i promenama koje su zapljusnule ovaj sektor u poslednjih 15 godina. Sve promene koje su se desile i koje se dešavaju u sektoru energetike su dramatične. One su dramatične jer od kompanija iz tog sektora zahtevaju samostalnost, tržišnu orijentaciju i međunarodnu konkurentnost.
Kao najveći zadatak pred energetiku se postavlja koncept održivog razvoja. Promene stižu i nametnute su iz bogatijih, uređenih i ekonomski stabilnih društava. Otuda i težina zadatka koji smo počeli da rešavamo.
Činjenica je da su zemlje u tranziciji, koje su ušle u taj proces sa previše optimizma, u stvari, krenule grlom u jagode, a da se sada susreću sa posledicama preuranjenih i u praksi neproverenih poteza. Zato želimo da sačuvamo domaću energetiku, koja direktno i indirektno upošljava ogroman broj ljudi i preduzeća.
Mi ne smemo i ne treba da pogrešimo na putu reorganizacije i prilagođavanja tog sektora savremenim procesima. Zato smo i doneli ovu strategiju koja, nadam se, omogućava ovakav pristup. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Da, narodni poslanik Dragan S. Jovanović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u današnjoj objedinjenoj raspravi, po mom mišljenju, najvažnije mesto i po važnosti i po kompleksnosti zauzima ovaj predlog o utvrđivanju strategije energetskog razvoja Srbije do 2015. godine.
Pri tom ne negiram važnost ni druga dva pitanja, odnosno Predloga zakona o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi, kao i Predloga sastava Saveta Agencije za energetiku. Naročito mislim da su to važna pitanja sa pozicije stvaranja preduslova i pretpostavki za funkcionisanje budućeg sektora energetike, a i za sprovođenje strategije o kojoj danas razgovaramo. Moram da priznam da je uvodno izlaganje ministra unekoliko otupilo jedan deo mog planiranog izlaganja, ali pokušaću nešto da kažem.
Poslanička grupa SPS uvažava potrebu za postojanjem jednog ovakvog dokumenta, govorim o strategiji, naročito sa aspekta kako regulisanja unutrašnjeg pitanja energetike, tako i pozicije pred međunarodnim faktorima, koji su nam, kada je ovaj sektor u pitanju, i dalje potrebni i po pitanju ulaganja u rekonstrukcije i revitalizacije, a i po pitanju investiranja, tako preko potrebnog, u sektor energetike.
Razmatrajući dostavljeni predlog, pokušao bih da obratim pažnju na tri pitanja za koja mi se čini da su važna. Prvo je ambijent u kome se ova strategija donosi. Drugo su prioritetni programi strategije. Treće su neka statusna pitanja energetike, za koja mislim da imaju veće mesto u Predlogu strategije.
Na početku Predloga, već na prvoj strani, u uvodu, citiraću: "Osnovna premisa pri izboru ciljeva, utvrđivanju prioriteta i odgovarajućih instrumenata zasnovana je na političkom opredeljenju zemlje za racionalno usklađivanje razvoja celine energetike sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje i njenom uključivanju u evropske integracije."
Dosta jasna rečenica, dosta logična i teško da joj se može šta zameriti. Potpuno je jasno, da bi se jedna strategija ovako važne oblasti donela, potrebno je da se nasloni i da kao bazu uzme strategiju ukupnog privredno-ekonomskog razvoja zemlje.
Međutim, već u narednim stranicama strategije mi se upoznajemo sa činjenicom, a to je i ministar rekao u uvodnom izlaganju, da u Srbiji ne postoji strategija privredno-ekonomskog razvoja i da su autori strategije razvoja energetike, zapravo, ulazne podatke i bazne dokumente donosili na bazi pretpostavke određenih makroekonomskih dešavanja u Srbiji, za koje su ocenili da će biti zastupljene u periodu na koji se ova strategija odnosi.
Druga nepoznanica koju želim da istaknem je trenutno prelazni status Kosova i Metohije, za koji je jasno da predstavlja generalno problem za čitavu politiku, privredu i ekonomiju i ukupno problem za zemlju.
Kada se lociramo na energetiku, podsećam vas, na teritoriji Kosova i Metohije nalaze resursi lignita u iznosu preko 70% ukupnih rezervi Srbije, tako da je potpuno jasno sa tog aspekta, a znajući da je dominantna proizvodnja električne energije u našoj Republici iz termo-sektora, onda nam je jasno koliko ta nepoznanica ometa jednu jasniju i precizniju strategiju.
Zbog toga, strategija je rađena u jednom alternativnom obliku i ona tretira dve ravnopravne mogućnosti budućeg privredno-ekonomskog razvoja, a to je dinamičan i usporeni ekonomski razvoj. U ovakvim uslovima strategija, koja nam je data na razmatranje, objektivno i nije mogla biti preciznija i bolja, jer je ona predložena na bazi uvažavanja tekućih i očekivanih privredno-ekonomskih okolnosti, i to bez delova sektora lociranih na teritoriji Kosova i Metohije.
Takođe smo svedoci nepostojanja jedne jasne državne politike prema ovom sektoru, i kada kažem državne politike, izuzimam Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Ako smo konstatovali da pravimo strategije posebnih delatnosti u uslovima nepostojanja državne strategije, onda prosto moramo da otvorimo jedno pitanje, ma koliko želeli da ovu stručnu oblast poštedimo od politizacije, a to pitanje mora da se postavi: šta su naše vlade, šta je naša vlada u periodu od 2001. do 2004. godine radila, ako ovako fundamentalna dokumenta nisu donošena.
Neću da skrećem priču na druge teme, možda smo deo odgovora na to pitanje i čuli sinoć u nekim medijima, gde smo jasno mogli da shvatimo čime se ta vlada bavila. Ne želim da otvaram to pitanje.
Postavlja se pitanje, kako se u odsustvu privredno-ekonomske strategije i industrijskog razvoja uopšte može doneti strategija u ovoj državi, kada znamo da je to jedna bazna platforma za sva ostala pitanja. Usput rečeno, upravo zbog toga čudi i iznenađuje prilična hrabrost pripadnika te bivše vlade, koji danas autoritativno izlaze ovde i kritikuju procese u energetici, kritikuju po njima spore procese restrukturiranja, a iz svega sledi da za vreme svog mandata ništa na ovom delu nisu radili, osim što su energetiku opteretili brojnim aferama.
Drugo pitanje koje se odnosi na prioritetne programe strategije želim malo da približim osnovnom materijalu. Analizirajući strategiju konstatujemo da se tek u petom prioritetu pominje gradnja novih energetskih infrastruktura i novih elektroenergetskih i toplotnih izvora, kao i kapitalno-intenzivne energetske infrastrukture.
Dalje, u tekstu i u osnovnim premisama jasno je da je i taj peti prioritet uslovan i da zavisi od ove dinamike koju sam malopre pominjao. I jedno i drugo možemo da pretpostavimo kao alternativnu mogućnost.
S druge strane, svedoci smo da se na 40 kilometara od Beograda nalazi jedna investicija u toku, a to je Termoelektrana "Kolubara B", instalisanog kapaciteta dva puta 350 megavata, u koju je, da vas podsetim, do sada uloženo oko 40% investicione vrednosti. Da vas podsetim da se ovih dana vode razgovori na temu eventualnih nastavaka gradnje ovog termoenergetskog kapaciteta.
S te strane mislim da je to investicija koja je zaslužila mesto u ovoj strategiji u smislu da se opredelimo prema tome. Da li država Srbija smatra da ova investicija u toku ide u pravcu završetka ili u nekim alternativnim situacijama ima neka druga ideja.
Takođe, da ne ulazim u detalje, već par godina se rade studije o mogućnosti izgradnje jednog 800-megavatnog bloka na lokaciji Termoelektrane "Nikola Tesla" B, a govorim samo o kapitalnim investicijama, pa je moja primedba da ove značajne stavke nisu tretirane u ovoj strategije kao izvesnije mogućnosti od onih kako su tretirane. Za momenat samo da se zadržimo na ovoj konstataciji, pa ako mi dozvolite....

Da li koristite i drugih 10 minuta?

Još samo minut da završim misao. Drugih 10 sada neću da koristim, ostaviću za kasnije.

Izvolite, završite.

Bitno je da kažem samo, gledajući dokument Elektroprivrede Srbije koji se zove - Razvojni ciljevi za period do 2006. godine, stoji da je jedan od osnovnih razvojnih ciljeva smanjivanje deficita električne energije od sredine ove decenije, kako bi Elektroprivreda  bila u stanju da potrošače, kako privredu, tako i domaćinstva, uredno, blagovremeno i efikasno snabdeva električnom energijom, bez sistematskog uvoza.
Mislim da se radi o strateški važnoj definiciji. Kako bi se taj strateški cilj ostvario, potrebni su i osnovni pravci razvoja, a oni se odnose, nemam vremena da idem u detalje, na završetak proizvodnih kapaciteta koji su u toku i početak novih, i odnose se na zamenu kopova lignita kojima su iscrpljene rezerve.
Ovog momenta je u EPS-u već poznato da imamo deficit u proizvodnji električne energije i da nam, ako ne krenemo u investiranje energetskih izvora, preti ozbiljan deficit, koji nas može dovesti u situaciju sistematskog uvoza električne energije.
Samo ću vas podsetiti i reći, politika i program SPS po ovim pitanjima su dosta jasni.
Prvo je da se razvojnom politikom obezbede uslovi da energetski potencijali proizvode dovoljnu količinu električne energije za potrebe privrede i građana, a u određenim periodima da se stvore mogućnosti izvoza.
Drugo, da se program restrukturiranja energetike, čiji početak je već u toku, sprovodi uz poštovanje socijalnih programa i kolektivnih ugovora, i u tom smislu podržavamo nastojanja sindikata radnika Elektroprivrede.
Treće, da energetske kompanije moraju ostati u državnom vlasništvu i da se stoga Vlada i Ministarstvo odupru nekim očiglednim nastojanjima da se kroz ekonomsko slabljenje ovih moćnih kompanija one dovedu u situaciju krize, u situaciju da ne mogu da postanu profitabilne i da se kao takve u kratkom vremenu ponude za rasprodaju.
Zadržaću pravo da treće pitanje nastavim u drugom periodu. Hvala.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Reč ima Slobodan Mihajlović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, posle osam meseci danas je na dnevnom redu ponovo energetika. U delu primene Zakona o energetici to je moglo da bude i znatno ranije, ali je zato postupak utvrđivanja strategije razvoja energetike skraćen, pa samim tim na predloženu strategiju ima i dosta primedbi.
Što se tiče prve tačke u ovoj objedinjenoj raspravi, oko ukidanja Zakona o elektroprivredi, treba podsetiti da je rok od šest meseci ispoštovan od strane Elektroprivrede, odnosno Ministarstva, i da je po članu 170. Zakona o energetici to ispoštovano do kraja.
Međutim, to je moglo biti i znatno ranije, posebno zbog toga što u vezi sa odvajanjem Elektroprivrede Srbije i osnivanjem elektromreže Srbije ne postoje nikakve dileme. To je moglo da se desi ranije, a time bi se dobilo više vremena za konstituisanje dva nova javna preduzeća, a dobilo bi se i na dinamici u vezi sa novom organizacijom u elektroprivredi u celini.
Posle ovoga nameće se, samo po sebi, i pitanje - a šta je sa Naftnom industrijom Srbije? Šta je sa Zakonom o NIS-u, tzv. ratnim zakonom? Da li se bilo šta planira u vezi sa primenom Zakona o energetici, restrukturiranjem i novom organizacijom? Znači, na to nemamo odgovora.
Ali, bez obzira na ove nazovi, ne tako velike, primedbe u vezi sa ovim predlogom zakona, poslanički klub DS-a Boris Tadić će glasati za ovaj predlog zakona tj. o prestanku važenja Zakona o elektroprivredi.
Tačka 14. dnevnog reda je Predlog kandidata za predsednika i članove Saveta Agencije za energetiku, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Na početku svog izlaganja u vezi sa ovom tačkom samo ću citirati član 163. Zakona o energetici, koji doslovce kaže: "Predsednik i članovi Saveta imenovaće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlada Republike Srbije će u roku od 30 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostaviti Narodnoj skupštini predlog liste kandidata za izbor predsednika i članova Saveta. Savet će se konstituisati u roku od 30 dana od dana izbora."
Danas je 12. april 2005. godine, 240 i neki dan od donošenja ovog zakona. Ovo je trebalo da bude na dnevnom redu tačno pre šest meseci i jasno se postavlja pitanje - zbog čega je došlo do ovolikog zakašnjenje, s obzirom na nužnost što bržeg sprovođenja reformi u oblasti energetskog sektora.
Jedan od razloga je i politička trgovina. Naime, jedan od predloženih članova Saveta Agencije je do pre neki dan bio i odbornik G17 plus u SO Požarevac. Za vreme dok se uspostavljala vlast u SO Požarevac, još jedan glas je bio potreban da se koalicija PSS-a, SPS-a i SRS uspostavi i on je nedostajao. U početku, G17 plus nije pristajao na tako neprincipijelnu koaliciju i zbog toga je skupštinski Odbor za industriju tri puta zaredom, od kraja prošle godine donedavno, pokušavao da predlog Saveta Agencija stavi na dnevni red. Razlog je bio nedostatak kvoruma.
Očigledno da je dogovor postignut, jer je četvrti put predlog na istom odboru prošao. Mislim da bi ministar za rudarstvo i energetiku mogao da kaže šta smo to izgubili za ovih šest meseci od kod EU, šta u pogledu stopiranja sprovođenja nove organizacije i reforme u energetskom sektoru. Pri tome treba reći da smo poslednja zemlja u regionu koja će oformiti Agenciju za energetiku, čak i posle Albanije.
Očigledno je da je lokalna politička trgovina, po ugledu na prošla vremena, bila mnogo važnija od strateških interesa naše zemlje. Postavlja se jasno i nedvosmisleno pitanje, sa veoma kompleksnim odgovorom, ko će odgovarati za sve ovo.
Druga primedba se odnosi na koncept predloga Saveta Agencije. Ne postoji član Saveta koji bi svojim iskustvom i stručnim poznavanjem problematike iz oblasti nafte i gasa mogao kvalitetno da obavlja svoj posao. Svi su iz oblasti elektroprivrede, ekonomske oblasti, a nema nikoga iz oblasti nafte i gasa, kao veoma važnog dela energetike uopšte.
Takođe nije iskorišćen ni kadrovski potencijal iz oblasti energetike kojim Srbija raspolaže, već se prilikom formiranja Vladinog predloga koristio princip delegiranja članova Saveta iz vladajuće većine. Pri tome se po ko zna koji put pitamo - da li je to manjinska podrška Vladi kada je u pitanju angažovanje kadrova SPS-a.
Ovakav način izbora članova Saveta Agencije dovodi u sumnju i mogućnost da se Agencija suprotstavi interesima već formiranih i javnosti poznatih energetskih lobija.
Pojedinačno o predloženom Savetu Agencije može se dugo pričati, o nekima zbog velike partijske biografije, o drugima zbog veoma skromne profesionalne biografije ili profesionalne biografije koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa energetikom.
Imajući sve ovo u vidu, opravdana je sumnja i bojazan da li je aktuelna Vlada svesna važnosti ovlašćenja koja će imati budući Savet Agencije. Zašto posle objavljivanja javnog poziva nije javno, od strane Ministarstva rudarstva i energetike, obrazložen predlog personalnog sastava koji će imati budući Savet Agencije.
Posle svega, kakve su garancije Vlade da će formirati nezavisno telo od bilo kakvih uticaja, odnosno da će se odstraniti bilo kakav stranački uticaj ili uticaj interesnih lobija na Agenciju za energetiku.
Zbog svega ovoga poslanička grupa DS - Boris Tadić neće glasati za ovaj predlog Saveta Agencije za energetiku.
Što se tiče Strategije energetike do 2015. godine, što je 23. tačka predloženog dnevnog reda u ovoj objedinjenoj raspravi, članom 5. Zakona o energetici predviđeno je da, na predlog Vlade Republike Srbije, Narodna skupština donese strategiju razvoja energetike za period od najmanje deset godina.
Jednom ovakvom dokumentu, od nacionalnog interesa i značaja, trebalo je da prethodi nacionalni konsenzus za njegovo donošenje. Takođe, ova strategija bi morala biti bazirana na prethodno donetoj strategiji privrednog razvoja, iz koje proističu potrebe prema energetskom sektoru.
Umesto nepostojeće strategije privrednog razvoja, kao osnov za ovu strategiju razvoja energetike, uzimaju se podaci o stanju proizvodnje, uvoza i potrošnje električne energije, njihove projekcije u narednih deset godina, a pri tome se ti podaci uzimaju do kraja 2002. godine, bez ažuriranja podataka za 2003. i 2004. godinu. A mi smo već u drugom kvartalu 2005. godine i nema odgovora na ovo pitanje u Vladinom predlogu.
Strategija, bez ideje i jasnog pravca u kome će se kretati razvoj u energetskom sektoru, u celini je rezultat pre svega nedostatka vizije, znanja i rešenja za obilje predstojećih izazova, neophodnih i sveobuhvatnih reformi.
Sve odgovore na ključna pitanja Vlada ne daje, već probleme rešava kada se sa njima suoči. Na taj način se stvara privid aktivnosti na ovom polju, rešavanje problema se odlaže, a Vlada dobija na vremenu.
Bitan nedostatak strategije je njen defanzivni karakter - ima mesta na kojima se autori unapred ograđuju od uspeha, odnosno neuspeha u realizaciji pojedinih predviđenih aktivnosti. Karakter ove strategije nije razvojni, kakav bi objektivno mogao da bude. Kod njih je u strategiji sve neizvesno i pod velikim znakom pitanja, pa se otuda i postavlja pitanje - zašto se uopšte i donosi?
Defanzivnošću se, kada je u pitanju Elektroprivreda Srbije, želi sprečiti razvoj kompanije kakva je EPS, onemogućiti da postane profitabilna kompanija, u kojoj bi u skorijem vremenu moglo da se konstatuje da to mora da se privatizuje u potpunosti ili delimično, čega smo sve više svedoci. Svaka privatizacija u EPS-u u ovom trenutku je neprihvatljiva, dok se u potpunosti kompanija ne formira na zdravoj ekonomskoj osnovi, kao profitabilna organizacija.
U nizu zamerki nameće se nepostojanje ili pomen bilo kakve literature i izvora koji su korišćeni u izradi strategiji, što samo može biti dokaz voluntarizma, improvizacije, neprofesionalnosti u njenoj izradi, jer ako se na sva usta zaklinjemo u privrženost evropskim integracijama i direktivama, trebalo bi da svoj iskren stav ispoljimo makar u formi u kojoj su dokumenti Evropske unije, standarda koje ona poseduje.
Strategija nije dala odgovor ni na strateška pitanja - koje državne interese i na koji način treba štititi, kao i na to kako se to odnosi na pojedine podsektore, kao npr. gas, električnu energiju i naftu. Kako povećati konkurentnost i otvoriti tržište, da bi to bila korist za potrošače električne energije, a da se ne dovede u pitanje odgovornost države za funkcionisanje sistema i sigurnost snabdevanja.
Kako sprovesti sve promene u dinamici i konceptu razvoja energetike, koji će neminovno biti uslovljen direktivama Evropske unije.
Prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, Kosovo je deo teritorije Republike Srbije i u skladu sa tim upravljanje energetskim kapacitetima je povereno UNMIK-u. U Predlogu strategije status Kosova i Metohije se razmatra van poglavlja Elementi energetske politike do 2015, a i Srbije generalno. Ako se ima u vidu globalni politički cilj - priključenje Evropskoj uniji, onda je u sferi energetike politički cilj omogućavanje korišćenje resursa uglja na Kosovu i Metohiji.
Ovaj energetsko-politički uticaj se ne sme zaboraviti nijednog momenta, pa samim tim ni tretirati zasebno, a razloga za strepnju ima, s obzirom na nedopustivu pasivnost Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva povodom problema u snabdevanju električnom energijom srpskih delova Kosova.
Zakasnela reakcija od dva meseca nam ne uliva baš optimizam da će se kompleksni problemi energetike rešavati najcelishodnije u interesu Srbije.
Takođe nije tačno, kao što se u strategiji naglašava, da za elektro-energetske objekte za Kosovo i Metohiju ne postoje adekvatni podaci, pa se navodno strategija, između ostalog, i radi faktički bez Kosova i Metohije. Prosto je nemoguće da EPS nema podatke o termo i hidro potencijalima, zatim o dalekovodima koji su locirani na Kosovu i Metohiji. Ovakvo neprincipijelno i bezrazložno stavljanje u zapećak najakutnijih problema Srbije danas je svakako neprihvatljivo, a posledice mogu biti dalekosežne.
U vezi sa restrukturiranjem javnih preduzeća, možemo reći da je veliki prostor posvećen, pre svega, prepričavanju odredaba Zakona o energetici. Tako, u pogledu restrukturiranja javnih preduzeća, pored ovoga, ne daju se odgovori na ključna pitanja.
Kakva je strategija Vlade u pogledu privatizacije tih javnih preduzeća, kakva je dinamika transformacije državnog kapitala, u koje energetske delatnosti prvo ulagati privatni kapital i na koji način? Kako Vlada vidi Elektroprivredu Srbije i Naftnu industriju Srbije za dve godine?
Na kraju, u strategiji novog razvojno-investicionog ciklusa se navodi efekat od 11 milijardi dolara, ali bez ikakve kalkulacije i ozbiljnije analize, što nije dovoljno za jednu ozbiljnu analizu.
Sramežljivo se pominje strateško partnerstvo, a pri tome se ne kaže ni sa kim ni u kojim sektorima, na koji način, u kojim rokovima, u kom procentu još neprocenjene vrednosti kapitala osnovnih sredstava. U vezi sa restrukturiranjem EPS-a je nešto urađeno, što možemo videti i u ovom prvom delu objedinjene rasprave, a šta je sa Naftnom industrijom Srbije?
Kada će aktuelno ministarstvo predložiti moderne organizacije i restrukturiranje naftne i gasne privrede? Kada će isto ministarstvo sprečiti takve afere kao što su uvoz sirijske nafte, nafte lošeg kvaliteta, za čiju preradu je trebalo dodati još postojećih 30 posto nafte sa lagera, da bi se uopšte mogla preraditi i iskoristiti. Ta afera je naše građane koštala oko 1,3 miliona dolara.
Podsetimo se da je ministar finansija gospodin Dinkić svojevremeno rušio tadašnju vladu sa aferom Kolesar za tri puta manji iznos, oko 400 hiljada evra. Gospodine ministre, iako ste bili upozoreni, vi ste podržali lažni izveštaj poslovodstva NIS-a i takođe ste izvršili pritisak na Upravni odbor NIS-a da se o ovoj aferi ne raspravlja. Postoji i stenogram o tome.
O svemu ovome je u potpunosti bio obavešten i potpredsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Labus, kao i predsednik, gospodin Vojislav Koštunica. Ništa tim povodom nije preduzeto. Zahtev okružnog tužioca Novog Sada upućen UBPOK-u, radi prikupljanja potrebnih obaveštenja povodom uvoza sirijske nafte, i pored brojnih urgencija tužioca, više od četiri meseca stoji u fioci.
Koga to štiti ministar policije i UBPOK? Čiji je interes da se ovakvom poslovodstvu NIS-a, resornom ministru, kao i ostalim članovima ekonomskog dela Vlade, koji su upoznati sa ovakvim zloupotrebama, neznanjem i inertnošću, dozvoli da idu u restrukturiranje i bilo kakvu privatizaciju i najmanjeg dela NIS-a.
Takođe, da li je Vlada iz istih razloga razrešila Željka Popovića, v.d. generalnog direktora NIS-a, rešenjem broj 119/1714/2005. godine od 24. marta, pa zatim pod istim brojem donosi rešenje o ponovnom imenovanju istog čoveka na isto mesto u istom statusu. Time se od strane Vlade krše odredbe iz člana 14. stava 3. Zakona o javnim preduzećima, koji glasi: "Osnivač može do imenovanja direktora javnog preduzeća da imenuje v.d. direktora".
Naime, osnivač javnog preduzeća NIS-a je Narodna skupština Republike Srbije, pa samim tim i imenovanje v.d. generalnog direktora nije u nadležnosti Vlade Republike Srbije, nego u nadležnosti ovog doma.
S obzirom da po članu 14. stav 5. istog zakona v.d. status direktora može trajati samo jednu godinu i da je prethodni v.d. status Željka Popovića istekao krajem prošlog meseca, očigledna je namera i želja Vlade da ga zadrži na tom mestu generalnog direktora NIS-a. Pri tome, po svaku cenu želi da izbegne njegovo postavljenje u ovom domu u jednoj javnoj raspravi, gde bi se odgovorno izneli razlozi za i protiv njegovog postavljenja. Protiv ih ima puno.
Takođe se postavlja pitanje, da li je ovakav način postavljenja u funkciji efikasnog i dugoročnog planiranja rada i razvoja kompanije. Ovo je strategija Vlade na primeru vođenja jednog od najvažnijih energetskih subjekata. Njen odnos prema zloupotrebama, njen odnos i viđenje pravne države, legalizma Vlade, koja se na sva usta hvali da je vlada bez afera.
Dalje, u strategiji nije iskazan problem visoke zavisnosti naše zemlje od uvoza nafte i gasa i deviznog izdatka od jedne milijarde dolara. Nije definisan način za umanjenje troškova za uvoz, kao ni osposobljavanje NIS-a za realizaciju deviznog priliva radi pokrivanja dela uvoza.
Isto tako, u strategiji nije prikazana analiza kapaciteta, struktura rafinerijske prerade nafte, kao i struktura potrošnje derivata nafte koji odlučujuće utiču na energetski i devizni bilans zemlje.
U samo jednoj rečenici je navedeno da je potrebna tehnološka modernizacija rafinerija, što je inače poznata stvar, ali o tome da li postoje ekonomski razlozi i tržišno opravdanje za nezavisan rad dveju rafinerija u Srbiji i na kojim principima je moguć njihov opstanak nema nijedne jedine reči, a imamo štrajk u Pančevu.
Prema strategiji, u okviru programa racionalne upotrebe energenata i povećanje energetske efikasnosti u sektorima potrošnje energije, neophodna su, radi postizanja ciljeva, znatna investiciona ulaganja u svim sektorima potrošnje, što je u korelaciji sa standardom stanovništva. U dokumentu nije navedeno kako će se ostvariti krajnji cilj, smanjenje potrošnje finalne energije i koliki je obim investicija, kao i rok otplate po osnovu ostvarenih energetskih ušteda.
Strategija ne sadrži lepezu nisko investicionih mera energetske efikasnosti, njihovu vrednost i obrtni period uloženih sredstava kao alternativu. Prezentovanje neostvarivih programa i planova ekvivalentno je njihovom nepostojanju.
U slučaju dinamičkog ekonomskog razvoja Srbije predviđa se i priključenje 550 hiljada potrošača na sistem za distribuciju prirodnog gasa ili daljinskog grejanja. Strategija se ne bavi pitanjem njegove realne izvodljivosti, a trebalo bi, jer su u pitanju ulaganja na nivou domaćinstva od oko 2.900 dolara.
Takođe, industrijski potrošači bi morali da isfinansiraju priključak, pa se kod mnogih postavlja pitanje opravdanosti ulaganja prilikom uvođenja gasa, jer država ne daje nikakve garancije. Nije dat nikakav pregled mogućih podsticajnih i organizacionih mera koje će dovesti do realizacije predloga.
Iako je strategija bazirana za period do 2015. godine, ne sagledava se ni, na primer, mogući skok cena prirodnog gasa, iako je to uvozni energent sto posto, a u potpunosti se preporučuje supstitucija električne energije ovim energetskim resursom. Umesto da se paralelno sa gasom, kao alternativom, uključi i raspoloživi domaći potencijal iz alternativnih izvora, i to, pre svega, iz obnovljivih izvora, za koje se danas i sredstva za izgradnju značajno lakše odobravaju od strane svetskih investicionih fondova.
Šta ćemo sa postrojenjima energana u oko 30 preduzeća koja omogućavaju spregnutu proizvodnju toplotne i električne energije, kapaciteta oko 250 megavata, od kojih je najveći broj u veoma lošem, odnosno neoperativnom stanju. Propustom bi se, svakako, mogao nazvati izostanak osvrta na mogućnosti domaćih proizvođača opreme i uređaja, jer strategija tehnološko-industrijskog razvitka treba da odgovori na izazov koji dolazi iz potreba energetskog razvitka, kako u klasičnim tako i u novim tehnologijama.
Nezamislivo je, takođe, posmatrati razvoj energetskog sistema bez međunarodne saradnje, u okviru ekonomskih i evropskih programa, usmerenih na postizanje energetske efikasnosti, uvođenje čistih tehnologija i povećanje korišćenja obnovljivih izvora. Za budući razvitak energetskog sektora poseban je značaj direktnih bilateralnih, naučnih i tehničkih kontakata, kao i pokretanje zajedničkih projekata. O ovome u strategiji nema ništa.
S obzirom da je vreme pri kraju, svoj drugi deo nastaviću u ovom pojedinačnom javljanju, ali ću reći da iz ovih i razloga koji će biti izneti u naknadnoj diskusiji poslanički klub DS - Boris Tadić neće podržati ovaj predlog strategije do 2015. godine.