Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Vjerica Radeta, narodni poslanik Srpske radikalne stranke, podnela je amandman na član 3. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, koji glasi – prijavu oduzete imovine po odredbama ovog zakona podnose fizička lica kojima je imovina oduzeta primenom propisa iz člana 1. ovog zakona ili njihovi naslednici, odnosno pravni sledbenici. To je prvi stav ovog člana zakona, iz koga se upravo vidi smislenost primedaba poslanika Srpske radikalne stranke koji su prethodnih dana u diskusiji o tome govorili.
Upravo se iz ovog amandmana vidi koliko je ovaj zakonski predlog besmislen, koliko je to jedna politička farsa, koliko je ovaj predlog zakona jedan politički pamflet koji služi samo za zamajavanje građana Srbije, samo za to da ulije lažnu nadu ogromnom broju građana Srbije koji računaju da će ova vlast stvarno omogućiti da im se vrati imovina ili da im se nadoknadi šteta koju su oni ili njihovi preci pretrpeli od prethodnih vlasti, a u suštini, ovaj zakon je potpuno neprimenljiv.
Ovaj zakon je potpuno besmislen. Predložen je u pogrešnom trenutku i pogrešnom ambijentu i ne može se nazvati pravim zakonom, ni realnom mogućnošću za ovaj politički trenutak.
Koji su problemi vezani za član 3? Upravo ono što su poslanici Srpske radikalne stranke u načelnoj raspravi i govorili, a to je da se ne može sa apsolutnom sigurnošću utvrditi legitimitet naslednika sporne imovine.
Možemo doći u situaciju da se za jednu istu imovinu javi više naslednika, što je teorijski potpuno moguće. Ko će i na osnovu kojih ovlašćenja i na osnovu kojih kriterijuma odrediti ko je od njih pravi naslednik te sporne imovine? A šta ako dođemo u situaciju da se oko sporne imovine povede parnica da se utvrdi ko je legitimni naslednik te imovine? Ovim zakonom ništa od toga nije predviđeno, a to su sve primeri iz realnog života građana Srbije, sve ono što je zakonodavac trebalo da u ovom zakonu predvidi.
Takođe se ne može sa sigurnošću utvrditi ni legitimitet imovine, jer ste i sami u par navrata rekli da u velikom broju slučajeva država ne poseduje dokumentaciju o oduzetoj imovini, a od eventualnih vlasnika, odnosno njihovih naslednika tražite da podnesu dokaze o oduzetoj imovini. Znači, može se doći u situaciju da neko traži nešto što zapravo i nije njegovo, što nije pripadalo njegovim precima, a to je takođe problem koji ovaj zakonski predlog ne tretira.
Što se tiče člana 3, na koji je amandman podnela koleginica Vjerica Radeta, drugi stav kaže da se prijava iz stava 1. ovog člana podnosi Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije (u daljem tekstu: Direkcija), u dva primerka, neposredno ili poštom preporučeno, na obrascu koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.
Prosto me je iznenadilo kada sam u ovom zakonu pročitao da predlagač nije predložio jednu agenciju koja bi obavljala poslove sakupljanja dokumentacije, koja bi se bavila ovim poslom, ali ste predložili da to čini Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, koja zapravo i nema nadležnost za nešto tako.
Republička direkcija za imovinu Republike Srbije ima nadležnosti koje su jasno propisane Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Ona vodi evidenciju imovine u vlasništvu Republike Srbije i predstavlja organizaciju koja upravlja imovinom Republike u ime Vlade Republike Srbije. Mi iz poslaničke grupe SRS smatramo da bi svako proširenje nadležnosti ove organizacije, koja radi u ime i za račun Vlade Republike Srbije, bilo neovlašćeno i da nije u istom rangu sa katastrom i drugim organima.
Prosto je neverovatno da se mi danas bavimo jednim ovakvim predlogom zakona, a ne bavimo se ključnim pitanjima koja su od vitalnog interesa za građane Srbije, za srpski narod. Prosto je neverovatno da se ova vlast potpuno ne interesuje za građane na Kosovu i Metohiji, a i njima je oduzimana imovina. Kako mislite njima da nadoknadite štetu koju su pretrpeli?
Sticajem okolnosti jedan sam od poslanika koji je proteklog vikenda posetio škole na Kosovu i Metohiji, kojima je Srpska radikalna stranka poklonila 100 računara. Lično sam video u kakvim uslovima se tamo živi, u kakvim uslovima žive, uče i rade naša deca. Meni je stvarno žao što se mi danas zamajavamo u Skupštini ovakvim stvarima, a ne trudimo se da makar malo omogućimo tim ljudima da se osete sastavnim delom ove države, da im usadimo to da ova država za njih brine. Oni su tamo prepušteni sami sebi. Više nemaju poverenja ni u koga i poklon SRS-a ih je veoma obradovao.
