Molim vas, gospodine Aligrudiću, replika na repliku? Budite ljubazni, da radimo svoj posao i da efikasno doprinesemo da se uspostavi država. Zahvaljujem na razumevanju, a ovo je apel, mimo Skupštine se sigurno ne može praviti nikakav dogovor o budućnosti dela teritorije Srbije kao što je Kosovo i Metohija; sasvim je izvesno da sem tog apela mi u ovom trenutku ne možemo ništa više da uradimo. Još jednom kažem, konsultacije će biti nastavljene.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRIJAVLjIVANjU I EVIDENTIRANjU ODUZETE IMOVINE (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da se na kraju rada sednice Narodne skupštine 14. aprila 2005. godine, a u toku pretresa o amandmanu na član 1. Predloga zakona, za reč, po Poslovniku, javio narodni poslanik Zoran Krasić, podnosilac navedenog amandmana.
Gospodine Krasiću, da li odustajete? (Da.)
Reč po ovom amandmanu ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa Vojislav Milajić.
Reč je o amandmanu na član 1. koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Gospođa Radeta nije tu. Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, potom narodni poslanik Milan Stevović, pa Petar Jojić, pa Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo, Predlogom ovog zakona i članom 1. predviđena je evidencija i popis oduzete imovine, koja je oduzeta po 35 propisa, što zakona, što uredbi koje je donela FNRJ u periodu od 1945. do 1953. godine, i vezuje se za jedan sumnjivi datum, a to je 9. mart 1945. godine. Potpuno je nejasno zbog čega se uzima kao kamen međaš 9. mart 1945. Takođe, navode se i osnovi po kojima je oduzeta ta imovina koja treba da bude evidentirana. To su nacionalizacija, agrarna reforma, konfiskacija.
Međutim, nisu svi razlozi zbog čega je nekome oduzeta imovina isti. Nekom je oduzeta bez naknade, nekom sa naknadom, nekom je oduzeta imovina putem konfiskacije, i to opravdano. Postoje pripadnici koji su bili u kvislinškim formacijama, koji su direktno sa okupacionim snagama učestvovali u ratu protiv naše zemlje i kojima je opravdano oduzeta i konfiskovana ta imovina.
Agrarna reforma koja je sprovedena 1945. godine, i novim zakonom o agrarnoj reformi od 1947. godine, nije patent i izum socijalističke vlasti; jedna agrarna reforma, mnogo veća i sveobuhvatnija, izvršena je još 20-tih godina prošlog veka. Nju je sproveo kralj Aleksandar Karađorđević posle Prvog svetskog rata i ona je trajala 10 godina.
Tom agrarnom reformom je oduzeto preko dva miliona hektara zemlje i podeljeno agrarnim interesentima; cifra se kreće negde oko 600.000 ljudi. Ceo proces agrarne reforme je trajao oko 10 godina, tako da je mnogo više zemlje oduzeto od 1918. do 1928. godine, nego što je urađeno od ovog spornog datuma – 9. marta 1945. godine, iako ne znamo zašto je taj datum uzet kao kamen međaš. Ako su već hteli da vraćaju oduzetu imovinu mogli su da se vrate i nazad i da krenu od 1918. pa naovamo.
Sama restitucija i sam povraćaj je sporan utoliko što se jedna nepravda, koja je učinjena oduzimanjem zemlje nekim ljudima, ne može ispravljati time što će se nanositi nova nepravda nekim drugim ljudima posle 60 godina, koji treba da isprave tu nepravdu koja se desila pre 60 godina.
Smatramo da je za SRS ne samo ovaj član nego i ovaj zakon neprihvatljiv, ovako kako je urađen.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 100. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno povređeno je dostojanstvo, i to pri kraju rasprave u četvrtak. Prekršio ga je gospodin Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS, a saučesnik u tome, na moje iznenađenje i na iznenađenje drugih opozicionih poslanika, bio je i gospodin Milan Marković, koji je u tom trenutku predsedavao Skupštinom.
Radi se o tome da je gospodin Aligrudić zloupotrebio svoje pravo po Poslovniku, izašao za ovu govornicu i onda čitao, ne znam zašto, "Veliku Srbiju" iz 1991. godine, što je pohvalno za vas, gospodine Aligrudiću. Ono što nije dobro jeste što ste pokušali na taj način da omalovažite i SRS i njenog predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, navodeći da smo se i mi 1991. godine zalagali za denacionalizaciju.
Mi i sada kažemo da je nacionalizacijom izvršena velika nepravda, to nije sporno. Nije sporno ni to da smo nekada imali drugačije stavove, ali, gospodine Aligrudiću, samo budala tokom života ne menja svoje mišljenje. Nije 1991. godine bila ista situacija u zemlji, nije bila ista situacija u okruženju. Gospodinu Aligrudiću, onda je i privreda radila, sada ne radi. Onda su postojale mnogo veće mogućnosti da se barem deo te nacionalizovane imovine vrati. Mi smo vama i na praktičnim primerima dokazali da je ovo što sada radite čista demagogija, da vi ne planirate da vratite ovim ljudima bilo šta što je oduzeto, niti za to imate bilo kakva novčana sredstva predviđena.
Ono što, u stvari, predstavlja i najveću povredu, to je vaš postupak nakon toga. Bilo je nekoliko minuta do isteka zasedanja tog dana, prijavio se gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku, prijavio sam se i ja, po Poslovniku; vi ste rekli poslanicima DSS da izvuku kartice a zatim zatražili od predsedavajućeg u Narodnoj skupštini da prekine sednicu.
To je ono, gospodine Aligrudiću, što je svakako sramota. Možete vi da izađete na repliku koliko god hoćete, zato sam vas i pomenuo deset puta, ali to je zaista bilo ispod svakog nivoa, a moralo bi svakako biti ispod nivoa onih koji žele da vode državu i onoga ko predstavlja predsednika poslaničke grupe najveće stranke u ovoj vladi.

Zaista nisam razumeo kolegu Šarovića zašto sam ja saučesnik u bilo čemu za šta on smatra da je povreda Poslovnika. Po Poslovniku, nisam imao drugu mogućnost da prekinem sednicu u situaciji kada nema kvoruma, a s obzirom da je bilo tri minuta do isteka radnog vremena sami znate da je bilo nemoguće utvrđivati kvorum.
Gospodin Aligrudić, pravo na repliku.

Hvala vam, gospodine Šaroviću. Dakle, slično je bilo tome kao što ste maločas opisali, ali ne baš isto.
Javio sam se po Poslovniku i hteo sam da ukažem da se vređa Poslovnik tako što se zloupotrebljavaju određena poslovnička prava poslanika. Vi imate i u pravosuđu i u sudskim procesima jedan izraz koji se zove zloupotreba procesnih prava. Ona su zadata kao takva, nisu sporna, ali se mogu zloupotrebljavati.
Kada je reč o javljanju po amandmanima koji su podneti, koji imaju svi istu formu i sastoje se u tome da se član briše, reč je o istom broju amandmana koliko ima i članova zakona, to služi samo jednoj svrsi, a to je da se produži rasprava u delu koji se odnosi na raspravu u pojedinostima. To je moj stav, to je moje pravo da kažem i tu nije nikakav problem.
Naravno, u kontekstu te priče o pitanju zloupotrebe procesnih prava u ovoj skupštini, jesam izneo određene podatke iz jednog časopisa koji se zove "Pogledi", a ne "Velika Srbija" iz 1991. godine. To je intervju dr Vojislava Šešelja, u kome je nešto govorio o pitanju povraćaja imovine ili dužnosti države da nadoknadi otetu imovinu od strane komunističkog režima. I to nije sporno, kao što nije sporno da bilo ko od vas može na svaka dva dana da menja mišljenje koliko god hoće, ali to je vaše političko pravo. Ja vas zbog toga ne kritikujem. To je vaše pravo i vi sebe na taj način reklamirate.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aligrudić je delimično rekao istinu. Delimično. Znači, to je intervju iz 1990. godine i zaista je Vojislav Šešelj rekao da bi trebalo vratiti imovinu Karađorđevićima. Zaboravljate da je Aleksandar Karađorđević na prvi upad zengi u Okučane osudio Srbe koji su se branili od upada zengi i da je od onda SRS zauzela negativan stav prema njemu, koji je zadržala i do danas. Zaboravljate da nikada nije bio na strani srpskog naroda. Taman posla kada bismo mu sada vratili imovinu.
Mi mu je ne bismo vratili, vi ste mu vratili, pa evo izgiboše oko imovine, oko Belog dvora, ko može da uđe, ko ne može da uđe. Zatvorili ste ga za narod, dali ste ga engleskom državljaninu, engleskom oficiru koji je položio zakletvu engleskoj kraljici. Jednom položio zakletvu i postao zauvek Englez.
Otkud vama pravo da opominjete političke stranke koje promene stav ili mišljenje? Kada pominjete nešto što smo ranije drugačije govorili spočitavate nam promenu stava ili promenu mišljenja. Šta bih ja mogao da ispričam o DSS-u, romane da napišem. Čovek se menja, čovek evoluira.
Evo vi, ako ste 1965. godište, nego 1966... Koje ste godište? (Miloš Aligrudić: Saznajte.) Jedne godine ste rođeni, te godine ste piškili u gaće. Pretpostavljam da sada ne piškite u gaće.

Po Poslovniku, narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Član 100. Poslovnika. Gospodine Nikoliću, ako ste vi bili starmali, pa vama oblačili gaće nakon rođenja, meni su pelene.