Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.

Pozivam vas da pre nastavka minutom ćutanja odamo poštu tragično nastradalim putnicima u saobraćajnoj nesreći na Žabaljskom mostu.

Slava im!

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 138 narodnih poslanika.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da je sprečen da prisustvuje sednici narodni poslanik Bojan Kekić, koji će zakasniti.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.

Uručen vam je izveštaj RIK-a o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zoranu Stojanoviću, izabranom sa izborne liste DSS - Vojislav Koštunica.

Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Zoranu Stojanoviću.

Čestitam narodnom poslaniku na izboru.

Molim da uđe u salu i da se priključi radu. Već je tu.

Po Poslovniku, izvolite. Narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 94. stav 2, a sada ću to da vam obrazložim. Naime, u Srbiji se dešavaju zastrašujuće stvari, koje utiču direktno na urušavanje države, koje utiču na sve teži položaj jednog dela građana Republike Srbije na delu teritorije Republike Srbije. Izašao sam u ime SRS-a i u ime građana Kosova i Metohije, koji su to od nas koji smo bili na Kosovu i Metohiji tražili; obećao sam im da ću to danas učiniti.

Tražimo da sazovete konsultacije, da prekinete sednicu i da na dnevni red stavimo ono što je od suštinskog interesa za građane Srbije i temu koja se tiče Kosova i Metohije i njenog opstanka unutar Republike Srbije. Reći ću vam i zašto. Za to postoji nekoliko neposrednih razloga. Jedan od tih razloga je i taj što svi najavljuju, iz evropskih i međunarodnih foruma, da će se uskoro rešavati konačni status Kosova i Metohije, a niko unutar naše vlasti nije u stanju da kaže da je to pitanje konačno rešeno upravo Rezolucijom 1244 i da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i Crne Gore.

S druge strane, imamo pojavljivanje jednog poslanika DS-a kojeg je prvo pustila televizija Bogoljuba Karića, a jutros vidimo da je glavni gost u nekim drugim medijima, koje finansira Soroš, koji treba da propagira nezavisnost Kosova i Metohije. Posebno bih ukazao na jednu činjenicu, ne želeći to da koristim za političke poene, ali da bih vam ukazao koliko je stanje dramatično – taj poslanik je čak rekao da je kao ministar inostranih poslova, kao neko ko je obavljao diplomatsku aktivnost, u ime i za račun ove države tražio odricanje od dela teritorije, tražio da Kosovo i Metohija bude nezavisna država.

To je ne samo jedinstven slučaj u istoriji sveta, u istoriji čovečanstva sličan primer ne postoji. U diplomatsko-konzularnoj istoriji nezabeleženo je nešto slično, ne isto. Mislim da moramo da postavimo pitanje šta rade nadležni državni organi posle pisanja Milana St. Protića i posle potvrde koju je lično dao nekadašnji ministar inostranih poslova da je u vreme svog ministrovanja tražio nezavisnost Kosova.

Šta rade svi državni organi u ovoj zemlji, koga ćete na kugli zemaljskoj da pitate za bilo šta, ako tužilac po ovom pitanju ne reaguje?

Ima li neko krivično delo u ovoj zemlji? O čemu raspravljamo danas? O tome da za godinu ili dve stavimo na dnevni red nešto što ne znamo ni sami da li može da opstane, sme li ili ne može da opstane u pravnom prometu. Država nam se urušava.

(Predsednik: Vreme.)

Nije vreme. Završiću, neću još dugo.

Znači, ljudi na Kosovu i Metohiji kažu – hoćemo da znamo je li to stav države, je li to stav Tadića ili Koštunice, a ne kao što Svilanović kaže – moji prijatelji Tadić i Koštunica su mi zahvalni zbog toga što će pred međunarodnom zajednicom da ćute i da kažu – eto vidite, oćutali smo, a pred domaćom javnošću će tiho ispod žita da govore "to je onaj ludi Svilanović, ne interesuje nas on". Tako je rekao, tako je rekao Goran Svilanović i suština je u tome, ili ćete javno da se izjasnite da kažete da li je to politika ove zemlje ili ne.

S druge strane, sada da vam kažem šta je vaša politika. Vaša politika je da prikazujete narod u Švajcarskoj. Majke i sestre ubijene srpske dece od 20 godina, ljudi ubijenih 1999. godine, kažu – zar im nije vest to što je Dejan Stanojević, 24 godine ima, jednu kost su poslali iz pećine neke gde su našli njegovo telo, jednu kost su poslali da se sahrani u Prilužju. Vas to ne interesuje, jer ste rešili da predstavite građanima Srbije da svi žive kao u Švajcarskoj, zato što ste hteli da im kažete kako nikada bolje nije bilo na kugli zemaljskoj ni u jednoj zemlji na ovom svetu.

To je ono što moramo da promenimo i to je ono što mora da bude drugačije, o tome da razgovaramo. Ako treba da se zatvorimo ovde, da zaključamo vrata i da niko ne izađe iz ove sale dok ne donesemo rešenje šta ćemo i kako oko Kosova i Metohije, šta ćemo i kako da sačuvamo našu državu, a ne ovde da raspravljamo o tome da li ćemo da popišemo nečiju imovinu i da li ćemo za godinu ili dve da donosimo neki zakon koji može i ne mora, a možda i ne može da opstane u pravnom prometu.

(Predsednik: Hvala vam. Pet minuta je isteklo.)

Hvala vama, nisam još završio.

(Predsednik: Budite ljubazni, u okviru tri minuta možete po Poslovniku. Sada je pet minuta i 36 sekundi. Budite ljubazni, završite.)

Završiću, gospodine predsedniče. Nisam izašao da bih vam pravio bilo kakvu opstrukciju, da li ću da govorim minut ili dva duže neće vam toliko smetati.

Građani Srbije na Kosovu i Metohiji srpske nacionalnosti su u velikoj panici, ljudi ne znaju šta da rade. Ljudi se pitaju da li da kupe stvari i odlaze, jer im sve liči na to da će ih neko obavestiti da Kosovo dobija nezavisnost.

Samo tražim od svih vas, a to je ono što smo rekli građanima Kosova i Metohije da možemo da učinimo, bar da pokušamo u Narodnoj skupštini Republike Srbije da ovaj besmisleni dnevni red, ovu besmislenu tačku prekinete, da razgovaramo o ovome, pa posle toga nastavite i izglasavajte šta god hoćete i kako god hoćete.

Neka država zauzme konačno stav kojeg će se svi držati, a ne svaki ministar kako mu padne i šta mu padne na pamet da izlazi – manje od nezavisnosti, više od autonomije ili ne znam ni ja šta. Tu priču jedanput zauvek moramo da završimo i da znamo šta je naša politika. To je neuporedivo važnije i zato tražim od vas da ovo uradimo odmah, jer je to jedini način da dole umirimo naše ljude i da im kažemo da to jeste Srbija i sastavni deo Srbije i da neće naći nikog u Beogradu ko će to da prihvati.

Šta vam radi onaj Milorad Todorović, načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga? On je sa Svilanovićem u istom timu, u istoj grupi. On je član vaše Demokratske stranke Srbije. Kažite da nije tačno. Kažite da se nije sa Svilanovićem dogovarao oko toga. Neka vam kažu vaši sa Kosova, nemojte za glavu da se hvataju, zna to Vuko Antonijević i svi drugi. Je l′ tako, gospodine Antonijeviću? Tačno je, gospodine Antonijeviću, znate da znam. Sa tom pričom da prekinemo i da konačno završimo i kažemo ljudima da je Kosovo Srbija, ako ništa drugo nismo u stanju da im ponudimo.

Svesno sam, pošto je bila reč o Poslovniku, prekršio Poslovnik, uz vašu saglasnost, dozvolivši gospodinu Vučiću da govori tri i po puta duže od predviđenog vremena po Poslovniku, jer tema jeste važna, i to je tema, molim vas. Imamo repliku gospodina Aligrudića.

Pošto je reč o povredi Poslovnika, član 94. stav 2, predsednik Narodne skupštine može odrediti pauzu u radu sednice Narodne skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje. Međutim, to se naravno odnosi na situaciju kada se te konsultacije ne obavljaju.

Srećom, ovaj saziv je odgovoran, ovaj saziv je ne samo doneo rezoluciju i prihvatio plan Vlade koji je prema toj rezoluciji urađen, već se stalno vrše konsultacije, pa i sa šefom poslaničke grupe Srpske radikalne stranke gospodinom Nikolićem, sa kojim stalno razgovaram o svemu onome što možemo da učinimo.

Jedino što pouzdano znamo jeste da nećemo pomoći ljudima na Kosovu ako ne radimo svoj posao, mi ili druge institucije, i shvatio sam deo vašeg apela da sve institucije urade svoj posao. Mi ćemo, naravno, učiniti svoje, a jedan od načina jeste da se ubrza ova sednica i očekujem pomoć od vas.

Izvolite repliku, gospodine Aligrudiću.

Ovde je pomenuta državna politika prema Kosovu i Metohiji, stav Vojislava Koštunice i, na kraju krajeva, stav Demokratske stranke Srbije. Molim vas da ovo zapamtimo jednom zasvagda: Demokratska stranka Srbije nikada neće pristati na nezavisnost Kosova i Metohije, Vojislav Koštunica nikada neće pristati na nezavisnost Kosova i Metohije i ova vladajuća koalicija koja danas predstavlja Vladu Republike Srbije ima  vrlo jasnu i decidno određenu politiku prema Kosovu i Metohiji i svi to znamo.

Ako treba zbog toga, da bi se to redefinisalo, da otvaramo ponovo raspravu u ovoj Narodnoj skupštini, za tako nešto nema potrebe. Ako je reč o onima koji sebi daju za pravo u ovoj državi da daju izjave kojima stavljaju do znanja međunarodnom faktoru da bi neko ovde pristao na nezavisno Kosovo i Metohiju, nekog takvog treba da bude sramota od onoga što priča i njega neka pogodi sve ono što ga može pogoditi po zakonu i Ustavu ove države.

Replika kome? Zašto replika? Da li prihvatate ili tražite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? Izvolite.

Nisam želeo, niti hoću da nastavljam sa replikama i da se ovo otegne u nedogled. Mislim da nismo morali danas da ponavljamo, mogli smo da sednemo i dogovorimo šta je naš pozitivni plan. Toga nema ni u onome što smo do sada usvajali jednoglasno i što je bilo korektno prihvaćeno od strane Srpske radikalne stranke i mislim da niste mogli da imate ni jednu jedinu primedbu.

Što se nas tiče, Tomislav Nikolić je jutros predložio da upravo sa ovakvim predlogom izađemo pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, a rekao je da to ja iznesem samo zato što smo to direktno obećali građanima Kosova i Metohije koje smo posetili prethodnog vikenda.

Još nešto, pitam vas da li je vaš načelnik okruga, član vaše stranke, taj koji na tome insistira?

Što se druge stvari tiče, nadam se da ste sve u pravu što ste rekli i da od toga nećete odustajati, ali vas pitam da li je ta rezolucija, da li su sve rezolucije i svi opšti akti koje smo usvajali u Skupštini Srbije bili usvojeni jednoglasno. Jesu.

Predstavnik jedne parlamentarne stranke predlaže nezavisno Kosovo. Zar to nije dovoljan razlog? Zar nije dovoljan razlog to što niko od nadležnih državnih organa na tako nešto nije reagovao? Apsolutno nijedan državni organ na to nije reagovao.

To znači da sada ovde možemo da upadnemo sa kalašnjikovom, da radimo šta hoćemo, jer je to mnogo manje opasno od toga što je taj uradio.

On je priznao da je kao ministar – nije to sramota, on je kao ministar, a to što sada priča kada nije ministar, to je njegova lična stvar i njegove Demokratske stranke, baš me briga za to – inostranih poslova na jednoj večeri od zvaničnika najveće svetske sile tražio nezavisnost Kosova i Metohije. On je to javno rekao. Nisam to rekao ja, nije to rekao niko drugi, to je rekao on. To je suština cele priče.

Gospodine Markoviću, još nešto: ne doprinosimo mi time što ćemo da završavamo raspravu o nečemu što će možda, a možda i neće, da bude u pravnom prometu; mi nešto činimo ako rešavamo vitalne probleme građana Srbije.

Ne možete mi reći da je mnogo važnije bilo koliko košta put do Kušadasija i nazad, u subotnjem ″Dnevniku″, od onoga što su rekli roditelji, braća i sestre onih kojima su doneli po jednu kost da ih sahrane u Prilužju, Plemetini, Obiliću, Kosovu Polju i ostalim srpskim mestima. To ne može da bude važnija vest i za to je odgovorna cela Narodna skupština. Za to je odgovorna Vlada, za to smo odgovorni svi mi.

Znam da volite da prikažete da je stanje bolje nego u Švajcarskoj, ali nije. Naš narod živi teško, ljudi se muče, ljudi se plaše za svoju sudbinu, za svoju budućnost. Imate 410 dece u Plemetini, 500 dece u Prilužju, šta će da rade i ko će da ih pakuje sutra kada im neko javi – to je dobro, nezavisnost. Postave pitanje tom Svilanoviću, kaže – iseliće se Srbi, šta da radimo. Valjda Narodna skupština ima neki odgovor na to.

(Predsednik: Vreme, gospodine Vučiću.)

Blago vama kada vam je do vremena. Narodna skupština nema vremena da ga gubi na besmislene zakonske predloge koje stavljate na dnevni red, a srpski narod na Kosovu i Metohiji nema vremena da čeka.

Molim vas, gospodine Aligrudiću, replika na repliku? Budite ljubazni, da radimo svoj posao i da efikasno doprinesemo da se uspostavi država. Zahvaljujem na razumevanju, a ovo je apel, mimo Skupštine se sigurno ne može praviti nikakav dogovor o budućnosti dela teritorije Srbije kao što je Kosovo i Metohija; sasvim je izvesno da sem tog apela mi u ovom trenutku ne možemo ništa više da uradimo. Još jednom kažem, konsultacije će biti nastavljene.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRIJAVLjIVANjU I EVIDENTIRANjU ODUZETE IMOVINE (nastavak u pojedinostima)
Podsećam vas da se na kraju rada sednice Narodne skupštine 14. aprila 2005. godine, a u toku pretresa o amandmanu na član 1. Predloga zakona, za reč, po Poslovniku, javio narodni poslanik Zoran Krasić, podnosilac navedenog amandmana.
Gospodine Krasiću, da li odustajete? (Da.)
Reč po ovom amandmanu ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa Vojislav Milajić.
Reč je o amandmanu na član 1. koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Gospođa Radeta nije tu. Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, potom narodni poslanik Milan Stevović, pa Petar Jojić, pa Miloš Aligrudić.

Dame i gospodo, Predlogom ovog zakona i članom 1. predviđena je evidencija i popis oduzete imovine, koja je oduzeta po 35 propisa, što zakona, što uredbi koje je donela FNRJ u periodu od 1945. do 1953. godine, i vezuje se za jedan sumnjivi datum, a to je 9. mart 1945. godine. Potpuno je nejasno zbog čega se uzima kao kamen međaš 9. mart 1945. Takođe, navode se i osnovi po kojima je oduzeta ta imovina koja treba da bude evidentirana. To su nacionalizacija, agrarna reforma, konfiskacija.
Međutim, nisu svi razlozi zbog čega je nekome oduzeta imovina isti. Nekom je oduzeta bez naknade, nekom sa naknadom, nekom je oduzeta imovina putem konfiskacije, i to opravdano. Postoje pripadnici koji su bili u kvislinškim formacijama, koji su direktno sa okupacionim snagama učestvovali u ratu protiv naše zemlje i kojima je opravdano oduzeta i konfiskovana ta imovina.
Agrarna reforma koja je sprovedena 1945. godine, i novim zakonom o agrarnoj reformi od 1947. godine, nije patent i izum socijalističke vlasti; jedna agrarna reforma, mnogo veća i sveobuhvatnija, izvršena je još 20-tih godina prošlog veka. Nju je sproveo kralj Aleksandar Karađorđević posle Prvog svetskog rata i ona je trajala 10 godina.
Tom agrarnom reformom je oduzeto preko dva miliona hektara zemlje i podeljeno agrarnim interesentima; cifra se kreće negde oko 600.000 ljudi. Ceo proces agrarne reforme je trajao oko 10 godina, tako da je mnogo više zemlje oduzeto od 1918. do 1928. godine, nego što je urađeno od ovog spornog datuma – 9. marta 1945. godine, iako ne znamo zašto je taj datum uzet kao kamen međaš. Ako su već hteli da vraćaju oduzetu imovinu mogli su da se vrate i nazad i da krenu od 1918. pa naovamo.
Sama restitucija i sam povraćaj je sporan utoliko što se jedna nepravda, koja je učinjena oduzimanjem zemlje nekim ljudima, ne može ispravljati time što će se nanositi nova nepravda nekim drugim ljudima posle 60 godina, koji treba da isprave tu nepravdu koja se desila pre 60 godina.
Smatramo da je za SRS ne samo ovaj član nego i ovaj zakon neprihvatljiv, ovako kako je urađen.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 100. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno povređeno je dostojanstvo, i to pri kraju rasprave u četvrtak. Prekršio ga je gospodin Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS, a saučesnik u tome, na moje iznenađenje i na iznenađenje drugih opozicionih poslanika, bio je i gospodin Milan Marković, koji je u tom trenutku predsedavao Skupštinom.
Radi se o tome da je gospodin Aligrudić zloupotrebio svoje pravo po Poslovniku, izašao za ovu govornicu i onda čitao, ne znam zašto, "Veliku Srbiju" iz 1991. godine, što je pohvalno za vas, gospodine Aligrudiću. Ono što nije dobro jeste što ste pokušali na taj način da omalovažite i SRS i njenog predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, navodeći da smo se i mi 1991. godine zalagali za denacionalizaciju.
Mi i sada kažemo da je nacionalizacijom izvršena velika nepravda, to nije sporno. Nije sporno ni to da smo nekada imali drugačije stavove, ali, gospodine Aligrudiću, samo budala tokom života ne menja svoje mišljenje. Nije 1991. godine bila ista situacija u zemlji, nije bila ista situacija u okruženju. Gospodinu Aligrudiću, onda je i privreda radila, sada ne radi. Onda su postojale mnogo veće mogućnosti da se barem deo te nacionalizovane imovine vrati. Mi smo vama i na praktičnim primerima dokazali da je ovo što sada radite čista demagogija, da vi ne planirate da vratite ovim ljudima bilo šta što je oduzeto, niti za to imate bilo kakva novčana sredstva predviđena.
Ono što, u stvari, predstavlja i najveću povredu, to je vaš postupak nakon toga. Bilo je nekoliko minuta do isteka zasedanja tog dana, prijavio se gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku, prijavio sam se i ja, po Poslovniku; vi ste rekli poslanicima DSS da izvuku kartice a zatim zatražili od predsedavajućeg u Narodnoj skupštini da prekine sednicu.
To je ono, gospodine Aligrudiću, što je svakako sramota. Možete vi da izađete na repliku koliko god hoćete, zato sam vas i pomenuo deset puta, ali to je zaista bilo ispod svakog nivoa, a moralo bi svakako biti ispod nivoa onih koji žele da vode državu i onoga ko predstavlja predsednika poslaničke grupe najveće stranke u ovoj vladi.