Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke, odnosno naša koleginica Vjerica Radeta podnela je amandman na član 3. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Svi poslanici Srpske radikalne stranke koji su učestvovali do sada u raspravi u načelu i o pojedinostima obrazložili su sav besmisao ovog predloga zakona, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini.
Zakon je suštinski potpuno neprecizan. Jedan od poslanika vladajuće koalicije je rekao za ovom govornicom da je potrebna dobra volja vlasti. Nisu oni birani ovde da bi pokazali dobru volju građanima Srbije, nego su birani da donose i sprovode zakone koji su u interesu građana Srbije. Suština ovog predloga zakona, znači, nije dobra volja vlasti, nego vlast treba da radi u korist građana Srbije i države.
Kolege iz Srpske radikalne stranke koje su govorile za ovom skupštinskom govornicom o prirodi ovog zakona navele su argumentovane razloge zašto Narodna skupština ne bi trebalo da glasa za ovaj predlog zakona. Nije mi jasno zašto Vlada Republike Srbije ne povuče ovaj zakon iz skupštinske procedure.
Dakle, još imate prilike i šanse da povučete ovaj predlog zakona, jer, naravno, ne samo da je neprecizan, da nije dobro koncipiran, ovaj predlog zakona je napravljen, pre svega, na brzinu. Praksa je pokazala, kada su u pitanju mnogi zakoni koje ste predlagali Narodnoj skupštini, da ste želeli da prikažete građanima Srbije da ste doneli gomilu zakona, a većina tih zakona koje ste izglasali voljom vaše većine nije bila dobro koncipirana.
Naš cilj ovde u Skupštini Srbije nije da opstruišemo parlament, nego da vam ukažemo na sve ono što nije dobro u vašim zakonskim predlozima. A to što vaši poslanici vladajuće koalicije kada izađu za govornicu kažu da treba da pokažete dobru volju, to ne znači građanima Srbije ništa. Od toga građanima Srbije neće biti bolje, jer građani Srbije teško žive. Građanima Srbije je dosta prazne priče, koju ste vi pričali u ovom narodnom parlamentu.
Što se tiče vremena koje pominje predsedavajući, vreme Srpske radikalne stranke tek dolazi.

Nemam ništa protiv, gospodine Đorđeviću, svakome vreme dolazi.
Da li se još neko po ovom članu javlja za reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak i mislim da neću prekoračiti ovo vreme koje mi je Poslovnikom dato.
Želim da ukažem na apsurdnost ovog člana i zbog čega se poslanička grupa Srpske radikalne stranke u ovom parlamentu zalaže za brisanje ovog člana. Evo iz kojih razloga: ovaj član kaže da prijavu oduzete imovine po odredbama ovog zakona podnose fizička lica kojima je imovina oduzeta primenom propisa iz člana 1. ili njihovi naslednici, odnosno pravni sledbenici.
Ispadamo jedna neozbiljna država, ispadamo smešni pred onima kojima je već jednom učinjena nepravda. Svi smo se složili u ovom parlamentu da oni kojima je imovina konfiskovana, oduzeta ili su na neki drugi način ostali bez te imovine u ovom momentu moraju da prijave svoju imovinu. Ukoliko smo ozbiljna država i ozbiljan parlament i ukoliko imate ozbiljne namere da ovaj zakon usvojite, onda je trebalo biti na visini zadatka i propisati da se evidentiranje i prijava vrše ex officio. Dakle, država sama mora da zna šta je to njenim građanima oduzeto i da sama sprovede ovaj postupak evidentiranja, naravno i procene.
Ovako, jednom je građanima učinjena nepravda, sada se čini druga nepravda, da se oni po belom svetu sakupljaju, da podnose prijave i da se njihova imovina evidentira kao potencijalna za vraćanje. Dakle, smatram da je to nepravedno prema tim ljudima kojima je već jednom uskraćeno pravo, odnosno povređeno pravo privatne svojine.
Kažete da prvo prijavu podnose lica kojima je oduzeto; s tim mogu da se složim, ali ne mogu da se složim sa tim da tu prijavu podnose njihovi naslednici. Pitanje je ko su sve naslednici. Dakle, može se desiti da jedni drugima osporavaju nasledstvo i da neko nije nečiji naslednik, a podneo je prijavu. Šta sa takvim prijavama? Da li će se takve prijave uzimati u obzir?
Dakle, ovo su neke činjenice o kojima moramo, iz praktičnih razloga, voditi računa. Ovako, mnogo smo ishitrili. Doći ćemo u nelagodnu situaciju ako usvojimo ovaj zakon i u ovakvom obliku teksta. Iz tih razloga predlažem da se amandman Srpske radikalne stranke usvoji.
Još nešto moram da kažem, što sam napomenuo kada sam govorio u načelnoj raspravi – zakoni po kojima je oduzeta imovina većinom su bili savezni zakoni. Nisam to naglasio samo reda radi, nego upravo zbog činjenice da je kada je oduzimano to postajala savezna imovina, dakle, imovina federacije, bez obzira da li se zvala FNRJ, SFRJ, itd. A kada treba da se vraća obavezna je Srbija da vrati.
Nije ovo postao samo kapital Srbije, nego je to kapital koji se razlivao i na ostale federalne jedinice. Iz tih razloga ovakvim zakonom sada činimo nepravdu prema Srbiji, kao državi članici federacije. Hvala najlepše.

Zahvaljujem se poslaniku Milanu Stevoviću.
Ko dalje želi reč? Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo, ovim amandmanom Srpska radikalna stranka, kao i onima koji su bili pre i ovima koji će uslediti, želi u potpunosti da praktično pred građanima negira potrebu za jednim ovakvim zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. O čemu se ovde radi?
Kada sam govorio u načelu o ovom zakonu naveo sam primer Negotina, gde otprilike oko 20.000 ljudi živi u inostranstvu. Veliki broj njih, a to su već treća i četvrta generacija onih koji su posle rata otišli, a kojima je imovina oduzeta, dolazi jednom godišnje u Srbiju; za to vreme, naviknuti na nefunkcionisanje uglavnom lokalnih samouprava, ne stignu da izvade ni najobičnija dokumenta, jer im treba nekoliko dana.
Rekao sam da se ovaj zakon neće reklamirati da bi ljudi bili upućeni u to šta su njihova prava, do kada mogu evidentirati imovinu i ovo će, naravno, ostati jedna vrsta tajne za najveći broj onih ljudi koji bi imali potrebu da prijave svoju oduzetu imovinu. Međutim, vidi se iz zakona da je to potpuno nepotpuno, vidi se, po članu 7, da državni organi, institucije na lokalnom, republičkom i pokrajinskom nivou, poseduju podatke o tome koliko je, na koji način i od koga imovine oduzeto. Dovoljno je to, bez ikakvog drugog evidentiranja, da Republika Srbija dođe do potpune evidencije o tome kako sada stoje stvari sa tim.
Međutim, želja onoga ko je pisao ovaj zakon (a to se vidi i po ovom članu 3) jeste da praktično građanima da nešto, a da im ne da ništa. O čemu se radi? Veliki deo oduzete imovine, kada su u pitanju nepokretnosti u obliku stambenih objekata, kuća ili poslovnog prostora, danas se nalazi uglavnom u centrima naseljenih mesta i gradova. Vlasnici te imovine možda nisu u Srbiji, možda žive negde u inostranstvu; oni neće do 1. juna stići da evidentiraju tu imovinu. Lokalne samouprave o tome imaju sve podatke, kada je oduzeto, od koga je oduzeto, na koji način.
Desiće se da oni ne prijave, a vi ćete onda reći – ako nije prijavljeno, nije ni postojalo, nije oduzeto. Najveći broj lokalnih moćnika već je u procesu privatizacije bacio oko na takve objekte, pogotovo poslovne prostore; oni će, naravno, samo se čeka da do 1. juna sledeće godine niko ne prijavi potraživanje, dati slobodno u privatizaciju po bagatelnoj ceni.
Naravno da će do takvih poslovnih, stambenih prostora ili uopšte objekata doći oni koji su se nameračili na njih.
Zašto sam pomenuo član 7, mada ćemo o njemu pričati u pojedinostima?
Zbog toga što se ovde kaže da će se ona imovina koja bude prijavljena, na ovom obrascu koji je propisan zakonom, evidentirati i uporediti sa evidencijom koju već poseduju lokalne samouprave, državni organi i institucije na lokalnom, autonomnom ili republičkom nivou. Samim tim ste jasno rekli kroz zakon da će praktično samo oni za koje već postoje podaci u jedinicama lokalne samouprave ili na ovim drugim nivoima biti priznati kao oni koji potražuju imovinu.
Ali, dalje u obrazloženju kažete da će, i ako prijave oduzetu imovinu, njihova prava na povraćaj imovine zavisiti od toga koliko država bude imala novca.
Rekao sam vam da pravo ne može zavisiti od toga koliko država ima novca.
Država mora da im prizna pravo na oduzetu imovinu, ako se već evidentiraju, a onda može reći da nije u stanju da vrati oduzetu imovinu ili da na neki drugi način obešteti vlasnike ili njihove pravne naslednike, a ne možete to nikako povezivati sa njihovim pravom na potraživanje imovine.
Zbog toga bi stvarno najbolje bilo da ovo povučete iz procedure.
U raspravi u načelu sam vam rekao, a i sada kažem, da vi na ovaj način, što je nezabeleženo do sada u parlamentarnoj praksi u svetu, kao vladajuća većina vršite opstrukciju rada parlamenta, jer već više dana raspravljamo o nečemu što je potpuno nepotrebno, a i sami znate da ima mnogo važnijih zakona o kojima bi ova skupština trebalo da raspravlja i da se izjašnjava. Hvala.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Vjerica Radeta, narodni poslanik Srpske radikalne stranke, podnela je amandman na član 3. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, koji glasi – prijavu oduzete imovine po odredbama ovog zakona podnose fizička lica kojima je imovina oduzeta primenom propisa iz člana 1. ovog zakona ili njihovi naslednici, odnosno pravni sledbenici. To je prvi stav ovog člana zakona, iz koga se upravo vidi smislenost primedaba poslanika Srpske radikalne stranke koji su prethodnih dana u diskusiji o tome govorili.
Upravo se iz ovog amandmana vidi koliko je ovaj zakonski predlog besmislen, koliko je to jedna politička farsa, koliko je ovaj predlog zakona jedan politički pamflet koji služi samo za zamajavanje građana Srbije, samo za to da ulije lažnu nadu ogromnom broju građana Srbije koji računaju da će ova vlast stvarno omogućiti da im se vrati imovina ili da im se nadoknadi šteta koju su oni ili njihovi preci pretrpeli od prethodnih vlasti, a u suštini, ovaj zakon je potpuno neprimenljiv.
Ovaj zakon je potpuno besmislen. Predložen je u pogrešnom trenutku i pogrešnom ambijentu i ne može se nazvati pravim zakonom, ni realnom mogućnošću za ovaj politički trenutak.
Koji su problemi vezani za član 3? Upravo ono što su poslanici Srpske radikalne stranke u načelnoj raspravi i govorili, a to je da se ne može sa apsolutnom sigurnošću utvrditi legitimitet naslednika sporne imovine.
Možemo doći u situaciju da se za jednu istu imovinu javi više naslednika, što je teorijski potpuno moguće. Ko će i na osnovu kojih ovlašćenja i na osnovu kojih kriterijuma odrediti ko je od njih pravi naslednik te sporne imovine? A šta ako dođemo u situaciju da se oko sporne imovine povede parnica da se utvrdi ko je legitimni naslednik te imovine? Ovim zakonom ništa od toga nije predviđeno, a to su sve primeri iz realnog života građana Srbije, sve ono što je zakonodavac trebalo da u ovom zakonu predvidi.
Takođe se ne može sa sigurnošću utvrditi ni legitimitet imovine, jer ste i sami u par navrata rekli da u velikom broju slučajeva država ne poseduje dokumentaciju o oduzetoj imovini, a od eventualnih vlasnika, odnosno njihovih naslednika tražite da podnesu dokaze o oduzetoj imovini. Znači, može se doći u situaciju da neko traži nešto što zapravo i nije njegovo, što nije pripadalo njegovim precima, a to je takođe problem koji ovaj zakonski predlog ne tretira.
Što se tiče člana 3, na koji je amandman podnela koleginica Vjerica Radeta, drugi stav kaže da se prijava iz stava 1. ovog člana podnosi Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije (u daljem tekstu: Direkcija), u dva primerka, neposredno ili poštom preporučeno, na obrascu koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.
Prosto me je iznenadilo kada sam u ovom zakonu pročitao da predlagač nije predložio jednu agenciju koja bi obavljala poslove sakupljanja dokumentacije, koja bi se bavila ovim poslom, ali ste predložili da to čini Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, koja zapravo i nema nadležnost za nešto tako.
Republička direkcija za imovinu Republike Srbije ima nadležnosti koje su jasno propisane Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Ona vodi evidenciju imovine u vlasništvu Republike Srbije i predstavlja organizaciju koja upravlja imovinom Republike u ime Vlade Republike Srbije. Mi iz poslaničke grupe SRS smatramo da bi svako proširenje nadležnosti ove organizacije, koja radi u ime i za račun Vlade Republike Srbije, bilo neovlašćeno i da nije u istom rangu sa katastrom i drugim organima.
Prosto je neverovatno da se mi danas bavimo jednim ovakvim predlogom zakona, a ne bavimo se ključnim pitanjima koja su od vitalnog interesa za građane Srbije, za srpski narod. Prosto je neverovatno da se ova vlast potpuno ne interesuje za građane na Kosovu i Metohiji, a i njima je oduzimana imovina. Kako mislite njima da nadoknadite štetu koju su pretrpeli?
Sticajem okolnosti jedan sam od poslanika koji je proteklog vikenda posetio škole na Kosovu i Metohiji, kojima je Srpska radikalna stranka poklonila 100 računara. Lično sam video u kakvim uslovima se tamo živi, u kakvim uslovima žive, uče i rade naša deca. Meni je stvarno žao što se mi danas zamajavamo u Skupštini ovakvim stvarima, a ne trudimo se da makar malo omogućimo tim ljudima da se osete sastavnim delom ove države, da im usadimo to da ova država za njih brine. Oni su tamo prepušteni sami sebi. Više nemaju poverenja ni u koga i poklon SRS-a ih je veoma obradovao.

Zahvaljujem se.
Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Dobro, ali pošto je manje od tri minuta i da ne bih zakinuo nekog narodnog poslanika, predlažem da vi budete sutra prvi u 10 sati. Vidimo se sutra u 10. Hvala vam i doviđenja.