Zaista nisam razumeo kolegu Šarovića zašto sam ja saučesnik u bilo čemu za šta on smatra da je povreda Poslovnika. Po Poslovniku, nisam imao drugu mogućnost da prekinem sednicu u situaciji kada nema kvoruma, a s obzirom da je bilo tri minuta do isteka radnog vremena sami znate da je bilo nemoguće utvrđivati kvorum.
Gospodin Aligrudić, pravo na repliku.

Hvala vam, gospodine Šaroviću. Dakle, slično je bilo tome kao što ste maločas opisali, ali ne baš isto.
Javio sam se po Poslovniku i hteo sam da ukažem da se vređa Poslovnik tako što se zloupotrebljavaju određena poslovnička prava poslanika. Vi imate i u pravosuđu i u sudskim procesima jedan izraz koji se zove zloupotreba procesnih prava. Ona su zadata kao takva, nisu sporna, ali se mogu zloupotrebljavati.
Kada je reč o javljanju po amandmanima koji su podneti, koji imaju svi istu formu i sastoje se u tome da se član briše, reč je o istom broju amandmana koliko ima i članova zakona, to služi samo jednoj svrsi, a to je da se produži rasprava u delu koji se odnosi na raspravu u pojedinostima. To je moj stav, to je moje pravo da kažem i tu nije nikakav problem.
Naravno, u kontekstu te priče o pitanju zloupotrebe procesnih prava u ovoj skupštini, jesam izneo određene podatke iz jednog časopisa koji se zove "Pogledi", a ne "Velika Srbija" iz 1991. godine. To je intervju dr Vojislava Šešelja, u kome je nešto govorio o pitanju povraćaja imovine ili dužnosti države da nadoknadi otetu imovinu od strane komunističkog režima. I to nije sporno, kao što nije sporno da bilo ko od vas može na svaka dva dana da menja mišljenje koliko god hoće, ali to je vaše političko pravo. Ja vas zbog toga ne kritikujem. To je vaše pravo i vi sebe na taj način reklamirate.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Aligrudić je delimično rekao istinu. Delimično. Znači, to je intervju iz 1990. godine i zaista je Vojislav Šešelj rekao da bi trebalo vratiti imovinu Karađorđevićima. Zaboravljate da je Aleksandar Karađorđević na prvi upad zengi u Okučane osudio Srbe koji su se branili od upada zengi i da je od onda SRS zauzela negativan stav prema njemu, koji je zadržala i do danas. Zaboravljate da nikada nije bio na strani srpskog naroda. Taman posla kada bismo mu sada vratili imovinu.
Mi mu je ne bismo vratili, vi ste mu vratili, pa evo izgiboše oko imovine, oko Belog dvora, ko može da uđe, ko ne može da uđe. Zatvorili ste ga za narod, dali ste ga engleskom državljaninu, engleskom oficiru koji je položio zakletvu engleskoj kraljici. Jednom položio zakletvu i postao zauvek Englez.
Otkud vama pravo da opominjete političke stranke koje promene stav ili mišljenje? Kada pominjete nešto što smo ranije drugačije govorili spočitavate nam promenu stava ili promenu mišljenja. Šta bih ja mogao da ispričam o DSS-u, romane da napišem. Čovek se menja, čovek evoluira.
Evo vi, ako ste 1965. godište, nego 1966... Koje ste godište? (Miloš Aligrudić: Saznajte.) Jedne godine ste rođeni, te godine ste piškili u gaće. Pretpostavljam da sada ne piškite u gaće.

Po Poslovniku, narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Član 100. Poslovnika. Gospodine Nikoliću, ako ste vi bili starmali, pa vama oblačili gaće nakon rođenja, meni su pelene.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevović, pa Petar Jojić, ne možete vi.
Da li je tu Milan Stevović? Nije.
Miloš Aligrudić, da li hoćete reč po amandmanu? Nećete.
Da li se još neko javlja po amandmanu? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvinjavam se, gospodine Jojiću, vi se javite za reč. Izvolite.

Kada vam daju krila malo ovi iz vlasti, gospodine Markoviću, vi se osilite, ali polako, čekajte, sve ima svoj red, i to. Sednica traje, nažalost, sa ovim nebuloznim zakonom o kome sada moram da diskutujem i o amandmanu uvaženog kolege gospodina Zorana Krasića koji je i vama iz vladajuće strukture, ali i celokupnoj srpskoj javnosti pokazao da kao izuzetan poznavalac ove oblasti, kao pravnik, ima pravo da vas dodatnim argumentima ubeđuje danas, ako to niste shvatili iz načelne diskusije, da ovaj zakon treba da povučete.
Ovo nije zakon u pravom smislu reči. Nejasno je, i to smo vam rekli prilikom rasprave u načelu i zato tražimo da se prvi član briše, odnosno to je zatražio u ime naše poslaničke grupe SRS gospodin Zoran Krasić, koja su to fizička lica koja stiču pravo da podnesu prijavu i da se anketiraju. Ovo je, ponavljam, anketa, nije nikakav zakon.
S druge strane, potpuno je za nas neprihvatljivo da ovim kvazizakonom obavezujete buduću vladu, koja će svakako biti radikalska, i buduću skupštinsku većinu, koja će svakako biti sa najmanje 126 poslanika Srpske radikalne stranke, pa da se kroz ovu vašu intenciju u članu 8. i 9. usmerava na neki zakon o denacionalizaciji.
Vi niste u stanju, dame i gospodo iz vlasti, da uradite ono što je sada vaša zakonska obaveza, a ne da futuristički nastupate svakog dana i da obećavate ovde nešto što je i po Ustavu i po svim pozitivnim zakonskim normama nemoguće sprovesti u delo. Opet da vas podsetim, lično je potpredsednik Vlade Miroljub Labus izjavio da će ako ikada dođe do tog budućeg zakona – a verujemo da neće, jer naša skupštinska većina ga neće stavljati na dnevni red iz mnogobrojnih razloga koje smo izneli i u obrazloženju, to je napisao gospodin Zoran Krasić – biti potrebno 60 milijardi dolara da se obeštete svi oni koji navodno polažu pravo na svoju imovinu.
Zašto smatram da niste sposobni da uradite ništa od onoga što vam je sada zakonska obaveza pokazaću vam na samo jednom primeru iz mog šumadijskog kraja, a radi se o opštini Knić.
Možda su neki od vas imali prilike da prođu pored Gružanskog jezera, ili preko mosta. Oko 90 hektara zemlje u privatnom vlasništvu na obodu Gružanskog jezera, a radi stvaranja te neophodne akumulacije za grad Kragujevac, oduzeto je od bivših vlasnika, i to ne u ovom periodu o kome vi pričate, odnosno pre Drugog svetskog rata, nego pre otprilike 20 godina.
Među oštećenima je svakako i porodica Mijatović, Mijatović Radojka i Dragan, iz sela Kusovac; oni su dobili izvršnu presudu Opštinskog suda da se potvrđuje njihovo pravo na obeštećenje po zakonu koji je usvojen 1997. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zamislite, sud je odlučio 2005. godine, u martu mesecu, da im se isplati za četiri hektara zemlje procenjena vrednost, ali procenjena vrednost u tom nominalnom iznosu iz 1997. godine, skoro osam godina kasnije, 40.000 dinara. To je polovina plate narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pošto je ona duplirana vašom voljom i većinom u Administrativnom odboru. Polovinu poslaničke plate sud nudi ljudima koji su zauzvrat dali četiri hektara svoje plodne zemlje.
Ne bi bio problem da nam vi kažete, odnosno pre svega ljudi iz Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, da je to zatečeni slučaj i da vi nemate veze sa tim.
Problem je u tome, dame i gospodo narodni poslanici, što su danas, pored ovih katastrofalnih slučajeva i ljudskih tragedija i žrtava koje podnose u ime svih nas naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji, i ovo žrtve koje običan seljak i svaki čovek podnosi zbog opstanka na vlasti onih kojima nije stalo do države i naroda.
Naime, oni su u tom rešenju obavešteni da njihov dužnik, a to je JP Vodovod i kanalizacija grada Kragujevca, zamislite, ne zna na koji način će da im obračuna zateznu kamatu od 1997. do 2005. godine. Za njih je apsolutno isto 40.170 dinara 1997. godine i danas, 2005. godine.
E pa, poručite tom vašem ministru finansija, kada se vrati sa ovih putešestvija, da je i te kako poznat način obračuna zatezne kamate i da i te kako Zakon o obligacionim odnosima to propisuje. Svaki građanin, baš na onaj isti način na koji se pljačka i kako mu harače ove Dinkićeve haračlije, ima pravo i da dobije ono što je njegovo.
Na potezu jednog od rimskih aerodroma, a mislim da je aerodrom Fjumićino, davnih osamdesetih godina jedan Italijan, vlasnik zemljišta, nije dao da se aerodromska pista proširi za jedan hektar njegove imovine sve do momenta dok nije dobio obeštećenje od vlade. On ima pravo, po njihovom ustavu (a to je zagarantovano i Ustavom Republike Srbije), da brani svoje privatno vlasništvo, a nije dobio dovoljnu odštetu, i zbog toga je tamo, u vreme kada je izbio taj spor, pao jedan od ministara iz vlade.
Ovde ministri ne samo da se ne povlače i ne daju ostavke već se i dalje osiono i bahato ponašaju, kao i celokupna vlast koja misli da sa ovih 12 - 13% koje ima u biračkom telu – a pitanje je da li danas i toliko, kada se skupite vi i ovi koji vas podržavaju – glasova možete da dobijete.
Objasnite onda i porodici Mijatović Radojke i Dragana iz Kusovca zašto ne možete da im vratite ono što im po ovim zakonima pripada, pa tek onda dođite sa nekim od ovakvih nenormalnih projekata, kao što je ovaj anketni list u zakonu o evidentiranju, čiji prvi član gospodin Krasić predlaže da se briše.

Da li još neko želi da govori o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije jasno pod kojim to okolnostima predlagač zaboravi na povraćaj zemlje sa područja Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, koja je u sastavu Republike Srbije. Nijedne reči u Predlogu ovog zakona nema o tome da li će se ovim zakonom obuhvatiti povraćaj zemlje oduzete pre 1945. godine, i 1945. godine, kako se to predlogom predviđa i na koji način i u kom postupku će se to moći učiniti.  
Republika Srbija poseduje geodetske snimke, Vlada Republike Srbije poseduje ceo katastar Kosova i Metohije, koji je deponovan na području sadašnje Republike Srbije, pa me čudi zašto nije obuhvaćena i teritorija AP Kosova i Metohije.
Ovaj predlog zakona morao je da bude precizniji i morao je da obuhvati područje AP Kosova i Metohije, jer je to srpska zemlja, a posebno što se radi o Metohiji, o crkvenoj zemlji, koja je velike površine, a koja je danas okupirana. Znači li to da se Republika Srbija odrekla katastra, zemljišnih i katastarskih knjiga i svih evidencija koje poseduju državni organi o teritoriji AP Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije?
Trebalo je Predlogom zakona, ako neko smatra da ovaj zakon treba nešto da znači i da će biti primenljiv, da bude obuhvaćen i postupak povraćaja te zemlje, da se utvrde površine i da se utvrdi kome treba vratiti i od koga je ta zemlja oduzeta. Međutim, nijednog slova nema u Predlogu ovog zakona da Republika Srbija mari ili misli i brine o zemlji, o površini njene teritorije na području Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. To je moralo biti obuhvaćeno posebnim poglavljem i precizirano da se zemljište ima evidentirati i da se evidentira od koga je oduzeto i kome, ako bude uslova da treba da se vrati, treba povratiti.
Drugo, trebalo je predvideti i utvrditi, s obzirom na status Kosova, da je Kosovo okupirano, na koji način i u kom postupku će se utvrditi tržišna vrednost celokupne srpske imovine koja je oduzeta komunističkim zakonima Josipa Broza.
Ovo potkrepljujem i činjenicom – kako to da se posle oktobarske revolucije niko nije setio, ni prethodna vlada, a ni ova, da se donese zakon koji će staviti van snage zakone Josipa Broza, koji je zabranio Srbima da se vrate na područje Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije tj. na svoju, srpsku zemlju.
Što se tiče evidentiranja ove imovine, podsetiću vas, dame i gospodo narodni poslanici, da državni organi poseduju evidencije o oduzetoj imovini i da je ovaj predlog zakona apsolutno neprimenljiv i nema nikakvog pravnog značaja, tim pre što se ovde prejudicira – biće povraćaj; ali kada, "ne lipši magarče do zelene trave", "obećanje ludom radovanje".
Da imamo tekst zakona, koji kaže: vratiće se zemljište i industrijski objekti i sve pokretne stvari koje su oduzete od građana Republike Srbije, onda je trebalo predvideti u kom postupku i da li su za to stvorene pretpostavke, ima li za to 60 milijardi dolara ili nema, a ne samo predlagati zakon koji treba da stvori utisak kod birača i kod građana Republike Srbije da Vlada misli o tome kako su ostali bez imovine mnogi građani Republike Srbije posle Josipa Broza i zakona koje je donosio.
Podsetiću vas, poslanik Marković je i u svom amandmanu naveo 32 zakonska projekta po kojima je oduzimana imovina od građana Republike Srbije, počev od agrarne reforme, PZF-a, konfiskacija i da ne nabrajam na koje sve načine.
Zato smatram, dame i gospodo, da ovaj predlog zakona predstavlja jedno ništa, samo gubimo vreme, imali smo preča posla. Narodni poslanik Aleksandar Vučić je boraveći sa grupom narodnih poslanika na području Kosova i Metohije u subotu posetio više naseljenih mesta na Kosovu i Metohiji; posetili su Srbe, škole, srpsku sirotinju i građani - Srbi sa područja Kosova i Metohije traže da se raspravlja u parlamentu o vitalnim interesima i o njihovim životima, o njihovoj imovini.
Smatram da je ova skupština zapostavila jedno od prioritetnih pitanja, da se pomogne Srbima na Kosovu i Metohiji, u ovom trenutku kada je teritorija Srbije najugroženija. Narodni poslanik Aleksandar Vučić je to detaljnije obrazložio, pa očekujem da će ovaj parlament i naši poslanici raspravljati uskoro o ovom veoma značajnom državnom problemu. Hvala.