Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovo je još jedan amandman u seriji amandmana koji treba da pokažu koliko je ovaj zakon besmislen. Član 2. odnosi se, praktično, na definiciju imovine. Kaže se: ″Imovinom, u smislu ovog zakona, smatra se pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima, kao i druga imovinska prava.″
Teško da neko može da shvati vezu između člana 1. i člana 2. U članu 1. je rečeno da se ovim zakonom uređuje postupak prijavljivanja i evidentiranja.
Mi smo u načelnoj raspravi, povodom amandmana na član 1. Predloga zakona, jasno stavili do znanja da je ta imovina već evidentirana. Titular, odnosno nosilac prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja tom imovinom je država, odnosno Republika Srbija. Svojinska prava u ime Republike Srbije vrši Vlada Republike Srbije. Pravo korišćenja i upravljanja u mogućim varijantama može da vrši Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i drugi korisnici, državni organi, javna preduzeća itd.
Kako bi sada neko mogao da evidentira nešto? Evo, ja ću da vam dam jedan primer iz moje familije. Jednom mom rođaku je 1946. godine, možda polovina i ne zna šta znači, oduzet dreš i oduzeta je vodenica, a on je imao šesnaesti deo u tom drešu i dvadeseti deo u vodenici. Gde je to evidentirano? Dreš je završio u seljačkoj radnoj zadruzi i odavno je istruleo, a ta vodenica je još pre 30 i nešto godina sama od sebe pala. Kako da se evidentira taj dreš – pokretna, a vodenica nepokretna imovina? Besmislen je zakon.
Dalje, pročitao bih vam ono što piše u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, tačnije u protokolu uz Konvenciju; to je prvi put regulisano ovim protokolom od 20. marta 1952. godine. Srbija i Crna Gora su postale visoke strane ugovornice ove konvencije tek 2003. godine, ali da vam kažem šta je propisano, pošto je protokol sastavni deo Konvencije.
U pogledu zaštite vlasništva kaže se – svako fizičko ili pravno lice ima pravo na mirno uživanje svog vlasništva. Niko se ne sme lišiti svog vlasništva, osim u javnom interesu, i to samo uz uslove predviđene zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Sada, eksperti, obratite pažnju na stav 2. ovog člana koji kaže – prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne umanjuju pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi uredila upotrebu vlasništva u skladu sa opštim interesom ili za osiguranje plaćanja poreza ili drugih doprinosa ili kazni.
Gde gurate Srbiju? Samo svađate narod. Cela poenta vašeg zakona jeste da posvađate narod da biste ispunili svoje olako dato obećanje kako ćete nešto vratiti. Samo bih vas podsetio na nešto što ste napisali u ovom vašem predlogu zakona. Ko podleže obavezi ili pravu prijavljivanja? Opet vas vraćam na član 1. Predloga zakona u kojem se kaže – ovim zakonom se uređuje postupak. Kada se nekim zakonom uređuje neki postupak onda se taj postupak neminovno odnosi na ostvarivanje nekog prava. Mi ovde nemamo pravo. Uređujemo postupak, a ne znamo kako izgleda pravo. Šta radite, ljudi? Pogrešili ste temu.
U vezi sa članom 3. i tim amandmanom, objasniću vam razliku između pravnih sledbenika, naslednika i imaoca stvari. Ovde ste dali opšte definicije imovine, tako konfuzno.
Postavljam vam pitanje – zašto ste dali definiciju imovine u jednom tehničkom propisu koji treba da omogući evidentiranje?
Na ovaj način ste dokazali da su svi naši amandmani opravdani, da smo vam amandmanima ukazali da ne prihvatamo ovaj predlog zakona, jer, u suštini, vi ovim zakonom, kako ga vi zovete – tehničkim propisom, prejudicirate materijalna rešenja. To ne može ovim zakonom da se radi. Zato ovaj zakon ili povlačite ili prihvatajte ove amandmane, ali od ovog zakona nema ništa.
Uostalom, koliko znam, ni ministar Dinkić nije za ovaj zakon. Ne znam ko je u Vladi za ovaj zakon, osim onoga ko je rekao – mi smo obećali, pa pošto ne možemo da ispunimo, hajde da ponudimo neki papir. Mi tu situaciju već imamo sa nekim predlozima zakona, pa se i sudovi i ove vaše agencije hvataju za glavu zbog nedorečenih zakona i zakona koji ne mogu da se primene.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika je šteta što danas ne prisustvuje ovoj skupštini i ovlašćeni predstavnik Vlade Mlađan Dinkić, jer bih imao mnoga pitanja da mu postavim, a vezana su, otprilike, za ovaj zakon. Da ga pitam zašto ovim zakonom nije predviđeno da se vrate one umetničke slike koje su bile u NBJ pre njegovog dolaska, posle toga nisu bile, i gde se nalaze; da ga pitam da li će građanima Srbije da vrati one četiri banke, a od toga su bar dve i sada mogle, posle svih tovarenja, da budu solventne i da na tržištu konkurišu i Nacionalnoj štedionici i mnogim bankama, pri tom mislim na "Beogradsku banku", "Beobanku" itd; da ga pitam da li je ovim zakonom predviđeno da vrati i one četiri milijardi koje je našao na Kipru, kako on reče "Slobodanovih para", pa te pare završile na Devičanskim ostrvima.
Gospodo narodni poslanici, da vas danas podsetim, ponovo, da je ovo zakon o evidentiranju, a ne zakon o povraćaju imovine, o evidentiranju koje je bar tri-četiri puta, od onda kada je imovina oduzeta do današnjeg dana, izvršeno. Evidencija o kompletnoj oduzetoj imovini postoji, od lokalne samouprave do Arhiva Srbije, i sigurno možete da nađete sve.
Ono što je mene donekle zbunjivalo – zašto 9. mart 1945. godine? Listajući dokumentaciju došao sam do informacije da je 7. marta 1945. godine zakonom zabranjen povratak prognanih Srba i Crnogoraca na Kosovo i Metohiju. Gospodo, zato deveti, a ne sedmi, ne šesti. Znači, jasno stavljate do znanja da nemate nameru da vratite svima imovinu, čak i kada budete donosili zakon o povraćaju imovine.
Nemate nameru ni da evidentirate onim Srbima i Crnogorcima koji su živeli na Kosovu i Metohiji, pa su ih balisti proterali sa Kosova i Metohije, a Tito im je zabranio da se vrate. Prema tome, ovaj datum – 9. mart, bar što se SRS tiče, uopšte nije sporan.
Narodni poslanik Srpske radikalne stranke Gordana Pop-Lazić je tražila da se član 2. briše. U obrazloženju Vlade Srbije zašto se amandman ne prihvata kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se članom 2. predloženog zakona ništa ne prejudicira, već se samo definiše pojam imovine u smislu ovog zakona". Definiše se nešto što će se evidentirati i onda će na onih četiri, pet ili 15 evidencija koje o toj istoj imovini već postoje ova doći kao šesnaesta.
Dame i gospodo narodni poslanici, razmišljao sam zašto Vlada pravi ovolika lutanja. Oči mi je otvorio visoki funkcioner DSS-a Bakarec, kada je rekao da mu je idol (a pretpostavljam, ako je visoki funkcioner, da je idol i onim nižim funkcionerima i svim članovima DSS-a) Robin Hud. Razlike i sličnosti između ove vlade i Robina Huda, odnosno robinhudovštine su sledeće. Sličnosti su: razbojništvo je i jedno i drugo. Razlike su drastične: Robin Hud je otišao u šumu, a kada ćete vi u šumu, to ćemo da vidimo. Robin Hud je bio svojevrsna opozicija. Da ste pročitali tog Robina Huda shvatili biste da je Robin Hud otimao bogatima i vraćao siromašnima, vi otimate sirotinji i vraćate bogatima. Kada ćete jednom prestati?

Da li se još neko javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, po Poslovniku.

Možda je nekom idol Robin Hud, to je njegovo lično pravo, ali vama je očigledno idol Paja Patak.

Narodni poslanik Momir Marković, po Poslovniku.

Ovo jeste svojevrsna uvreda narodnog poslanika. Možda ličim na Robina Huda, na Paju Patka sigurno ne ličim. Kad sam već izašao, da vam kažem, dame i gospodo evropejci, maločas se hvali vaš šef poslaničke grupe kako su mu stavljali pelene, za razliku od onih. Nije nesreća što su mu stavljali pelene, nego što ih još nisu skinuli.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, u ime poslaničke grupe SRS, amandman je podnela Gordana Pop-Lazić. Ovim amandmanom je traženo da se član 2. briše. Zašto? Zato što je, kao što smo čuli i od gospodina Krasića, ovaj član 2. Predloga zakona, kao i svi ostali, potpuno besmislen, jer se ovim zakonom utvrđuje postupak ostvarivanja nekog prava, a da uopšte nije dato koje je to pravo.
Da li se to, u stvari, predviđa da će pravo koje vi dajete ovim zakonom građanima biti pravo na evidentiranje i na prijavljivanje imovine? Da li mislite da će nepravda koja je građanima naneta oduzimanjem imovine biti ispravljena tako što ćete još jednom popisati ovu imovinu? Jer, podsećam da je ova imovina možda ne na legitiman, ali svakako na legalan način oduzimana od tih vlasnika, u skladu sa zakonom, da je to propraćeno odgovarajućim dokumentima, donošena su rešenja o eksproprijaciji, o nacionalizaciji i slično. Sve to ima kakvo-takvo zakonsko pokriće.
Na ovaj način poslanička grupa, odnosno kompletan DOS (da vas ne bih odvajao, jer dovoljno ste puta pokazali da između vas nema velike razlike) u stvari želi da u očima građana, koje ste već nekoliko puta slagali da ćete ovu imovinu vratiti, postigne određeni efekat. Ta obećanja ste im dali najpre 2000. godine. A, sećamo se svi veoma dobro da ste nas ubeđivali da imate gotove zakone.
Jedan od tih zakona koje su pisali vaši kvazieksperti bio je i zakon o denacionalizaciji. Trebalo je već tada, u prvom mesecu rada novog saveznog parlamenta, da donesete zakon o denacionalizaciji, pa da u ovih pet godina, koliko je proteklo od tada, bogami, imovinu građanima i vratite.
Umesto toga, naredne tri godine ste ćutali o ovoj temi, kako biste se posle toga, 2003. godine, opet u jeku predizborne kampanje, setili te nepravde koja je načinjena pre 60 godina i rekli – ovog puta, ako budete glasali, sigurno ćemo doneti odgovarajući zakon i imovinu vratiti. Međutim, naravno, kao što smo upozoravali, desilo se upravo suprotno, prošlo je još dve godine i ništa niste uradili da građanima Srbije vratite ovu imovinu.
Moram reći da se na primeru ovog zakona najbolje vidi kakav odnos prema građanima Srbije imate vi iz tzv. demokratskih snaga i kakav imamo mi srpski radikali.
Pre više od deset godina, kada niko nije smeo da kaže da je protiv denacionalizacije, mi iz SRS-a otvoreno smo izneli stav, svesni da ćemo zbog toga izgubiti možda i ne baš mali broj glasova građana u Srbiji, jer je veliki broj građana oštećen zakonima o nacionalizaciji, konfiskaciji i ostalima.
Mi smo bar pokazali da i one stvari koje nije lako reći mi uvek imamo hrabrosti da kažemo i da nismo spremni da lažemo građane, pa čak ni po cenu gubitka određenog broja glasova. Upravo zbog toga je SRS i danas najjača parlamentarna stranka u Srbiji i biće to svakako i nakon narednih izbora.
Pozivam vas da prekinete sa ovom farsom i da priznate građanima da im ovaj zakon neće doneti ništa dobro, da na osnovu ovog zakona imovina neće biti vraćena i da nepravde neće biti ispravljene.
Najbolje bi bilo da povučete ovaj zakon iz procedure, dok je vreme, pa da se svi zajedno bavimo nekim drugim stvarima koje su od mnogo veće važnosti za građane Srbije i da pređemo već jednom na one teme koje su goruće i za koje ste svi obećavali da ćete ih rešavati odmah po dolasku na vlast. Hvala.