Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 1. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine u ime poslaničke grupe SRS podneo je gospodin Zoran Krasić.
Nije tačno, kao što neki kažu, da su svi amandmani Srpske radikalne stranke isti, da su šablonski i da zbog toga to valjda nije demokratski ili je upereno na odugovlačenje ove rasprave. Upravo je suprotno. Onaj ko je čitao amandmane Srpske radikalne stranke, a nadam se da vas je dosta takvih, može da primeti (što mogu, naravno, i gledaoci da vide) da je svaki amandman Srpske radikalne stranke različit, da svaki ima dobro obrazloženje.
Evo, ovaj prvi je obrazložen sa pola strane gusto kucanog teksta, ali i pored toga mi se ne libimo da vam i dodatno, ukoliko vam eventualno nešto nije jasno, a mislimo da bismo mogli da vas ubedimo, objasnimo i da izađe i više narodnih poslanika iz naše poslaničke grupe i da se potrudi da vas, zarad dobrobiti naših građana, ubedi da prihvatite kako ovaj tako i sve ostale amandmane SRS-a.
Članom 1. predloženog zakona uređuje se postupak prijavljivanja i evidentiranja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta bez naknade tržišne vrednosti ili pravične naknade, primenom propisa i akata o nacionalizaciji, agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, eksproprijaciji i drugih propisa donetih i primenjivanih posle 9. marta 1945. godine.
Ovde, kao prvo, imamo jednu logičku nedoslednost, jer se traži prijavljivanje i evidentiranje imovine. Kome se ta imovina prijavljuje? Prijavljuje se državi. A ko je doneo rešenja na osnovu kojih je ta imovina oduzimana? Pa, upravo državni organi. Čemu onda služi ovo prijavljivanje? Ovo je obično zamajavanje građana.
Zna se da je od tog trenutka prošlo više od 60 godina. Veliki broj ljudi kojima je imovina oduzeta nema više ta rešenja, a možda nema ni odgovarajuće dokaze da im je ta imovina oduzeta, o kojoj imovini se radi, ali ono što je sigurno jeste da to već postoji u državnoj arhivi.
Jer, ovde se ne radi o imovini koja je oduzeta nasilno. Neki su ovde govorili o tome da su komunisti upadali u kuće i u razne organizacije posle 1945. godine. Jesu, upadali su. Isto tako, upadali ste i vi nakon 2000. godine, ali su komunisti, za razliku od vas, donosili i određena rešenja, donosili zakone, pa sve to podvodili pod određenu formu, dok ste vi to, mora se priznati, radili u mnogo manjem obimu i sa mnogo većim zakašnjenjem.
Takođe, na ovaj način, svi ovi zakoni doneti nakon 9. marta 1945. godine, o eksproprijaciji, nacionalizaciji, konfiskaciji, proglašavaju se nezakonitim, odnosno protivzakonitim i na taj način se podriva i pravna sigurnost u ovoj zemlji. Ne možete se jednostavno tim vašim revolucionarnim metodama truditi da izbrišete sve što je bilo pre vas. Neke stvari su bile dobre, neke naravno nisu.
Svakako neću reći da je nacionalizacija nešto za šta se mi zalažemo i što bismo podržali; SRS smatra da je privatna imovina svetinja, ali mislimo da ovaj zakon koji ste predložili svakako neće doneti ništa dobro građanima Srbije. Takođe smatramo da se ne može na ovakav način odrediti obaveza građanima da ono što im je već odavno oduzeto od strane države moraju ponovo da prijavljuju.
Jer, ukoliko kažete da je nekome načinjena nepravda, ukoliko želite tu nepravdu da ispravite, zašto onda ne kažete – istražićemo državnu arhivu, to što utvrdimo da je oduzeto to ćemo vam vratiti. Ne, vi upravo želite suprotno. Vi na ovaj način želite da što veći broj ljudi ne ispuni obavezu koju namećete ovim zakonom i ne prijavi tu imovinu, što je moguće iz raznih razloga: da li zato što neće imati mogućnosti da dođu do odgovarajućih rešenja, da li zato što neće imati finansijskih mogućnosti da plate da dođu do kopija iz zemljišnih knjiga, do kopija eventualnih rešenja o oduzimanju i sl. Umesto da date građanima neko pravo, vi na ovaj način i ovim zakonom želite da im to pravo uskratite, čak ukoliko i bude nekada nekim narednim zakonom kao takvo dato građanima.