Poštovani narodni poslanici, poslanici SRS-a u načelnoj raspravi i u obrazlaganju amandmana koje su podneli na ovaj zakon, koji nije zakon, jasno i argumentovano iznose činjenice da samo evidentiranje ne predstavlja ništa, već samo lažnu nadu jednom malom broju građana da će se ispuniti obećanje koje je DSS na vanrednim parlamentarnim izborima dala – da će doneti zakon o vraćanju oduzete imovine. Sve apsurdnosti ovog zakona, sa argumentima koje smo iznosili u načelnoj raspravi i danas u raspravi o amandmanima, jasno ukazuju da ovaj zakon, kao i sam povraćaj imovine neće moći da se ostvari.
Pre svog dolaska na vlast i kada je došao posle 5. oktobra DOS je imao mnoga obećanja; i ovde je danas pominjano nekoliko puta ko ima dobre namere, a ko nema dobre namere. Kako je prolazilo vreme od 5. oktobra do danas, za sve što je obećavano, navodno sa dobrim namerama, većina građana Srbije je za protekle četiri godine uvidela da su to bile zle namere i prevare.
Novi ustav je trebalo da usledi posle 5. oktobra, sa tzv. Demokratskom opozicijom Srbije, koja je došla na vlast, a ta Demokratska opozicija Srbije je zadržala svoj naziv od dolaska na vlast do vanrednih parlamentarnih izbora. Ta opozicija, tzv. demokratska, u suštini je bila opozicija srpskom narodu, srpskim nacionalnim interesima, srpskoj državi i većini građana Srbije.
To je surova realnost. Pa, i ovaj demokratski blok koji dolazi od januara 2004. godine, sa ovom vladom, takođe je obećavao novi ustav do juna meseca, a evo dolazi novi jun mesec 2005. godine; izgradnju državnih institucija, a kako vreme prolazi, godinu i više dana je prošlo sa novom vladom, državne institucije ne da se ne učvršćuju nego se urušavaju.
Najavljena je bila 2000. i 2004. godine, sa demokratskim blokom i Koštunicom na čelu, oštra borba protiv kriminala, a kriminala je iz dana u dan sve više. Kriminal je zahvatio sve pore života i rada, ali nažalost, ne deluje država sa svojim institucijama, ne deluju nadležni organi. Građani su izgubili svaku nadu u sposobnost države da se bori protiv kriminala, jer taj kriminal, u sprezi sa vlašću, jednostavno pljačka i otima sve što je moguće oteti u Srbiji.
Dokaz za to je i ova tzv. privatizacija, privatizacija jednako pljačka. Demokratski blok, na čelu sa Koštunicom, januara 2004. godine obećao je da će odmah doći do izmene Zakona o privatizaciji, da će se odmah izvršiti revizija privatizacija sprovedenih do tog vremena. Šta je urađeno za godinu dana? Ovde su se onomad čuli hvalospevi o Studiji izvodljivosti i čak neke pohvale da se neće odustati od postojećeg modela privatizacije.
Moram da navedem samo jedan primer gde država učestvuje sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju, sa nadležnim državnim organima (MUP-om, tužilaštvom, sudovima), primer "Poljoprometa" iz Kraljeva. Većinski vlasnik, odnosno kupac prodao je preko 40% nepokretnosti za preko dva miliona evra. Pritvoren je jesenas, tri meseca je bio u pritvoru. Na intervenciju nekoga ko je sa njim direktno povezan pušten je iz pritvora. Veće Vrhovnog suda ga je pustilo iz pritvora. Taj i takav kupac vraća se u "Poljopromet" da dalje bude većinski vlasnik.
Tužba za raskid ugovora je od strane Agencije podneta Trgovinskom sudu u Beogradu 4.8.2004. godine. Danas je 19. april 2005. godine i nema presude po tužbi Agencije. Jednostavno, država ili oni koji predstavljaju državu ne žele da zaštite te radnike koji devet meseci nemaju posla, nemaju plate, a ostaju bez imovine, već su ostali bez imovine. Taj većinski vlasnik je ostalih 60% stavio pod hipoteku prvog, drugog reda i uzeo kredite kod mafijaških banaka.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, u ime poslaničke grupe SRS, podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta. Amandmanom Vjerice Radete se traži brisanje ovog člana. Ovim članom je određeno da prijavu oduzete imovine, po odredbama ovog zakona, mogu podnositi samo fizička lica kojima je ta imovina oduzeta, odnosno njihovi naslednici ili pravni sledbenici.
Dakle, stavom 1. ovog člana praktično su isključene određene kategorije, oduzeta im je mogućnost da podnose prijavu za evidentiranje imovine u skladu sa ovim zakonom. To se najpre odnosi na akcionarska društva kojima je, takođe, velika imovina oduzeta, kao i na određena pravna lica, kao što je npr. Srpska pravoslavna crkva.
Zašto je ovo urađeno? Zašto se zakonom kojim, navodno, treba da se isprave nepravde koje su načinjene određenom širokom krugu lica, kako pravnih, tako i fizičkih, uvode ovakva ograničenja, odnosno ukoliko se već zalažete za denacionalizaciju, zašto je onda ne sprovedete prema svima i u potpunom obimu?
Stavom 2. ovog člana određeno je da se prijava iz stava 1. podnosi Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, što je loše rešenje zato što Republička direkcija za imovinu Republike Srbije ima jasno propisanu nadležnost Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije. Svi veoma dobro znaju da Republička direkcija i ovako, na osnovu ovog postojećeg zakona, ima dovoljno veliki obim posla. Zna se da su resursi kojima raspolaže izuzetno ograničeni.
Vi niste predvideli za sprovođenje ovog zakona neka veća sredstva. Predviđeno je samo tri miliona dinara. Potpuno je nejasno kako mislite da i ovaj zaista veliki posao prevalite na Republičku direkciju za imovinu, s obzirom na ljudstvo i tehniku koju sada poseduje, a imajući u vidu da ovaj obim posla koji sada ima nećete smanjivati.
Ono što je takođe sporno, ako se u obrazloženju kaže da zakon ima za svrhu utvrđivanje, između ostalog, obima i vrednosti oduzete imovine, kako će se i na koji način zaista utvrditi vrednost ove imovine, kada se zna da nigde, ni u ovom obrascu, niti u zakonu, nije predviđeno da oni koji podnose prijavu na bilo koji način daju i procenu vrednosti te imovine.
Tu dolazimo do priče, a vi ste malopre pomenuli agencije, znamo da je to specijalnost DOS-ovog režima – osnivanje agencija, ali u ovom slučaju ste verovatno ostavili kao drugi korak osnivanje agencije koja će proceniti vrednost prijavljene, odnosno evidentirane imovine oduzete nakon 9. marta 1945. godine.
Zatim, u stavu 2. je određeno da se prijava podnosi u dva primerka. Pitam vas šta će biti ukoliko neko po ovom zakonu podnese prijavu npr. u jednom ili tri primerka? Da li će to biti osnov za odbacivanje prijave? Podsećam vas na to da to nigde dalje nije regulisano zakonom, što znači da i pored toga što ste imali pet godina da donesete zakon kakav treba to niste uradili, da je ovo urađeno zbrda-zdola, jer ako ste propisali način na koji nešto mora da se uradi, onda je trebalo da propišete i šta će se desiti ukoliko to ne bude urađeno na taj način.
Zatim, jedna potpuno besmislena odredba, koja kaže da se prijava podnosi neposredno ili poštom preporučeno. Gospodo, pitam vas šta će se desiti ukoliko neko prijavu podnese poštom, ali ne preporučeno, nego je podnese običnim pismom? Da li će i to možda biti jedan od razloga za odbacivanje ove prijave? Mislim da bi to bio veliki doprinos i pravnoj nauci i besmislu koji vi podržavate i pravite otkako ste 2000. godine došli na vlast.
Na kraju se kaže da se prijava mora podneti na obrascu koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, vreme.)
Završavam. Svi koji su videli obrazac videli su i to da je apsolutno nemoguće na ovom formularu kakav ste napravili podneti i za jednu nepokretnost, ako treba da se opiše i sve ostalo, a kamoli za one vlasnike kojima su brojne nepokretnosti, njive ili stambene zgrade, ili pokretne stvari oduzete. Apsolutno je nemoguće da sve to stane na ovu prijavu. Šta će se onda desiti ukoliko neko podnese prijavu ...

Gospodine Šaroviću, da li vas uopšte interesuje koliko je vremena prošlo? Zašto pokušavate da zloupotrebite moju toleranciju?
Vi ste mlad čovek i nije dobro da učite da zloupotrebljavate Poslovnik. Gospodine Šaroviću, molim vas da poštujete Poslovnik. Proteklo je pet minuta, od toga više od minut i po, tako da vas molim da završite svoju diskusiju.

Gospodine Anđelkoviću, budite tolerantni kao što ste prema drugima.

Ne valja ni preterana tolerancija, jer onda to prelazi u neozbiljnost. Prema tome, molim vas da moju toleranciju poštujete, a da ipak završite diskusiju.

Gospodine Anđelkoviću, neke prethodne govornike iz vladajućih stranaka, koji se nijednom rečju nisu dotakli ni ovog amandmana ni zakona, niste prekidali. Mene sada prekidate, iako je moja celokupna diskusija bila usmerena na ovaj amandman.

Gospodine Šaroviću, ako hoćete da vas podsetim, ovde je gospođa Nataša Jovanović govorila sedam minuta, potom je još nekoliko poslanika iz SRS-a govorilo po 6,5 minuta. I vi govorite preko sedam minuta. Zato vas molim da završite vašu diskusiju. Završili ste. Dva minuta vam je prošlo vreme. Mlad ste čovek, poštujte zakon i Poslovnik, jer je Poslovnik u ovoj skupštini zakon. Zato vas molim da učite da poštujete norme koje ova skupština usvaja. Završili ste. Hvala vam.
Gospodine Šaroviću, izvolite, po Poslovniku.

Povređen je član 100, odnosno povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Od vas se, gospodine Anđelkoviću, kao od predsedavajućeg, a na to smo inače upozoravali i gospodina Markovića i sve ostale koji predsedavaju, očekuje da na isti način gledate sve narodne poslanike. Neprihvatljivo je kada svoju funkciju zloupotrebljava predsednik ili je zloupotrebljavate vi kao predsedavajući, upadate mi u reč, govorite više od dva i po minuta, a opominjete mene da sam govorio više od sedam.
Govorio sam negde oko 5 minuta o amandmanu. Na pet minuta i 20 sekundi ste me prvi put prekinuli i onda to vreme koje ste vi koristili niste jednostavno ni smeli ni mogli da računate u vreme koje sam iskoristio da obrazložim amandman.
Kao drugo, sami ste konstatovali da je nekoliko poslanika govorilo i preko sedam minuta. Ne znam zašto ste vi toliko netolerantni prema meni, da li je u pitanju neki lični animozitet, zaista nemam ništa protiv vas, a nadam se da ćete i ubuduće imati isti stepen demokratičnosti i tolerancije. A nemojte, molio bih vas, ni da me omalovažavate zbog toga što sam mlađi čovek. Kao i svi ostali, ovde sam izabran od strane građana i pre svega sam narodni poslanik. Moje godine nisu bitne, nije bitno ni to kog sam ja pola, niti bilo šta drugo.
Jedino što tražim jeste da se prema meni ponašate kao i prema drugima, a budite sigurni da ću za ovo što sam propustio da obrazložim po ovom amandmanu to svoje pravo iskoristiti po nekom od narednih. Hvala.

Zahvaljujem se. Prvo, izrazio sam zadovoljstvo što ste vi mlad čovek i meni čini to zadovoljstvo, jer sam kao mlad sedeo u ovoj skupštini, mlađi nego što ste vi. Drugo, priznali ste da sam vas upozorio tek na pet minuta i 22 sekunde, znači pustio sam vas više, 21, hajde, gospodine Markoviću. Treće, svi oni koji su danas popodne prekoračili vreme bili su iz opozicionih redova i to je dobro, ali ne treba preterivati. Molim vas da, kao što smo do sada imali međusobno razumevanje, tako nastavimo u tolerantnom tonu.
Narodni poslanik gospodin Milan Veselinović ima reč. Izvolite.
To je radila jedna predsedavajuća ovde, a ja nemam nameru da izričem opomene, mi smo ovde kolege i naći ćemo načina da rešimo taj problem u međusobnoj komunikaciji. Izvolite.