Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, u ime poslaničke grupe SRS, podnela je narodni poslanik Vjerica Radeta. Amandmanom Vjerice Radete se traži brisanje ovog člana. Ovim članom je određeno da prijavu oduzete imovine, po odredbama ovog zakona, mogu podnositi samo fizička lica kojima je ta imovina oduzeta, odnosno njihovi naslednici ili pravni sledbenici.
Dakle, stavom 1. ovog člana praktično su isključene određene kategorije, oduzeta im je mogućnost da podnose prijavu za evidentiranje imovine u skladu sa ovim zakonom. To se najpre odnosi na akcionarska društva kojima je, takođe, velika imovina oduzeta, kao i na određena pravna lica, kao što je npr. Srpska pravoslavna crkva.
Zašto je ovo urađeno? Zašto se zakonom kojim, navodno, treba da se isprave nepravde koje su načinjene određenom širokom krugu lica, kako pravnih, tako i fizičkih, uvode ovakva ograničenja, odnosno ukoliko se već zalažete za denacionalizaciju, zašto je onda ne sprovedete prema svima i u potpunom obimu?
Stavom 2. ovog člana određeno je da se prijava iz stava 1. podnosi Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, što je loše rešenje zato što Republička direkcija za imovinu Republike Srbije ima jasno propisanu nadležnost Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije. Svi veoma dobro znaju da Republička direkcija i ovako, na osnovu ovog postojećeg zakona, ima dovoljno veliki obim posla. Zna se da su resursi kojima raspolaže izuzetno ograničeni.
Vi niste predvideli za sprovođenje ovog zakona neka veća sredstva. Predviđeno je samo tri miliona dinara. Potpuno je nejasno kako mislite da i ovaj zaista veliki posao prevalite na Republičku direkciju za imovinu, s obzirom na ljudstvo i tehniku koju sada poseduje, a imajući u vidu da ovaj obim posla koji sada ima nećete smanjivati.
Ono što je takođe sporno, ako se u obrazloženju kaže da zakon ima za svrhu utvrđivanje, između ostalog, obima i vrednosti oduzete imovine, kako će se i na koji način zaista utvrditi vrednost ove imovine, kada se zna da nigde, ni u ovom obrascu, niti u zakonu, nije predviđeno da oni koji podnose prijavu na bilo koji način daju i procenu vrednosti te imovine.
Tu dolazimo do priče, a vi ste malopre pomenuli agencije, znamo da je to specijalnost DOS-ovog režima – osnivanje agencija, ali u ovom slučaju ste verovatno ostavili kao drugi korak osnivanje agencije koja će proceniti vrednost prijavljene, odnosno evidentirane imovine oduzete nakon 9. marta 1945. godine.
Zatim, u stavu 2. je određeno da se prijava podnosi u dva primerka. Pitam vas šta će biti ukoliko neko po ovom zakonu podnese prijavu npr. u jednom ili tri primerka? Da li će to biti osnov za odbacivanje prijave? Podsećam vas na to da to nigde dalje nije regulisano zakonom, što znači da i pored toga što ste imali pet godina da donesete zakon kakav treba to niste uradili, da je ovo urađeno zbrda-zdola, jer ako ste propisali način na koji nešto mora da se uradi, onda je trebalo da propišete i šta će se desiti ukoliko to ne bude urađeno na taj način.
Zatim, jedna potpuno besmislena odredba, koja kaže da se prijava podnosi neposredno ili poštom preporučeno. Gospodo, pitam vas šta će se desiti ukoliko neko prijavu podnese poštom, ali ne preporučeno, nego je podnese običnim pismom? Da li će i to možda biti jedan od razloga za odbacivanje ove prijave? Mislim da bi to bio veliki doprinos i pravnoj nauci i besmislu koji vi podržavate i pravite otkako ste 2000. godine došli na vlast.
Na kraju se kaže da se prijava mora podneti na obrascu koji je odštampan uz ovaj zakon i čini njegov sastavni deo.
(Predsedavajući: Gospodine Šaroviću, vreme.)
Završavam. Svi koji su videli obrazac videli su i to da je apsolutno nemoguće na ovom formularu kakav ste napravili podneti i za jednu nepokretnost, ako treba da se opiše i sve ostalo, a kamoli za one vlasnike kojima su brojne nepokretnosti, njive ili stambene zgrade, ili pokretne stvari oduzete. Apsolutno je nemoguće da sve to stane na ovu prijavu. Šta će se onda desiti ukoliko neko podnese prijavu ...