Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je u ime SRS, naše poslaničke grupe, podnela amandman na član 2. Kao što ste videli, a vi nekada to želite da prikažete u negativnom kontekstu, mislim na vas iz vladajuće većine, ona traži da se član 2. briše.
To nije zbog toga što je naša namera da ovaj tok sednice razvlačimo, jer naša namera je prevashodno bila da razgovaramo o onome što je suštinsko državno i nacionalno pitanje, a to je stanje na Kosovu i Metohiji, pošto smo bili u subotu dole i videli da je narod u očajnoj situaciji, da pomoći nema od države niotkuda.
Ona je želela ovim da vam kaže, brisanjem člana 2, zapravo sve tako do kraja su činile kolege srpski radikali, da je besmisleno da ovaj zakon i dalje bude u proceduri.
Otkud naknadna pamet ministru koji je uleteo umesto Mlađana Dinkića, Parivodiću, da posle dva dana hvali zakon za koji je sam rekao, pošto je video iz samog zakona da je u najvećem delu besmislen, to on sam zna i moraće jednog dana to sebi i drugima da objasni. Zapitajte se malo nad onim što je činjenično stanje, a ne da govorite hipotetički o nečemu – ako bude i kada bude, a kažem vam neće, jer se neće naći na dnevnom redu kada srpski radikali budu vršili vlast. Taman toliko vremena koliko planirate da zamajavate narod.
Nije to samo puko zamajavanje, jer vi ste predvideli i budžetska sredstva, a to je iznos od tri miliona dinara. Pošto je nemoguće da se ovakav jedan projekat sprovede u budućnosti, iz svih ovih razloga koje smo izneli tokom rasprave u načelu i u pojedinostima, zar niste imali pametnija posla i bolji način da potrošite ova tri miliona dinara? Mogli ste i vi da kupite nešto za decu na Kosovu i Metohiji, da pomognete siromašnima i najugroženijima, a ne da nas zamajavate.
Vidite da i ovi, na čije potencijalno biračko telo računate i koji su vam poverovali od 5. oktobra u više navrata, iz Lige za zaštitu privatne svojine, kako se već zovu, nisu zadovoljni ovim što im nudite.
Dakle, nema obećanog reciprociteta, i onda odustanite od jednog ovakvog suludog projekta koji bi morao, kada bi bio sproveden u delo, a nemoguće je da se sprovede, da košta ko zna koliko narednih generacija u Srbiji.
Sada vi da dođete u selo Prilužje na Kosovu i Metohiji, na centralnom Kosovu, pa da kažete nekome od one dece tamo predškolskog uzrasta ili onih koji idu u školu i uče u školi bez struje, nemaju četiri meseca struju, imaju neki agregat koji ne vredi ničemu, da će država da se obaveže, a samim tim i njih da obaveže kada stasaju da rade, i da vraća nešto u iznosu od 60 milijardi dolara – nemojte da nas stvarno zamajavate sa takvim glupostima i da dezavuišete ovaj jadan i siromašan narod i nas ovde koji vam jasno i glasno kažemo da je to potpuna besmislica.
Ceo zakon je napisan ne nespretno nego tako da nema nikakvog smisla, počev od roka, počev od pitanja koja su to fizička lica. Član 2. kaže: ″Imovinom, u smislu ovog zakona, smatra se pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima, kao i druga imovinska prava.″ Koja su to druga imovinska prava? Da li je to pravo folksdojčera, kao što im je to Čanak obećavao i ova njegova separatistička liga i ta grupacija koja još uvek hara po Vojvodini da će dobiti svoje kuće i svoja imanja?
Gde će onda Srbi i generacije koje su tu odrastale, učile školu, izrodile decu; oni koji su stasali da žive u svojoj zemlji i prihvatili maticu Srbiju kada su proterani sa svojih ognjišta u prethodnom genocidu koje su ustaše počinile u Drugom svetskom ratu?
Umesto da vodite računa o onome što je državna imovina i što treba da bude svetinja za svakoga – a reći ću vam samo jedan od mnogobrojnih slučajeva kada je u pitanju rasprodaja državne imovine, u pitanju je imovina Vojske Jugoslavije koja se sistematski uništava – vi sedite ovde i slušate o nekom zakonu, odnosno anketi koja nikakve veze sa realnošću nema.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim da je zbog brige za državnu imovinu i za budućnost ovog naroda na mnogo odgovorniji način nego što vi to radite naša poslanička grupa, na osnovu člana 223. Zakona o krivičnom postupku, podnela 14. marta ove godine krivičnu prijavu protiv Prvoslava Davinića, ministra odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, Dragana Paskaša, general-potpukovnika, načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, Ljubisava Todorovića, general-majora, načelnika Uprave za operativne poslove Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i NN lica, referenta za objekte posebne namene u operativnoj upravi Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i komandanta objekta posebne namene u Gardijskoj brigadi Vojske Srbije i Crne Gore, zato što su svi ovi osumnjičeni objekat neprocenjive vrednosti (ili neko od vas možda, uz saradnju sa ovim stranim obaveštajnim službama i agenturama zna...
(Predsedavajući: Koleginice, molim vas, obratite pažnju na vreme.)
... kolika je vrednost te imovine) otvorili za javnost. U pitanju je objekat Karaš, koji je 11. januara 2005. godine posebnom odlukom načelnika Generalštaba, a inače je državna tajna i nemerljiva je njegova vrednost, otvoren za javnost.
Umesto da brinete o tome na koji način je osnovan neki fond lopovske družine, organizacije Vojske Jugoslavije i na koji način se milijarde dolara ili evra slivaju u džepove pojedinaca i rasprodaje ono što je ne samo državno blago i državna imovina već stub odbrane jedne države i naroda, vi nas zamajavate i zamlaćujete celokupnu Srbiju ovim zakonom.
Za razliku od vas, mi imamo konkretne aktivnosti, a time završavam, kada je u pitanju posao poslanika i kontakta sa narodom. Juče sam sa grupom poslanika Srpske radikalne stranke bila u jednom potpuno zapuštenom račanskom selu – Đurđevu, gde sam kontaktirala sa građanima. U obavezi sam da vam prenesem i njihov apel da učinite nešto da oni u prolećnoj setvi imaju ono što im je neophodno, da imaju bolje uslove za život, da im bolje bude plaćeno ono što teškom mukom i krvavim znojem proizvedu, a ne da nas zamajavate sa ovakvim stvarima koje ne vode ničemu i koje su samo kupovina vremena, ali ostalo vam je, verujte mi, još samo malo do vašeg konačnog odlaska sa vlasti.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

Gospodine potpredsedniče, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona je dobar i amandman kojim se traži njegovo brisanje nije dobar. Ne znam zašto se neko unapred bavi vradžbinama da li ćemo to što smo obećali ispuniti i vratiti. Gospodo, nemojte biti neverne Tome. Vlada Vojislava Koštunice je ozbiljna vlada i mi narodni poslanici iz DSS-a smo ozbiljni ljudi, dato obećanje ispunjavamo.
Nema razloga da plašite građane Srbije da će to biti veliki namet na nečije plate, penzije ili na nešto drugo. Zato pre zakona o denacionalizaciji donosimo zakon o evidentiranju imovine, da vidimo koliko je to para, da vidimo za koje vreme, a da se ne opterećuje budžet i građani, može to da se vrati. To ćemo sigurno uraditi.
Nisu to bili sve bogataši. Možda je taj zakon, kada je oduzimano, imao neke svrhe da da ratnicima koji su se borili, da sredi neke velike razlike, ali lokalni moćnici su donosili te zakone i po svom nahođenju; stradalo je mnogo čestitih ljudi, sa jako malom imovinom i to treba ispraviti što je pre moguće. Mi smo ozbiljna stranka i to ćemo ispraviti, budite sigurni. Sramota je da narodu pričate neke neistine.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Stevanović.

Dame i gospodo, prethodni govornik nije ništa drugo radio nego se dodvoravao svom ličnom vođi. Sigurno da ima nekih koji su oštećeni, ali to je veoma mali broj, u tim revolucionarnim zanosima normalno da je bilo tih pojava, ali, na sreću, u ovom slučaju bilo je verovatno vrlo malo.
Hoću da skrenem pažnju, a to je već jedan broj mojih kolega iz Srpske radikalne stranke rekao: ovo vraćanje 60 godina unazad, to je više po nalogu vaših zapadnih mentora, vi morate na taj način da rešite neke zadatke, posle ove Studije izvodljivosti, koju ste dobili kao pasoš koji nikada nećete koristiti; imate zadatak da to obavite po njihovom nalogu.
To se jasno vidi kada pomenemo Kosovo i Metohiju, gde je jedna trećina imovine pre Drugog svetskog rata bila u vlasništvu crkve. Znači, vama je jasno naređeno da ne smete da dirate u Kosovo i Metohiju. Vi sada možete da izađete i kažete nešto u ime vašeg vođe, ali na ovo nemate šta da odgovorite. To je očigledno i vama i celoj javnosti u Srbiji.
Dalje, kada se govori o folksdojčerima, odakle vi dolazite – iz Vojvodine. Znate koliko je folksdojčera imalo vlasništvo nad imovinom u Vojvodini; sada se ide na to da se njima može vratiti, a Kosovo i Metohija ne treba da se dira. O tome hoću da pitam vas i vašu vladu – znači, isti aršini nisu za jedne i druge?
Dalje, imali smo mnogo primera pre Drugog svetskog rata, o tome smo čuli i od naših starih, da su mnogi nelegalnom otimačinom sticali imovinu. Kao kada bi, da sada uporedim, u ovom vremenu sadašnjem, na jedan perfidniji način, neka normalna buduća vlast došla i braći Karić oduzela polovinu imovine, a onda neka naredna vlast to vratila, da li bi to bilo ispravno? Hteo sam da iznesem samo jedno poređenje po tom pitanju.
Dalje, hoću da kažem i to, mislim da smo suviše smorili naš narod i da imamo veoma bolesnu naciju. Prvo smo je opterećivali sankcijama, inflacijom, tu je bilo bombardovanje, hapšenje, privatizacija, restrukturiranje i sada denacionalizacija. Gospodo, naš narod to psihološki ne može sve da podnese. Dajte neke blaže zakone, koji će dati neku nadu narodu za budućnost, a ne da ih smaramo na ovakav način, sa ovakvim zakonima, sa ovakvim predlozima, gde više ne mogu ni psihički, ni moralno, ni materijalno sve to da izdrže. Toliko.

Zahvaljujem.
Replika, narodni poslanik Mika Vlaović.

Dame i gospodo, nemam nikakvog razloga da se dodvoravam. Narod je istinu kazao u septembru na izborima 2000. godine; da Vojislav Koštunica nije stao na čelo opozicije nikada se u Srbiji ne bi pobedilo.
Prema tome, nemam razloga da se dodvoravam. Ne bih ni da vodim dijalog gluvih, ja bih rekao: gospode, pomozi im, ne znaju šta rade.

Zahvaljujem.
Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Nemanja Šarović.

Tačno je, gospodo, da je 2000. godine opozicija pobedila upravo zahvaljujući Vojislavu Koštunici. Upravo zbog toga treba da objasnite zašto ste lagali narod kada ste potpisali ugovor sa narodom i obećali da ćete u roku od mesec dana doneti zakon o denacionalizaciji. Slagali ste. Tada je Vojislav Koštunica bio najpopularniji političar u Srbiji, a Demokratska stranka Srbije najpopularnija stranka.
Godine 2003. ponovo ste obećali da ćete doneti zakon o denacionalizaciji, slagali ste drugi put. Posle te laži Vojislav Koštunica više nije najpopularniji, a Demokratska stranka Srbije ima 10 - 12% glasača u Srbiji. Godine 2005. treći put lažete narod. Ponovo ne donosite zakon o denacionalizaciji. Ovo je zakon o evidentiranju imovine, koja je odavno evidentirana. Zbog toga razmišljajte kako ćete proći.