Narodni poslanik Momir Marković, po Poslovniku.

Ovo jeste svojevrsna uvreda narodnog poslanika. Možda ličim na Robina Huda, na Paju Patka sigurno ne ličim. Kad sam već izašao, da vam kažem, dame i gospodo evropejci, maločas se hvali vaš šef poslaničke grupe kako su mu stavljali pelene, za razliku od onih. Nije nesreća što su mu stavljali pelene, nego što ih još nisu skinuli.

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 2. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, u ime poslaničke grupe SRS, amandman je podnela Gordana Pop-Lazić. Ovim amandmanom je traženo da se član 2. briše. Zašto? Zato što je, kao što smo čuli i od gospodina Krasića, ovaj član 2. Predloga zakona, kao i svi ostali, potpuno besmislen, jer se ovim zakonom utvrđuje postupak ostvarivanja nekog prava, a da uopšte nije dato koje je to pravo.
Da li se to, u stvari, predviđa da će pravo koje vi dajete ovim zakonom građanima biti pravo na evidentiranje i na prijavljivanje imovine? Da li mislite da će nepravda koja je građanima naneta oduzimanjem imovine biti ispravljena tako što ćete još jednom popisati ovu imovinu? Jer, podsećam da je ova imovina možda ne na legitiman, ali svakako na legalan način oduzimana od tih vlasnika, u skladu sa zakonom, da je to propraćeno odgovarajućim dokumentima, donošena su rešenja o eksproprijaciji, o nacionalizaciji i slično. Sve to ima kakvo-takvo zakonsko pokriće.
Na ovaj način poslanička grupa, odnosno kompletan DOS (da vas ne bih odvajao, jer dovoljno ste puta pokazali da između vas nema velike razlike) u stvari želi da u očima građana, koje ste već nekoliko puta slagali da ćete ovu imovinu vratiti, postigne određeni efekat. Ta obećanja ste im dali najpre 2000. godine. A, sećamo se svi veoma dobro da ste nas ubeđivali da imate gotove zakone.
Jedan od tih zakona koje su pisali vaši kvazieksperti bio je i zakon o denacionalizaciji. Trebalo je već tada, u prvom mesecu rada novog saveznog parlamenta, da donesete zakon o denacionalizaciji, pa da u ovih pet godina, koliko je proteklo od tada, bogami, imovinu građanima i vratite.
Umesto toga, naredne tri godine ste ćutali o ovoj temi, kako biste se posle toga, 2003. godine, opet u jeku predizborne kampanje, setili te nepravde koja je načinjena pre 60 godina i rekli – ovog puta, ako budete glasali, sigurno ćemo doneti odgovarajući zakon i imovinu vratiti. Međutim, naravno, kao što smo upozoravali, desilo se upravo suprotno, prošlo je još dve godine i ništa niste uradili da građanima Srbije vratite ovu imovinu.
Moram reći da se na primeru ovog zakona najbolje vidi kakav odnos prema građanima Srbije imate vi iz tzv. demokratskih snaga i kakav imamo mi srpski radikali.
Pre više od deset godina, kada niko nije smeo da kaže da je protiv denacionalizacije, mi iz SRS-a otvoreno smo izneli stav, svesni da ćemo zbog toga izgubiti možda i ne baš mali broj glasova građana u Srbiji, jer je veliki broj građana oštećen zakonima o nacionalizaciji, konfiskaciji i ostalima.
Mi smo bar pokazali da i one stvari koje nije lako reći mi uvek imamo hrabrosti da kažemo i da nismo spremni da lažemo građane, pa čak ni po cenu gubitka određenog broja glasova. Upravo zbog toga je SRS i danas najjača parlamentarna stranka u Srbiji i biće to svakako i nakon narednih izbora.
Pozivam vas da prekinete sa ovom farsom i da priznate građanima da im ovaj zakon neće doneti ništa dobro, da na osnovu ovog zakona imovina neće biti vraćena i da nepravde neće biti ispravljene.
Najbolje bi bilo da povučete ovaj zakon iz procedure, dok je vreme, pa da se svi zajedno bavimo nekim drugim stvarima koje su od mnogo veće važnosti za građane Srbije i da pređemo već jednom na one teme koje su goruće i za koje ste svi obećavali da ćete ih rešavati odmah po dolasku na vlast. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je u ime SRS, naše poslaničke grupe, podnela amandman na član 2. Kao što ste videli, a vi nekada to želite da prikažete u negativnom kontekstu, mislim na vas iz vladajuće većine, ona traži da se član 2. briše.
To nije zbog toga što je naša namera da ovaj tok sednice razvlačimo, jer naša namera je prevashodno bila da razgovaramo o onome što je suštinsko državno i nacionalno pitanje, a to je stanje na Kosovu i Metohiji, pošto smo bili u subotu dole i videli da je narod u očajnoj situaciji, da pomoći nema od države niotkuda.
Ona je želela ovim da vam kaže, brisanjem člana 2, zapravo sve tako do kraja su činile kolege srpski radikali, da je besmisleno da ovaj zakon i dalje bude u proceduri.
Otkud naknadna pamet ministru koji je uleteo umesto Mlađana Dinkića, Parivodiću, da posle dva dana hvali zakon za koji je sam rekao, pošto je video iz samog zakona da je u najvećem delu besmislen, to on sam zna i moraće jednog dana to sebi i drugima da objasni. Zapitajte se malo nad onim što je činjenično stanje, a ne da govorite hipotetički o nečemu – ako bude i kada bude, a kažem vam neće, jer se neće naći na dnevnom redu kada srpski radikali budu vršili vlast. Taman toliko vremena koliko planirate da zamajavate narod.
Nije to samo puko zamajavanje, jer vi ste predvideli i budžetska sredstva, a to je iznos od tri miliona dinara. Pošto je nemoguće da se ovakav jedan projekat sprovede u budućnosti, iz svih ovih razloga koje smo izneli tokom rasprave u načelu i u pojedinostima, zar niste imali pametnija posla i bolji način da potrošite ova tri miliona dinara? Mogli ste i vi da kupite nešto za decu na Kosovu i Metohiji, da pomognete siromašnima i najugroženijima, a ne da nas zamajavate.
Vidite da i ovi, na čije potencijalno biračko telo računate i koji su vam poverovali od 5. oktobra u više navrata, iz Lige za zaštitu privatne svojine, kako se već zovu, nisu zadovoljni ovim što im nudite.
Dakle, nema obećanog reciprociteta, i onda odustanite od jednog ovakvog suludog projekta koji bi morao, kada bi bio sproveden u delo, a nemoguće je da se sprovede, da košta ko zna koliko narednih generacija u Srbiji.
Sada vi da dođete u selo Prilužje na Kosovu i Metohiji, na centralnom Kosovu, pa da kažete nekome od one dece tamo predškolskog uzrasta ili onih koji idu u školu i uče u školi bez struje, nemaju četiri meseca struju, imaju neki agregat koji ne vredi ničemu, da će država da se obaveže, a samim tim i njih da obaveže kada stasaju da rade, i da vraća nešto u iznosu od 60 milijardi dolara – nemojte da nas stvarno zamajavate sa takvim glupostima i da dezavuišete ovaj jadan i siromašan narod i nas ovde koji vam jasno i glasno kažemo da je to potpuna besmislica.
Ceo zakon je napisan ne nespretno nego tako da nema nikakvog smisla, počev od roka, počev od pitanja koja su to fizička lica. Član 2. kaže: ″Imovinom, u smislu ovog zakona, smatra se pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima, kao i druga imovinska prava.″ Koja su to druga imovinska prava? Da li je to pravo folksdojčera, kao što im je to Čanak obećavao i ova njegova separatistička liga i ta grupacija koja još uvek hara po Vojvodini da će dobiti svoje kuće i svoja imanja?
Gde će onda Srbi i generacije koje su tu odrastale, učile školu, izrodile decu; oni koji su stasali da žive u svojoj zemlji i prihvatili maticu Srbiju kada su proterani sa svojih ognjišta u prethodnom genocidu koje su ustaše počinile u Drugom svetskom ratu?
Umesto da vodite računa o onome što je državna imovina i što treba da bude svetinja za svakoga – a reći ću vam samo jedan od mnogobrojnih slučajeva kada je u pitanju rasprodaja državne imovine, u pitanju je imovina Vojske Jugoslavije koja se sistematski uništava – vi sedite ovde i slušate o nekom zakonu, odnosno anketi koja nikakve veze sa realnošću nema.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim da je zbog brige za državnu imovinu i za budućnost ovog naroda na mnogo odgovorniji način nego što vi to radite naša poslanička grupa, na osnovu člana 223. Zakona o krivičnom postupku, podnela 14. marta ove godine krivičnu prijavu protiv Prvoslava Davinića, ministra odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, Dragana Paskaša, general-potpukovnika, načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, Ljubisava Todorovića, general-majora, načelnika Uprave za operativne poslove Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i NN lica, referenta za objekte posebne namene u operativnoj upravi Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i komandanta objekta posebne namene u Gardijskoj brigadi Vojske Srbije i Crne Gore, zato što su svi ovi osumnjičeni objekat neprocenjive vrednosti (ili neko od vas možda, uz saradnju sa ovim stranim obaveštajnim službama i agenturama zna...
(Predsedavajući: Koleginice, molim vas, obratite pažnju na vreme.)
... kolika je vrednost te imovine) otvorili za javnost. U pitanju je objekat Karaš, koji je 11. januara 2005. godine posebnom odlukom načelnika Generalštaba, a inače je državna tajna i nemerljiva je njegova vrednost, otvoren za javnost.
Umesto da brinete o tome na koji način je osnovan neki fond lopovske družine, organizacije Vojske Jugoslavije i na koji način se milijarde dolara ili evra slivaju u džepove pojedinaca i rasprodaje ono što je ne samo državno blago i državna imovina već stub odbrane jedne države i naroda, vi nas zamajavate i zamlaćujete celokupnu Srbiju ovim zakonom.
Za razliku od vas, mi imamo konkretne aktivnosti, a time završavam, kada je u pitanju posao poslanika i kontakta sa narodom. Juče sam sa grupom poslanika Srpske radikalne stranke bila u jednom potpuno zapuštenom račanskom selu – Đurđevu, gde sam kontaktirala sa građanima. U obavezi sam da vam prenesem i njihov apel da učinite nešto da oni u prolećnoj setvi imaju ono što im je neophodno, da imaju bolje uslove za život, da im bolje bude plaćeno ono što teškom mukom i krvavim znojem proizvedu, a ne da nas zamajavate sa ovakvim stvarima koje ne vode ničemu i koje su samo kupovina vremena, ali ostalo vam je, verujte mi, još samo malo do vašeg konačnog odlaska sa vlasti.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović.

Gospodine potpredsedniče, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona je dobar i amandman kojim se traži njegovo brisanje nije dobar. Ne znam zašto se neko unapred bavi vradžbinama da li ćemo to što smo obećali ispuniti i vratiti. Gospodo, nemojte biti neverne Tome. Vlada Vojislava Koštunice je ozbiljna vlada i mi narodni poslanici iz DSS-a smo ozbiljni ljudi, dato obećanje ispunjavamo.
Nema razloga da plašite građane Srbije da će to biti veliki namet na nečije plate, penzije ili na nešto drugo. Zato pre zakona o denacionalizaciji donosimo zakon o evidentiranju imovine, da vidimo koliko je to para, da vidimo za koje vreme, a da se ne opterećuje budžet i građani, može to da se vrati. To ćemo sigurno uraditi.
Nisu to bili sve bogataši. Možda je taj zakon, kada je oduzimano, imao neke svrhe da da ratnicima koji su se borili, da sredi neke velike razlike, ali lokalni moćnici su donosili te zakone i po svom nahođenju; stradalo je mnogo čestitih ljudi, sa jako malom imovinom i to treba ispraviti što je pre moguće. Mi smo ozbiljna stranka i to ćemo ispraviti, budite sigurni. Sramota je da narodu pričate neke neistine.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Stevanović.

Dame i gospodo, prethodni govornik nije ništa drugo radio nego se dodvoravao svom ličnom vođi. Sigurno da ima nekih koji su oštećeni, ali to je veoma mali broj, u tim revolucionarnim zanosima normalno da je bilo tih pojava, ali, na sreću, u ovom slučaju bilo je verovatno vrlo malo.
Hoću da skrenem pažnju, a to je već jedan broj mojih kolega iz Srpske radikalne stranke rekao: ovo vraćanje 60 godina unazad, to je više po nalogu vaših zapadnih mentora, vi morate na taj način da rešite neke zadatke, posle ove Studije izvodljivosti, koju ste dobili kao pasoš koji nikada nećete koristiti; imate zadatak da to obavite po njihovom nalogu.
To se jasno vidi kada pomenemo Kosovo i Metohiju, gde je jedna trećina imovine pre Drugog svetskog rata bila u vlasništvu crkve. Znači, vama je jasno naređeno da ne smete da dirate u Kosovo i Metohiju. Vi sada možete da izađete i kažete nešto u ime vašeg vođe, ali na ovo nemate šta da odgovorite. To je očigledno i vama i celoj javnosti u Srbiji.
Dalje, kada se govori o folksdojčerima, odakle vi dolazite – iz Vojvodine. Znate koliko je folksdojčera imalo vlasništvo nad imovinom u Vojvodini; sada se ide na to da se njima može vratiti, a Kosovo i Metohija ne treba da se dira. O tome hoću da pitam vas i vašu vladu – znači, isti aršini nisu za jedne i druge?
Dalje, imali smo mnogo primera pre Drugog svetskog rata, o tome smo čuli i od naših starih, da su mnogi nelegalnom otimačinom sticali imovinu. Kao kada bi, da sada uporedim, u ovom vremenu sadašnjem, na jedan perfidniji način, neka normalna buduća vlast došla i braći Karić oduzela polovinu imovine, a onda neka naredna vlast to vratila, da li bi to bilo ispravno? Hteo sam da iznesem samo jedno poređenje po tom pitanju.
Dalje, hoću da kažem i to, mislim da smo suviše smorili naš narod i da imamo veoma bolesnu naciju. Prvo smo je opterećivali sankcijama, inflacijom, tu je bilo bombardovanje, hapšenje, privatizacija, restrukturiranje i sada denacionalizacija. Gospodo, naš narod to psihološki ne može sve da podnese. Dajte neke blaže zakone, koji će dati neku nadu narodu za budućnost, a ne da ih smaramo na ovakav način, sa ovakvim zakonima, sa ovakvim predlozima, gde više ne mogu ni psihički, ni moralno, ni materijalno sve to da izdrže. Toliko.