Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Pre nego što obrazložim ovaj amandman na član 3. samo ekspertima da poručim – u ovom saopštenju komisije, ovo što ste pre nekoliko dana slavili, nema nigde povraćaja imovine, tako da se to ne tretira, a ove poslaničke grupe koje su na vlasti povodom ovog zakona smatraju da ima velike nedostatke, poput parcijalnosti, neadekvatnih rešenja, nemogućnosti zastarelosti svojine, neadekvatnih rokova itd.
Šta reguliše član 3. Predloga zakona – ko može da podnese prijavu. Prijavu podnosi fizičko lice kome je imovina oduzeta i on se zove raniji sopstvenik, zatim njegovi naslednici, odnosno pravni sledbenici. Moram da vam kažem da član 3. u odnosu na član 1. i u odnosu na onu ideju koju imate, da za godinu dana donesete ovaj zakon koji će da reguliše i pravo, ne pije vodu, ovo međusobno ne komunicira.
O čemu se radi? Od 1945. godine ukoliko je oduzeta neka imovina, ona je oduzeta u skladu sa nekim propisima. Propisi verovatno nisu bili pravični, ali čin oduzimanja je izvršen pojedinačnim pravnim aktom. Po pravilu, to su bili organi uprave – sreski ili opštinski odbori ili neke komisije itd., u zavisnosti od tipa zakona i vrste zakona i vrste dobra, pokretne i nepokretne stvari i da li je bila u pitanju neka sankcija.
Ti pojedinačni pravni akti su u pravnom prometu. Oni obavezuju, oni deluju prema svima. Ti pojedinačni pravni akti nisu do sada dovedeni u pitanje. Znači, niti su ukinuti, niti su poništeni, niti je odlučeno u smislu restitucije nekim drugim pojedinačnim pravnim aktom.
Mogao bih da shvatim ovo što vi insistirate kada je u pitanju raniji vlasnik; on bi mogao da bude stranka, ali kako mislite sa naslednikom. Naslednik je nasledio ono što je bila imovina ostavioca u momentu smrti. Ovde se ne radi o naknadno pronađenoj imovini. Ovo nije imovina koja se naknadno uspostavlja, naknadno pronalazi, mi imamo pravno perfektno stanje, imamo odluku koja deluje i imamo neki rok od 60 godina koji je protekao. Vidite i sami, ovo je nemoguć posao koga ste se latili.
Pri tom moram da vam kažem da su nekadašnja akcionarska društva takođe gubila imovinu po tim propisima. Ko su njihovi pravni sledbenici?
Vi imate evidenciju o tome i Vlada ima moć, ima vlast, kao nominalni titular prava raspolaganja, da radi ovaj posao i da vraća imovinu ukoliko proceni da treba da se vrati imovina.
Ali, ne, vi želite da navodno pokažete da ispunjavate neko svoje obećanje. Vaše obećanje nema pokriće ni u Ustavu, ni u nekom zakonu, niti u međunarodnim aktima. Ima samo u političkoj volji, ali ta vaša politička volja je u suprotnosti sa načelima zakonitosti i pravne sigurnosti.
Vi pokušavate sada... ja ne komentarišem posebno ovaj stav 2, gde medijator celokupnog postupka jeste ona organizacija koja je punomoćnik Vlade Republike Srbije. Šta vi to radite? Direkcija za imovinu Republike Srbije je ekspozitura Vlade Republike Srbije koja u ime Vlade vrši neke poslove, pre svega upravljanja i korišćenja imovine. Da Vlada nema direkciju, ona bi radila te poslove. Vi sada opunomoćenog predstavnika u imovinskim stvarima Vlade dižete na nivo državnog organa koji treba po ovom zakonu da bude neutralan i objektivan u odnosu na ona stanja gde može doći do konflikta između više lica. Ovo je potpuno ćorav posao koga ste se latili.
Znači, pojedinačna odluka nije dovedena u pitanje, nije doneta nova pojedinačna odluka, ne postoji mogućnost da se donese nova pojedinačna odluka, ne postoji zakon za neku pojedinačnu odluku, a vi regulišete neki postupak prijavljivanja nečega što je već prijavljeno, što je već evidentirano, tu je taj pogrešan posao kojim se bavite. Ne želite da izađete iz ove situacije.
Još samo jedna rečenica. Na ovaj način dajete signal naslednicima (drugo, treće, četvrto koleno) da u zemljišnim knjigama ili u katastru mogu na bazi nekog budućeg zakona samo da izvrše ispravku da u ime korisnika Janka Jankovića stoji vlasnik Janko Janković, iako je nepokretnost u državini nekog sasvim trećeg lica, da bi on dobio kredit po osnovu, navodno, hipoteke, da bi završio posao, da bi raspolagao sa nečim što i nije nasledio u momentu smrti ostavioca, jer nije ni bila imovina.
Vi negirate sve pravne institute koji postoje u jednoj modernoj civilizovanoj državi. Malopre sam vam čitao šta stoji u protokolu uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama. Bežite iz ovog posla. Zar mislite da je ona prethodna vlada toliko bila naivna što je organizovala tolike komisije koje su radile na predlogu zakona sa materijalnim odredbama o pravima lica o restituciji, pa je odustala od restitucije. Sada ste vi mnogo pametni pa ste krenuli sa postupkom nečega, a ne znate šta se kao krajnje javlja u tom postupku.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kroz ovu raspravu se vidi da nije dovoljno imati dobru volju prema građanima. Otprilike 15 godina se pominje denacionalizacija imovine u Republici Srbiji i ja sam bio ubeđen da je to vrlo lako uraditi – vrati se pređašnjim vlasnicima i sve je u redu.
Mislim da onaj ko ovde sada govori da je ovo loše urađeno, način, postupak otpočinjanja denacionalizacije, nema dobre namere, iz prostog razloga što su neke poslaničke grupe ovde i stranke imale priliku skoro 10 godina da nešto urade po tom pitanju. Ako ništa drugo, da stave van snage postupke nacionalizacije koji su sprovedeni posle Drugog svetskog rata.
U kakvu bismo situaciju došli? Došli bismo u situaciju da bi 90% ili više vlasnika bilo nepostojeće i postojali bi nizovi pravnih postupaka, porodičnih sukoba i koječega da se utvrdi sada ko su u stvari ti naslednici, jer je veliki diskontinuitet u vremenu, 60 godina je proteklo. Ovaj predlog je neko prirodno rešenje kako krenuti u taj postupak, kako vršiti denacionalizaciju u nekom budućem periodu, a da postoji sistem, da postoji red.
Red se zavodi prvo da se utvrdi šta je to, koja je to imovina i ko se pojavljuje kao mogući potražilac, odnosno naslednik te imovine. Time se izbegavaju mogući sporovi da se nekom industrijalcu koji nije živ vrati oduzeta imovina ili nekome vrati stan ili zemljište, a pri tom se ne zna ko će se pojaviti. To su svađe, pravni postupci, sudovi zatrpani i troškovi bez ikakvih granica.
Prema tome, vrlo je jednostavno. Ovo nije zakon o vraćanju imovine, da se narod ne dovodi u zabunu. Ovo je zakon o evidentiranju, o prijavi imovine. Da li će se ona vratiti, da li će se obeštetiti zavisi od toga da li ta imovina postoji uopšte, šta je sa tom imovinom. Nekada je bila njiva, a sada su stambene zgrade; nekada je bila fabrika, ona više ne postoji.
Prema tome, evidentiraće se imovina, pa će se onda utvrditi da li će naslednici, koji će se ovde legitimisati kao pravni naslednici ili vlasnici, daj Bože da ima i živih, dobiti svoju imovinu nazad ili će ta imovina biti obeštećena.
Ko će da vodi o tome evidenciju, nego zvanična javna i državna ustanova? Šta mislite, gospodo radikali, da je neko predložio da se za to osnuje posebna agencija? Kuku i lele kakvu bismo onda ovde raspravu imali. Ne, imamo Direkciju za imovinu Republike koja treba da vodi evidenciju. Ništa prirodnije. Siguran sam da se u tome razumemo.
Pominjanje Srpske pravoslavne crkve potpuno je bespredmetno, jer u ovom predlogu stoji da će se posebnim zakonom regulisati imovina Srpske pravoslavne crkve. Prema tome, tu instituciju stvarno treba izuzeti i ne mešati u ovoj raspravi.
Dakle, još jednom, da građane ne dovodimo u zabludu: ovo nije zakon o povraćaju imovine, nego zakon koji prethodi takvom zakonu, koji treba da uvede red, da vidimo koja je to imovina i ko su sada ti ljudi koji smatraju da treba da im se vrati. Da bi se to desilo, oni moraju da se legitimišu. Za mene koji nisam pravnik jednostavno je. Gospodo pravnici, molim vas, nemojte da komplikujete.

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Zoran Krasić.

Pozivam se na član 100. Mislim da se mom prethodniku omaklo kada je rekao da je prisutna loša namera kod ljudi koji podnose amandmane. Nije u pitanju loša namera. Jednostavno, ako radimo nešto i ako treba da se ispravi neka nepravda ne sme da se prouzrokuje nova nepravda. Ali, nisam siguran da ste na pozicijama stava Vlade i vladajuće koalicije.
Upravo je ono zbog čega smo podneli ove amandmane sadržano u tome što se jednim tehničkim propisom prejudiciraju materijalna rešenja. Nema veće besmislice nego kada se izađe i kaže ovo što je Vlada u svom izveštaju napisala – potrebno je prvo da se evidentira. Šta da se evidentira? Imovina? Podaci o imovini postoje. Nalaze se u zemljišnim knjigama, katastru, arhivama i u Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije.
Godine 1995. taj rok je više puta produžavan, svi korisnici državne svojine bili su dužni da prijave državnu svojinu, pa su čak navedeni posebni obrasci, pa se u tim obrascima vidi poreklo itd. Znači, evidencija već postoji.
Slažem se sa vama da možda ne postoji evidencija o licima koja bi imala neko pravo, ali ako je to pitanje onda treba materijalni propis, a ne tehnički propis. Sami ste demantovali Predlog zakona. O tome se radi.
Nije naša loša namera ako vam kažemo da ne mogu jednim zakonom kao opštim aktom da se stave van snage pojedinačne odluke. Tu je bilo i sudskih odluka, to treba da znate. Ne mogu da se stave van snage, jer ako bi jednim zakonom to tako moglo da se prečisti onda moram da vas upozorim da su nepravde učinjene prema životu i delu ljudi. Neki su izgubili život, a neki su izdržavali robiju. Je l' neko doneo zakon kojim se vrši rehabilitacija takvih lica? Nije zakon donet. Zar je moguće da se više pažnja posvećuje imovini nego ličnosti?
Znači, nalazimo se na terenu istorijskih propisa i istorijskih zakona. Ako mislite da ovo treba da bude istorijski propis i istorijski zakon, koji se sada donosi i jedanput važi, grdno se varate. Imate Zakon o porezu na ekstraprofit – donet je isto kao istorijski propis, da ispravi neku nepravdu.
Pao je, potonuo je pred Ustavnim sudom SRJ, a ovaj Vučetić se još ne oglašava, svakog trenutka treba da se oglasi i da kaže da je to u suprotnosti sa modernim pravnim principima.
Zar hoćete jedan takav propis da nam ugurate kroz tehničke evidencije? Ovde je problem šta da evidentirate. Zar je moguće doneti zakon o postupku, a ne zna se koje je pravo? Nemoguće. Kada biste nekoga hteli da evidentirate prvo morate da odlučite o tome da li ima pravo. Kako ćete Petra Petrovića da evidentirate kada donese neke papire? Da li imate ovde propisano zašto se odbija zahtev za evidentiranje? Nemate, već prepuštate nekim podzakonskim aktima po logici stvari.
Drugo, što kažete – Direkcija za imovinu Republike Srbije; pa ona je medijator Vlade; ona nije državni organ, nije organ uprave. Ona je upravna organizacija koja obavlja stručne poslove za Vladu koja vrši svojinska prava. Sada Vlada u ime države treba da vrati, treba da evidentira i kod nje građani treba da ostvare pravo na evidentiranje. Gde će da ostvari pravo na povraćaj? Ko će doneti rešenje o povraćaju? Republička direkcija za imovinu Republike Srbije? Ona ta ovlašćenja sada nema. Preskočili ste redosled.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
(Posle pauze – 16.20)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Po službenoj evidenciji prisustvuje 131 narodni poslanik.
Molim poslanike da ubace svoje poslaničke kartice i da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Koristim priliku da vas na početku obavestim o načinu na koji ću voditi ovu sednicu. Dakle, radiće se danas, u sredu i u četvrtak. Budući da je sledeće nedelje sreda 27. neradni dan, radiće se u ponedeljak i utorak, a potom se, zbog prvomajskih i uskršnjih praznika, neće raditi do 10. maja.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li se neko javlja povodom ovog amandmana? Izvolite, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre vama da kažem, gospodine predsedniče, niste bili u većini prepodnevnog zasedanja, a mi smo mnogobrojne argumente izneli u skladu sa podnetim amandmanima.
Upravo takav je ovaj na član 3. koji je podnela koleginica Vjerica Radeta, a koji se tiče načina prijave oduzete imovine.
Po odredbama ovog zakona prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, i to, kaže – u dva primerka, neposredno ili poštom preporučeno, na propisanom obrascu itd.
Imali ste još jedan avanturistički projekat koji nije, pored svih vaših obećanja u predizbornoj kampanji, imao smisla zbog načina organizovanja izbora, a to je da se da mogućnost našim građanima koji žive u dijaspori da glasaju. Videli ste kako ste to sklepali na brzinu i na koji način ste organizovali izbore, da nikakve svrhe nije bilo. Čak je tadašnji predsednik poslaničke grupe DSS rekao – znate, možemo u budućnosti da razmišljamo i o takvom vidu glasanja, da se glasa putem interneta. Veoma duhovito i napredno. Na to me podseća i ovo prijavljivanje imovine poštom.
Vratiću se na onu priču od pre podne, odnosno na našu apsolutnu tvrdnju da državni organi kako u jedinicama lokalne samouprave gde vaše koalicije vrše vlast, tako i Republika, sa ovakvom, kao i prethodnom vladom, nisu u stanju da izvrše preuzete obaveze po drugim zakonima, a radi se o zakonu koji je donet još 1997. godine, o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Jutros sam vam pomenula potez Gružanskog jezera i to da država do dana današnjeg, odnosno JP ″Vodovod i kanalizacija″ iz Kragujevca nije vlasnicima, a to su samo neki od vlasnika oduzete imovine, isplatilo nadoknadu za njihovo oduzeto zemljište. Rekla sam vam da je u pitanju porodica Mijatović Radojke i Mijatović Dragana iz sela Kusovac, da im je oduzeto četiri hektara koja su procenjena na 40.710 dinara 1997. godine, a da im JP ″Vodovod i kanalizacija″ iz Kragujevca, koje je sada pod ingerencijom lokalne gradske vlasti (na čijem čelu je u Kragujevcu Veroljub Stevanović, u koaliciji koju čine DSS i koju podržava SPS), nudi da im taj iznos otplati u roku od deset godina u tri mesečne rate, sa kamatom koju, kažu, ne znaju kako da obračunaju.
Dinkić je otišao u Vašington i oni ne znaju kako ljudima da obračunaju kamatu. Znači, u pitanju je četiri hektara zemlje, 40.710 dinara procenjenih 1997. godine. ″Vodovod i kanalizacija″ iz Kragujevca, čiji je direktor Obren Ćetković, član Socijalističke partije Srbije, koja podržava Veroljuba Stevanovića i njegovu koaliciju, nudi tim ljudima isti iznos, a kamatu će da vidi kako će da im obračuna. Kaže da nema model za obračun kamate, iako je to apsolutno jasno i zna se kako se kamatna stopa obračunava na neizmirene dugove.
Ovo što ovde imam je zaista jedan neviđeni skandal do sada, sa kojim se srećem u svojoj četrnaestogodišnjoj političkoj praksi, i tiče se zahteva opštinskog odbora DSS-a iz Kragujevca, a vezano je za ″Vodovod i kanalizaciju″. Ovaj isti direktor koji duguje ovim ljudima 40.710 dinara je, na zahtev opštinskog odbora DSS-a iz Kragujevca, otpisao dug, ovim rešenjem, odnosno odlukom, u iznosu od 178.289,89 dinara.
On je, kao koalicioni partner Stevanovića i DSS-a, u obrazloženju rekao sledeće (ovaj koji duguje ljudima za četiri hektara zemlje i hoće za četiri hektara da im da pola poslaničke plate): "DSS, opštinski odbor u Kragujevcu, obratio se Javnom preduzeću ″Vodovod i kanalizacija″ sa zahtevom da, u cilju regulisanja međusobno nastalih obaveza, do kraja 2004. godine preduzeće otpiše navedeni dug po računu za usluge korišćenja telefona, u iznosu od 178.289,89 dinara". Zamislite koji su to brojevi, tako primamljivi, koji su mogli da budu pozvani za ovoliki iznos.
"Razmatrajući prednji zahtev", kaže ovaj direktor, "ocenio sam da isti, u skladu sa dogovorenim uslovima o načinu izmirenja nastalih obaveza", znači, ti uslovi su samo njima poznati, "uvažava činjenicu da stranka deluje u dosta teškim finansijskim uslovima". DSS deluje u Kragujevcu u dosta teškim finansijskim uslovima, u gradu u kome 40.000 ljudi ne radi i nema posla, pa "u cilju celishodnog rešenja istog, odlučio sam kao u dispozitivu. V.d. direktora Ćetković Obren" itd.
Objasnite vi sada meni, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, kako je moguće da, kroz zagovaranje jednog ovakvog zakona i prijavljivanja i evidentiranja imovine koju eventualno neko potražuju, možete da govorite o nekoj pravičnosti i ispravljanju nečega što je evidentno istorijska nepravda, kada je jedna od stranaka sa jednim opštinskim odborom u Srbiji u stanju da od jednog javnog preduzeća potražuje na ovakav način otpis dugova, a sa druge strane, porodica Mijatović iz Kusovca alarmira poslanike zbog toga što im do dana današnjeg za četiri hektara oduzete imovine nije isplaćeno.
Koliko je tu morala, koliko legalizma i koliko brige za narod, proceniće građani Srbije iz ove priče. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Replika, narodni poslanik Ivica Dačić.