Članom 9. ovog zakona predviđeno je da će se pravni osnov i pravo u pogledu vraćanja imovine i obeštećenja po osnovu oduzete imovine urediti posebnim zakonom, i u stavu 2, zahtev za ostvarivanje prava može se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku, do 30. juna 2006. godine. Znači, ovde se vezuje prijavljivanje imovine i zahtev za podnošenje za ostvarivanje prava po osnovu oduzete imovine.
Povodom prethodnog amandmana pomenuo sam da ovim zakonom nisu predviđena ograničenja u pogledu lica koja mogu da prijavljuju oduzetu imovinu, što se vidi i iz člana 9, na koji je amandman uložila SRS, a koju zastupam. Smatramo da moraju da postoje ograničenja i to pre svega u pogledu državljanstva. Ovde se dozvoljava da nemačka nacionalna manjina, koja je po zadnjem popisu, pre Drugog svetskog rata, iz 1939. godine brojala 500.000 ljudi, a 1945. godine je proterano 495.000 i ostalo je svega 5.000 Nemaca. Ostalo je onih 5.000 Nemaca za koje je bilo sigurno da nisu bili u jedinicama Vermahta i nemačkim oružanim snagama bilo koje vrste. Svi ostali su proterani i njima je konfiskovana imovina.
Međutim, ta komunistička vlast, koja je to uradila 1945. godine, nije to uradila na svoju ruku. Pariskim mirovnim ugovorom sile pobednice su dale zeleno svetlo zemljama koje su bile u pobedničkoj koaliciji, a naša zemlja je spadala u te, i Josip Broz je imao zeleno svetlo da konfiskuje imovinu svim saradnicima okupacionih snaga. Tako da to nije urađeno na svoju ruku. Urađeno je na osnovu međunarodnog pravnog akta, znači međunarodnog ugovora, i na osnovu tog međunarodnog pravnog akta je doneta odluka da se konfiskuje imovina saradnika okupatora, pre svega Nemaca koji su živeli u Vojvodini, i njih je ostalo svega 5.000.
Međutim, ti proterani Nemci, njih oko 500.000 koliko je živelo po popisu iz 1939. godine, većina od njih nisu živi, ali su živi njihovi naslednici. Pojaviće se ogroman broj njihovih naslednika koji će podneti predlog, u stvari popis svoje imovine koja im je oduzeta 1945. godine, i vi ćete posle posebnim zakonom morati da rešite taj problem.
Taj problem će se multiplikovati i biće stvarno veliki problem, jer u tom posebnom zakonu koji ste vi predvideli članom 9. da će se doneti posle evidentiranja, posle nekog roka od 30. juna 2006. godine, teško da ćete moći da ograničite pravo stranim državljanima da podnose zahteve za restituciju, odnosno za ostvarivanje tog prava, baš zato što ovim osnovnim zakonom niste ograničili ko sve može da bude evidentiran.
Jednostavno, nemoralno je, ne bi ni bilo u skladu sa pravdom i pravičnošću, da se vraća imovina nekome ko je stvarno bio ratni zločinac i ko je činio ratne zločine na ovim prostorima, a to su pre svega pripadnici nemačke nacionalne manjine, Ustaše u Sremu, Hortijevi Mađari; svi će oni imati pravo da podnose zahteve za povraćaj imovine.
Pitam vas sve ovde u Skupštini da li ćemo i tim ljudima, u stvari njihovim naslednicima, njihovim potomcima, dozvoliti da im se vrati imovina. Da biste znali red veličina problema, morate da znate i činjenicu da je po oduzetoj imovini u Vojvodini, po raznoraznim osnovama, da li je u pitanju konfiskacija, nacionalizacija, agrarna reforma, na trećem mestu Srpska pravoslavna crkva i uopšte verske zajednice koje egzistiraju na tlu Vojvodine. Na drugom mestu su bili kulaci, tzv. kulaci, i ljudi koji su prelazili na zemljišni maksimum, a na prvom mestu su bili baš folksdojčeri.
Prema statističkim podacima, 38,75% ukupno oduzete zemlje i imovine koja je bila vezana za tu zemlju pripadala je foksdojčerima, to je znači skoro 40%, a 60% je sve ostalo, tako da ćete imati veliki problem ako usvojite ovaj zakon u ovom tekstu kako ste ga predložili.