Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan. Nastavljamo rad Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2005. godini.
Pozivam vas da pre nastavka minutom ćutanja odamo poštu preminulom Dragoslavu Draži Markoviću, predsedniku Skupštine Srbije u periodu od 6. maja 1969. do 19. aprila 1974. godine.
Slava mu!
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Veroljub Stevanović, Dejan Rajčić i Vladimir Jovanović.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PRIJAVLjIVANjU I EVIDENTIRANjU ODUZETE IMOVINE (pojedinosti)
Prelazimo na pretres amandmana na član 7, koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Poslanik poslaničke grupe SRS Božidar Koprivica predložio je da se briše član 8. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Član 8. kaže: "Podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom."
Ovaj član, dame i gospodo, suština je prevare Vlade Republike Srbije u odnosu na bivše vlasnike oduzetog zemljišta. To je ono što mi srpski radikali već danima pričamo kada govorimo o ovom zakonu.
Naravno, i ovaj put želim da naglasim principijelan stav SRS da zakon o restituciji, i denacionalizaciji, i vraćanju imovine, kako god hoćete, ne treba da se donese i ne može da se donese, naravno, navodili smo niz razloga za to, i rekla sam, ako se ikad desi da dođe na dnevni red taj zakon, onda ćemo o tome detaljnije da govorimo.
Mi govorimo godinama da gotovo svi u Srbiji i gotovo sve stranke u Srbiji lažno obećavaju da će vratiti oduzetu imovinu, a upravo u ovom članu sami ste rekli da to nećete da uradite i da je samo cilj da se evidentira ta neka oduzeta imovina i da je to evidentiranje uslov da se, kao takav, zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom. Kojim posebnim zakonom?
Valjda je trebalo najpre da se donese zakon, pa da se onda u podzakonskom aktu predvidi na koji način se ta imovina evidentira, ili čak da se u tom zakonu o vraćanju imovine predvide i ovi članovi koji u stvari čine ovaj zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam vas pitala, i nekoliko poslanika SRS su vas pitali, kako mislite da vratite ono što vi oduzimate građanima Srbije i to, naravno, bez pravnog osnova. Ovo što najavljujete i obmanjujete narod da ćete vratiti tu imovinu, to jeste bila istorijska nepravda, ali je oduzeta na osnovu nekih propisa.
Vi to sada radite bez zakonskog osnova. Vi najavljujete i činite to zamrzavanje imovine, recimo, imovine haških optuženika. Nemate zakon koji to reguliše, ali, bože moj, to je volja vladajuće većine i vladajuća većina može šta god hoće, ali ne može dokle hoće.
Puno je primera u Srbiji na koji način vi, u stvari, sami sebe lažete i lažete građane Srbije, a sada mislim na Vladu Srbije kada ovo kažem. Opet ću da pomenem jedan primer sa kojim sam se skoro upoznala u Raškoj oblasti, u Tutinu. U centru Tutina pet hektara zemlje je oduzeto jednoj porodici i bili su tu i neki objekti, ne znam hoteli. To je sada porušeno. To Sulejman Ugljanin prodaje po 50 hiljada evra za jedan ar.
Vi s jedne strane obećavate da ćete da vraćate imovinu, a sa druge strane dozvoljavate da se rade takve stvari. Morate da se odlučite, dame i gospodo, morate kod glasanja za ovaj zakon i kod rasprave o amandmanima, kada već to niste decidno rekli kada se govorilo u načelu, a zapravo svi ste rekli da ovaj zakon ne treba i da je ovo loš zakon. Eto, iz vama nepoznatih razloga, glasaćete za ovaj zakon.
Dakle, mi za razliku od vas kažemo - ovaj zakon je nepotreban, ovaj zakon je neprimenjiv, ovaj zakon ne treba da se donese, ovaj zakon ne znači ništa, čak ni za one koji su i razmišljali da imovina treba da se vrati, i po ko zna koji put vam predlažem, iako predstavnika Vlade opet nema, poručite mu, ako ga vidite, da još nije kasno da ovaj predlog zakona povuče iz procedure i da se kanemo ovog zaista badava posla, od kojeg ništa nema, da Narodna skupština raspravlja o stvarima koje su od životnog značaja i za građane Srbije i za državu Srbiju naravno.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, tako što sam predložio da se član 8. ovog zakona briše.
Ovaj član upravo govori da je prijavljivanje imovine uslov za povraćaj imovine i da ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava za povraćaj imovine, što navodi na činjenicu da se radi o jednom tehničkom propisu a ne o propisu koji će se bazirati na materijalnom pravu, pa upućuje na zaključak da se radi o jednom zakonskom projektu, jednom političkom pamfletu koji predstavlja lažno predizborno obećanje onih koji su obećali da će vratiti imovinu stotinama hiljada ljudi.
Dakle, prijavljivanje imovine bi bilo na neki način incidentalno pitanje ili prethodno pitanje za povraćaj imovine, što naravno predstavlja jednu pravnu besmislicu, jer kako je moguće da jedan skupštinski saziv donese jedan zakon i obaveže drugi skupštinski saziv da donese neki drugi zakon kojim će se to regulisati, a upravo to se predviđa i navodi na okolnost da se radi o jednoj potpuno pravnoj besmislici i zakonu koji apsolutno neće moći biti primenjen.
Radi se o jednom potpuno nepotrebnom članu koji bi, ako ne bi bio brisan, prejudicirao mnoga pitanja denacionalizacije, od samog postupka vraćanja pa do pitanja otuđenja, što je neprihvatljivo i nedopustivo.
Postavlja se pitanje uopšte, a postavljam pitanje vama poslanicima - čemu služi evidentiranje i prijava imovine, ako će implementacija i priznavanje prava biti regulisano drugim zakonom. Zbog toga vam se i obraćam.
Ne bih ni izašao za ovu govornicu ako nemam nameru da vas ubedim da ne glasate za ovaj zakon, ali ipak smatram da vi to nećete razumeti i zato se obraćam javnosti Srbije - ako usvojite ovaj zakon država će imati ogromnu štetu, koju će ponovo platiti ovaj osiromašeni i napaćeni narod. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u prethodnom članu predlagač je predložio da evidenciju imovine vodi Direkcija za imovinu Republike Srbije. Ukoliko bi se usvojio ovaj predlog zakona, bilo bi najracionalnije da tu evidenciju i utvrđivanje vode lokalni organi, zbog toga što imate opštine, lokalnu samoupravu, i na području te lokalne samouprave jesu i opštinski sudovi u većini slučajeva, a u sedištu su i okružni sudovi, u većini slučajeva su i regionalni arhivi, zatim službe za katastar nepokretnosti.
To bi i te kako moglo doprineti da se na najcelishodniji i najbrži način sliju podaci u lokalnu samoupravu – s tim što bi Republika, ako bi se usvojio ovaj predlog zakona, imala informacije vezane za donošenje tog zakona koji se najavljuje, mada mi u to baš nismo sigurni, i smatramo da je trebalo brisati ovaj član zbog toga Republička direkcija za imovinu nema tehničke mogućnosti, niti ima zakonska ovlašćenja da bi ona sada vršila popis na stotine hiljada građana, njihove nepokretne i pokretne imovine – što bi svakako bilo i ekonomično i racionalno, a tim pre što lokalna samouprava poseduje te podatke i evidencije, pa bi građani i najlakše mogli doći do tih podataka. Čuli ste koji stav ima SRS vezano za ovaj zakon. Smatram da ovaj član treba brisati iz razloga koje su naveli narodni poslanici SRS.
SRS nikada neće predlagati nešto što je nerealno, nešto što je nemoguće. Predlagaćemo takve zakone koji će moći biti primenjeni u praksi. Donošenje zakona radi zakona - od toga nema nikakve koristi ni za državu a ni interesa za naše građane. Dakle, potrebno je donositi delotvorne zakona, koji će biti primenjivi, a da građani naše države na osnovu tih zakona ostvaruju Ustavom i zakonima određena i zagarantovana prava. Hvala vam.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, izvolite.

Dame i gospodo poslanici, trećeg dana diskutujemo o zakonu, o ovome što se zapravo zove zakon a nije to u pravom smislu reči, a ostalo je pitanje gde je Mlađan Dinkić. Ova gospoda, koja su ovde i koja strpljivo slušaju svu ovu argumentaciju, nemaju ovlašćenje da izađu za govornicu i da, pored ovog obrazloženja koje nam je Vlada dala pismenim putem o odbijanju amandmana, odgovore na neka od postavljenih pitanja.
Očigledno je da je rezervni ministar Parivodić, i sam shvativši da zakon nema nikakvog smisla, odlučio da ne učestvuje u raspravi u pojedinostima.
Tako, što se Mlađana Dinkića tiče i cifre koja bi bila optimalna da se obeštete bivši vlasnici, u situaciji u kojoj država danas jeste, u zaista izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji – a i zbog činjenice da je navodno prosečna zarada u Srbiji 15.000 dinara, a i sami znate da preko dva miliona ljudi nema takvu prosečnu zaradu danas, dok neki imaju ekstremno mnogo, i mnogo više, a da je zvanična statistika izašla sa podatkom da je potrošačka korpa 20.000 dinara, dakle nedostižna za ovaj prosek od 15.000, koji niko ne prima – onda se postavlja pitanje šta mi ovde zapravo radimo i čime se zamajava Narodna skupština Republike Srbije.
Jer, da je ovo gubljenje vremena i da vas mi već treći dan, s razlogom, ubeđujemo da ovo što ste nazvali zakonom povučete iz procedure, jasno govori član 8. i član 9. Kakvu raspravu smo imali, a evo i treći dan traje, došli smo do člana 8. koji kaže da ovo zapravo nije ništa. Igrali se poslanici ko deca u zabavištu i na kraju ništa.
Šta vama kaže član 8? On kaže - podnošenje prijave o oduzetoj imovini u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine. A juče vam je gospodin Tomislav Nikolić lepo objasnio da se on, kao ni taj budući, ne može da odnosi na naslednike onih koji su nekada imali tu imovinu iz raznoraznih razloga.
Pa, onda, dalje, taj član kaže - već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom. Jer i u članu 10. predlažete da se vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama takođe uređuje posebnim zakonom.
Pitam vas, ali nema ko da odgovori ovde, jer ovaj drugi ministar je, shvativši da zakon nije dobro napravljen, pobegao, a Dinkića nema da se vrati i zašto ste uopšte nešto ovako predlagali Narodnoj skupštini, i koliko je to još posebnih zakona i koliko je tih fizičkih lica koja će da se apliciraju kroz ovaj obrazac da ga dostave kako član 7. kaže – što je pre gospodina Koprivice, gospodin Jojić tražio da se briše – lokalnim organima i organizacijama, a ko zna koliko je takvih koji polažu pravo na oduzetu imovinu.
Dakle, suštinska stvar je koliko će još biti zakona, jer očigledno je da vi ne predviđate da to bude samo jedan zakon o denacionalizaciji, i kada on bude bio, a pitanje je kada će, jer ovaj rok svakako, da vi ostajete na vlasti, kao što nećete da ostanete, on bi se prolongirao i pomerio bi se sa 2006. godine, ali pošto vi tada nećete biti u prilici da o tome odlučujete, od toga nema ništa.
Ostaje pitanje zašto je nekome palo na pamet da se igra sa najvišim zakonodavnim telom, da piše nešto što se zove zakon u 11. članova, da se zamajava celokupna javnost, narodni poslanici i da vama nije dovoljno za tri dana da pozovete ovog drugog, Pravodića, ili Dinkiću da kažete da vrati to u svoju nadležnost, da dođe i da kaže neko u ime Vlade, povlačimo zakon iz dalje procedure.
Prema tome, i gospodin Koprivica je apsolutno u pravu kada vam je, na način na koji su to činili tri dana srpski radikali, argumentacijom za brisanje ovog člana stavio do znanja da je zakon potpuno besmislen. Bolje je bilo da ste u dnevni red uvrstili neki zakon koji će uticati na to da narod bolje živi, da se spasava srpski narod na Kosovu i Metohiji, da o tome razgovara Narodna skupština, da tražite model da se postigne najširi politički konsenzus, da imate odgovornost u vođenju države i u brizi zbog naroda, nego što nas zamajavate nečim što nije zakon, a upravo ovaj član 8. kaže da to i nije zakon, već način da se izvrši nekakva evidencija, koja može a i ne mora da znači ništa, doneće je golub pismonoša, ili će neko da šalje Internetom, ili će lokalni organ vlasti i organizacija da vodi tu evidenciju, i posle nema od toga ništa.
Vidite i sami da i oni, kojima ste u predizbornoj kampanji obećavali da ćete da im izvršite povraćaj imovine, nisu zadovoljni ovako nečim što im nudite. Dakle, oni više neće da glasaju za vas jer niste im tako nešto obećali, mi im nikada nismo to obećavali, nismo bili skloni kao što nikada to ne činimo ni sa jednom strukturom našeg društva, da se pred samu kampanju udvaramo i da obećavamo nešto što je nemoguće da se sprovede.
Zato je, ali još nije kasno, na članu smo 8. iako se bliži kraj rasprave, bolje da povučete zakon i da se Skupština o ovome ne izjašnjava.

Reč ima poslanik Momir Marković.

Osnovna svrha, dame i gospodo narodni poslanici, donošenja jednog zakona je uređenje određene oblasti društvenog života. Sa druge strane, amandmani imaju cilj da poprave zakon ili da se predlagač dovede u situaciju da takav zakon povuče iz opticaja.
Ovaj zakon nema nikakvu svrhu. Evidentirati nešto što je nekada nekome oduzeto, pri tom evidencija u državnim institucijama odavno postoji. Idite u Arhiv Srbije i proverite, idite u svaku lokalnu samoupravu sa čije je teritorije oduzimana imovina, i ima evidencija.
Neverovatno je da sve vreme, potrošili smo već nedelju dana, pokušavate da kroz ovaj zakon, koji baš ništa ne znači, osim što unosi dodatne zabune, građanima Srbije pokazujete kako imate nameru da jednom donesete neki zakon kojim ćete regulisati pitanje denacionalizacije, konfiskacije itd. Sa ovim, to je ništa.
Ima još jedna stvar. Govorio sam prošli put o datumima, zašto 9. mart, zašto ne 7. mart, zašto ne 9. mart 1921. godine, zašto ne 9. mart 1890. godine, zašto ne unazad, jer i tu ste građane u debelu zabludu doveli.
Da ponovim, 7. marta je Josip Broz Tito dekretom zabranio Srbima i Crnogorcima da se vraćaju na Kosovo, a vi nećete čak ni da evidentirate, ni ovim zakonom koji vam služi za evidenciju, da su pre 9. marta, tačnije 7. marta, građani Srbije izgubili određena prava, imovinska prava koja su imali.
Isterao ih je Musolini, odnosno njegove trupe, isterali ih Balisti, Tito im zabranio, a što se mene tiče, neke drastične razlike između njih i njega nema, ali hteo bih da povučem paralelu i da vidim razliku između sadašnje vlasti i Josipa Broza Tita.
Sa druge strane, obrazloženje zašto se amandman ne prihvata istovremeno otkriva pravu suštinu i ovog zakona i stava Vlade o ovom pitanju. Kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što se ovim članom ne prejudicira ni jedno rešenje vezano za denacionalizaciju. Zakon to ne treba da prejudicira, već on treba striktno da odredi.
Prema tome, ovaj zakon ništa ne rešava.
Dalje kaže, s obzirom na to da se izričito naglašava da podneta prijava ne predstavlja i zahtev za ostvarivanje prava za povraćaj oduzete imovine; a zašto će vam onda prijava, zašto čovek da popunjava tu prijavu kada ona ne predstavlja ništa, ni zahtev da eventualno ako se smilujete, odnosno to nećete moći, jer će vas demokratski izbori uskoro zbrisati sa pozicija na kojima se nalazite, pa će onda verovatno neki drugi morati o tome da raspravljaju.
Evidencija dakle – dođem, popunim prijavu, platim taksu, opišem šta mi je nekada neko oduzeo dok je bio na vlasti – ništa ne predstavlja. A zašto onda da popunjavam, zašto onaj rok 30. juni 2006. godine? Dakle, isto će ostvariti i oni koji podnesu i oni koji ne podnesu, drugim rečima neće ostvariti ništa.
Kaže dalje, već je ona samo uslov da se takav zahtev podnese po odredbama posebnog zakona. Tu dolazimo do suštine. Znači, pored svih uslova koji postoje, vi stavljate još jedan dodatni uslov, koji je prijava za evidenciju oduzete imovine.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je stvarno žao što nije Dinkić tu, i pored ovoga što bi trebalo da mu kažem o ovom zakonu, imao bih puno štošta da mu kažem, jer sam njegovo ime ovde pročitao, žao mi je, što kaže narodni poslanik Nataša Jovanović, što nije i rezervni ministar tu, dakle, gospodin Parivodić, pa da on lepo izađe ovde i da nam objasni stvarnu svrhu ovog zakona.
Ovo ovako ne znači ništa i predlažem vama, gospodo iz Ministarstva, zamolite predsedavajućeg da napravi pauzu od 15 minuta, konsultujte se sa Ministarstvom, pa povucite ovo čudo od zakona, jer ono ništa ne znači, oduzima i vreme i novac narodnim poslanicima, a sutradan kada se eventualno usvoji, može tog trenutka da se baci u korpu za otpatke.