Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 8, kao i prethodni amandmani i oni koji će uslediti, govori o našoj želji da istrajemo u nameri da ubedimo predlagača da povuče ovaj predlog. Ali, po tome koliko predlagač ne učestvuje u diskusiji u pojedinostima i ne želi da obrazlaže prednosti koje eventualno ovaj zakon ima, vidi se da i oni istrajavaju u svojoj nameri da ovo ostane na dnevnom redu.
Pa evo, član 8. glasi ovako "Podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu..." I, ovde je pravo pitanje - a šta u stvari znači podnošenje prijave za oduzetu imovinu? Pošto ne predstavlja zahtev za ostvarivanje, šta u suštini predstavlja? Na kraju se kaže da on predstavlja uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa nekim zakonom koji će biti donet. Predstavlja uslov, ali ću vas podsetiti da ovo nije dovoljan uslov.
Naime, da bi ovaj uslov bio dovoljan, mora prema člana 7. i jedinica lokalne samouprave, odnosno državni organ ili institucija na pokrajinskom ili republičkom nivou, takođe da poseduju podatke o imovini koja je oduzeta. I, pošto ovo nije jedini uslov, onda se postavlja pitanje - a šta je suštinska svrha uopšte podnošenja ovakvih prijava?
Otprilike će biti to da predlagač zna da institucije na državnom nivou, pokrajinskom ili republičkom, ili organi, imaju podatke i evidentirali su celokupnu oduzetu imovinu u periodu koji zakon predviđa, ali se sada ide na to se vidi ko će, eventualno, popuniti prijave do 30. juna sledeće godine, i, naravno, oni koji to ne urade, smatraće se da im imovina nije ni oduzeta, jer se na njih ovo neće odnositi.
Podsetiću vas na jednu situaciju, u pojedinim krajevima u Srbiji postoji običaj, koji možda nije najbolji, ali je običaj da se pokojnici sahranjuju sa nekim važnim ličnim dokumentima. I, verujte da je veliki broj onih dokumenata koji treba da pokažu vlasništvo, odnosno potvrde o oduzetoj imovini, odavno istruleo i njihovi potomci ili pravni naslednici neće ni imati priliku, iako su svesni toga da im je imovina oduzeta, da uopšte podnesu ovakav zahtev za povraćaj, odnosno ovakvu prijavu o oduzetoj imovini.
A onima koji, ipak, uspeju da sačuvaju, ili su sačuvali takav papir, dokaz o oduzetoj imovini, i koji budu popunili ovu prijavu, ništa im to neće značiti, jer će organi lokalne samouprave, ili državni ili pokrajinski organi ili institucije, morati to da uporede sa podacima koje oni imaju.
I šta će se desiti ako neko podnese zahtev i, recimo, organ lokalne samouprave, pošto i sami znate da je uopšte funkcionisanje i rad pojedinih ljudi u organima lokalne samouprave često nezakonit ili često nesavestan, i recimo organi lokalne samouprave imaju podatke u svojoj evidenciji o oduzetoj imovini, i stigao je popunjen zahtev za evidenciju, odnosno prijava za evidenciju o oduzetoj imovini, a taj neko ko radi u tom organu uzme i ukloni taj dokaz koji postoji u organu jedinice lokalne samouprave, ukloni dokaz o tome da je neka imovina oduzeta.
Znači, da će taj čovek, i pored svega što mu pripada za povraćaj imovine, biti praktično uskraćen zato što će neko zloupotrebiti svoj položaj i ukloniti papire koji dokazuju da je svojevremeno takva imovina oduzeta onom pravnom nasledniku ili potomku koji traži povraćaj takve imovine. To pruža veliki broj mogućnosti za zloupotrebu ovoga što ste vi deklarativno stavili kao neko pravo koje se u budućnosti neće moći ostvariti, ili će ga možda moći da ostvare samo oni koji budu simpatični vama, i samo oni koji budu imali i uživali naklonost određenih državnih organa i institucija na različitim nivoima. Zato bi zaista, kada već vidite koliko istrajavamo u želji da ovo povučete, trebalo da povučete, jer nemate nijedan dokument kojim bi dokazali da je ovo što ste nam ponudili važno i da ovo liči na zakon. Hvala.