Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Tekst predloženog člana 8. ne zaslužuje da bude u ovom predlogu zakona, ako ste se opredelili da ovaj zakon ima naziv Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.
Svi oni iz vladajuće koalicije koji su u ovoj skupštini pokušali da nas ubede da se ovim predlogom zakona ništa ne prejudicira u pogledu eventualnog vraćanja oduzete imovine, verovatno nisu pročitali ovaj član. Međutim, ono što je opasno, ne znam kako je Republički sekretarijat za zakonodavstvo dopustio da ovakav predlog zakona uđe u skupštinsku proceduru, jer ako je članom 1. uređeno šta je predmet ovog zakona, a to je prijavljivanje i evidentiranje imovine, onda ne možete vi u članu 8. da navedete šta ne podrazumeva ovaj zakon.
Kaže se - podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine. Zašto to posebno potencirate, a onda na kraju rečenice navodite na zaključak da će nekim budućim zakonom da se reši pitanje vraćanja, obeštećenja, ali pod uslovom da je neko izvršio prijavljivanje u skladu sa ovim zakonom. Znači, pored neizvesnih događaja i neizvesnih situacija u budućnosti da li će doći do tog materijalnog propisa, ovde unosite pozivanje na nešto što sada ne postoji, a zakon kada se donosi on svojim odredbama ne tretira buduće moguće i nemoguće situacije.
Dalje, ne može za taj novi zakon osnov da bude ovaj zakon, a vi ga otprilike tako u obrisima tumačite. Znači, vi potvrđujete da prejudicirate neka pitanja povraćaja oduzete imovine ili obeštećenja. Ako već prejudicirate neka pitanja, onda radi građana Republike Srbije treba da budete jasni i da kažete - vrednost te imovine, koja bi morala da se vrati po nekom budućem zakonu, iznosi toliko i toliko. Moguće je u fizičkom obliku vratiti u vrednosti od toliko i toliko. Ono što nije moguće da se vrati, moraće da se obešteti u novčanom iznosu. Da li putem dugoročnih obveznica, da li na drugi način, to iznosi toliko i toliko.
Izvor sredstava za to je naravno budžet Republike Srbije. Naravno, taj budžet pune građani Republike Srbije plaćajući poreze i ostale dažbine. Morate jasno da kažete koliko će svaki građanin Republike Srbije da odvoji u periodu od iks godina koje ste planirali, da bi se namirila potraživanja po budućem zakonu onih naslednika koji računaju da će doći do restitucije.
Kada te podatke saopštite, a onda bi morali da date i još jedno viđenje, da taj naslednik koji računa da će da dobije po ovom zakonu, onda mora da vrati sve ono što je dobio od države, državni stan, društveni stan i tako dalje, jer i to je neka vrsta restitucije, pa kada sve to stavite na papir, onda izađite pred Narodnu skupštinu i obavestite građane Republike Srbije koliko će ovo zadovoljstvo da košta.
Pa sa tim papirom idite, popnite se na neku planinu, neko selo, gde ima 50 ljudi, pa im kažite, zbog nečega što je urađeno 1945. i 1946. godine vi treba da platite na ime poreza još toliko i toliko; za koga; za naslednika Petra Petrovića, koji ima pretenzije na neku nepokretnost u centru Beograda. Kada preživite taj razgovor, onda dođite kod nas u Narodnu skupštinu sa predlogom zakona.
Znači, iskoristite još ovih nekoliko sati koliko će da traje ova rasprava i povucite ovaj zakon. Pokušajte da se potrudite da nikada nikome ne kažete da ste išli sa ovakvim jednim projektom. Ovo je nebulozni projekat, koji će da posvađa sve u Republici Srbiji.
Vama je lako koji ste predložili, jer znate da nećete biti vlast, bićete u debeloj vanparlamentarnoj opoziciji i ladovini, i gledaćete kako će ovde ljudi da se biju po ulicama; zbog čega; zbog jedne neuspele ekskurzije kako da se novom nepravdom ispravi jedna istorijska nepravda. O tome niste vodili računa i zato budite spremni da snosite odgovornost.

Reč ima narodni poslanik Dragoljub Anastasovski.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti podržavam amandman gospodina Koprivice na član 8. Predloga zakona o evidentiranju oduzete imovine.
Međutim, podržavam i sve prethodne, a i buduće amandmane, jer su svi bolji od predloženog predloga zakona. Da ste imali nameru da ovo uradite kako valja vi biste doneli zakon o povraćaju oduzete imovine. U nadležnim službama postoji vrlo precizna evidencija o oduzetoj imovini i zato smatramo da je ovaj zakon bespotreban i neprimenjiv.
Međutim, čini mi se da je u toku velika pljačka Srbije i srpskog naroda, i da ovim zakonom samo obećavate narodu ono što nećete ispuniti, jer da hoćete, a nećete, doneli biste normalno zakon o povraćaju imovine, tako da ne bi bilo potrebe za ovim zakonom.

Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Miljko Četrović.

Poštovani poslanici, kao i prethodni amandmani, amandman na član 8. pokazuje jasno da nema nikakvog pravnog, ni moralnog osnova da se ovakav zakon predloži, a kamoli da se raspravlja o njemu, imajući u vidu kakvo je realno stanje, teška socijalna i ekonomska situacija u Srbiji.
Aktuelna vlada umesto da se bavi ključnim problemima koji pritiskaju većinu građana Srbije, izgleda ne želi time da se bavi. Naprotiv, ovakvi zakoni, kao i drugi koje smo dobili kao narodni poslanici, pa i mnogi koji se nalaze na dnevnom redu ovog zasedanja Skupštine Srbije, treba samo da omoguće dalju pljačku Srbije, osiromašenje građana Srbije, umesto da se radi istine i pravde, iole nekog morala koji treba da vlada u Srbiji, spreči organizovani kriminal, koji je žestoko sve pore života napao.
Moram da postavim pitanje gde je tu Vlada, gde su aktuelna ili nadležna ministarstva, nadležni državni organi, gde su mere da se zabrani ili spreči dalja pljačka, otimačina.
I umesto da se brzo i hitno donese zakon o konfiskaciji imovine, koja se stiče svakim danom pljačkom i otimačinom od radnika i građana Srbije, nema zakona o konfiskaciji.
Mi dobijamo ovakav predlog zakona i reći ću nekoliko primera kako je vršena ili se vrši pljačka kroz privatizaciju, u koju su uključeni čelnici banaka u Srbiji, i to je suština da ovi koji kontrolišu taj monetarno-finansijski deo direktno učestvuju u pljački građana i radnika Srbije.
Pomenuo sam pre neki dan preduzeće "Poljopromet" Kraljevo i pljačku i otimačinu koju je taj većinski vlasnik, prodajući poslovni prostor, učinio i prema radnicima i prema državi, prodavši preko 40% nepokretnosti i 60% ostale imovine, stavivši pod hipoteke prvog, drugog ili trećeg reda kod ovih mafijaških banaka.
Meridijan banka sa takvim većinskim vlasnikom zaključila je ugovore o kupoprodaji tri poslovna prostora u Kraljevu i za 15 dana otvorila ekspoziture u Kraljevu.
Kakva je uloga Vlahovića u Meridijan banci. A danas u dnevnoj štampi sam pročitao da se Meridijan banka priprema za prodaju nekoj grupi francuskih banaka, i to verovatno po visokoj ceni, verovatno sa ovakvim načinom sticanja poslovnog prostora, a da ne govorimo kako stiče novac.
U današnjoj štampi se govori da će najverovatnije predsednik te banke u Srbiji biti Božidar Đelić. To je sprega pljačke koja se vrši od početka privatizacije, odnosno pljačke imovine.
Navešću drugi primer, isto AD "Srbija" Kraljevo, trgovinsko preduzeće, prodato u bescenje. Među objektima koji su prodati ima hotel nacionalizovan 1945. godine, još nekoliko restorana u najužem centru grada, i kada je postavljeno pitanje od strane radnika i građana grada Kraljeva, zašto je prodata nacionalizovana imovina, taj većinski vlasnik je rekao da je to stvar države i opštine, da sa tim nema ništa i ako bude vraćanja te imovine neka plati država, odnosno opština.
Mnogo je obaveza nametnuto građanima Srbije a koje nisu imale nikakvog osnova, pa se može postaviti pitanje po kom osnovu je nametnuto svim građanima Srbije za Dafinu, za Jezdu, čak i za staru deviznu štednju, a da niko nije odgovarao, niti je ikakav krivični postupak završen, da se vidi ko je odgovoran, ko je napravio ta teška krivična dela i opljačkao deo tih građana koji su štedeli kod tih banaka.
Još jedan primer, "Takovo" iz Gornjeg Milanovca, gigant prehrambene industrije u Srbiji i van Srbije, prodat je u bescenje, i to na tenderu, bratu Vuka Draškovića. Prvi susret Draškovića sa radnicima u Gornjem Milanovcu bio je obeležen sledećom rečenicom – do sada ste radili da bi živeli, a od sada ćete živeti da bi radili. To je suština privatizacije, odnosno pljačke radnika.
Pošto ističe vreme, samo da pročitam jednu strofu poniženih radnika širom Srbije, a ovo je radnik iz AD "Srbije" Kraljevo, napisao je jednu pesmu u četiri strofe, sa naslovom Demonkratija: "Na stratištu, poznatom kao privatizacija, u pepelu nestaju nade, preduzeća, odumire nacija; radnici u koloni krenuše na stratište pognutih glava; za njima, kao dželati, agencije, brokeri, gazde i država".

Reč ima poslanik Blagica Kostić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici ministarstva, da je pred nama Predlog zakona o privremenoj zabrani raspolaganja imovinom koja je građanima oduzimana posle Drugog svetskog rata, Srpski pokret obnove bi podržao takav predlog zakona, ali ovo što je pred nama zaista smatramo karikaturom.
Srpski pokret obnove dosledno traži povlačenje Predloga ovog zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine jer smatramo nelogičnim da žrtve državi dokazuju da je nad njima država počinila teror, što mi bukvalno ovim predloženim zakonom i činimo.
Onaj ko je obespravljivao građane ima sve podatke o oduzetoj imovini na raspolaganju, pa je besmisleno da pravimo bazu podataka koja već postoji. Takođe, tražim od predlagača zakona da mi objasni šta je hteo ovim članom 8. To govorim i zbog toga što podržavamo predlog gospodina Koprivice da se ovaj član briše.
Kao koalicioni partneri možemo da vas zamolimo da povučete ovaj predlog zakona i da pređemo na donošenje zakona o restituciji. Možda će vam to biti lakše da prihvatite nego predlog opozicione Radikalne stranke.

Reč ima poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista ne znam čemu ovolika upornost predlagača i Vlade, jer mislim da ćemo do kraja rasprave u pojedinostima postići apsolutnu saglasnost da ovaj zakon ne vodi ničemu, da je izuzetno loš.
I postavlja se zaista pitanje, zašto gubimo vreme raspravljajući o nekom zakonu za koji je pitanje da li će biti primenjen, a i ako bude primenjen kakvu će korist bilo kome doneti, umesto da se, u skladu sa Ustavom i Poslovnikom, ovde bavimo mnogo važnijim stvarima, kao što je rasprava o poverenju Vladi.
Dosta toga je već rečeno o ovom zakonu, praktično sve poslaničke grupe su se izjasnile da ovaj zakon ne valja. Neki su doduše rekli da će glasati za zakon, bez obzira na to šta o njemu misle. Ne znam zašto je to tako, ali mislim da bi bilo dobro, pored toga što i opozicione i vladajuće stranke ne smatraju da je ovaj zakon dobar, da čujete i to šta Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine Beograd misli o ovom zakonu.
Oni su u dopisu koji su uputili svim poslanicima, između ostalog, rekli i to, kao što je veliki broj narodnih poslanika naglasio, a to smo mi, da ovaj predlog ni na koji način, ni suštinski, ni sadržinski nema veze sa restitucijom – povraćajem imovine građanima Srbije. Ovaj predlog zakona samo odlaže za još neko vreme pitanje povraćaja oduzete imovine i ostavlja na snazi uslove za opstanak enormne korupcije i kriminala, bogaćenje povlašćenih pojedinaca, miljenika raznih režima, te lišava budžet Srbije ogromnih prihoda.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi koji smo protiv ovog zakona kažemo da je zakon izuzetno loš, ako oni koji žele da im se vrati određena imovina takođe kažu da ovaj zakon ni suštinski, ni sadržinski nema veze sa restitucijom, onda vas pitam za koga ovaj zakon donosite i šta je uopšte svrha ovog zakona. Videli smo od amandmana do amandmana, od člana do člana zakona da praktično ni jedan član zakona ne valja.
Niko iz vladajuće koalicije nema da izađe za ovu govornicu da pokuša bar da nas ubedi da bar jedan član ovog zakona valja i zaista bih morao još jednom da vas pozovem da ozbiljno razmislite o svemu ovome. Možda bi najbolje bilo da se odmah ovaj zakon povuče iz procedure, pa da ne gubimo još dva ili tri dana povodom amandmana, nego da odmah pređemo na neke pametnije stvari da radimo.
Što se tiče samog amandmana na član 8, koji je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, njime tražio da se navedeni član zakona briše. Zašto?
Zato što je to još jedan u nizu potpuno besmislenih članova ovog zakona, koji kaže da podnošenje prijave oduzete imovine u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom.
Po svojoj suštini norma sadržana u članu 8. je materijalno-pravnog karaktera. Vi ste već rekli, a to ste napisali u obrazloženju ovog zakona, da je ovaj zakon isključivo tehnički zakon, da je procesne prirode, a kada se malo bolje pogledaju pojedini članovi, vidimo da su u članovima 1, 2. i 3. date odredbe materijalno-pravnog karaktera, kojima se određuje ko ima neko pravo, odnosno ko to pravo neće imati prema nekom budućem zakonu, što je potpuno besmisleno, i zbog toga što ovaj kvazizakon koji želite da donesete ne može obavezivati bilo koju narednu skupštinsku većinu, a i zbog toga što vi u stvari ovim zakonom jedino želite da uskratite neko pravo koje obećavate uporno u kampanjama građanima.
To ste radili i članom 5, to je urađeno i članom 6, gde se, praktično, kaže da samo oni koji podnesu prijavu do određenog datuma imaće pravo, pa onda kažete da čak i oni koji podnesu ovu prijavu neće imati pravo po budućem zakonu, automatski, jer ovo nije zahtev za povraćaj, nego će morati da ispune neke nove uslove.
Praktično, iako ovaj zakon ima svega 11 članova, vi uvodite nove i nove uslove za one koji bi nekada u budućnosti eventualno hteli da ostvare pravo na povraćaj imovine. Neverovatno je kakve vi sve uslove postavljate. Postavlja se pitanje da li vi želite da oterate građane i da ih destimulišete da uopšte i podnose prijavu na osnovu ovog zakona; da li želite, eventualno, u budućnosti da im nametnete uslov i da trče 100 metara ispod 10 sekundi, da skoče 9 metara ili ko zna šta još može da vam padne na pamet.
Zato vam predlažem da se okanete ćoravog posla i da kažete građanima da zakon o restituciji imovine, u onom smislu u kome ste vi obećavali tokom prethodnih pet godina, ne može da bude donet, ne zato što to neko ne želi, to bi, naravno, i SRS, kada bi za to postojale bilo kakve mogućnosti, vrlo rado učinila, ali budžetske mogućnosti za to ne postoje.
Na kraju, s obzirom na to da je očigledno da u sali nije prisutan dovoljan broj poslanika da bi ova rasprava mogla da teče, povređen je član 82. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je za rad Narodne skupštine neophodno da prisustvuje barem trećina narodnih poslanika. Pozivam predsedavajućeg da, u skladu sa članom 28. po kome je on dužan da se stara o primeni Poslovnika, najpre utvrdi kvorum ili da pauzu dok se ne steknu uslovi za nastavak sednice.