Reč ima Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milovan Radovanović, poslanik SRS, podneo je amandman na član 10. Predloga zakona o vraćanju i evidentiranju oduzete imovine. Kolega Milovanović i naši poslanici koji su govorili za ovom govornicom rekli su koja je priroda ovog zakona.
Član 10. kaže: "Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom." Znači, članom 10. crkve nisu fizička lica, pre svega, a predlagač ovog zakona, a u ovom slučaju Vlada Republike Srbije, htela je samo da povuče jedan marketinški potez ovakvim jednim predlogom zakona.
Od ovog građani Srbije neće imati nikakve koristi, a SRS će glasati protiv ovog zakona. Mi smo u našim amandmanima jasno rekli razloge, argumente smo izneli za ovom govornicom, i zašto ovaj zakon nije dobar, i šta to u ovom zakonu sve nije dobro.
Znači, kompletno ceo zakon koji ste predložili, kao i mnoge druge zakonske predloge koje ste ovde izglasavali vašom većinom, niste razmišljali o tome kolika je to pogubnost i šta će proizvesti po same građane Srbije.
Marketinški potez, pre svega ovde mislim na DSS, koja je nosilac vlasti u ovoj vladi, trebalo je dobro da stavi prst na čelo, a pre svega predsednik Vlade Vojislav Koštunica, kada je ovakav predlog došao pred poslanike u Narodnoj skupštini. SRS smatra da ispravljanjem jednih nepravdi ne treba prouzrokovati neke druge nepravde.
Naravno, ako ste hteli da predložite zakonsko rešenje i ako ste govorili u izbornoj kampanji 2003. godine, decembra meseca, da ćete doneti zakonski predlog, odnosno u Narodnoj skupštini da ćete, ukoliko budete vlast, rešiti ovo pitanje vraćanja oduzete imovine, onda je trebalo da podnesete jedan kompletan zakonski predlog.
Takođe, DS koja je bila prethodno na vlasti, jedno vreme i sa vama, njihovi predstavnici koji su govorili za ovom govornicom, takođe tu nema nikakvog utemeljenja. Vama su samo predizborne kampanje služile u svrhu da dobijete glasove, govoreći građanima Srbije da ćete doneti ovakav jedan zakon.
Suština ovog predloga zakona je da je koncipiran neprecizno, da nije dobro rešenje. SRS je protiv ovakvog predloga zakona koji ste podneli Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem se, gospodine Đorđeviću. Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić. Još uvek smo na članu 10, gospodine Periću, dobro ste zapazili. Izvolite, gospodine Milajiću.

Jeste, još uvek smo na članu 10. i amandmanu na član 10.
(Iz sale: Da čujemo nešto novo.)
Čućete. Predlogom ovog zakona i članom 10. predviđeno je vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim organizacijama.
Međutim, članom 3. je predviđena mogućnost da evidentiranje oduzete imovine mogu da vrše samo fizička lica. Javiće se problem kako će crkve i verske zajednice da evidentiraju tu imovinu, kada jednostavno zakon ne dozvoljava tu mogućnost.
Ovaj zakon o evidentiranju oduzete imovine predviđa da samo fizička lica mogu da prijave svoju imovinu koja je oduzeta na neki od načina koji su predviđeni u članu 1. ovog zakona.
Druga načelna primedba je zašto se, ako se već donosi drugi zakon koji treba da reguliše ta prava o oduzetoj imovini i načinu vraćanja, poseban zakon donosi za crkve i verske organizacije. Zbog čega se one izdvajaju u poseban korpus i zašto se njima daje veći značaj nego drugim licima, kojima je oduzeta imovina na bilo koji način koji je predviđen u članu 1. ovog zakona.
Postoje već iskustva iz nekih zemalja koje su rešile ovaj problem restitucije. Sve zemlje, koliko znam, koje su donele te zakone, imaju jedinstven zakon, bez obzira da li su u pitanju fizička ili pravna lica ili crkve ili verske organizacije.
Na primer, da saznate nešto novo, a pošto vidim da ima primedbi da se priča jedna ista priča, u Nemačkoj je formiran fond od 18 milijardi maraka za povraćaj oduzete imovine državljana i pravnih lica iz DR Nemačke, iz bivše DDR, i oni su unapred limitirali visinu sredstava sa kojima će se vršiti restitucija.
Pošli su od toga da se do iznosa od 10 hiljada maraka vraća sto posto, a da se preko iznosa od 10 hiljada maraka imovina, koja je vredna više miliona maraka, vraća procentualno umanjena, tako da za imovinu preko četiri miliona maraka vraća se samo 10 posto imovine.
Slovenci su izvršili rekompenzaciju, znači izdavanje hartija od vrednosti. Rok dospeća je 20 godina, s tim što obveznice glase na donosioca i isplaćuju se dva puta godišnje, sa godišnjom kamatom od 6 posto. Hrvati su takođe izdali obveznice na 20 godina, a Makedonci na 30 godina.
Međutim, svi oni imaju mnogo manji problem zato što je oduzimanje imovine urađeno posle 1945. godine, a i posle 1918. godine, ali 85 posto te oduzete imovine vezane za član 1. ovog zakona vezano je za Srbiju. Taj problem je mnogo manji za bivše republike koje su pripadale SFRJ, tako da je Crna Gora svojim zakonom na neki način izvršila restituciju.
Međutim, obim oduzete imovine koja je oduzeta po raznoraznim osnovama, a bilo da je u pitanju agrarna reforma, konfiskacija, eksproprijacija i ne znam koji oblik oduzimanja imovine, mnogo je manji nego u Srbiji. Sve što se odigravalo uglavnom se odigravalo u Vojvodini, na Kosovu i Metohiji i u Šumadiji i Pomoravlju. Eksproprijacije, konfiskacije najveće konfiskacije su vršene i za vreme Informbiroa, opet u Srbiji, nije rađeno u Hrvatskoj i Sloveniji.
Najveće opterećenje i najveća obaveza za vraćanje oduzete imovine leži baš na Srbiji. Ovaj zakon je baš zbog toga izuzetno važan i da li uopšte može da se izvrši na valjan način restitucija, a pogotovo što je od tada prošlo 60 godina, i uvek postoji opasnost da jedna nepravda zameni drugu nepravdu, vraćanje neke imovine ljudima koji su naslednici, potomci. Obavezu vraćanja treba da preuzmu građani, koji apsolutno nemaju veze sa onim što se odigralo pre 60 ili 50 godina.

Zahvaljujem se gospodinu Milajiću. Izvolite. Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 100. Poslovnika.
Malopre je gospođica Jovanović izrekla jednu rečenicu koja vređa dostojanstvo narodnih poslanika i Narodnu skupštinu. Rekla je - vi koji ste se skupili ovde da varate i obmanjujete ovaj narod. Nismo se mi skupili ovde, nego nas je, kao i vas, ovaj narod izabrao.
Reći ću vam još nešto, osvrćem se na reči koje vrlo često koristite za ovom govornicom, dakle, reči zapravo ne mogu da budu ni radnije, ni pouzdanije, ni smelije, ni poštenije od onih koji ih izgovaraju.
Njima odgovara da budu vašarski zabavljači i akrobate. I, reći ću vam još nešto - jezik kojim se vi obraćate (smeh) je dosta zanimljiv i neobičan, sposoban za razne akrobacije, i zamolio bih vas da ubuduće te reči birate kada se obraćate i poslanicima i Narodnoj skupštini. Hvala.

Replika, Nataša Jovanović.

Hvala Bogu gospodu da imamo tako bogati srpski jezik, pa dijapazon reči koji mogu da upotrebim u prilog tome da ste vi obmanuli, prevarili i uništili srpski narod za vreme svoje vladavine, ide u prilog toj mojoj tvrdnji, sasvim argumentovanoj i zasnovanoj na vašem činjenju.
Nego, kolega, samo vam malo kasno "pali lampica". Govorila sam pre pola sata. Gde ste bili ovih pola sata? Pili kafu? Šetali? Šta ste radili? Ili ste se setili, onako probuđeni i trgnuti iz dubokog popodnevnog sna, da treba nešto kao pametno da mi kažete. Ništa pametno niste rekli.
Samo znam da ste vi jedan od onih koji svojim ciničnim nastupom i u razgovorima sa poslanicima, ne samo iz skupštinske klupe, nego u normalnoj komunikaciji, koju svi mi imamo, bez obzira kojoj političkoj stranci da pripadamo, pokazujete karakter i prirodu vašeg stava prema političkim neistomišljenicima.
Zaista ste imali priliku od juče do danas da naučite nešto pametno, a vezano je i za ovaj amandman na član 10. U pitanju su verske ustanove, odnosno povraćaj imovine SPC. Dali smo vam i ponudili tu mogućnost. Da ste, kao i svi drugi poslanici, bez obzira kojoj stranci pripadaju, juče uzeli najnoviji broj izdanja jednog uglednog srpskog časopisa, u izdanju SRS "Velika Srbija" (smeh), i da ste pročitali neku od 44 strane, a vi ste, evo to pokazuje kakav ste vi čovek, jedini poslanik koji nije uzeo da čita "Veliku Srbiju". Zapitajte se šta je to sa vama, ako svi ostali jesu. Dakle, da ste bar nešto pročitali, ne biste takve gluposti pričali.

Ko je povredio Poslovnik? Izvolite. Narodni poslanik Dimitrijević je reagovao povredom Poslovnika, dobili smo repliku i završili smo, nije imao šta da povredi Poslovnik kada je reagovao na Poslovnik. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pretpostavljam da će kolega narodni poslanik izaći meni na repliku 10. maja, otprilike, pošto je malopre kasnio jedno pola sata.
Dame i gospodo narodni poslanici, da ovaj zakon ima drugačiji naziv, da se zove zakon o lažnim obećanjima, zakon o magli, zakon o donošenju nekih zakona, srpski radikali ne bi uložili nijedan amandman i zaista bi takav naziv u potpunosti odgovarao ovom tekstu.
Ne znam samo koji um je uspeo ovako nešto da osmisli i predloži, i što poslanik Branislav Rankić iz SRS reče - ovo je jedini slučaj u svetu da vlast vrši opstrukciju. Naravno da su potrošena četiri kvalitetna dana u nameri da se objasni predlagaču da od ovog zakona nema ništa.
Interesantna stvar je da je ovlašćeni predstavnik Vlade za ovaj zakon bio ministar Dinkić, a započeo da objašnjava i obrazlaže ministar Parivodić, pa pretpostavljam da je ministar Tomislav Milosavljević došao da da završnu reč vezanu za ovaj zakon.
U obrazloženju ovog zakona još se navodi da on treba da se donese, odnosno da je donošenje ovog zakona usledilo zbog moralnih obaveza, valjda ove vlasti, kao što narodni poslanik Aleksandar Vučić reče - uspeli ste donekle da ubedite narod, naravno na početku TV dnevnika, da živimo u Švajcarskoj. I zaista i vi, ubeđeni da je takva situacija, da ste sve ispunili što su građani Srbije očekivali, pa možete sada da se vratite na ispunjenje nekih obećanja, odnosno štete koja je naneta srpskom narodu pre 60 godina.
Neko od poslanika, u stvari mali broj je bio onih iz vladajuće većine koji su se trudili da objasne ovo, da obrazlože i kažu, ne radi se o zakonu o povraćaju imovine, nego samo da je evidentiramo, odnosno koliko je imovine oduzeto. Pa nije bio zakon o evidentiranju poreskih obveznika, da bi posle toga usledio Zakon o uvođenju PDV-a, Zakon o fiskalnim kasama. Tom logikom bi trebalo i tako uraditi.
Naravno da mi ne mislimo da treba donositi bilo kakve predzakone, nego treba rešavati i stvarati ambijent za povoljan rad svih građana u Srbiji. To očigledno ovde nije moguće.
U obrazloženju ovog zakona predviđa se da će biti potrošeno, odnosno izdvojeno iz budžeta Republike Srbije oko tri miliona, verovatno za administrativne službenike, ali će biti još veći iznos potreban, koji će morati da uplate ona lica koja će biti eventualno zainteresovana da prijave svoju oduzetu i nestalu imovinu.
Ovaj zakon je zaista apsolutno besmislen i u to su uspeli da vas ubede ne samo poslanici SRS nego i veliki broj građana, bez obzira kojim strankama pripadaju, da li su čak i nestranačke ličnosti, ali smatraju da ovakav zakon apsolutno nema nikakve veze i ničemu ne služi. Zahvaljujem.