Dame i gospodo narodni poslanici, na član 9. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine amandman je u ime poslaničke grupe SRS podneo narodni poslanik Vojislav Milajić. Ovim amandmanom traženo je brisanje člana 9.
Na bilo koji drugi način apsolutno nije bilo moguće popraviti ovaj član, kao što nije moguće ni popraviti ovaj zakon u celini jer je on, kako smo mi to na zaista izuzetno jasan način pokazali, loš od prvog do poslednjeg člana i svakako da će, ukoliko ikada bude u pravnom prometu, biti jedino zaista veliki balast i nama, a verujem i vama.
Nejasno je šta se misli kada se kaže da će pravni osnov u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak u zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj, biti uređeni posebnim zakonom. Šta to nama hoće da kaže predlagač i kako je moguće da vi određujete da će pravni osnov biti određen nekim budućim zakonom?
Vi ste pravni osnov za vraćanje imovine, nebitno da li se radi o konfiskovanoj, eksproprisanoj ili oduzetoj imovini na bilo koji drugi način, morali da znate već unapred, jer ukoliko ne znate koji je pravni osnov za vraćanje imovine po nekom budućem zakonu, kako ste onda uopšte mogli da donosite ovaj tehnički zakon i uređujete postupak na osnovu koga će se prijavljivati oduzeta imovina, a još uvek praktično ne znate, što nam u članu 9. ovog zakona i potvrđujete, da li postoji ili ne postoji uopšte pravni osnov da se sutra donese neki zakon i da ta imovina bude vraćena.
Na ovaj način kako ste uradili praktično je obesmišljen ovim članom 9. ceo zakon, jer ispada da mi danas raspravljamo o nečemu, o donošenju nekog zakona, pa ćete onda više od godinu dana, odnosno do 1. jula 2006. godine, vršiti evidentiranje ove imovine, što će izazvati ogromne troškove.
Zatim, morate izvršiti procenu vrednosti te imovine, za šta ćete verovatno u bližoj ili malo daljoj budućnosti osnovati agenciju za procenu te oduzete imovine, što će izazvati još mnogo veće troškove, da bi na kraju neko od vas mogao da utvrdi da za donošenje zakona o restituciji, što jeste formalno baš vaš cilj, ne postoji pravni osnov.
Dakle, ovo je potpuno neozbiljno. Nejasno je zašto se uporno iz člana u član navodi da jedino po ovom zakonu mogu da se izgube određena prava, a da niko ko iskoristi svoje pravo, odnosno ispuni obavezu u skladu sa ovim zakonom, na osnovu toga neće steći apsolutno nikakvo pravo, niti to znači da je to podnet zahtev za povraćaj imovine.
Onda je krajnje nejasno šta ste vi želeli ovim zakonom da postignete. Da li je to zamajavanje građana, da li ste želeli ovu vašu posustalu državnu administraciju da zaposlite, da li ste želeli da malo dopunite budžet novim taksama. Oni koji budu želeli da ostvare svoja prava i ispune obaveze u skladu sa ovim zakonom, oni će biti izloženi brojnim troškovima, i odlaska u mesto gde treba da izvade određena dokumenta, i velikim troškovima u katastru i u zemljišnim knjigama, traženjem kopija rešenja koja su donošena pre 50-60 i više godina, a vi njima zauzvrat ne nudite apsolutno ništa.
Vi na nekoliko mesta u ovom zakonu kažete da vi ne garantujete da li će nešto biti i šta će biti u narednom periodu. Zbog toga još jednom predlažem da se prihvati ovaj amandman.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da ste se nešto ućutali, jer verovatno odbrojavate kada će dva sata, mnogo ste se danas naradili, mislim na vas iz tzv. vladajuće većine. Ali, da iskoristim ovo vreme do 14,00 sati da pokušam da vas dodatnom argumentacijom nagovorim da odustanete od ovog zakona. Pogotovo vi koji se pozivate na legalizam, kako možete da posle svega ovoga što su vam rekli i kolega Krasić i gospodin Milajić, podnosilac amandmana, tvrdite da ovo ima bilo kakav pravni osnov. Nema.
Možda je to ovaj član 9. koji kaže: "Pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona (rekla bih kvazizakona), kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediće se posebnim zakonom"; i pozivate se na ovaj rok koji ste dali u članu 6.
Možda je ovo za vas ustavna odredba, ali vas niko nije obavestio. Ako se ovo ne inkorporira u budući ustav, koji očigledno niste u stanju da donesete, prosto je neverovatno da tvrdite da po ovom važećem Ustavu ovakva retroaktivna odredba i ovakav zakon može da egzistira. Ne može.
Dakle, ovde su tri suštinske stvari u pitanju. Prvo, način na koji se vrši ta evidencija. Pitanje pre svih je datum koji ste uzeli kao rok, odnosno uzeli ste u obzir 9. mart 1945. godine od kada neko može kod organa i organizacija, kako ste vi ovde napisali, Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, da traži ono što je oduzeto.
Opet se postavlja pitanja ko su ta fizička lica, koliki je njihov broj i kako ste uopšte došli do toga da vam je, hipotetički gledano, potrebno i ovih tri miliona dinara za ovu anketu koja će biti bačena bez veze. Ako vi ne znate koliki je to broj lica, i taj broj je različit od udruženja do udruženja, ovi koji su juče protestovali kažu da je jedan.
U Kragujevcu postoji Liga za zaštitu privatne svojine, kojoj je Veroljub Stevanović obećao da će da reši pitanje denacionalizacije svojim tobože velikim ugledom kao šef poslaničke grupe, sada u krnjem sazivu. Vidim da ga nema ovih proteklih dana da se uopšte oglasi i da bilo šta kaže.
Tu Ligu za zaštitu privatne svojine je strpao u ovu koaliciju koja, na žalost građana Kragujevca, katastrofalno vlada našim gradom. Čak je i predsednik te Lige dobio potpredsedničko mesto u Skupštini grada Kragujevca, sve zarad obećanja da će denacionalizacija da se obavi veoma brzo i da će to da uradi ova Koštuničina Vlada.
Kao što vidite, vi niste u stanju to da uradite. Potpuno je neverovatno da i one kojima ste to obećali, i na čije ste glasove računali i prevarili ih, i dalje obmanjujete ovakvim Predlogom zakona. Ako je svima onima, a za to nije potrebno ni veliko pravničko znanje, već da se otvori i pročita Ustav, jasno da tako nešto ne postoji u Ustavu i da je nemoguće da se to sprovede u delo, zbog čega onda maltretirate i ovog jednog predstavnika Ministarstva da sedi danima ovde, a mislim da je i on intimno ubeđen da je ovo nesprovodivo i da ovaj zakon nema nikakvog smisla.
Prema tome, tek kada budemo razgovarali o članu 10. i o našoj početnoj tvrdnji da će ovakav Predlog zakona da iziskuje donošenje ne još jednog, nego još mnogo, pitanje koliko zakona, jer se u članu 10. govori o oduzetoj imovini SPC-u, možda shvatite, ali pošto vidim da uopšte ne pratite i ne slušate, nego samo da prođe vreme, i kažete: šta je ovim radikalima pa izlaze ovoliko i objašnjavaju. Pa, mora neko da vam objasni.
Ako ste se zaluđivali 15 godina sa nekom idejom da to možete da sprovedete u delo, za razliku od nas, pre svega našeg predsednika, koji je od početka višestranačja govorio da je nemoguće da se to sprovede i da nema utemeljenja u Ustavu, da nema pravnog osnova i da nema mogućnosti da se dođe do autentičnih saznanja šta je čije i ko su ti naslednici, onda lepo shvatite da ste napravili grešku u svom delovanju. Kao što ste to shvatili verovatno i zbog sve manjeg broja i ugleda koji imate među biračima unazad 15 godina, i kada ste bili opozicija i sada kada vršite vlast.
I recite da je to nesprovodivo. Budite bar jednom iskreni sami prema sebi, ako niste navikli da budete iskreni prema biračima, na čije poverenje ste računali.
Zbog ovakvih poteza i takvih obmana i laži, i svega onoga što ste činili unazad toliko godina, naročito sada kada ovako ne nespretno, nego potpuno nekompetentno vršite vlast, izgubićete je uskoro. Potpuno je jasno ovo što mi tvrdimo - da ovo ne može nikada da se sprovede.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Prelazimo na sledeći amandman.
S obzirom da je dva minuta do 14,00 časova, nastavićemo u 15,00 časova.
(Posle pauze – 16,05)

Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Po službenoj evidenciji prisustvuje 105 narodnih poslanika. Molim da utvrdimo kvorum. Molim da ubacimo poslaničke kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da imamo kvorum za rad.
Nastavljamo prema dnevnom redu. Narodni poslanik Milan Marković podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 9. doda novi član 9a.
Vlada predlaže da se amandman odbije, Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Marković.
Istovremeno sam dužan da obavestim da je Vlada prihvatila dva amandmana. Izvolite. Dajte karticu, budite ljubazni, ubaciću ja. Izvolite. Ovo je mala pomoć.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nakon nekoliko dana došli smo do kraja razmatranja ovog predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Mi iz DS smo uložili određeni broj amandmana kojima je moguće, smatrali smo, popraviti ovaj predlog zakona, kako bi se učinio takvim da mi za njega možemo glasati.
Naime, vi znate da je u javnosti, a i u političkim strankama bilo sporno pitanje donošenja zakona o prijavljivanju i evidentiranju imovine, stoga što inače Srbija, kao država, kasni u postupku restitucije u odnosu na sve ostale zemlje u okruženju. Pa se, po logici stvari, pitanje restitucije nameće kao par ekselans pitanje političkih zbivanja u Srbiji.
Gospodine predsedniče, mislim da je vrlo teško govoriti...
(Predsednik: Budite ljubazni, nastavite, opomenuću ja. Omogućite poslaniku da se obrati. Izvolite.)
Dakle, mi jesmo imali dilemu uopšte kako se načelno postaviti prema ideji da se pitanje restitucije rešava, na neki način, u dva koraka.
Prvo da se ide sa prijavljivanjem i evidentiranjem oduzete imovine, a zatim samim zakonom o restituciji. Već taj stav sam i izneo. DS ima razumevanje za ovakav pristup, mada bismo verovatno, kao i većina ovde, želeli da taj pristup ne bude u dva koraka.
Međutim, smatrali smo da je, ukoliko se već ide u dva koraka, odnosno ukoliko se ide sa prijavljivanjem i evidentiranjem imovine, neophodno preduzeti određene radnje, odnosno predvideti određene mehanizme koji bi ceo postupak učinili znatno izvesnijim sa strane korisnika buduće restitucije.
U tom smislu smo predložili jedan broj amandmana, a kao što znate to su amandmani od samog pitanja propisa na koje će se odnositi sutra postupak restitucije, pa preko izdavanja potvrde, koji je prihvaćen i izražavam zadovoljstvo zbog toga, kao i toga da se taj registar vodi kao javna elektronska baza podataka, a što je Vlada takođe prihvatila i takođe izražavam zadovoljstvo.
Do našeg krajnjeg i krucijalnog amandmana, odnosno onog ključnog za određivanje našeg stava prema ovom zakonu, a to je da se zabrani raspolaganje onom imovinom koja je evidentirana.
Predlažemo da svi oni koji dobiju potvrdu o tome da su evidentirali svoju imovinu, kao imovinu koja je svojevremeno od 1946. godine pa nadalje bila predmet oduzimanja po propisima koje smo naveli, da svi oni sa tom potvrdom mogu da stave zabranu raspolaganja tom imovinom, odnosno da utiču da se njihovom imovinom više ne raspolaže, bilo putem prodaje, bilo putem davanja u dugoročni zakup.
Stoga smo podneli amandman koji glasi ovako: "Imovina u državnoj i društvenoj svojini upisana u Registar ne može biti predmet otuđivanja u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ugovori o zakupu imovine iz stava 1. ovog člana mogu se zaključiti najduže za period od jedne godine."
Mislimo da je ovo veoma važno, pošto smo svesni da će od momenta donošenja ovog zakona, pa do momenta restitucije proći određeno vreme. Mislimo da bi to vreme neko mogao da zloupotrebi, odnosno mnogi bi mogli da zloupotrebe, i da sada ne mogu reći da zametnu tragove imovini koja može biti predmet restitucije, ali prosto da tu restituciju učine nemogućom na taj način što će se izvršiti pravni promet, možda dva ili više puta od današnjeg dana pa do dana povraćaja imovine. Mislim na ono što se može vratiti u postojećem obliku, ne mislim na novčanu naknadu.
Takođe, mislimo da bi svi zainteresovani korisnici restitucije koji su nezadovoljni ovakvim načinom donošenja zakona, odnosno ovim sistemom, na ovaj način bili prosto bar delimično zadovoljni, jer bi shvatili ozbiljnost države da pristupi rešavanju ovog problema.
Na kraju krajeva, mislim da bi država na ovaj način sebi smanjila posao i eventualne probleme koji mogu nastupiti onda kada zaista bude došlo do restitucije. Mi smo u našim amandmanima predvideli da ovaj postupak bude nešto brži nego što je predviđeno Predlogom zakona. Smatrali smo da je dovoljno šest meseci da se izvrši prijava i evidentiranje imovine i da se nakon toga može doneti zakon o restituciji. Sama činjenica da je ovde rok daleko duži i da nema zabrane...
(Predsednik: Vreme.)
... raspolaganja, unosi bojazan da ovaj zakon ipak i nije taj početni prvi korak ka ispravljanju te nepravde koja je učinjena pre više decenija građanima kojima je oduzeta imovina. Pozivam vas da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman i zabranimo raspolaganje imovinom koja je oduzeta po svim zakonima...
(Predsednik: Hvala.)
... o kojima uopšteno govorimo da je nacionalizovana. Hvala vam i izvinjavam se zbog prekoračenog vremena.

Izvolite, reč ima narodni poslanik Petar Cvetković, povodom ovog amandmana.

Hvala gospodinu Markoviću što mi je omogućio... Replika.

Replika? Izvinite.

Da, replika, pomenut sam.
Gospodin Marković je nezadovoljan. Traži ubrzavanje procesa tj. donošenje zakona o povraćaju imovine. Gospodin Marković zaboravlja da su oni imali tri godine, a neki još i mnogo više godina. Nisu ništa preduzeli. Imali su u proceduri zakone.
Ova vlada radi i praktično pokreće pitanje povraćaja imovine, ali verovatno po inerciji oni žele kritizerstvom i navodnim otežavanjem položaja Vlade da postignu neke političke poene.
Gospodine Markoviću, s obzirom da ste me prozvali, reagovao sam, jer ste vi imali šanse, apsolutnu vlast, toliko apsolutnu, i protivustavnu i nadustavnu vlast da ste mogli protivustavno da zavodite vanredno stanje, hapsite ljude, pa ste valjda mogli i da vratite tu imovinu.
Inače, ovo je vaše zalaganje potpuno providno, zalaganje za ubrzavanje procesa privatizacije, neću reći vi lično ali vaša stranka, ako nije bila kočnica, bar je mogla da to uradi mnogo ranije, 2001. godine, kada je bilo mnogo lakše doneti zakon.
Ova vlada je u mnogo težem položaju, jer je odmakla privatizacija. Mnogo je teže doneti sada taj zakon nego 2001. godine. Stoga bi bilo povoljnije za vas da definitivno podržite nastojanje i predlog ovog zakona, kao što ćete, očekujem, i podržati, jer je upravo to osnovno rešenje - krenuti u postupak vraćanja, a kada će u potpunosti biti vraćena imovina, to će zavisiti od mogućnosti države.