Članom 9. ovog zakona predviđeno je da će se pravni osnov i pravo u pogledu vraćanja imovine i obeštećenja po osnovu oduzete imovine urediti posebnim zakonom, i u stavu 2, zahtev za ostvarivanje prava može se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku, do 30. juna 2006. godine. Znači, ovde se vezuje prijavljivanje imovine i zahtev za podnošenje za ostvarivanje prava po osnovu oduzete imovine.
Povodom prethodnog amandmana pomenuo sam da ovim zakonom nisu predviđena ograničenja u pogledu lica koja mogu da prijavljuju oduzetu imovinu, što se vidi i iz člana 9, na koji je amandman uložila SRS, a koju zastupam. Smatramo da moraju da postoje ograničenja i to pre svega u pogledu državljanstva. Ovde se dozvoljava da nemačka nacionalna manjina, koja je po zadnjem popisu, pre Drugog svetskog rata, iz 1939. godine brojala 500.000 ljudi, a 1945. godine je proterano 495.000 i ostalo je svega 5.000 Nemaca. Ostalo je onih 5.000 Nemaca za koje je bilo sigurno da nisu bili u jedinicama Vermahta i nemačkim oružanim snagama bilo koje vrste. Svi ostali su proterani i njima je konfiskovana imovina.
Međutim, ta komunistička vlast, koja je to uradila 1945. godine, nije to uradila na svoju ruku. Pariskim mirovnim ugovorom sile pobednice su dale zeleno svetlo zemljama koje su bile u pobedničkoj koaliciji, a naša zemlja je spadala u te, i Josip Broz je imao zeleno svetlo da konfiskuje imovinu svim saradnicima okupacionih snaga. Tako da to nije urađeno na svoju ruku. Urađeno je na osnovu međunarodnog pravnog akta, znači međunarodnog ugovora, i na osnovu tog međunarodnog pravnog akta je doneta odluka da se konfiskuje imovina saradnika okupatora, pre svega Nemaca koji su živeli u Vojvodini, i njih je ostalo svega 5.000.
Međutim, ti proterani Nemci, njih oko 500.000 koliko je živelo po popisu iz 1939. godine, većina od njih nisu živi, ali su živi njihovi naslednici. Pojaviće se ogroman broj njihovih naslednika koji će podneti predlog, u stvari popis svoje imovine koja im je oduzeta 1945. godine, i vi ćete posle posebnim zakonom morati da rešite taj problem.
Taj problem će se multiplikovati i biće stvarno veliki problem, jer u tom posebnom zakonu koji ste vi predvideli članom 9. da će se doneti posle evidentiranja, posle nekog roka od 30. juna 2006. godine, teško da ćete moći da ograničite pravo stranim državljanima da podnose zahteve za restituciju, odnosno za ostvarivanje tog prava, baš zato što ovim osnovnim zakonom niste ograničili ko sve može da bude evidentiran.
Jednostavno, nemoralno je, ne bi ni bilo u skladu sa pravdom i pravičnošću, da se vraća imovina nekome ko je stvarno bio ratni zločinac i ko je činio ratne zločine na ovim prostorima, a to su pre svega pripadnici nemačke nacionalne manjine, Ustaše u Sremu, Hortijevi Mađari; svi će oni imati pravo da podnose zahteve za povraćaj imovine.
Pitam vas sve ovde u Skupštini da li ćemo i tim ljudima, u stvari njihovim naslednicima, njihovim potomcima, dozvoliti da im se vrati imovina. Da biste znali red veličina problema, morate da znate i činjenicu da je po oduzetoj imovini u Vojvodini, po raznoraznim osnovama, da li je u pitanju konfiskacija, nacionalizacija, agrarna reforma, na trećem mestu Srpska pravoslavna crkva i uopšte verske zajednice koje egzistiraju na tlu Vojvodine. Na drugom mestu su bili kulaci, tzv. kulaci, i ljudi koji su prelazili na zemljišni maksimum, a na prvom mestu su bili baš folksdojčeri.
Prema statističkim podacima, 38,75% ukupno oduzete zemlje i imovine koja je bila vezana za tu zemlju pripadala je foksdojčerima, to je znači skoro 40%, a 60% je sve ostalo, tako da ćete imati veliki problem ako usvojite ovaj zakon u ovom tekstu kako ste ga predložili.

Za reč se javila narodni poslanik Vjerica Radeta, pa narodni poslanici Momir Marković, Aleksandar Đorđević, Zoran Krasić, u redu je, video sam.

Dame i gospodo poslanici, svi amandmani poslanika poslaničke grupe SRS i sve naše diskusije predstavljaju, pre svega, principijelan stav srpskih radikala o denacionalizaciji kao nemogućoj misiji. Pored toga, mi pokušavamo već nekoliko dana da vas ubedimo da je zakon o evidentiranju i prijavljivanju oduzete imovine, koji je Vlada Republike Srbije dala na razmatranje ovom parlamentu, jedan potpuno besmislen tekst, nepotreban zakon.
Kada smo došli do člana 9. Predloga zakona, čije brisanje predlaže kolega Vojislav Milajić u ime poslaničke grupe SRS, onda zaista ovde mora da se naglasi koliko je sva ta besmislenost ovog zakona sadržana u ovom članu 9. koji je pravno nemoguć. Ovaj član nikako ne bi mogao da bude sastavni deo ni ovog ni bilo kog zakona. Nemoguće je, valjda nikada viđeno u pravnoj praksi, da jedan zakon prejudicira rešenja u nekom budućem zakonu. Kako može ovaj zakon da diktira šta će da uradi neki budući zakon. Da li će tog zakona uopšte biti? Ako ga bude, kakva će biti zakonska rešenja? Neverovatno je zaista da je ovaj član 9. prošao kroz Odbor za zakonodavstvo, jer smo imali više puta priliku kada je ovaj skupštinski odbor, kada proglasi neki amandman pravno-nemogućim, a dozvolio je da jedan zaista pravno nemoguć član zakona dođe u ovaj parlament. Naravno, posebno je pitanje kako je mogao da dođe i od Vlade i od Vladinog zakonodavnog odbora. Obrazloženje Vlade zašto se odbija ovaj amandman je u najmanju ruku nesuvislo.
Kaže se u prvom stavu da se amandman ne prihvata iz razloga što je upravo cilj donošenja ovog zakona da se učini izvesnim i utvrdi vrednost i obim oduzete imovine, a samim tim i veličina obaveze države po tom osnovu. Koliko puta moramo da vam kažemo, valjda to i sami znate, da se sve ovo zna što je predviđeno u ovom zakonu, da svi ovi podaci postoje, da imamo zemljišne knjige, da imamo katastar nepokretnosti, da imamo opštinske organe uprave, da imamo sudove, i svi ti organi imaju svoje arhive, i svi ovi podaci su poznati i na raspolaganju onome ko bi se usudio da pokuša da vraća nešto što je nekada davno oduzeto.
Više puta sam rekla i ponoviću opet, ni vi to nećete da uradite, vi zamajavate građane Srbije, za razliku od nas srpskih radikala, koji smo uvek jasno iznosili svoj stav i uvek jasno pred biračima govorili da od denacionalizacije nema ništa, da taj posao ne može da se uradi, da nema ni pravnog osnova za tako nešto, i nikada nismo razmišljali o tome da li će ljudi koji očekuju da im se ovo vrati na izborima pokazati svoju izbornu volju na svoj način.
Vi vodite o tome računa, ali na pogrešan način, na nekorektan način. Vi ste građanima Srbije obećavali da ćete im vratiti oduzetu imovinu i sada predlažete da se donese jedan zakon koji ne predstavlja ništa, da se evidentira nešto o čemu evidencija već postoji. Zaista, još uvek ima vremena da Vlada Srbije povuče ovaj zakon.
Pored toga što je ceo zakon besmislen, ovaj član 9. je pravno nemoguć. Neprihvatljivo je, nedozvoljivo je, nikada viđeno nije da jedan zakon prejudicira rešenja iz nekog budućeg zakona. Pitanje je i skupštinske većine u vreme donošenja tog nekog budućeg zakona, pitanje je i neke druge vlade za donošenje ovog zakona ako ga bude bilo, pitanje je političkih stavova neke nove skupštinske većine.
Dakle, još jedanput vas pozivam, u ime poslaničke grupe SRS, obavestite predsednika Vlade da su svi poslanici intimno protiv ovog predloga zakona, a da će srpski radikali javno glasati protiv zakona, i neka se povuče ovaj zakon.
Naravno da jeste šteta, komentarišete za ovom govornicom, jer zaista bi bilo lepo da predstavnik vladajuće koalicije, predstavnik DSS-a, koji kaže da je šteta što mi nećemo glasati za ovaj zakon, da izađe i da kaže jasan stav svoje stranke po pitanju ovog zakona, jer to još nismo čuli. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, povodom istog amandmana. Molim narodne poslanike da ne dobacuju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa tek obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman pokazuje samu suštinu i zakona i vaših budućih namera i planova.
Član 9. kaže: "Pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona, kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediće se posebnim zakonom."
Šta, dame i gospodo narodni poslanici, ako vi usvojite, pošto ćete imati većinu, pa usvojite ovaj zakon o evidenciji, a zakon o povraćaju neka nova skupština ili ova, samo u izmenjenom sastavu, ne usvoji?
Šta će se desiti sa svima onima koji su podnosili dokumentaciju za evidenciju i izlagali se troškovima i tako dalje?
"Zahtev za ostvarivanje prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog člana može se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz člana 6. ovog zakona." Rekli ste: rok 30. juni 2006. godine.
Šta će biti 1. jula 2006, šta sa onima do kojih ovaj zakon eventualno ne stigne, oni su naslednici, a nalaze se negde od Kanade do Australije? Stavljanje u neravnopravan položaj; čak i po pitanju evidentiranja imovine stavljate u neravnopravan položaj građane Srbije.
Ima još jedna stvar. Mnogo bi pametnije Vlada Srbije postupila da je evidentirala svu imovinu Srba prognanih sa Kosova i Metohije. Mašete Studijom izvodljivosti, a činjenica je da Kosova i Metohije u toj studiji nema. Znači li to da ono što je rekao Goran Svilanović, onaj izdajnik, misle i mnogi članovi Vlade, samo što ne smeju da kažu?
Znači li to da ćete sutra da prećutno prihvatite da nam se otrgne deo srpske nacionalne teritorije, deo srpske kolevke, jer ćete dobiti potvrdu o nekoj studiji?
Znači li to da sam bio u pravu kada sam prvi put rekao da ste trampili Kosovo za jedan papir?
Nego da se vratimo. Vlada Republike Srbije bi mnogo uradila za srpsku naciju da je tražila popis imovine Srba oteranih sa vekovnih ognjišta iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, ne bih da pričam o tome, imamo narodnog poslanika gospodina Buhu, pretpostavljam da će on o tome da priča, ali mnogo biste više uradili da ste o tome pisali.
Unikum je odgovor zašto se amandman na član 9. ne usvaja, ali se odnosi na sve članove zakona, pa i na sve amandmane. "Amandman se ne prihvata iz razloga što se ovim predlogom zakona samo evidentira oduzeta imovina, što znači da isti ne predviđa ni jedan akt usmeren na raspolaganje tom imovinom." Koji to akt uopšte planirate da donesete kojim će se urediti raspolaganje imovinom, kojim će se urediti povraćaj imovine?
Ovo je jedna velika magla koju ste pustili pred srpski narod, pokušavajući da izigravate majku Terezu, a ništa uraditi ne možete, ništa pomoći ne možete i stvarno mislim da je krajnje vreme da se uzmete u pamet, da ovaj predlog zakona povučete sa dnevnog reda, da ne zamajavate više ni javnost Srbije, ni nas narodne poslanike. A kada budete imali vremena da razmišljate o tome, jer izbori se osećaju u vazduhu, ako nekada budete imali nameru da nekome nešto vratite, onda donesite predlog zakona za koji ćemo glasati.
Još nešto, pošto je Vlada Srbije svojim uredbama odredila da se blokira maltene imovina svih onih haških optuženika koji se dobrovoljno ne predaju, pa onako u papučama, pidžami i bez naočara odu u Hag, da li će moći onda i ovi haški optuženici koji evidentno imaju imovinu da se prijave da evidentiraju da im je ova država pod vašom vlašću oduzela pravo na raspolaganje i pravo na imovinu.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 9. koji je podneo kolega iz SRS, Vojislav Milajić, a u kome mi kao poslanička grupa tražimo da se ovaj član briše, kao i oba stava samog člana, govore o samoj prirodi ovog zakona. Tu se vidi sav besmisao.
Nije potrebna samo dobra volja vas iz vladajuće koalicije da bi se neki zakon doneo u ovoj Narodnoj skupštini, potrebno je da taj zakon precizno reguliše materiju. Jedino ako hoćete i ako želite da donosite zakon samo da biste doneli što veći broj zakona. Predlog zakona o evidentiranju jednostavno u praksi neće biti primenjiv. To se vidi na ovom članu 9, gde govorite kako će se urediti to nekim posebnim zakonom. Vi ćete donositi neke posebne zakone kasnije, baš upravo na osnovu ovog predloga zakona, koji ćete verovatno izglasati pod pritiskom svojih obećanja, koja ste govorili građanima Srbije u predizbornoj kampanji.
Suština je da obeštećenje bivših vlasnika nećete moći da sprovedete ni u materijalnom ni u moralnom smislu. Pre svega i države koje su mnogo jače ekonomski, kao što je Nemačka, koja je donela ovaj zakon i deset godina već sprovodi ovaj zakon, i negde oko 93% bivših vlasnika su uspeli da obeštete, ali uglavnom su to bile sume manje od 10.000 nemačkih maraka.
Suština vašeg predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine jeste da biste, navodno kroz ovu priču u Skupštini i ministra koji je ovde obrazlagao ovaj predlog zakona, govorili o tome da ćete vratiti imovinu i da ćete ispraviti nepravde posle Drugog svetskog rata. U stvari zakon je krajnje neprecizno sastavljen i samo ima jedan jedini razlog: medijska promocija vladajuće koalicije, zato što ste vi govorili u kampanji da ćete doneti jedan ovakav zakon.
U razlozima za donošenje zakona Vlada Republike Srbije navela je uređenje prava ranijih vlasnika, kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Suština je tu da li ćete i kako ćete ovim članom 9. vi ograničiti vraćanje posebnim zakonom. Znači, nećete moći da ograničite prava stranih državljana, što znači da ćete omogućiti da podnose zahteve i oni koji su proglašeni za ratne zločince, odnosno njihovi naslednici koji više ne žive ovde.
Na taj način, kako kažete, želite da ovim predlogom zakona ispravite nepravdu, a činićete, prouzrokovaćete neke nove nepravde ovim predlogom zakona. Obeštećenja bivših vlasnika u materijalnom i moralnom smislu mogu da se sprovedu u sasvim drugačijem obliku. Ovaj zakon koji ste predložili više ima medijski karakter, a ne suštinu da se ova materija reši.
SRS je jasno podnela amandmane na svih devet, odnosno ovih prvih devet članova, na kompletan zakon, i tražili smo da se briše, zato što nije dobro koncipiran, zato što nema smisla i zato što jedan član potire drugi. Evo, recimo u ovom stavu 2. člana 9. kaže se: "Zahtev za ostvarivanje prava po posebnom zakonu iz stava 1. ovog člana može se podneti samo ako je prijava oduzete imovine podneta u roku iz člana 6. ovog zakona." Znači, veza sa članom 6, u članu 6. veza sa članom 3. i tako dalje.
Sveukupno kada pogledamo sve ovo što ste govorili i poslanici koji su branili ovaj zakon očigledno nisu i ne žele da prihvate činjenicu da ova materija, koju ste želeli da pokrenete u Narodnoj skupštini, ne može da se rešava na ovakav način.
Srpska radikalna stranka će glasati protiv ovog predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, koji je Vlada podnela Narodnoj skupštini, upravo iz svih razloga koje smo naveli za ovom govornicom govoreći u proteklih nekoliko dana skupštinskog zasedanja.

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Ne samo da je besmisleno nego nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonom da se jednim predlogom zakona, za koji predlagač kaže da je tehnički propis, prejudiciraju neka rešenja koja će da sadrži materijalni zakon. To se praktično dešava u skoro svim članovima ovog predloga zakona, a kontradikcija i nekompatibilnost između člana 8. i člana 9. je toliko očigledna da verovatno i predlagač zaključuje da je nešto ovde višak.
Ono što je opasno u ovom konceptu, programu i planu, kako je to Vlada zaključila, a to je taj korak po korak, gde ona jasno kaže da je prvi korak da se evidentira imovina i potencijalne stranke. Taj koncept je opasan, jer i pravno-tehnički ovo što stoji u članu 9. deluje nebulozno.
Zamislite, u tehničkom propisu kaže se – pravni osnov i prava urediće se drugim posebnim zakonom. Proizilazi da je ovaj zakon osnov za neki drugi zakon, da se ovim zakonom tehnički sugeriše šta će se desiti sa nekim drugim zakonom ukoliko se on donese.
Ne znam kako je Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo mogao da se desi ovaj propust, da pusti u skupštinsku proceduru ovako nebulozan tekst. Ako nema pravnog osnova, onda ne postoji pravni osnov ni za tehnički propis. Kako je moguće zakonom urediti evidentiranje, a ne zna se koji je to materijalni propis iz koga izviru neka prava i obaveze.
Ne znamo koje je pravo stranke, ne znamo koja je obaveza države i ne znamo ko je nadležni državni organ u okviru države da postupi po nekom propisu koji treba tek da se donese, ali zato Vlada dalekosežno razmišlja i reguliše prijavljivanje kao deo postupka. Prijavljivanje i evidentiranje imovine je deo postupka jedne operacije koju vi zovete restitucija. Znači, nešto nemoguće ste uradili.
To je otprilike, da bi široj publici bilo jasno, kao da je Vlada rekla, ko skoči 10 metara u vis može da računa na nešto. Da li je moguće da se skoči 10 metara uvis? Verovatno Koštuničina vlada može da skače i 20 metara uvis. Naravno, ništa ne košta kada se obeća. Sve može da se napiše.
Napisali ste izbori u inostranstvu, pa ste videli 800 ljudi. Menjali ste zakon, ovde smo vas upozoravali, molili da ne menjate to, ne uvodite to, loša su iskustva. Ne, vi ćete po svaku cenu, pa onda politički turizam, da ne ređam dalje propise koje ste po tom istom rezonu menjali i naravno promašili. Vlada se izvrgla ruglu, obrukala se. Ajde što se bruka Vlada, nego se bruka država.
Onaj ko je razmišljao da se upusti u ovaj postupak restitucije morao je da ima jednu finansijsku projekciju šta se dešava. Mora nešto da planira, pa da kaže – obaveze države po budućem zakonu o restitucije iznose toliko i toliko, izvori sredstava za restituciju su postojeće nepokretnosti u fizičkom obliku u tom i tom iznosu, ostatak u novcu, obveznice, hartije od vrednosti, akcije, nije bitno, i sa tim kompletnim projektom se izađe pred Narodnu skupštinu i pred srpsku javnost. A ovde ne. Ovde se stavio ražanj, a zec je u šumi. Vlada je kukuriknula i završiće u loncu.
Povodom ovog zakona, ukoliko ga budete izglasali vi koji činite većinu, budite uvereni da vam neće biti prijatno kada izađete na ulicu jer ćete doživeti negodovanje i onih građana koji prepoznaju u budućem nekom zakonu svoju obavezu da više plaćaju porez da bi neki naslednici dobili nešto, ali će biti nezadovoljni i naslednici jer nisu dobili ono što ste im obećali.
Ovo je samo jedna DOS-reklama, DOS-rekords, da se kukurikne, da se hvata priključak. Sa čim se hvata priključak? U toj vašoj studiji, od koje računate vreme u Republici Srbiji, nigde nema restitucije. Pre neki dan sam čitao međunarodne standarde u ovoj oblasti, ne postoji obaveza.
Dalje, razmislite samo o jednoj stvari, da kojim slučajem postoji još SFRJ na ovoj teritoriji, vi biste ovim zakonom vratili imovinu i Stepincu, i Anti Paveliću.

Reč ima poslanik Nemanja Šarović.