Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, pa potom gospodin Janković.

Dame i gospodo, mi već četiri dana govorimo o zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine i sada imamo član 10. tog zakona, koji kaže: "Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom."
Dakle, govorite o evidentiranju i prijavljivanju imovine i ne spominjete da će biti donet neki zakon koji će vraćati tu evidentiranu i prijavljenu imovinu.
S druge strane kažete - vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom. Dakle, tu predviđate zakon, a ne predviđate u ovom zakonu evidentiranje i prijavljivanje te crkvene imovine.
Ovo je zaista očigledan dokaz kako je ovo rađeno zbrda-zdola, krajnje nepromišljeno, jednostavno da se dešava nešto da liči onim građanima koji očekuju vraćanje imovine da možda to može i da se desi.
Vlada ne prihvata amandman Milovana Radovanovića koji je tražio da se briše član 10. ovog predloga zakona, i onda kaže Vlada - amandman se ne prihvata zato što je Vlada Republike Srbije obrazovala komisiju za evidenciju imovine crkava i verskih zajednica, koja je već evidentirala, i tako dalje. Ovde su očigledno pomešane babe i žabe.
Kako može Vlada već da radi neki posao za koji nema pravni osnov?
S druge strane, predlažete zakon koji opet nema pravnog osnova, nema ustavnog osnova. Aman ljudi, da li ovde neko vodi računa u ovoj vladi bar o nekim osnovnim pravničkim postulatima? Kako je moguće da se ovako igramo kao da smo nepismeni, da nismo ni prošli pored pravnog fakulteta. Ovo je zaista prosto neverovatno.
Onda, vrhunac toga kako to Vlada može i bez zakona; Vlada ima čak i prijavu oduzete imovine, odnosno Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, kao sastavni deo ovog zakona o kojem se tek raspravlja, ima prijavu oduzete imovine. Republička direkcija za imovinu, ako su oni ovo uradili, znači, pravi neki obrazac, nema nikakve zakonske osnove uopšte da radi ovaj posao, pošto su nadležnosti Republičke direkcije regulisane jednim drugim zakonom.
Ovde nigde ne stoji da se menja neka od odredbi toga zakona, što bi bilo logično u prelaznim i završnim odredbama. Ako menjamo nadležnost Republičke direkcije za imovinu, onda bi valjda trebalo da stoji neki član posle ovog člana 10, član 11, koji bi rekao - ovim zakonom prestaje da važi član taj i taj tog zakona ili se menja, zavisi o čemu se radi. Dakle, ni formalne pravničke postavke u ovim predlozima nemate.
Zaista sam iznenađena da je ovakva brljotina mogla da prođe pored Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo. Doduše ne znam što sam baš i iznenađena, ako znamo da je sekretar republičkog zakonodavstva perjanica DSS, a do 2000. je bio perjanica JUL-a, tada bio neki stručnjak za pravna pitanja, sada takođe, pa očigledno da mu ovaj posao nešto ne ide ili je ovo urađeno mimo njega.
U svakom slučaju, član 10. ovog zakona trebalo bi da se briše, jer nema veze sa prethodnim članovima ovog zakona, na koje smo mi imali i izneli svoje primedbe, a pogotovo obrazloženje Vlade i ovo inkorporiranje Republičke direkcije za imovinu, bez valjanog pravnog osnova, meni je u najmanju ruku čudno. Želim, po ko zna koji put, da naglasim da je SRS principijelno protiv zakona o denacionalizaciji i naši pokušaji da obrazložimo ove amandmane nisu da bismo mi sada nešto popravili taj zakon da može da se primenjuje, nego upravo da i svoj principijelan stav iznosima.
Ali, s druge strane, da pokažemo koliko je Vlada Republike Srbije neozbiljna, neodgovorna, koliko su nestručni ljudi koji narodnim poslanicima predlažu ovakve zaista nebulozne, teško mi je i da kažem zakonske tekstove, jer ovo i ne liči na zakon.

Reč ima poslanik Janković Branislav.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 10. govori o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama i u njemu se kaže da će to biti uređeno posebnim zakonom. Na taj član amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović, u kojem traži brisanje pomenutog člana, što je u skladu sa predlozima za sve prethodne članove, a što dovoljno govori o besmislenosti Predloga zakona.
Mi mislimo da tu jednostavno ne treba čekati, jer zašto zapostaviti vraćanje crkvene i manastirske imovine, najvećim delom oduzete na Kosovu i Metohiji. Zemlja je uglavnom davana Albancima izbeglim iz Albanije, čime je vršeno naseljavanje koje je imalo cilj menjanje demografske slike na Kosovu i Metohiji, naravno u korist Albanaca.
Stav SRS je da je nekorektno imovinu oduzetu od crkve stavljati u drugi plan, tim pre što bi istini za volju to bilo vrlo lako učiniti, ako se ima u vidu da su crkve i manastiri u to vreme imali vrlo precizno vođene knjige o imovini koju poseduju. Drugo, povraćaj bi bio jeftiniji, jer tu ipak nisu u pitanju fabrike, stambeni kompleksi i slično. Na kraju, moramo priznati da je veliki deo te imovine na Kosovu i Metohiji 1998. godine vraćen, uz veliko zalaganje dr Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke.

Reč ima poslanik Milivoje Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Milovan Radovanović iz Srpske radikalne stranke je predložio da se član 10. briše. Ovim članom je usko predviđeno kome se imovina vraća. Mnogima je još oduzeta imovina, ali ona se ne vraća. Mi iz Srpske radikalne stranke smo principijelno protiv vraćanja imovine jer bi se time napravile nove nepravde. Ovaj predlog zakona se ne odnosi na vraćanje nego samo na evidentiranje imovine.
Kao što reče neko od mojih prethodnika, ovo je samo vaša namera da ogromnu administraciju zaposlite da nešto kao radi, a ovo je samo mlaćenje prazne slame ili "trla baba lan da joj prođe dan", a nama evo prolaze već tri četiri dana badava, a imamo mnogo pametnijih tema o kojima treba da raspravljamo.
Da li vi ovo svesno radite, da se skrene pažnja građana od aktuelnih tema kao što je, recimo, Kosovo, pa tako skoro neprimećeno prolaze izjave izdajnika da treba Kosovu dati nezavisnost i dignuti ruke od tog našeg dela zemlje.
Navešću jedan primer, zloupotrebom službenog položaja generalni sekretar Saveza gluvih i nagluvih Jugoslavije, a sada Saveza gluvih i nagluvih Srbije i Crne Gore, usput rečeno to je jedna među najstarijim organizacijama koja ove godine proslavlja šezdesetogodišnjicu postojanja, otuđio je celu zgradu tj. imovinu, a bez znanja gluvih, a na osnovu lažnog priznanja da je ova zgrada zidana državnim sredstvima za socijalne potrebe.
Ovo nije tačno jer je zgrada građena na osnovu kompenzacije za oduzetu imovinu, koju je SIV nadoknadio za imovinu gde je sadašnja Ruska ambasada u Beogradu, a to je bilo privatno vlasništvo Društva "Kralj Dečanski", koje je osnovano još davne 1897. godine i ono je vodilo brigu o gluvima, a za to postoji dokumentacija i dokazni materijal. Na prostoru gde je sada zgrada, Savez gluvih i nagluvih je obezbedio svojim sredstvima garsonjere i stanove za stanare koji su bili na ovoj lokaciji, a imali su stanarsko pravo.
Da li gluvi imaju pravo na imovinu kao i ostali građani ove države? Ako se u demokratskim zemljama poštuju prava invalida, zašto se to ne poštuje i ovde? Gluvi su sami to stvorili svojim radom, a nisu čekali donacije ili pomoć, da im to neko pokloni. Oni ne dobijaju sredstva iz budžeta kao savezna organizacija, a zastupaju i predstavljaju zemlju na međunarodnom planu.
Kao bivši vlasnici, bez svog znanja, a na osnovu volje čujnog čoveka, koji je čuo i iskoristio položaj, i to u najtežem trenutku za zemlju tj. za vreme bombardovanja, ostali su bez osnovnih sredstava i imovine. Kako to da bivši vlasnici nisu ni korisnici svoje imovine, a bivši zakupci su sada postali korisnici te imovine? Zato iz svega ovoga rečenog mi iz Srpske radikalne stranke nećemo glasati za ovakav predlog zakona.

Reč ima poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 10. poslanika SRS, Milovana Radovanovića, predlaže se brisanje ovog člana. Zašto? Članom 10. iz Predloga ovog zakona izdvaja se imovina verskih zajednica i crkvi.
Pitanje je sada šta je razlog, zašto u ovako lošem Predlogu zakona nema evidentiranja oduzete imovine verskih zajednica?
Možda je jedan od razloga vreme kojim se označava početak perioda od kada se može prijaviti oduzeta imovina. Šta predstavlja datum 9. mart 1945. godine i zašto baš 9. mart? Dva dana pre toga, o tome je govorio gospodin Momir Marković, poslanik SRS, onaj nesrećni Vlada Zečević, ondašnji Titov ministar unutrašnjih dela u Demokratskoj Federativnoj Jugoslaviji, doneo je naredbu o zabrani povratka Srba na Kosovo i Metohiju. Gde su tu srpski manastiri i crkve?
Paralelno sa ovom naredbom ubrzo se oduzima od Srpske pravoslavne crkve skoro 90% imovine, oduzima se zemlja, oranice, šume, pašnjaci, utrine i, da tragedija bude veća, ta zemlja se uglavnom deli Šiptarima ili čak Albancima koji su prebegli iz Albanije.
Jedan deo oduzete imovine, o tome je govorio gospodin Milovan Radovanović, Eparhije Raško-Prizrenske, upravo na zalaganje dr Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke, 1998. godine vraćen je Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Po ovome se vidi odnos radikala prema imovini Srpske pravoslavne crkve, pogotovo one koja je i danas najviše ugrožena, a to je imovina Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Ono što nije vraćeno Srpskoj pravoslavnoj crkvi na Kosovu i Metohiji treba odmah vratiti, makar nekom vrstom administrativnog dekreta, da bi se sa pravne strane onemogućila uzurpacija od strane Šiptara.
Što se tiče samog evidentiranja oduzete imovine Srpske pravoslavne crkve, dobro je poznato da manastiri i crkve poseduju najpreciznije podatke o svojoj oduzetoj imovini. Sve je do tančina upisano šta je država oduzela 1945. godine i kasnije. Uneti su: katastarska merenja, kvalitet zemljišta, pa čak i procenjena drvna masa za oduzete šume.
Ko je koristio imovinu SPC u Srbiji? Uglavnom su to šumska gazdinstva, poljoprivredna dobra, poljoprivredne zadruge i privatni vlasnici. Ono što bi se možda najbezbolnije i najjeftinije rešilo, vi izdvajate iz ovog predloga zakona.
Svima je dobro poznato da danas mnoga crkvena imanja, koja su oduzeta i nalaze se u sastavu mnogih poljoprivrednih propalih zadruga, stoje zarasla u korov, zapuštena i neobrađena.
Manastirske šume su posečene, degradirane i skoro svuda maksimalno iskorišćene, osim onih koje se nalaze u sastavu nacionalnih parkova. Umesto da se ponovo pošume, one su prepuštene same sebi. To su sada nepregledne ogolele površine, ponegde pretvorene u šume-padnjače, u nešto što je korak do degradirane šumske sastojine.
Ako bi se išta vraćalo ikome, baš bi povraćaj šuma, utrina i pašnjaka SPC prošao bez značajnih finansijskih izdataka, u odnosu na drugu oduzetu imovinu.
Da li je prepreka ovome opet mnogo pominjana Studija izvodljivosti? Možda naša Vlada smatra da će biti nezgodno priznati Evropi da je SPC pravi vlasnik ogromnih zemljišnih poseda na Kosovu i Metohiji i da je evidentno da je ta imovina uzurpirana, pre svega od strane Šiptara.
Takođe, postoji još jedan razlog zbog čega se oduzeta imovina SPC gura u stranu. Nekadašnje manastirske šume su uglavnom pokrivale teren izvorišta čistih voda, a pošto u Srbiji dolazi kako ko stigne iz belog sveta da kupuje naše bogatstvo, našu čistu i nezagađenu vodu, interes vladajuće strukture je da ovo prirodno dobro drži čvrsto za sebe, tačnije za svoje mecene iz zemlje i inostranstva, koji u eksploataciji i trgovini zdrave pijaće vode vide lepu šansu za sticanje ogromnih profita. Na taj način će konačno uništiti sve ono što su vekovima čuvali naši manastiri.

Reč ima poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predstavniče Vlade, ne znam kako da vas oslovim, vi samo sedite i posmatrate šta se radi, nemate ovlašćenja niti da progovorite, ni levo, ni desno, mi pričamo, a vi ćutite kao ukopani, a zakon ne valja ništa.
Ne valja, skandalozan je ovaj član 10. zakona i to smo vam rekli u načelnoj raspravi, jer se govori o vraćanju oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama, gde vi kažete da će to da se uredi posebnim zakonom, pa ako krenete od ovog člana i od razmišljanja na takav način, onda se zaista vraćamo na našu početnu diskusiju - koliko će zakona da bude.
Sada smo koleginica Radeta i ja još jednom pogledali šta ste dali u obrazloženju Vlade, čiji ste vi verovatno neki neidentifikovani predstavnik. Zašto je to tako? Kažete da postoji precizno vođena evidencija, što je tačno, od strane SPC, pre svega.
Kažete da je Vlada formirala posebnu komisiju koja će da učini sve da, kada dođe trenutak, imovina bude vraćena. Zar to nije, u najmanju ruku, licemerno? Sa jedne strane, ovima kojima ste obećali to kažete, a ovde nipodaštavate ono što već SPC i druge tradicionalne priznate verske zajednice znaju - kolika je to imovina koja im je oduzeta.
Vaš način razmišljanja kada je u pitanju SPC uopšte se ne poklapa sa onim da hoćete da se borite za pravdu i pravičnost i sa vraćanjem imovine na onaj način na koji razmišlja SRS.
Nisu samo komunisti posle Drugog svetskog rata krenuli u drastično oduzimanje imovine SPC, već je to, pre svega, radio onaj koga mnogi od vas u ovoj sali i dan-danas slave i gledaju ga kao velikog ujedinitelja - kralj Aleksandar Karađorđević.
Da je poslušao razmišljanje našeg rodonačelnika i tada premijera srpske vlade – a kada su srpski radikali bili na vlasti, uvek je Srbija cvetala, i biće tako uskoro, kada mi dođemo na vlast – dakle, da je poslušao Nikolu Pašića, kada mu je rekao – Vaše veličanstvo, hajde mi da se omeđimo šta je čije, ne treba vi da budete ujedinitelj svih Slovena – kakva je njegova zamisao bila, mnogo bi nam bolje bilo i Srbija bi, sada je to već poražavajući deo naše istorije, danas imala sasvim drugu sliku.
Ovako, vi ne razmišljate o tome gde je to sve zemlja i imovina SPC, nego kažete da je to do ove administrativne, sada uokvirene, granice Republike Srbije. Šta je sa imovinom koju je SPC imala u Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj.
I ne samo u Republici Srpskoj, koja je opstala i sa teškom mukom opstaje ovakva kakva jeste, nego i u onom delu koji je otrgnut od građana srpske nacionalnosti prilikom Dejtonskog sporazuma, protiv koga smo mi bili, ali koji je de fakto stvarnost, koji se i sada ne poštuje, već želi i na taj način, taj dostignuti nivo i stepen onoga za šta su se Srbi borili, da se ukine od strane okupatora u zapadnoj Srpskoj Republici.
Naše razmišljanje se razlikuje od vašeg zato što smo mi uvek znali – kada smo govorili šta je radio Aleksandar Karađorđević i kako je oduzimao SPC imovinu i zemlju, a i posle toga, nastupajući i zastupajući srpske nacionalne interese i posmatrajući oblast sa koje su, nažalost, Srbi morali da odu posle vekovnog boravka – i uvek smo vam govorili, vama koji ste tek kasnije ušli u parlamentarni život ili vama koji ste ovde sada pa više nikada nećete da budete, da je ta zapadna linija srpskih zemalja obeležena upravo srpskim crkvama i manastirima i da to nije nešto što su izmislili radikali ili neki koji tobože hoće veću srpsku državu nego onu koja zaista Srbima pripada.
Drugo je pitanje koliko će morati vremena da prođe i koliko napora ćemo mi morati da uložimo kada budemo došli na vlast da mirnim i diplomatskim sredstvima obezbedimo ono što je osnovno pravo svakog čoveka na kugli zemaljskoj, a to je da živi na svom vekovnom zemljištu. U narednim danima, dokle budete bili u ovom sazivu, o tome će vam govoriti i predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, gospodin Milorad Buha, sada i vaš kolega, srpski radikal i poslanik SRS.
Moram da vam kažem da se razlikujemo još i u tome što, za razliku od vas, nikada nismo želeli licemerno da nastupamo, nego smo činili ono, i to u veoma teškim uslovima, što možemo da uradimo u tom trenutku, a da pokažemo naš principijelni stav.
Dakle, mi bez zakona nismo mogli da krenemo u povraćaj imovine.
Jednom odlukom 1998. godine, na insistiranje prof. dr Vojislava Šešelja, Mileševskoj eparhiji i preosvećenom vladici Filaretu dodeljena je, od strane Vlade Republike Srbije, u pravom smislu reči ruševina koja je, čini mi se, pripadala Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sada je, hvala bogu, tamo sagrađen, uz zalaganje vladike Filareta i sveštenstva celokupne SPC, veliki i lep vladičanski dvor. Mi smo na taj način pokazali da u datom trenutku mi činimo ono što možemo da uradimo za dobrobit i naroda, a tako i SPC.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, vreme.)
Vi ne. Vi pokazujete da ste licemerni, da niste u stanju da sagledate ni ovaj, kao ni jedan drugi problem u državi, obmanjujete kako i građane, tako i predstavnike naše verske zajednice, odnosno SPC i druge kojima kažete i nevešto obećavate da će ta njihova prava da se urede nekim posebnim zakonom. Zato što niste u stanju da radite to za šta ste se navodno skupili i pokušavate da vladate Srbijom, ali svakoga dana nam je sve teže i gore. Zbog toga ćete morati uskoro da se pokupite i da prepustite sposobnijima od vas, moralnijima i onima koji će znati kako i ovaj i sve druge probleme da reše, a to su srpski radikali.