Gospođice Jovanović, vratiću vam vreme da biste mogli da govorite o amandmanu. Dakle, moja je dužnost da, u skladu sa Poslovnikom, dajem obaveštenja i ja dajem tačna obaveštenja svim zainteresovanim poslanicima.
Izvolite, vratio sam vam vreme, imate punih pet minuta.

Dajete netačna objašnjenja. Vaše ponašanje i vaši komentari, koji su verovatno proizvod vaše dosade na tom mestu, kada se razgovara o nekim projektima nemaju nikakvog smisla i u najmanju ruku su neukusni.
Pustite vi poslanike, vi ste sada na mestu spikera, jer predsedavate kao prvi među jednakima. Kad bude došlo vreme za odlučivanje, vi dajete negativan primer ministru, on je prvi put ovde i može da pomisli da to treba da bude parlamentarna praksa da se tako predsednik Skupštine ponaša.
Govori se o turističkoj signalizaciji i članu 35. Objašnjavala sam i na Odboru da to nije samo kod ovog zakona, gospodine Dimitrijeviću, nego kod svih zakonskih projekata koji su usvajani od 2000. godine naovamo. Srpska radikalna stranka je uvek reagovala amandmanima i videćete da ima više takvih amandmana. Ovde je u pitanju turistička signalizacija. Dakle, i kod drugih poslova, za koje je ovde, po predlogu zakona, zadužen ministar, i kada su u pitanju poreski zakoni, zakoni iz oblasti pravosuđa, poljoprivrede, uvek reagujemo tako jer smatramo da ministarstvo treba da propisuje određene podzakonske akte, obrasce ili sve ono što pojedini zakoni predviđaju, a ne da ministar propisuje sadržinu i način isticanja turističke signalizacije.
Znate, na delu autoputa kod isključenja od Mladenovca prema Beogradu, odnosno na potezu od Vlaškog Polja, tog mesta blizu Mladenovca, prema Beogradu, istaknuto je nešto što nije turistička signalizacija, a što biste vi možda, kao ministar iz Srpskog pokreta obnove, prihvatili, ali je potpuno besmisleno. Tamo piše, i to je ispisano na više saobraćajnih znakova – jedino Vuk zna put. Skoro svakog dana prolazim tim putem. Neko ko bi došao sa strane, neki stranac, recimo, koji bi pogledao to gde piše – jedino Vuk zna put (to su ispisali aktivisti vaše stranke), mogao bi da pomisli, a zna da ide u pravcu Beograda, da je pošao u Paraćin ili u Leskovac, jer on navodno ne zna put, a jedino Vuk Drašković zna put.
Kako vi sada na sebe da preuzmete, gospodine ministre, toliku odgovornost da propisujete turističku signalizaciju, kada vidite da ovde dolazi do očiglednog neslaganja onoga što su napisali vaši aktivisti sa zdravim razumom i sa onim što mi vidimo kada znamo da krećemo u pravcu Beograda. On hoće da kaže da ne znam koji mi je put, a ja to vrlo dobro znam, i SRS i milioni građana koji nas podržavaju.
Zato smatram da vi ne treba na sebe da preuzmete ovoliku i ovakvu odgovornost i da se bavite turističkom signalizacijom, jer vidite da vi u stranci imate te probleme i neslaganja oko toga. Ne rešava se jednostavno, gospodine ministre, zato što Vuk Drašković ima put koji nije dobar ni za građane Srbije, ni za ono što građani očekuju od predstavnika vlasti.
Pošto je on sebi dao za pravo, odnosno vidim da vi to velikodušno odobravate, da nam kaže da jedino on zna put, znate, vi još da određujete turističku signalizaciju.
To može da piše, recimo, na orašačkom putu; neko krene u čuveno mesto gde je Karađorđe podigao ustanak i tamo piše – jedino Vuk zna put, znači, mi ne znamo gde smo krenuli, ili na putu prema Kragujevcu.
To je bila mala šala, ali zaista je (a videćete kasnije i kroz amandmane) neprimereno, i nije u skladu sa onim što ministar treba da radi kao nosilac tog resora, organa izvršne vlasti, da ministar propisuje turističku signalizaciju ili da se bavi nekim drugim poslovima.
Mi kao stranka smatramo – rekla sam, to nije slučaj samo sa ovim zakonom nego i sa svim zakonima, kada je u pitanju bio onaj paket Đelićevih zakona iz 2001. godine, a to je kasnije nastavio i Dinkić – da ministar ne treba da bude taj koji to propisuje, već ministarstvo. Zato predlažem da se amandman uvaženog kolege Veroljuba Arsića prihvati. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao konstruktivna parlamentarna stranka, kao stranka koja hoće da pomogne Vladi, ovim amandmanom pokušavamo da direktno pomognemo ministru. Zamislite, ako se ovaj amandman slučajno ne usvoji u danu za glasanje, onda mora ministar da kupi paletu i četkicu i da crta i određuje kakva će signalizacija da bude. Bukvalno on propisuje, samo da pročitam član 35. u tom delu – ministar propisuje sadržinu i način isticanja turističke signalizacije. Hoćete li, ministre, morati da napišete da to bude na betonskom stubu, da bude na metalnom stubu, da bude trouglasta? Hoćete li vi lično da crtate?
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Arsić je pokušao da Vladi objasni da je ministarstvo organ, a da je ministar šef tog organa. Ako ste napisali u zakonu da organ donosi, odnosno u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman, onda mislim da tu nešto nije u redu; kaže – amandman se ne prihvata, jer je odredbom člana 71. stav 1. Zakona o državnoj upravi propisano da pravilnike, naredbe i uputstva donosi organ koji rukovodi državnom upravom. Hvala.

Hvala vama. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 44. amandman je podnela poslanik Branka Bošnjak.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Na član 46. amandman je podneo poslanik Dušan Petrović.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Pravimo pauzu do 15,15 časova. Hvala.
(Posle pauze – 16.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo popodnevni rad današnje sednice raspravom o 9. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o turizmu, u pojedinostima.
Molim za početak da utvrdimo kvorum. Po službenoj evidenciji prisutno je 130 narodnih poslanika. Molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Zahvaljujem. Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da imamo kvorum za rad.
Na naziv poglavlja IV iznad člana 48. i član 48. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je potrebno da se u našu turističku delatnost, u hotelijerstvo, ugostiteljstvo i u jedan nacionalni proizvod koji Srbija može da ponudi, investira mnogo više sredstava nego što je to danas slučaj.
Juče je ministar u Vrnjačkoj Banji izneo podatak da je prošle godine naša turistička delatnost ostvarila prihod od 220 miliona dolara. To je u ukupnom bilansu ostvarenog prihoda u privredi jedan iznos koji nije potpuno zanemarljiv, ali je svakako nedovoljan.
Ono što je kod nas prisutno jeste da smo imali jedan period ne stagnacije nego političkog urušavanja turističke privrede, u smislu odvlačenja određenog broja inostranih gostiju, koji je trebalo da dođu u Srbiju i da koriste sve lepote koje, hvala Bogu, naša zemlja ima. Ovde su kolege srpski radikali, svako sa svog područja, promovisali ono što smatraju da je nedovoljno razvijeno u tom kraju.
Ali, ne politička nestabilnost nego, naprotiv, stvaranje slike od strane vas koji danas činite vlast i od strane one prethodne DOS-ovske garniture, u periodu kada smo bili pod sankcijama tzv. međunarodne zajednice, da smo mi rizično područje, što u turističkoj oblasti svakako nismo bili, zapravo je dovelo do potpune stagnacije razvoja hotelijerstva, ugostiteljstva. U to vreme su se ljudi koji su apsolutno bili predani i odani onome što rade dugi niz godina dovijali na raznorazne načine da održe kakav-takav kvalitet turističke ponude.
Danas smo suočeni sa situacijom da zbog takvog dugogodišnjeg urušavanja i neulaganja u turizam Srbije, a pre svega kada je u pitanju banjski turizam, opet ponavljam - još uvek nemamo zakon o banjama...
Imamo prirodne lepote, sve ono što možemo kao država da ponudimo, uz sva naša kulturna i etno obeležja; kada je pravljena jedna studija krajem 90-tih godina, od strane ekspertskog tima iz oblasti turizma sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, oni su to istakli kao našu prednost, a naravno, kao najveći nedostatak, i upravo o ovome i govori taj amandman o osnivanju fonda za razvoj turizma, izneli su nedostatak sredstava.
Ali, šta je ono što nas, uz ove prirodne lepote koje imamo i geografski atraktivno podneblje, krasi – to je izuzetna gostoljubivost nas Srba. To su istakli na prvo mesto, kao naš glavni adut, kada je u pitanju ono što imamo da ponudimo. I u tim skromnim uslovima, u smeštajnim kapacitetima koji su daleko ispod zadovoljavajućih, trudili smo se da ugostimo sve one koji su želeli da dođu, dakle, ne samo domaće goste, nego i one iz inostranstva.
Ali, potpuna je stagnacija u razvoju, pre svega, banjskog turizma. Još početkom devedesetih godina, kada su mnogi gradovi u Srbiji, a među njima i Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, imali tendenciju da sklapaju tzv. ugovore o bratimljenju sa pojedinim gradovima iz Evrope i sveta uopšte, svi su kao glavnu turističku ponudu i atrakciju isticali naše planine, jezera i banjski turizam, koji je danas zaista u nezavidnom položaju i na najgorem mogućem nivou razvoja uopšte.
Ovde nam se daje mogućnost da se, kako je to nama predlagač obrazložio još pre više meseci, osnuje fond za razvoj turizma. Rekli smo vam da SRS apsolutno ne može da podrži ovakav fond i ovakav način njegovog poslovanja, zato što smo mi ne skeptični nego apsolutno nemamo poverenja, jer nas gorko iskustvo uči tome, kada je u pitanju bilo kakav od tih tzv. razvojnih fondova, i od strane prethodne DOS-ovske vlasti i od ove sada.
Juče sam vam na primeru osnivanja Fonda za pomoć, danas najugroženijima, a to su ....
(Predsednik: Vreme.)
... Srbi na Kosovu i Metohiji, rekla da je za nas sada, u ovakvoj situaciji, za naš narod dole, jedino moguće rešenje bilo da mi kroz pomoć koju možemo da izdvojimo kao stranka i kroz direktno prosleđivanje krajnjem korisniku to učinimo. Zaista ne možemo da imamo poverenja u ovu i ovakvu vladu i u raspolaganje sredstvima....
(Predsednik: Vreme.)
... jer smo ubeđeni, evo završavam, da od svih onih koji konkurišu, kao što je to prisutno danas u celoj privredi, posle usvajanja zakona koji bi trebalo na najbolji način da reguliše tu oblast, poslove dobijaju samo oni koji su tzv. srpski tajkuni, koji su bliski vladajućoj garnituri.
Tako je u zdravstvu, privredi, komunalnoj infrastrukturi; tako će isto biti, kroz ustanovljavanje ovog fonda, u oblasti turizma i zbog toga, jer je to takođe još jedan poligon za korupciju, mi ne želimo da podržimo osnivanje jednog takvog fonda.

Narodni poslanik Dragoljub Simonović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman Srpske radikalne stranke tj. koleginice Pop-Lazić, kojim se predlaže da se naziv poglavlja četiri iznad člana 48, kao i član 48. Predloga zakona o turizmu briše, ima za cilj da vam skrene pažnju na nepotrebno formiranje nove službe koja u Predlogu zakona nosi naziv fond, a koja će se baviti onim poslovima kojima se već bavi nadležna služba nadležnog ministarstva.
Formiranjem fonda povećava se nepotrebna administracija, kao i nepotrebni troškovi. Znamo da nam u turizmu baš ne cvetaju ruže. U vašem obrazloženju govorite kako će ovaj fond kontrolisati priliv sredstava, kao i njegovo namensko trošenje. Da li to znači da do sada u našem turizmu nije niko kontrolisao priliv sredstava, kao i troškove koji su nastali usled poslovanja ovog turističkog ministarstva?
Mislim da treba maksimalno da posvetimo pažnju tome kako da boljim sadržajem i boljom uslugom uslužite kako domaće, tako i strane turiste i tako povećate prihod od turizma. Znamo da su nam prihodi na godišnjem nivou oko 220 miliona dolara, što je jedan od najmanjih prihoda u regionu, u ovom delu Evrope.
Postavljamo pitanje – kako i taj mali iznos možemo nenamenski, tako olako da trošimo? Dobro znamo da nam je putna mreža do turističkih sadržaja jako loša, da nam je usluga izuzetno loša, da su nam sadržaji za turističke manifestacije i za potrebe naših turista jako loši i mislim da bi bolje i mnogo adekvatnije bilo da se ova sredstava usmere u tom pravcu, nego da se stvaraju još pojedine nepotrebne službe, koje uz to još prave trošak.

Reč ima narodni poslanik Momir Marković.