Na član 116. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milan Škrbić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o turizmu ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na deo zakona koji govori o nautičkom turizmu, o jednoj mladoj delatnosti koja je u ekspanziji, ali odmah u startu nailazimo na velike probleme kada govorimo o nautičkoj delatnosti ili nautičkom turizmu.
Podneo sam amandman na član 116. gde se dodaje stav 3. Ako se u članovima 99, 101, 102. i 115. jasno vidi da je definisano sve što je potrebno za donošenje i određivanje kategorija ili konkretne kategorije, onda sam mišljenja da za nepoštovanje odredaba iz gorepomenutih članova zaista treba u članu 116, koji ima dva stava, dodati treći stav koji sam definisao amandmanom, a on glasi: "Ako je u objektu nautičkog turizma u periodu važenja akta o određivanju kategorije drugi put u roku od dve godine izrečena kazna u smislu ovog zakona″, i spomenutih članova 99, 101, 102. i 115. ovog zakona, ″kao i zbog nepoštovanja dobrih poslovnih običaja i uzansi, ministarstvo može smanjiti ili oduzeti kategoriju, za period od tri meseca do dve godine."
U obrazloženju stoji da je dobro precizirati u kojim slučajevima ministarstvo može da oduzme kategoriju. Preciziranje je, dakle, dobro i za jedne i za druge – i za one koji daju usluge i za one koji koriste usluge.
Promena kategorije je vezana za neke nepravilnosti samom činjenicom ako se oduzima postojeća kategorija, pa je upravo zbog toga potrebno, na čemu insistiram, precizirati tačno neke stvari. U slučaju onoga ko je potencijalni davalac usluga, a da pravi neki prekršaj, verovatno bi se obazirao na već unapred poznatu kaznu, pa bi manje pravio te prekršaje. Unapred bi znao da će mu biti oduzeta kategorija, da će biti oduzeta u vremenu od - do. Jednostavno mislim da bi to preciziranje bilo u redu.
Nameću se još neka delikatna pitanja vezana za Predlog zakona o turizmu: koja lica, sa kojim kvalifikacijama i kojim iskustvom su ta koja odlučuju o aktima i kategorizaciji, ko su oni uopšte, kome se oštećeni može žaliti da bi ostvario svoja prava itd.
Upravo zbog ovoga o čemu sam pričao potrebno je nešto precizirati, kako ne bismo dovodili u dilemu onoga ko traži da ostvari svoja prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, tvrdim da se gomila ljudi nalazi na mestima u resornim ministarstvima, a ima ih više, vezanim za ovaj deo zakona, koji ne znaju jednostavno da upute onoga ko hoće da investira na pravi put, a pogotovo kada se radi o objektima na vodi za davanje usluga u delu nautičkog turizma.
Ovo vam govorim iz ličnog iskustva. Potrebno je dobiti niz dozvola i projekata da bi se samo počelo sa izgradnjom nekog objekta, vezano za ovaj deo zakona. Imam to lično iskustvo, dve godine sam bio zainteresovan da ulažem u nautički turizam. Dolazim iz Apatina, jedne bogate opštine, i verujte da su mnogi zainteresovani jednostavno odustali u startu. Tražili su od mene neke savete, jer gde god su išli jednostavno niko nije imao stručnosti da im objasni odakle da krenu, kakve dozvole da traže.
Ako hoćemo da razvijamo taj deo turizma i da ga dignemo na visoke grane, moramo taj deo administracije i papirologije uprostiti i ubrzati. Na ovaj način, kako je sada, nećemo zaista privući zainteresovane ulagače da ulažu u onaj deo nautičkog turizma, vezano za Predlog ovog zakona. Da bi se dobile te dozvole potrebno je niz vrata otvoriti, jedno ministarstvo, drugo ministarstvo, pa onda prelazimo sa republičkog na pokrajinsko ministarstvo, pa razna preduzeća koja gazduju vodama, lokalima, lokalne uprave i da bi se ti papiri skupili potrebno je u današnjim uslovima sigurno dve godine. Govorim vam iz ličnog iskustva.
Ako se to ne promeni, mislim da za ovaj deo Predloga zakona koji govori o nautičkoj delatnosti i turizmu neće biti puno zainteresovanih, pogotovo stranih ulagača koji bi da ulažu u taj deo. Problemi su prisutni baš kod tog dela nautičkog turizma.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Dakle, još jednom javno apelujem da se razmisli o ovom amandmanu. Vodite računa o pet minuta.

Za razliku od drugih specijalizovanih usluga u oblasti turizma, kao što su lovni turizam, kongresni, sajamski turizam, ovde je kod nautičkog turizma predlagač zakona veću pažnju posvetio ovoj oblasti, ali nije, kao što je to rekao kolega Škrbić, a on je pokušao to da ispravi svojim amandmanom na član 116, precizirano pod kojim uslovima i kada onaj ko poseduje dozvolu za obavljanje ovih poslova može da izgubi licencu, odnosno dozvolu za rad.
Napravljen je propust u ovom delu gde je definisano da će Ministarstvo za trgovinu i turizam sa Ministarstvom za saobraćaj bliže da reguliše pod kojim uslovima može da se dobije dozvola za obavljanje ovog posla.
Ali, sami znate da su pojedini vlasnici objekata koji pružaju usluge u ovom vidu turizma na raznorazne načine zloupotrebljavali dobijene dozvole, naročito zbog nepoštovanja dobijene kategorije, vremena u kojem mogu da rade. A, kod onih (to se dešavalo više puta) koji su organizovali raznorazne manifestacije u oblasti nautičkog turizma bila je prisutna bahatost, iz razloga što su zaštićeni od strane lokalnih moćnika i tu dolazimo do problema o kojem je govorio gospodin Škrbić, a što smo mi spominjali proteklih nekoliko dana.
Da bi neka jedinica lokalne samouprave, koja nije u kontekstu vladajuće strukture istovetna onoj koja je na vlasti u Republici, ove koalicije koja je napravljena, unapredila ili poboljšala uslove za razvoj nautičkog turizma zaista je blokirana, u konkretnom slučaju grada Beograda, od strane gradonačelnika Bogdanovića i te klike na vlasti oko njega iz garniture pre svega Demokratske stranke, jer je taj problem izražen kod opštine Zemun.
Mi smo govorili u prvim satima diskusije o Predlogu zakona u načelu o tome da je malo marina, ili bar onih koje su uređene, na Dunavu. Potrebno je konkretno u Zemunu da se ona uredi, jer zaista postoji mogućnost da se nautički turizam razvija, zbog blizine Velikog ratnog ostrva i zbog zemunskog keja, uopšte zbog prirodnih lepota, zbog samog grada.
Kada se pojavi zainteresovani strani investitor, kao što se pojavio kod predsednika opštine gospođe Pop-Lazić (u pitanju je jedna italijanska korporacija), sa dopisom koji se upućuje gradonačelniku Beograda, sve staje, zato što on beogradske opštine, a naročito one u kojima su radikali na vlasti, tretira kao da je u pitanju gradska kancelarija, a ne opština u pravom smislu reči, koja ima jedan projekat i koja želi da ga razvije i unapredi nautički turizam.
Isti je slučaj i kod kolege Škrbića, kod svih drugih koji ko zna koliko puta podnose zahteve i dolaze na vrata jednog, drugog ministarstva, jer u pitanju je sada ovo famozno za kapitalne investicije, Ministarstvo za trgovinu i turizam. Dokle nas to vodi? Do nebulozne priče pojedinaca kako niko neće da sarađuje, naročito iz inostranstva, sa radikalima gde su na vlasti, što apsolutno nije tačno.
Kroz ovaj i kroz mnogobrojne druge primere se vidi da hoće da sarađuju, da imaju konkretne projekte i da znaju da su ljudi koji su nosioci vlasti na nivou lokalne samouprave pre svega pošteni, korektni, visokomoralni ljudi, žele sa njima da sarađuju, imaju dobar tim stručnjaka oko sebe, ali jednostavno su blokirani zbog te, kako reče kolega Škrbić, papirologije, a to je opstrukcija u pravom smislu reči.
Ako se tako bude nastavilo, a budite sigurni da srpski radikali dolaskom na vlast na republičkom nivou nikada neće gledati da li je ova ili ona stranka u lokalnoj samoupravi na vlasti, nego da li poštuje zakon i da li ima neki projekat, mi onda ne stižemo nigde.
(Predsednik: Vreme.)
Pogledajte samo ko su u najvećem broju slučajeva, kada je u pitanju atraktivnost lokacija u gradu Beogradu, kako na potezu iza hotela ″Jugoslavija″, tako i u drugim delovima, vlasnici dozvola za rad klubova, odnosno splavova. Mi nemamo ništa protiv ljudi koji regularno i na javnom konkursu dobiju dozvolu i mogućnost za rad, ali stvoreni su lobiji, pre svega od strane Demokratske stranke, koji danas haraju gradom Beogradom; mi smo to i u Novom Sadu zatekli, i to je visoki stepen korupcije, i u toj oblasti to se seče u korenu.
Ali, u Beogradu, sa ovakvim gradonačelnikom i sa ovakvim potezima njegovih saradnika koji ne žele da pogledaju da neki ljudi, konkretno u ovom primeru iz opštine Zemun, ne traže ništa za uzvrat, ne daj bože, nego hoće da stvore neki projekat od koga će opština da ima korist, u nemogućnosti su to da rade. To je jedan od konkretnih primera, a takvih je, nažalost, mnogo u našoj zemlji.

Još neko povodom ovog amandmana? (Ne.)
Na član 117. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada, Odbor za trgovinu i turizam i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 117, koji glasi: "Ministarstvo, u sporazumu sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja, propisuje minimalne uslove za izgradnju, uređenje i opremanje, kao i postupak i način određivanja kategorije objekata nautičkog turizma."
Smatram da je od izuzetne važnosti da ministarstvo, a ne ministar, u sporazumu sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja propisuje minimalne uslove za izgradnju, uređenje i opremanje, kao i postupak i način određivanja kategorije objekata nautičkog turizma. Ovo je složena delatnost, kod nas tek u početnoj fazi razvoja. Krajnje je neozbiljno ono što je od velikog potencijala za našu zemlju prepustiti dogovoru dva ministra, ma koliko oni bili poznavaoci ove oblasti.
Nautički turizam predstavlja jednu od najprofitabilnijih grana u svetu. Podunavska regija u samoj Srbiji, ukoliko bi cela bila stavljena u funkciju, obuhvata oko 2.500 kilometara plovnog puta i skoro 5.000 kilometara obale. Potrebno bi bilo izgraditi veliki broj prevodnica.
To su arhitektonski osmišljena urbana pristaništa gde nautičari mogu bezbedno da ostave svoje plovilo, osveže se i obiđu atraktivna mesta na kopnu, pri tom, naravno, trošeći svoj novac. U Srbiji trenutno nema dovoljno takvih mesta ili su ona uglavnom improvizacija, i to u većim gradovima.
Poznato je da tok Dunava kroz našu zemlju tzv. donji Dunav još nije uveden ni na jednoj značajnijoj nautičkoj karti, a plovni putevi na ovom delu nisu ucrtani čak ni na kartama koje se koriste za potrebe UN. Vaše ministarstvo ne samo da mora da sarađuje sa drugim ministarstvima u Vladi Srbije po pitanju organizovanja nautičkog turizma u Srbiji, već mora da se uključi i u regionalni projekat koji okuplja zemlje srednjeg Podunavlja, odnosno Mađarsku, Srbiju i Rumuniju.
Za razvoj ovog, za sada pionirskog, projekta u Srbiji potrebno je vreme mereno decenijama, kao i ogromna sredstva. Međutim, prednost u realizaciji ovakvih programa je što se može krenuti od malih projekata koji kasnije lančano vuku jedni druge i zato ne iziskuju velike investicione poduhvate. Ali, problem je, kao što je i poslanik Škrbić rekao u prethodnom amandmanu, komplikovani sistem izdavanja dozvola zainteresovanim subjektima koji žele da ulažu u ovaj vid turizma.
Zato pozivam sve poslanike Narodne skupštine da u danu za glasanje podrže ovaj amandman na član 117.

Izvolite, narodni poslanik Sulejman Spaho.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti podržavam amandman na član 117. Predloga zakona o turizmu, koji je podneo narodni poslanik Radiša Ilić ispred poslaničke grupe SRS. Ovim amandmanom na član 117. gospodin Ilić predlaže – ministarstvo nadležno za poslove turizma, u sporazumu sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja, propisuje minimalne uslove za izgradnju, uređenje i opremanje, kao i postupak i način određivanja kategorije objekata nautičkog turizma.
Odredba člana 117. Predloga zakona o turizmu predviđa da ovaj minimum utvrđuju ministri kao pojedinci. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da to nije pravedno, te da će se sa ovim dešavati ono što se mnogo puta dešavalo – zloupotreba od strane ministra i pojedinaca. Da ne bi bilo zloupotrebe od strane ministra i pojedinaca, predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman narodnog poslanika Radiše Ilića.

Izvolite, narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovo je jedan u nizu amandmana koje smo podneli na zakon, a koji se odnose na relaciju ministar - ministarstvo.
Obrazloženje zašto se ne usvaja amandman narodnog poslanika Radiše Ilića kaže: "Amandman se ne prihvata, jer je odredbom člana 71. stav 1. Zakona o državnoj upravi..." itd.
Jedan od zakona na ovom zasedanju će biti Zakon o državnoj upravi. Šta će se desiti ako usvojimo zakon o državnoj upravi, gde će se ministarstvu vratiti ingerencija i ministarstvo organ, a ne ministar? Hoćemo li onda morati da donosimo izmenu i dopunu ovog zakona koji danas usvajamo?
Druga stvar, da je ministar usvojio amandmane poslanika Srpske radikalne stranke, danas bi trebalo da bude, recimo, u Zemunu na sastanku sa italijanskom delegacijom koja ima nameru da napravi marinu u Zemunu. Umesto njega će se pojaviti tamo savezni ministar inostranih poslova. Umesto njega će se pojaviti neki drugi ministri, kojima, realno gledano, tamo i nije mesto, a ministar za turizam, ministar čija je ovo nadležnost, danas neće biti na tom sastanku.
Radi se o neverovatno kvalitetnom i velikom projektu, koji državu Srbiju apsolutno neće koštati ništa, jer će inostrani investitor uložiti mnogo. Radi se o izgradnji objekta kakvog nema u Srbiji, jer osim onog pristaništa u Beogradu, koje ima dva veza za vezivanje brodova, pa i turističkih brodova pored ostalog, dole kod Kapetanije, mi nijednu marinu opremljenu, uređenu, sređenu na teritoriji Srbije nemamo.
Turisti koji se bave nautičkim turizmom su viša klasa i finansijski vrlo sposobni i spremni da za određene turističke usluge vrlo dobro plate. Kompletna prateća infrastruktura koja bi pokrila tu marinu takođe bi bila izgrađena u sklopu marine. Ogromna sredstva koja prolaze Dunavom, odlaze čak do Crnog mora, a mogla bi da ostanu u Srbiji i mogla bi da se investiraju u razvoj Srbije, na taj način odlaze. Sa druge strane, imamo par divljih tzv. marina na balvanima, na burićima, na daskama, gde vlasnici čamaca vezuju čamce i to plaćaju debelo.
Umesto da ministar o tome razmišlja, mogao je vrlo jednostavno da reši problem, da usvoji ove amandmane i da onda razmišlja o poslu koji ima.