Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 4. doda novi član 4a.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 4. i član 5. sadrži jednu formulaciju koja je, barem što se stava 2. tiče, za nas potpuno neprihvatljiva.
Naš predlog je u ovom slučaju, barem što se postojećih zakona tiče, naročito Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, daleko precizniji, i smatramo da je predloženo rešenje mnogo bolje nego što je to sadržano u članu 5. Predloga zakona, gde smo prema amandmanu konstatovali da Vlada raspolaže imovinom državnih organa i organizacija u skladu sa zakonom. Predloženi tekst zakona nudi nam drugačije rešenje. Takođe, sadrži ovu odredbu o kojoj je moj prethodnik govorio - ako zakonom što drugo nije određeno.
Dalje, naročito stav 2. smatramo da je neprihvatljiv, baš iz pomenutog razloga što već postoji jedan zakon, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Sada se kaže da Vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije. Mislimo da je to apsolutno neprihvatljivo, da je to apsurd i sasvim je logičnije predloženo rešenje koje smo dali ovim amandmanom.
Više puta smo isticali smetnju postojanja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, ali koliko god on smetao moramo konstatovati činjenicu da je ipak polazeći od njega u ovom slučaju, ukoliko želimo da se dosledno pridržavamo zakonitosti, prihvatljivije rešenje koje smo ponudili, nego što je to Vlada kroz svoj deo poslova i naročito u opisu posla preuzela mimo postojećeg zakona.
Još jednom zaista sa čuđenjem mogu da konstatujem da je Vlada odbila da prihvati amandman koji, osim što tekst Predloga zakona čini daleko boljim, preciznijim, sa druge strane usklađuje sa već postojećim zakonom koji definiše jednu ovakvu oblast.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ima smisla amandman koji je podnela Demokratska stranka, ali nisam u stanju da u ovom trenutku kažem šta bi tu još bilo dobro da bi mogao da bude prihvaćen. Izvinjavam se, ne zloupotrebljavam govornicu, samo jedan minut.
Inače je u komunikaciji sa narodnim poslanicima i sa Narodnom skupštinom potpuno van svakog normalnog ponašanja u opticaju jezik, pismo koji nisu u službenoj upotrebi, i na najgori mogući način mi dobijamo akta koja nisu prevedena. Mi dobijamo akta na engleskom jeziku koja nisu prevedena. Mi smo poniženi na taj način što smo jednom, bila je zajednička sednica ove republičke skupštine i one savezne skupštine, imali priliku da čujemo ekspoze visokog predstavnika Saveta Evrope, koji nam se u saveznom parlamentu obraćao na engleskom jeziku, a nije postojao prevodilac niti simultano prevođenje.
Jedna zemlja i jedan narod svoje dostojanstvo, između ostalog, čuvaju i na taj način. Pravni akti koje usvaja ova skupština ostaju za istoriju. Zahvaljujem se onima koji su danas ovde pokrenuli ovo pitanje. Mi imamo obavezu da se ponašamo u skladu sa pravilima. Svako ima pravo da govori jezikom koji je njegov i koji doživljava kao svoj, koji razume, kojim su govorili njegovi roditelji i kojim govore njegova deca. Ovo je parlament Republike Srbije. Mi smo narodni poslanici države Srbije i sva akta koja dolaze od Vlade treba da budu u skladu sa onim što su ovde pravila ponašanja.
Zato vas molim, gospodine ministre, ne mislim da je u pitanju rđava namera, da se kroz institut pravno-tehničke redakcije ove stvari urede na način kao što je jedino moguće i da ubuduće o tome vodimo računa.
Mi smo na sednici jednog skupštinskog odbora dobili zvanični akt jednog odbora koji je štampan latinicom. Nemam ništa protiv toga, samo to ne može u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mora da se vodi računa o tome i svako od nas ima obavezu da to radi, jer to rade sve normalne države. Mi valjda želimo da živimo u normalnoj državi.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Po Poslovniku je trebalo da bude prvo ovaj amandman na dnevnom redu, ali očigledno da se danas i inače u ovom sazivu ne vodi računa o Poslovniku.
Dakle, amandman na član 5. Predloga zakona o Vladi, koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela, glasi da se u članu 5. stav 2. briše. Naime, član 5. govori o raspolaganju imovinom Republike Srbije i u prvom stavu je napisano da vlada raspolaže imovinom Republike Srbije, pa onda, ovaj novogovor, ako zakonom nije što drugo određeno; u tom delu amandmanski nismo intervenisali, iako ovaj novogovor, odnosno loš prevod, ne samo što rogobatno zvuči, nego u duhu srpskog jezika ima potpuno drugačiji smisao i drugačije značenje. Ovo jednostavno ne znači ono što je zakonopisac imao nameru da kaže.
U drugom stavu člana 5. stoji da vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije. Ovo je, drage moje kolege, preopasno, mnogo opasno i za neku poštenu vladu, a kamoli za vladu i vlade koje poslednjih godina funkcionišu u Republici Srbiji.
Ovakvo rešenje je jednostavno neprihvatljivo i iznenađuje me, ministre Lončar, da niste prihvatili da se ovaj stav briše.
Obrazloženje koje ste, na pola strane, dali narodnim poslanicima zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen, takođe je neka priča izokolo, a u suštini niste rekli ono što se mislilo amandmanom. Između ostalog, kažete: "Ovo rešenje proizilazi i iz same prirode stvari, s obzirom na to da je vlada kolegijalni organ". Ovo upravo znači ovo što sam amandmanom tražila.
Ne znam zašto ste nam objašnjavali da je vlada kolegijalni organ. To je nesporno. Baš zbog toga mi mislimo da samo vlada može da raspolaže, a ne pojedinačno neki ministar u vladi. Ili, u poslednjem stavu, kažete: "Prema ovom pravilu, u svakom konkretnom slučaju delom imovine Republike Srbije bi mogao raspolagati, u ime i za račun Vlade, samo onaj član vlade čija su zaduženja najviše povezana sa postupcima i radnjama koje u okviru raspolaganja treba preduzeti."
Da li vi hoćete ovim zakonom i ovim članom da stavite tačku na Nacionalnu štedionicu, da se na ovaj način legalizuje ono što je sada ministar u Vladi Srbije uradio sa imovinom Republike Srbije, pretvarajući Nacionalnu štedionicu u privatnu banku. Ovo meni, zaista, liči na to.
Onda, u nastavku kažete da odredba člana 5. stav 2. Predloga zakona je neophodna iz razloga što se njome utvrđuje pravilo prema kome delom imovine Republike Srbije može da raspolaže samo član vlade, a ne i druga postavljena ili zaposlena lica u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama vlade, ako posebnim zakonom nije, kao što kažete, što drugo određeno.
Malo vam je bilo da ste pojedinačno ministre ovlastili da mogu da raspolažu, još nam objašnjavate, ovim ste zaštitili da to ne ide i mnogo šire. Nije vam ovo dobro rešenje, ministre. Nije ovo dobro rešenje za Srbiju. Da li vidite koje su sve afere u ovoj vladi otvorene. Sve su vezane upravo za nezakonito raspolaganje imovinom ili delom imovine Republike Srbije.
Pričate o restrukturiranju, budućoj privatizaciji javnih preduzeća. Da li mislite javna preduzeća pojedinačno vašim kolegama ili, ne daj bože, potpredsedniku Vlade da stavite na raspolaganje. Ministre Lončar, ne igrajte se, vi ćete biti odgovorni. Kome ćete da date Elektroprivredu da raspolaže sa njom? Ko će iz Vlade da obavlja taj posao? Opasno je i za Vladu da uđe u takav posao. Zamislite nekoga pojedinačno da na taj način raspolaže imovinom.
Ovo je nešto što može, između redova, da se pročita, da ovim pokušavaju da se zaštite neke već nezakonite radnje. Vi znate, ministre Lončar, i sve kolege znaju koliko se vodi pred trgovinskim sudovima postupaka vezanih za nezakonite i kriminalne privatizacije. Znate kako se raspolagalo državnim paketima akcija. Sve znate. Cela Srbija to zna.
Vi, umesto da takvim stvarima ubuduće stanete na put zakonskim rešenjem, vi otvarate mogućnost da vašim, vrlo pohlepnim kolegama, a vi to dobro znate, otvorite mogućnost da koriste ovaj zakon, da tamo na nekoj sednici vlade, kao 19. tačku dnevnog reda, koju pola ministara čuje, pola ne čuje, da se donese odluka da jedan ministar raspolaže elektroprivredom, i on se, naravno, poveže, odnosno nikada se nije ni razvezao od svojih kumova, Hamovića, Lazarevića i ostalih, završe posao.
Gde je bila vlada, šta je radila, gde je Srbija, gde je elektroprivreda? Pojela maca! Nemojte, ministre Lončar, opasan vam je ovaj stav 2. člana 5. ovog zakona. Povucite ovo, prihvatite ovaj amandman, spasite što se spasiti da, na vašu dušu će ići, prozivaćemo vas svaki put, kod svakog kriminalnog, nezakonitog slučaja, kod svake afere koja bude mogla da se podvede pod drugi stav člana 5. A sve će moći, verujte prozivaćemo vas, iako verujem da vi u tome nećete učestvovati.

Zahvaljujem se gospođi Radeta.
Reč ima gospodin narodni poslanik Zoran Krasić. Imamo još četiri minuta do kraja rada. Izvolite.

S obzirom da neću da ponavljam argumentaciju prethodnika, iz svega ovog što je navedeno kod ovih amandmana na član 5, samo bih skrenuo pažnju poslanicima da postoji velika razlika u ovim amandmanima i onome što stoji u Predlogu zakona.
Ako pređemo preko ovih pravopisno-gramatičkih i jezičkih problema, onda u članu 5. stav 1. bi trebalo da glasi: "Vlada raspolaže imovinom Republike Srbije ako zakonom ili nečim drugim nije drugačije određeno"; bar da stoji takva formulacija. To je potpuno normalno, kada se ima u vidu da imamo jedan relativno dobar Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije.
Ono što stoji kao opasnost u ovom amandmanu Demokratske stranke, da vas podsetim, oni predlažu da taj stav glasi da vlada raspolaže imovinom državnih organa i organizacija u skladu sa zakonom. Tu je opasnost. Vlada treba da raspolaže kompletnom državnom imovinom, a ne samo imovinom koja je u posedu državnih organa. Šta je sa imovinom koja je data jedinicama lokalne samouprave? Šta je sa imovinom koja se nalazi kod javnih službi, javnih preduzeća, institucija itd?
Ne sporim to što vi predlažete ovim amandmanom i ne sporim činjenicu da vlada ima neku ideju o imovini jedinica lokalne samouprave. Ali, za tako nešto u Ustavu ne postoji osnov. Zato postoji opasnost, ako se prihvati amandman Demokratske stranke.
Ali, postoji još veća opasnost ukoliko ostane stav 2, gde je dato da pojedinac raspolaže, kada se ovako napiše da član vlade raspolaže, onda je taj član vlade kreator volje. On slobodno formira volju u ime vlade, a siguran sam da to nije bila želja predlagača ovog zakona. Zato je bolje da stav 2. ne postoji, jer kolegijalni organ svoju volju da raspolaže formuliše tako na bazi neke odluke.
Ukoliko akt raspolaganja treba da proistekne na osnovu nekih pregovora, onda član vlade ima neke limite u kojima treba da se kreće prilikom dogovora, razgovora, pregovora, a ova formulacija ne trpi to, već je vrlo jasna. Ona kaže: pojedinac raspolaže. Pojedinac ne može da raspolaže. Član vlade nije organ. Organ je vlada i pojedinac ne može da raspolaže u ime jednog organa.
Zato je mnogo bolje da usvojite ovaj amandman, ako možete kroz pravno-tehničku redakciju da sredite i onaj stav 1, onda bi bilo još bolje, jer bi onda ovaj član na nešto ličio.

Zahvaljujem se, gospodine Krasiću.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova. Hvala na efikasnom radu.