Dame i gospodo narodni poslanici, voljom predsednika Skupštine i vaše većine mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o Vladi i pomalo mi cinično deluje da raspravljamo o Predlogu zakona koji nam je podnela Vlada, a kojoj uzaludno već mesec i po dana tražimo raspravu o poverenju.
Valjda bi trebalo prvo da raščistimo hoće li ova vlada ostati ili neće. Ako formiramo novu, ili ako dođe do izbora, da ne opterećujemo novu Vladu zakonom koji je ostavila Vlada koja više nije imala poverenje Narodne skupštine. Zato bih mnogo više voleo najpre da smo raspravljali o Vladi, pa zaključili da Vlada uživa poverenje, pa hoćemo njen predlog zakona o Vladi da raspravljamo, ili ne uživa poverenje, pa onda ovo bacamo, neko neće želeti da bude opterećen ovakvim zakonom.
Ako raspravljamo i ako je tu prisutan ministar za lokalnu samoupravu, voleo bih da raspravljamo o ovih 160 požara skoro koji bukte Srbijom u svakoj lokalnoj samoupravi koje je proizveo ne ministar, nego Zakon o lokalnoj samoupravi. Mi smo to znali i pred lokalne izbore predložili vam izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, i da eliminišemo sukobe koji će nastati. Vi se na to niste obazirali.
Sada, ministre, garantujem da osam sati dnevno odgovarate na telefonske pozive nezadovoljnih izabranih ljudi. Zakon je dozvolio da svi u opštini budu izabrani i svi misle da imaju pravo da rade šta god žele, a ministar nema instrumenata u rukama da to spreči. Došlo je do dvovlašća, trovlašća, prave se koalicije, rasturaju; sa izabranim predsednikom opštine izabrana skupštinska većina ne računa da treba da sarađuje. Zakazuju sednice mimo Poslovnika, usvajaju budžet, biraju opštinsko veće mimo predsednika opštine.
Nekada smo se ovde gložili, nekada se ovde znalo ko je vlast i opozicija, pa nam narod zamerao što se sukobljavamo i ratujemo. Sada imate rat u skoro svakoj lokalnoj samoupravi, i to rat između ljudi koji su izabrani i koji čine neku većinu. U lokalnim samoupravama sada imate rat između većina, ne rat između većine i manjine, koji je politički prirodan i logičan, nego rat između većina.
Zato bih voleo da smo o tome raspravljali, da smo to otklonili i da je podneo ministar novi Predlog zakona o lokalnoj samoupravi ili bar izmene i dopune, i da u tome učestvujemo, da pomognemo da bude donet, pa da Srbija počne i u lokalnoj samoupravi normalno da funkcioniše, a ne ovako od sukoba do sukoba. Sada, šta je tu je, da vidimo u ovom predlogu zakona šta je to na šta nas upućuje Predlog zakona.
Izgleda da nam MMF kroji sve zakone. Evo, rekao je da penzioneri moraju da se liše 40% prihoda koje su dobijali iz budžeta i verovatno je naložio i koliko radnika u državnoj administraciji mora da bude otpušteno. I to razumem. Tri promene vlasti od 2000. godine i svako zaposlio svoje, prodata sva radna mesta i više nemate u nekim institucijama gde sto da unesete za kojim će da sedi neki radnik.
Jeste, kako je koja vlast dolazila od 2000. godine naovamo, samo je punila kancelarije radnicima, pošto je privreda otpuštala, pošto je državna savezna administracija otpustila ljude i isplatila im radni staž. Mnogi su prešli u Republičku skupštinu, Vladu, lokalnu samoupravu, ne libeći se toga da, iako su namireni bar za nekoliko godina unapred, odmah zasnivaju radni odnos kod političke stranke kojoj pripadaju i koja je negde na vlasti.
Zato ću da vidim kakve će posledice ova dva zakona da proizvedu. Svako otpuštanje je pre toga imalo priču o reformama, jer kod nas u Srbiji reforma znači smanjenje radne snage. Baš me interesuje kako ćete se upustiti u smanjivanje radne snage i ko će tu najviše da ispašta.
Da krenemo; član 6 – Vlada nadzire ustavnosti i zakonitost opštih akata autonomnih pokrajina, lokalne samouprave itd. To je bilo u dosadašnjem zakonu, mislio dam da ćete nešto da promenite i da bude bolje, a kada već niste, onda da napadnem zakon koji je do sada važio, a i vas zašto da ne menjate.
Ovo je u stvari odredba kojom se mešate direktno u rad drugih skupština, u opšte akte koje one donose i možete da ih obustavite od izvršenja, rekao bih zauvek. Ako imate većinu u Ustavnom sudu i ako je Ustavni sud takav kakav je danas, pa recimo SRS ne odgovori nikada na prigovor da je vanredno stanje zavedeno neustavno, onda možete to, zahvaljujući stavu 2. koji kaže da će obustavljanje od izvršenja prestati da važi ako Vlada u narednih 15 dana ne pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti.
Sada vi obustavite od izvršenja opšti akt, pokrenete postupak za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti i to stoji pred Ustavnim sudom dve-tri godine. Akt je obustavljen, vi ste dezavuisali Skupštinu AP Vojvodinu, skupštine lokalnih samouprava, njihove opšte akte, zato što vam se ne sviđaju i zato što vam je neko dao pravo ovim zakonom, koje ima samo Ustavni sud.
Vama je član 90. Ustava rekao da možete vršiti nadzor nad radom ministarstava i posebnih organizacija, da poništite ili ukidate njihove akte. Nigde vam Ustav nije rekao da možete da obustavite od izvršenja opšti akt ili čak da možete da vršite nadzor nad ustavnošću i zakonitošću opštih akata. Ovo je bilo potrebno da zaustavite, i uvek je ta priča, tamo su negde na vlasti neki koji ne misle dobro ili lokalnoj samoupravi ili Srbiji, a mi mislimo dobro Srbiji, mi smo Vlada, mi ćemo da procenjujemo da li je to za Srbiju dobro ili nije, pa ako nije za Srbiju dobro, mi ćemo u saradnji sa Ustavnim sudom jednostavno da ignorišemo opšti akt koji donese neka skupština izabrana od strane građana.
Nisam saglasan sa ovim i mislim da ovo ne može da ostane u zakonu – sastav Vlade. Član 91. stav 1. Ustava kaže da Vladu čine predsednik, potpredsednici i ministri. Prošli zakon, a i vi nastavljate sa tim, uvodi nekakve ministre bez portfelja. Ako kaže Ustav da postoje ministri, šta će vam posebna odrednica u ministrima bez portfelja. Možda treba ministri plavušani, možda treba gej ministri, to će Evropa uskoro da vas natera, to se ne uvodi, oni su ministri. Ako postoji ministar sa resorom, onda je ovo ministar bez resora, on je ministar.
I otkud dve reči za isti pojam. Vi kažete, ministri koji upravljaju resorima i ministri bez portfelja. Šta je portfelj? Što bi bilo teško da se kaže ministri bez resora ili što niste rekli portfeljni ministri i ministri bez portfelja.
Znači, oni koji imaju ministarstvo, oni su resorni, da narod razume. Oni što nemaju i kojima, kao, naređuje predsednik Vlade šta će da rade, oni su portfeljni ministri. Možda su čak i važniji od ovih koji imaju resore, zato što su portfeljni.
Zar nije bilo dovoljno reći: čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika Vlade, pa ministri. Imate ministre ovakve, ministre onakve, ministar iz ove stranke, ministar iz one stranke, neće valjda zakon da razrađuje.
Član 12, koji je juče branjen bezmalo kao nova tekovina, a u stvari više odražava trenutne odnose u Vladi koji moraju da budu zadovoljeni, morao bi da bude izmenjen ili da nestane iz ovog predloga zakona. Naizgled, u prva dva stava člana 12. dobijamo konačno predsednika Vlade.
Posle svih ovih naših napada na to da ova vlada ima više predsednika, da svaka politička stranka koja učestvuje u Vladi ima svog predsednika Vlade, Vlada nam kaže da predsednik Vlade vodi i usmerava Vladu, stara se o jedinstvu političkog delovanja Vlade.
Sada ga pitam, kako je to predsednik rekao da ne idemo na izbore na Kosovu i Metohiji, a njegovi ministri u javnosti zastupali stav da idemo na izbore na Kosovu i Metohiji. I, kako će to predsednik Vlade da se stara o jedinstvu političkog delovanja šest-sedam stranaka u Vladi, svaka ima svoj politički program, svaka ima svoju ideologiju, i ne mora da se slaže sa ideologijom i sa načinom političkog delovanja predsednika Vlade.
Pa onda kaže – predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja. Ne kaže – daje članovima Vlade obavezna uputstva, nego kaže – može da im daje. To znači – on odlučuje da li će da da, a ministar odlučuje hoće li da prihvati zaduženje. Jer, kad kažete reč – može, onda ste tako široko otvorili koordinaciju između predsednika Vlade i ministara da ona neće ni da postoji.
Pa je onda, mislim firmi G17 plus, i to bilo malo, nego u stavu 3. kaže – član Vlade može zahtevati da Vlada odluči da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoja ovlašćenja. Pa ovo je strašno. Ovo Kardelj ne bi napisao. Kada nam je uveo tamo udruženi rad i osnovne organizacije udruženog rada, pa malo poremetio odnose, pa rekao da je tehnokratija preuzela firme, moraju radnici da samoupravljaju, e onda su oni, kao, imali pravo da odlučuju o tome da li je direktor doneo neku odluku koja je u pravu ili nije, a sada ministar može da traži da se Vlada izjasni da li je predsednik Vlade prekoračio ovlašćenje kada mu je dao neki nalog.
Pa, ima li kuća domaćina? Pa, potiče li iko od vas iz domaćinske kuće? Pa, postavlja li se pitanje kada domaćin kuće kaže šta će tog jutra da radi čeljad? Postavi li neko dete pitanje ili neki član kuće kaže – čekaj da glasamo da li treba da se ore jutros ova njiva, ili da se skupljaju šljive. Ovo je samo odraz trenutnih odnosa u Vladi Republike Srbije i što mi da budemo vaši taoci. Što mi da glasamo za ovakva blesava rešenja.
Pa, zamislite da budem predsednik Vlade i da ministar traži da glasa Vlada da li sam mu naredio kako treba ili nisam, i da mi se pozove na zakon. Hoćete li naći tog predsednika Vlade? Hoćete li naći ozbiljnog čoveka koji brine o 10 miliona ljudi, kome može jedan ministar sa tri poslanika da postavlja pitanje poverenja. Ali, vi ste otišli i dalje. Doći ću i do tih članova, gde svako može da se predsedniku umeša u posao. I to su opet popuštanja jednoj drugoj političkoj strukturi.
Ovo mi nije jasno, ovo oko izbora Vlade, prvi stav člana 15. i četvrti stav člana 16. Kaže – Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja (to je preneta ustavna odredba), na predlog kandidata za predsednika Vlade, a kada prestane mandat Vlade kaže – nova Vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine. Možda postoji još neki način za biranje Vlade, pa je sada ovo – ako prestane mandat bira se kao posle konstituisanja. Imamo li još neku odredbu koja posle govori o nekom drugačijem načinu biranja Vlade.
Vlada se bira na ustavom predviđen način, a da li je to posle konstituisanja, da li zato što je prestao mandat, da li zato što je predsednik podneo ostavku pa prestao mandat, da li zato što je narod izašao na ulice, kakve to veze ima koje su okolnosti dovele do toga da se bira Vlada. Vlada u Srbiji se bira samo na jedan način.
E sad, ovlašćenja Vlade u članu 17, zabrinite se malo, ovo mi liči na akciju "Sablja". Znači, Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove. Ovo se prvi put razrađuje i zaista sam često bio u dilemi. Imali smo često te tzv. tehničke vlade, često sam bio u dilemi, može li ta vlada da predloži zakon ili ne može. Mislim da može i treba.
Ili imate Vladu ili je nemate. Možda će ta vlada biti ponovo izabrana. Možda će biti izabrana neka druga, ali ako svakome ostaje mandat sve dok novi ne bude izabran, taj mandat mora da bude pun. Nemamo mi dve vrste vlade, vladu koja ima mandat i vladu koja nema mandat. Nema toga nigde u svetu.
A šta ako iskrsne potreba za zakonom, a znate da od 1996. na 1997. godinu šest meseci nismo imali izabranu Vladu, a četiri meseca nismo imali izabranu Skupštinu. Nije bilo većine. SPO pregovarao četiri-pet meseci, nisu se dogovorili. Mi smo za jednu noć odlučili da uđemo u Vladu.
Zamislite – šest meseci sve u Srbiji stoji. Evropa za šest meseci ode pet godina unapred, a mi čekamo kako će da bude izabrana nova vlada koja može da predloži zakon. Imate Skupštinu koja će da odluči da li će taj zakon biti donet, a ne može Vlada da joj predloži. Svaki poslanik može da predloži zakon, jedan broj građana može da predloži, a ne može Vlada.
Ali, kada ste već videli da to nije baš kako treba, onda ste dodali nešto što je za zabrinutost, a to kaže – da može Vlada kojoj je prestao mandat da predlaže zakone ako nalažu potrebe države. E sad ti, majčin sine, proceni ko je taj sada ko će reći Vladi – e, u pravu si, ovo nalažu potrebe države.
Potrebe države su i da predsednik opremi svoj kabinet. Sve su potrebe države. Nemojte, ovo su priče za malu decu. Odavno se svi u Srbiji bave politikom. Mislim da se već deca rađaju spremna da budu negde kandidati. Nemojte da nas zavlačite.
U prvom stavu ste jasni i definisani, a u drugom podvučete tako široko mogućnost da je onaj prvi stav nepotreban. Ili, u produžetku, kaže – interesi odbrane. Da vas ne upozoravam da Srbija nema odbranu, da Vlada Srbije ne brine o odbrani, da to radi državna zajednica ili zajednica država, kako je ko zove.
A zanimljivo je, sada dolazimo na to, najbolje je razrađeno, Vlada, kojoj tražimo da raspravljamo o poverenju, najbolje je razradila odredbe o nepoverenju. I to je tačno, moram da priznam, u najviše članova su razrađivali. Vidi se da je gusto. Pa, šta kažu – dajte ovo da se raščisti do kraja kako će biti. Ali, zašto pišete u članu 18. odredbu da od podnošenja predloga do glasanja o nepoverenju ne može proći manje od tri ili više od 15 dana, kada znate da je prošlo više od 45 dana, i kada ovaj član 18. stav 2. nema kaznenu odredbu.
Jer, šta sad to znači – ne može da prođe manje od tri dana ni više od 15 dana. Šta ćemo ako prođe 16 dana? Šta je onda zakon rekao? Ništa. Gotovo. Vlada radi, čak predlaže zakon o Vladi. E, zbog toga bih voleo da se unese malo ozbiljnosti u skupštinski rad i to tražim od predstavnika Vlade i vladajuće većine. Da raspravljamo o ozbiljnim stvarima.
E, ovde je mešanje ingerencija i ne znam šta je ovo trebalo Vladi, posebno Vladi koja nije u kohabitaciji. Član 20, predsednik Vlade može podneti ostavku koju šalje, to je tako rogobatno, ali hajde, predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Republike.
A što predsednik Vlade šalje ostavku predsedniku Republike? U kom su oni odnosu? Da li ga je birao predsednik Republike? Da li ga je predložio predsednik Republike? Dao mu je mandat? Pa, šta? Morao je da da po Ustavu. Onaj ko se pojavi sa 126 poslanika taj dobija mandat, čak i od vršioca dužnosti. Imali smo tu vršilaca i vršilaca. Davali su mandate kako hoćeš. Šta će?
Zašto predsedniku Republike šalje? Što ne šalje poslaničkim grupama? Što ne šalje SPC? Što ne šalje SANU? Što ne šalje američkoj ambasadi u Beogradu? Ima toliko važnijih mesta u Beogradu od predsednika Republike, mogu da vam ih nabrojim sada za pola sata.
Dalje, da izbacite stav 3, po kome predsednik Vlade može obrazložiti ostavku Narodnoj skupštini. Mora to da se izbaci da biste poštovali Narodnu skupštinu. Nećemo da trpimo da on nama ovde obrazlaže, a da mi o tome ne možemo da diskutujemo. Nema predloga u Skupštini o kome nema diskusije.
Znači, može da konstatuje predsednik, pa vas sada pitam – da li to predsednik Skupštine konstatuje u danu za glasanje ili konstatuje onda kada otvori raspravu sa 83-84 poslanika, koliko ima u sali? To ovde nije napisano.
Da li se ostavka konstatuje pred sastavom koji je birao, znači pred minimumom od 126 poslanika? Da li je Skupština koja počinje rad u 11,15 ili 11,20 svakog jutra sa 80 i nešto poslanika merodavna da primi na znanje da je predsednik podneo ostavku, da konstatuje ostavku predsednika Vlade, ili to mora da bude 126 poslanika. Mislim 126, ali mi to nemamo u Poslovniku.
Ovaj član 22. dezavuiše Narodnu skupštinu, i to stav 3, po kome predsednik Vlade podnese Narodnoj skupštini predlog za razrešenje određenog ministra. Tog časa predsednik Vlade ga sklanja sa dužnosti, određuje drugog ministra koji će da radi njegov posao i to traje opet ono, ni manje od tri, ni više od 15 dana, u kom roku mi moramo da kao Skupština zasednemo i da o tome raspravljamo.
A ko je predsednik Vlade da ministra, koga je izabrala Narodna skupština, skloni sa dužnosti? Ko je on, kada on može samo da mu kaže šta će da radi? Ne može da mu naredi šta će da radi, a može da podnese predlog za njegovo razrešenje, u kome odmah kaže - napustite prostorije, zamenjivaće vas taj i taj ministar. Ne ide to tako.
Kakva li je to svađa kada predsednik Vlade mora da podnese predlog za razrešenje ministra i tog časa taj ministar da bude uklonjen sa dužnosti, jer je neka štetočina. Na šta se to vi pripremate? Znate šta je Vlada? To je skup ljudi koji isto misle, isto rade, isto deluju, imaju isti cilj, isti program. Skup ljudi u koje Srbija ima najveće poverenje, u koje Narodna skupština ima najveće poverenje.
Polaže zakletvu ovde, a onda predsednik kaže - e, ti mi ne odgovaraš, iako te je Skupština na moj predlog izabrala, nego ti sada više ne možeš da vršiš tu dužnost. To može da kaže Narodna skupština. Ministru prestaje mandat kada Skupština konstatuje da mu je prestao mandat, a ne kada to konstatuje predsednik Vlade, jer mu predsednik Vlade nije ni konstatovao ni da je počeo mandat.
Tako, na izvestan način, štitim ministre iz G17 plus, da im jednog dana ne kaže predsednik Vlade - ajde, gubite se, sada će da dođe ovde Đelić, Vlahović i ovi. To da znate. Na taj način vas štitim.
Odredba o prestanku mandata generalnom sekretaru nije jasna. Dobro, zašto mu prestaje mandat kada prestane mandat Vladi? A šta ćemo u međuvremenu? Nemamo Vladu, nemamo sekretara Vlade, a što ostavljamo državu bez svih funkcija. Zašto vezujete? Vi ćete birati sekretara, ne primate ga u radni odnos. U redu je, traje mu mandat, ali ne može da mu prestane mandat dok nije izabran novi generalni sekretar. Kao svakom drugom, kao poslaniku, kao ministru, novi mandat, prestaje stari.
Nije generalni sekretar član Vlade. Nekad je uticajniji, a nije formalno, ali je član Vlade. Nemojte da mi pričate da Mihajlov nije uticao kada je Nikitović uticao, od njega ne može da se radi i da se živi, dok on ne da saglasnost, a kamoli Mihajlov. Nemojte da mi pričate. Valjda se predsednik Vlade okružuje ljudima koji rade, a ne ljudima koji samo sede.
I ova odredba o budžetu. Predlog zakona o budžetu podnose Narodnoj skupštini. To imamo u Zakonu o budžetu, ne morate da prepisujete zakon, znamo mi po drugom zakonu kada ste dužni da nam neki predlog dostavite. I ovo dostavljanje podataka Narodnoj skupštini, izbacili ste narodnog poslanika kao čoveka koga je narod izabrao i koji od vas može da traži obaveštenje.
Izbacili ste poslaničko pitanje otkako ste vi na vlasti, a i pre vas, dok su bili ovi. Nijedan predsednik Narodne skupštine nije uvrstio poslanička pitanja u dnevni red, ne pada mu na pamet. Ne odgovarate, ne dolazite na sednice da bismo vam postavili pitanja, a sada ste nam isključili pravo da vam se obratimo da tražimo od vas podatke.
Hoćete da date podatke samo na zahtev anketnog odbora. Pa šta sada? Da formiramo 1.000 anketnih odbora. Baš tako i piše ovde. Kaže, ne čitam oba stava, ni Palalić ne čita sve što tražim od njega. Vi čitate šta je za vas dobro, ja čitam šta je za mene dobro. Ali, evo, hoću i da vam pročitam drugi stav. Kaže: "Konkretne spise i dokumente Vlada i organi državne uprave moraju dostaviti Narodnoj skupštini samo na zahtev anketnog odbora." Znači, nema saradnje sa narodnim poslanikom.
Nego si ti bio u Berlinu, pa nisi čitao ovaj predlog zakona. Replika ako nije bio u Berlinu, ako je bio, nema pravo.
Samo ću jedan član zakona o državnoj upravi da komentarišem, a to je član 41. Da vas samo upozorim na nešto što je u Srbiji postala masovna pojava sa ovim načelnicima upravnog okruga, da vas ne prozivam za državne sekretare, jer mi to liči na žabu koja se potkiva.
Pa, ne liči ni na konja ni na žabu, ali u Kragujevcu su održani izbori za gradonačelnika. Pobedio je jedan kandidat, pa je bio drugoplasirani, pa trećeplasirani, četvrtoplasirani, pa petoplasirani. Taj pletoplasirani sada je načelnik okruga. To Vlada bira načelnika okruga. Možete li da mi nađete veći paradoks da načelnik okruga bude čovek koji je na listi za gradonačelnika bio peti, a da se kandidovalo 1.000 ljudi, bio bi 990 i neki. Toliko vredi, toliko mu vredi i stranka koja ga je predložila. Sada je on načelnik okruga.
Znači, načelnike okruga, detaširane ministre da bira Narodna skupština ili skupština lokalne zajednice. Tako da predvidimo, pa neka tamo bude čovek koga građani najviše žele da bude načelnik okruga.
Neka bude Skupština, neka bude referendum, neka budu izbori na teritoriji okruga, državnog okruga, upravnog okruga koji vi predlažete, ali nikako da vi postavite čoveka kome se svi smeju, jer nema ugleda i sada je on načelnik. Kako znaš da je iz G17, to nisam rekao?