Pogrešno vas je interpretirao, ali vi ste izazvali repliku, jer ste dobacivali sa mesta. Izvolite, ali kada se dobacuje sa mesta mora da se očekuje i odgovor. Izvolite.

Hvala predsedavajućem na primedbi. Istina je, dobacivao sam sa mesta.
Šta sam to dobacivao sa mesta? Dakle, reagovao sam kada je bilo reči o tome da li narodni poslanik ima pravo na traženje podataka od Vlade Republike Srbije, pa je gospodin Tomislav Nikolić pomenuo član 39. Nije on govorio da je to član 39, ali se na član 39. Predloga zakona odnosi, pa je rekao da podatke Skupština može da traži isključivo preko anketnog odbora u budućnosti.
Međutim, to nije tačno, jer stav 1. vrlo jasno kaže, pa ga sad čitam (svako čita ono što mu odgovara, ali treba pročitati oba stava): "Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana." Prema tome, podaci su jedno, a u drugom stavu se govori o konkretnim spisima i dokumentima Vlade.
Ministarstva neki put vode upravni postupak i konkretni spisi se mogu odnositi na pojedinačne slučajeve. Zamislite kada bi 250 narodnih poslanika moglo da traži uvid u kompletne spise pojedinih dokumenata, pojedine dokumentacije koja se tiče određeni ljudi. Ne, to se jednostavno ne može dogoditi, to ni u jednoj ozbiljnoj državi nema.
Anketni odbor može da raspravlja određena sporna pitanja, da zalazi u detalje, mogli bi i resorni odbori, ali mogućnost za resorne odbore već je ostavljeno u prvom stavu ovog člana. Toliko o tome.
Kada je reč o drugim primedbama, koje su ovde date na pojedina druga rešenja u zakonu, takođe se radi o nepotpunom sagledavanju odredaba koje su ovde date. Uveravam vas da ovaj predlog zakona, koji je ovde pred nama, jeste onakav predlog zakona i tako izgleda da kada bi sutra SRS bila na vlasti, mogla bi da se koristi ovim zakonom ako bude usvojen i da joj potpuno odgovara. To vi znate da bi moglo, ali nema veze. Protiv čega ćete biti ako nećete protiv zakona o Vladi kada ste opoziciona stranka.
Što se tiče puta u Berlin, bio sam kao šef poslaničke grupe u Berlinu, kao predvodnik svoje stranačke delegacije, tamo smo obavili razgovore sa nizom državnih zvaničnika Nemačke i najveći deo razgovora je bio posvećen Kosovu i Metohiji.
A ono što je bio naš stav, to je bio stav koji je zajednički stav državnog vrha Srbije, on je usaglašen i njegova krajnja konotacija je da nema nezavisnog Kosova.

Hvala, gospodine Aligrudiću.
Samo trenutak, molim kada neko tumači član da ga tumači istinito u pravom smislu kako piše. Radi istinitosti, u pravom stavu, gospodine Aligrudiću, piše - Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaj i podatke koji su potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana, a radi ličnog informisanja poslanika nema pravo. Znači, ako poslanik hoće radi ličnog informisanja da sazna neke podatke iz Vlade, ovde ne piše da ima to pravo. Prema tome, ako već tumačimo, tumačimo onako kako piše.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Samo ću da prigovorim povredu Poslovnika, zato što je ovde povređeno i moje dostojanstvo i dostojanstvo svih vas odgovorom. Vidite, u tom stavu 1, mislim na član 39, kaže se: "Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana." U Poslovniku Narodne skupštine, u članu 2, piše: "Narodnu skupštinu predstavlja predsednik Narodne skupštine."
To znači, Vlada će biti dužna isključivo kada joj se obrati predsednik Narodne skupštine da dostavi izveštaje i podatke, a isključivo kada joj se obrati anketni odbor da dostavi konkretne akte i spise, i to je član 39. stav 1. i stav 2, i tako ga mi iz opozicije tumačimo. Da ste hteli drugačije, mogli ste da napišete - Vlada i svaki njen član dužni su da narodnim poslanicima dostave i tako dalje.

Zahvaljujem se. Za reč se javio narodni poslanik Marko Krstin, a potom narodni poslanik Hranislav Perić.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, drago mi je kao poslaniku i kao pravniku što smo počeli sa reformom državne uprave.
Možda je mogao biti i nekakav drugačiji redosled, ali mislim da je ministar obećao jedan komplet zakona, uključujući i zakon o opštem upravnom postupku, zakon o državnim službenicima, pa je u pripremi i zakon o Narodnoj skupštini, zakon o upravnim sporovima, pa i pojedine uredbe kojima se regulišu određena pitanja, kao što su ne samo ova uredba gde se uređuju određena pitanja vezana za smanjivanje administracije, nego i uredba koja bi uredila kancelarijsko poslovanje, koja bi uredila sve ostalo, a sve je to u interesu ostvarivanja prava građana.
Mi sada prisustvujemo jednoj raspravi koja je zaista sveobuhvatna i koja polazi od toga da većina građana u principu nije upoznata sa onim o čemu mi ovde razgovaramo. Imamo i ovakvih i onakvih interpretacija, neke norme se čitaju delimično, neke u potpunosti. Pravnici različito tumače nešto, ali radi interesa naših građana koji prate ovaj prenos trebalo bi razjasniti pojedina značajna pitanja.
Što se tiče zakona o Vladi, mislim da on na celovit način uređuje pitanja koja se tiču funkcionisanja Vlade, da ona idu ka depolitizaciji određenih funkcija u Vladi, ka tome da se do nivoa pomoćnika ostvari taj politički uticaj, a od nivoa pomoćnika prema dole na osnovu stručnosti. Preciznije se uređuje postupak izglasavanja nepoverenja Vladi, preciznije uređuje odnos Vlade i Narodne skupštine.
Međutim, kao što je sam ministar rekao, Vlada i sam ministar su otvoreni za kritičke primedbe, za naše amandmane i spremni smo da određene primedbe koje imaju osnova prihvatimo. Polazeći od toga, mogao bih neke stvari da prokomentarišem, više kao zapažanje, jer će poslanička grupa G17 plus podržati ovu vladu. Ona je u toj vladi i podržava Vladu gospodina Vojislava Koštunice.
Oko pitanja imovine bih kandidovao jedno interesantno pitanje, naime, zašto ovom prilikom potpuno isključujemo Skupštinu iz raspolaganja imovinom. Mislim da bi možda moglo da bude sa stanovišta prava, dakle, jedno jednostavnije rešenje, da Skupština ovlasti Vladu u pojedinim slučajevima da raspolaže imovinom i mislim da bi to bilo adekvatnije Skupštini.
Interesantno je i pitanje ovlašćenja predsednika Vlade, to pitanje se ovde otvorilo. Zaista mislim da je norma člana 12. u celosti uredila to pitanje i da je naš nesporazum u stvari nesporazum jezika. Predsednik Vlade vodi, usmerava Vladu, i da bi to mogao da radi on može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva. Bojim se da su svi, koji su čitali ovu normu, preskočili ovu reč obavezna, jer to obavezna znači da to da mora da izvrši i iz toga proizilaze obaveze i stav 3. ovog člana.
Koncept ovog zakona je takav da omogućava članovima Vlade da unutar Vlade raspravljaju o svojim pravima i obavezama, što je jako dobro i tako Vlada radi stručno, da u Vladi ne postoji ničiji diktat, pa čak ni predsednika Vlade. Meni je drago što se ova vlada zalaže upravo za taj koncept i on je meni savršeno prihvatljiv.
Ali, sa druge strane, postoji ta ravnoteža, gde predsednik Vlade, kada misli da treba, znači ne uvek, zato kaže može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva. Znači, ne može član Vlade da odluči da li hoće nešto da izvrši ili neće, to je potpuno jasno, i neki od ovih diskutanata koji su bili jednostavno su tu reč "obavezna" preskočili.
Takođe, našu pažnju je privukla i odredba člana 39, a vezano je za dostavljanje podataka Narodnoj skupštini. I tu smo nepotpuno čitali normu, koja kaže: "Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade i njenog člana." Dakle, apostrofiram - izveštaje i podatke. To su već neki materijali koji su prošli obradu Vlade.
U stavu 2. stoji: "Konkretne spise i dokumenta (znači ne izveštaje i podatke) Vlada i organi državne uprave moraju dostaviti Narodnoj skupštini samo na zahtev anketnog odbora." Mislim da bi trebalo razmisliti i o tome da li bi anketni odbor mogao imati jaču snagu od ove skupštine, jer mislim da ne bi.
Dakle, konkretne spise i dokumente; ovaj predlog bi mogao da ide i Vlada bi trebalo to da daje, i u tom smislu mislim da norma nije dovoljno razrađena i da sam anketni odbor može biti jedan od onih koji imaju pravo na to, ali plenum bi to mogao uvek da traži.
Dakle, o zakonu o Vladi toliko.
Što se tiče zakona o državnoj upravi, moram da kažem i da pozdravim aktivnost Vlade u vezi strategije razvoja i reforme državne uprave, ova vlada je to donela, prateći deo strategije i akcioni plan koji za četiri godine reguliše tačno po vremenu, po rokovima, kada treba da se sprovedu određene mere u reformi državne uprave.
Moram da pozdravim to što se oslanja na evropski administrativni okvir, što otvara pravac ka otvorenoj upravi i dobroj vladavini, i što u krajnjoj liniji otklanja jedan nesklad, jedno nelogično mišljenje, da građani postoje zbog države, a ne država zbog građana. Znači, mi idemo ka tome da država bude servis građana i podržavam ta nastojanja Vlade Vojislava Koštunice i G17 plus, koja se nalazi u toj vladi.
Nadalje, smatram da novi zakon o državnoj upravi, o čemu sada pričamo, ima nova rešenja koja su veoma dobra, koja nisu dobila određeni publicitet, a koja bih istakao. To je član 14. stav 3, koji predstavlja granicu između zakona i podzakonskih akata i veoma je značajan za rad ove skupštine. Dakle, preduzimanje upravnih radnji kojima se poseže u ličnu slobodu i bezbednost, fizički i psihički integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobode, organi državne uprave moraju vršiti neposredno na osnovu zakona.
Ovo je ograničenje svake samovolje organa uprave prema građanima i to je ono što u ovom zakonu predstavlja garanciju protiv zloupotrebe i samovolje. Znači, građanin koji se nađe u takvoj situaciji uvek može da se pozove na odredbu zakona, jer ako nema odredbe zakona organ ne može prema njemu sprovesti bilo kakvu meru iz oblasti upravnog prava.
A posebno što je značajno, to je član 16. ovog zakona, gde se ministarstva i posebne organizacije ovlašćuju da donose samo one propise na koje su izričito ovlašćeni zakonom ili propisom Vlade. U ranijem sazivu ove skupštine, u ranijoj Vladi, a i pre toga, bilo je tzv. uredbeno pravo veoma izraženo, pa su se uredbama uređivala pitanja koja su bila Ustavom rezervisana za materiju zakona.
Ovaj zakon pravi razliku i apostrofira da se ono što nije uređeno zakonom ne može uređivati uredbom i aktom niže snage, ako je to moralo, po Ustavu i po suštini, biti uređeno zakonom, što je veoma značajno.
Veoma su značajne odredbe članova 39. do 45, gde se zakonski po prvi put uređuje status okruga kao institucije, kao nivoa na kome se vrše određena ovlašćenja. Veoma je značajna odredba člana 45. ovog zakona, gde se rukovodiocu organa daje pravo da izdaje direktive kojima se izričito uređuje način rada i postupanje u organima uprave, upravo zato da bi se štitila prava građana.
Takođe su veoma značajne odredbe ovog zakona koje se odnose na unutrašnji nadzor, koji podrazumeva upravni nadzor i druge oblike nadzora unutar organa, koji uključuju čak i neposredno preuzimanje i izvršenje određenog upravnog posla. Znači, da zaštitimo građane od onih organa uprave koji ne izvrše upravni posao.
Veoma su značajne odredbe člana 78, gde se uređuje obaveza sprovođenja javne rasprave kada se radi o pripremi zakona kojima se bitno menja određeni pravni režim.
Dalje, član 79, gde se ide na približavanje i otvorenost uprave prema građanima u tzv. upravnim danima izvan sedišta organa uprave, kada organ uprave dolazi izvan svog sedišta i vrši određene upravne poslove, kao što je rešavanje o upravnim predmetima, inspekcijski nadzor itd.
Imajući sve ovo u vidu, poslanička grupa G17 plus će podržati ove odredbe zakona, s tim što smo u odnosu na pojedine odredbe podneli amandmane, smatramo da ti amandmani imaju svoju zasnovanost i Vlada je te amandmane prihvatila.
Apostrofirao bih jedan amandman koji nije prihvaćen, a kandidujem da ga predlagač ipak prihvati. Radi se o amandmanu na član 88. stav 3, gde se za vršenje upravnih poslova, odnosno obavljanje poslova u vođenju upravnog postupka predviđa najmanje viša stručna sprema. Složenost poslova državne uprave, naročito u oblastima građevinarstva, imovinsko-pravnih poslova, statusnih pitanja, gotovo u svim drugim oblastima zahteva visoku školsku spremu radi bolje i adekvatnije zaštite prava građana.
Državna uprava u Republici Srbiji na početku XXI veka ne bi trebalo da počiva na kadrovskom kapacitetu organa uprave od pre 20 ili 30 godina, kada je bilo nedovoljno zaposlenih u organima uprave sa visokom školskom spremom, a na biroima nije bilo diplomiranih pravnika, ekonomista i slično. Naravno da je ovo relativno veliki zahvat i zato sam predvideo prelaznu odredbu, prema kojoj bi se to pitanje regulisalo tako da ljudi koji ne ispunjavaju uslove imaju rok od pet godina da ispune ove uslove.
Poslanička grupa G17 plus će podržati donošenje ovog zakona, smatra da je ovaj zakon upravo zakon na evropskom putu i da on u celosti ide u pravcu uključivanja Srbije u Evropu.

Gospodine Periću, prvo narodni poslanik Vjerica Radeta, a potom vi, zbog Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo, kolege poslanici iz skupštinske većine su verovatno svesni koliko su loši ovi predlozi zakona o Vladi i državnoj upravi i zbog toga su predložili i prihvatili da se za ovako dva ozbiljna i značajna zakona vodi objedinjena rasprava, da bi nam naravno uskratili mogućnost da i o jednom i o drugom zakonu kažemo sve što bi trebalo da se čuje.
Ali, naravno, mi iz SRS smo podneli određen broj amandmana i konkretno o zakonima ćemo govoriti kroz obrazlaganje amandmana, a sada samo neke osnovne primedbe, odnosno pogledi na ova dva predloga.
Moram da kažem da su oba predloga koncipirana tako da će u praksi biti neprimenljivi. Isto smo to govorili, ministre Lončar, kada smo govorili o lokalnoj samoupravi. Zbog onakvog zakona, kakav je skupštinska većina donela i pored naših upozorenja, došlo je, vi to odlično znate, do paralisanja rada određenih lokalnih samouprava.
Pretpostavljam da znate za probleme, pošto znam da su vam se obraćale te lokalne samouprave, Nove Crnje, Mladenovca, Novog Pazara. Ne znam da li znate u kakvim uslovima radi opština Surčin, novoformirana opština, bez objekta, bez sredstava. Znam, reći ćete da je to nadležnost grada Beograda, ali zahvaljujući onakvom zakonu kakav imamo grad Beograd i gradonačelnik grada Beograda sveo je ozbiljne opštine i lokalne samouprave na mesne zajednice.
To su problemi o kojima smo mi govorili svojevremeno, koje smo predviđali, ali ih vi niste ozbiljno shvatili. Zato i sada, kada govorimo o ova dva zakona, govorimo o onome šta će se desiti kada ovi zakoni budu usklađeni, šta će to značiti konkretno u primeni tih zakona.
Vi ste juče rekli, ministre, da ste gledali amandmane, da su amandmani ozbiljni, da vidite ozbiljan pristup u ovim predlozima, ali bi bilo logično, ako je to tako, da ključne amandmane usvojite i da zaista od ovih zakona napravimo bar nešto što na zakon liči.
Jer, verujte, nikada ovakve nezgrapne, da upotrebim takav izraz, zakone nismo dobili kao što su ova dva predloga. Koliko su značajni naravno svakome je jasno, oni uređuju funkcionisanje države, i ako ovi zakoni nisu dobri, onda šta će se dalje dešavati sa ostalim propisima.
Pretpostavljam da znate, iako je to vaša nadležnost, da ministar Dinkić ovih dana upućuje pisma lokalnim samoupravama, da ih upozorava da moraju da smanje broj zaposlenih, da im preti ako to ne urade da će uskratiti neka finansijska sredstva. I kažu u lokalnim samoupravama - da li da poslušamo Dinkića, mada nije nam logično, valjda bi o ovome trebalo naš resorni ministar da nas upozna. Ali, kažu, kako preti ovaj Dinkić, ako ne poslušamo njega, možda će naredno pismo da nam pošalje Jočić, pa će da kaže, ako ne poslušamo, upašće specijalci u lokalne samouprave. Možda mogu i da pucaju, to je njihova nadležnost.
Ministre Lončar, očekujem da ćete na sva ova pitanja da odgovorite, zato što su to pitanja koja postavljaju građani, gde god se pojavimo. Takva pitanja postavljaju i tamo gde su predstavnici DSS u vlasti. Čak sam čula načelnika opšte uprave u jednoj takvoj opštini, koji je član vaše stranke, kaže - ne mogu da verujem da je ovo uradio ministar Lončar, ovo mora da je neka Dinkićeva glupost, o kojoj ministar Lončar ništa ne zna. Vi ćete sada da kažete šta o tome znate.
Dakle, ova dva predloga zakona o Vladi i o državnoj upravi su, kao što rekoh, najlošiji tekstovi koje je ikada ovaj parlament dobio, veoma neprecizni, trapavih formulacija, uopšte nisu u duhu našeg pravnog sistema, a mislim da vi ministre, kao profesor Pravnog fakulteta, čovek sa iskustvom, svakako znate da zakonske norme moraju da budu jasne, precizne, decidne, da ne može u zakonu da se kaže da nešto može.
Zakon mora da kaže da nešto jeste ili nije, ne može zakon da kaže može, pa onda da ostavlja mogućnost onome ko ga primenjuje da li to hoće ili neće, a da li hoće ili neće - drastična je razlika. Dakle, da ne ulazim dalje, jer nemam dovoljno vremena, s obzirom da kolege iz poslaničke grupe SRS, takođe, žele da govore o ovim zakonima, a o konkretnim primedbama ćemo govoriti, i sama ću govoriti, kada se bude govorilo o amandmanima.
Ono što je, dakle, suština, da ne govorim o konkretnim rešenjima koja su zaista katastrofalna, ovi zakoni stavljaju vladu u prvi plan, obesmišljavaju rad parlamenta. Vi ste, ministre, juče rekli da ovim zakonima uvodite depolitizaciju državnih organa. Ovo ne znači to. Ovo, umesto depolitizacije, znači jačanje partijske države.
Da li to znači da ćete vi sada da postavljate sve svoje članove Demokratske stranke Srbije, G17 plus, već ste ih smeštali i posle vas niko više ne može ništa da menja, posle nekih izbora će da se menjaju ministri, da se menjaju vlade, ali sve ostaje onako kako vi zabetonirate dok ste vi na vlasti. To nije depolitizacija i vi to, naravno, dobro znate, ali morate da ispunjavate neke obaveze.
Onoliko koliko vas poznajem, vašu stručnost i iskustvo, ubeđena sam da vi uopšte niste pročitali, a kamoli napisali ove zakone, jer zaista ne verujem da biste vi stajali iza ovako loših tekstova zakona. Doduše, možda niste imali vremena, ali bi bilo dobro, između neka dva leta do Haga, da pročitate, pre nego što stanete iza ovih zakona.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a neka se pripremi narodni poslanik Milovan Marković iz DS.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, danas na dnevnom redu imamo zakon o državnoj upravi i zakon o vladi. Predsednik Skupštine je ove tačke stavio preko reda u dnevni red. Dobro bi bilo da je predsednik Marković tu da čuje ovo, ali više volim kada vi, gospodine Anđelkoviću, vodite Skupštinu. I ne treba nam on, mi ćemo reći, pa će da čuje.
Pre ovih zakona, u proceduri je bio zakon o Skupštini, pa je skinut sa dnevnog reda. Predsednik Skupštine je bio dužan da na prvoj narednoj sednici stavi zakon o Skupštini na dnevni red, ali to se nije desilo. Nelogično je da Skupština donosi zakon o državnoj upravi i zakon o vladi, a da do sada nije donela zakon o Skupštini, koga imaju sve zemlje u Evropi i okruženju. Kako ćemo mi donositi zakone za druge, kada to nismo uradili u svojoj kući.
Zbog svega što sam napred naveo, predlažem da Vlada povuče ove zakone sa dnevnog reda i da na prvom vanrednom zasedanju u junu stavi na dnevni red prvo zakon o Skupštini, a zatim zakon o vladi i državnoj upravi.
Što se tiče zakona o državnoj upravi, plašim se da i ovaj zakon neće biti primenjen u praksi, kao i mnogi drugi zakoni koje smo ranije doneli. To se najbolje vidi kod Zakona o sukobu interesa. Pošto je ministar za lokalnu samoupravu bio predlagač, trebalo bi da nam danas kaže kako se Zakon o sukobu interesa sprovodi po opštinama.
Sledeće pitanje za ministra: koliko je novih radnika zaposleno u lokalnoj upravi od kada ste vi ministar? Koliko je radnika zaposleno u javnim preduzećima koji primaju platu iz budžeta u opštinama? Koje se sve funkcije plaćaju u opštinama? Kolike su plate lokalnih funkcionera? Ako to, ministre, ne znate, mogu ja da vam kažem.
Vas i razumem, nemate vremena sve da vidite, jer ste stalno na putu Beograd-Hag, kruže priče po Srbiji da ste glavni putovođa za isporuku Srba u Hag.
Nedavno je Vlada Srbije donela uredbu po kojoj će se 2.700 radnika smanjiti u državnoj upravi i kaže se da je to 10 posto manje radnika u državnoj upravi. Ako je Vlada imala poštene namere, onda treba da upotrebljava prave cifre. Tačno je da država iz budžeta plaća 229 hiljada radnika, plus 160 opština, ako je prosek sto radnika, onda je to još 16 hiljada, a ako je prosek 200, onda je to plus 32 hiljade radnika, plus zaposleni u posebnim službama, organizacijama i stručnim službama Vlade Republike Srbije i plus javna preduzeća. Kada se sve sabere, to je oko 300 hiljada ljudi, a mi hoćemo sa 10 posto da smanjimo državnu upravu za 2.700 radnika.
Pošto svi često upotrebljavate i kažete - kriv je prethodni režim, pošteno je da ste izneli podatke koliko je brojala državna uprava 2000. godine do 5. oktobra, koliko je brojala državna uprava od 2003. godine kada je DOS otišao sa vlasti i koliki je broj radnika danas u državnoj upravi, koliko je radnika radilo u privredi do 2000. godine, a koliko danas radi u privredi. To bi bilo pravo merilo i onda bismo mogli da pričamo.
Uredba Vlade je nezakonita i neustavna, zato što je u suprotnosti sa Zakonom o radnim odnosima, Zakonom o državnim organima, Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju, kao i sa Zakonom o radu, pa i sa Ustavom. Uredba predviđa nasilno udaljenje pojedinih tj. nepoželjnih radnika, bilo slanjem na SIZ za zapošljavanje, bilo prevremenim penzionisanjem, da bi se naknadno doveli drugi ljudi, mlađi radnici, koji su, u stvari, partijski podobniji.
Zašto uredba nije u skladu? Zato što su važeći zakoni akti višeg reda od uredbe i zato što se zakonom, a ne uredbom, propisuju uslovi za zapošljavanje u državnoj upravi, poslovna sposobnost, državljanstvo, stepen stručne spreme, stručni ispiti itd. Nije nikakvo iznenađenje, i da nisam pročitao ovu uredbu, znao sam da je ovu nezakonitu uredbu mogao da potpiše samo Labus, jer kad je teško - uvek Labus.
Iz svih ovih zakona koje predlažete može se zaključiti da je državna i lokalna uprava bolje radila i sa daleko manjim brojem radnika do 2000. godine. Gospodo iz vlasti, napravili ste skup državni aparat. Ovo građani Srbije ne mogu da izdrže da plaćaju. Hvala.