Gospodine predsedavajući, zamolio bih predsedavajućeg, ako se toliko već stara da primenjuje Poslovnik, da malo umiri poslanike...

Mir je, gospodine Radosavljeviću, samo vi ubacite karticu.

Na član 4. Predloga zakona narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman tako da glasi: "Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice."
Šta je zapravo ovim amandmanom predlagač amandmana želeo da pojasni ili precizira? Član 4. Predloga zakona o Vladi kaže: "Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i pri tome vrši prava i obaveze koje Republika Srbija ima kao osnivač..."
Definisanje zastupanja Vlade Srbije odnosi se prvenstveno na iznošenje stavova Vlade pred nekim drugim institucijama, da li domaćim ili međunarodnim, u slučajevima sporova ili zaštite interesa Vlade ili Republike Srbije, odnosno u slučajevima kada se Republika tretira kao pravno lice.
Predloženi stavovi u članu 4. zakona koji sam pomenuo nemaju mesta u zakonu o Vladi, što smo i u načelnoj raspravi istakli, jer tekst zakona ne odgovara onome što je predlagač želeo da nam kaže ili što je imao kao ideju, jer na nedosledan i na neelegantan način daje inventar samo nekih slučajeva, gde smatramo da ne mogu biti uređeni ovim zakonom.
Svi slučajevi zastupanja su uređeni nekim zakonima koji već postoje i zato nema potrebe da oni budu posebno navedeni i u ovom zakonu. Vrlo dobro se zna da Vlada zastupa Republiku Srbiju kao pravno lice i to je sasvim dovoljna formulacija, koja će biti jasno i precizno definisana kroz zakon.
Pozivam predlagača da još jednom razmisli o našem amandmanu, time ćemo preciznije definisati ko zastupa Vladu, odnosno Republiku Srbiju kao pravno lice.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Problem člana 4. je taj što je mnogo bolja formulacija u postojećem Zakonu o Vladi.
Naslov iznad tog člana glasi - Zastupanje Republike Srbije. Na početku moraju neke stvari da se raščiste. Republika Srbija je pravno lice, Vlada Republike Srbije u ime Republike Srbije vrši određena prava, kada su u pitanju imovinske stvari ona je ovlašćena zakonom da odlučuje o korišćenju, upravljanju i raspolaganju državnim sredstvima, odnosno sredstvima u svoji Republike Srbije.
U ovoj oblasti postoji još jedan republički organ koji je takođe ovlašćen, a to je Republičko javno pravobranilaštvo. Ako bih mogao da kažem, to su one rutinske i serijske stvari gde građanin tuži Republiku Srbiju za naknadu štete, kao punomoćnik se pojavljuje to Republičko javno pravobranilaštvo.
Član 4. je načelna odredba koja govori o zastupanju, kada zastupa Republiku Srbiju. U ovim poslovima, ako mogu to da približim, zakonski zastupnik i onaj koji predstavlja Vladu Republike Srbije je po zakonu predsednik Vlade Republike Srbije.
Vi ste proširili stav 1. pa ste rekli - i pri tome vrši prava i obaveze koje Republika Srbija ima kao osnivač javnog preduzeća, ustanova i drugih organizacija, ako zakonom nije što drugo određeno. Ovo je vrlo značajno zato što u nekim preduzećima je Republika osnivač, u nekim preduzećima Republika ima svoje akcije, ima svoj udeo, i verovatno u takvim slučajevima onaj ko donosi te odluke koje se u krajnjem slučaju tiču raspolaganja u bilo kojoj varijanti jeste Vlada, a zastupnik posle ovog zakona treba da bude predsednik Vlade, jer on predstavlja Vladu.
Pošto je to sve očigledno i regulisano postojećim propisima, i Ustavom je propisano, onda je nepotreban stav 2. ovog člana i naša intervencija se odnosi upravo na stav 2, gde se kaže - za pojedine slučajeve zastupanja Republike Srbije Vlada može ovlastiti svog člana. To je potpuno nepotrebna odredba. Ova odredba samo može da unese konfuziju.
Znam na šta ste vi mislili, mislili ste na zaključak ili odluku Vlade povodom određenog pitanja, gde će Vladu zastupati ministar, neki resorni ministar, a ne predsednik Vlade. Ovako kako ste napisali, prosto se plašim da neko od ministara ne shvati da, ukoliko se donese neki zaključak, on generalno zastupa Republiku Srbiju kao član Vlade Republike Srbije u nekim imovinskim poslovima i da to izbegne nekakvoj kontroli, i na drugi način može da stvori zabunu u pravnom prometu.
Mislim da je veća korist da stav 2. ne postoji. Stav 1. takođe zaslužuje neke primedbe, ali one nisu toliko opasne kao ovo što ste napisali u stavu 2. Normalna je stvar da kada Vlada Republike Srbije o nečemu odluči i treba da odredi ko će da zastupa Vladu prilikom razgovora, pregovora, dogovora ili drugih radnji koje se mogu svesti kao zastupanje, da odredi nekog člana Vlade koji će to da radi, ali to je stvar poslovnika, to je stvar opštih odredbi o zastupanju i predstavljanju.
Ova formulacija može samo da stvori u praksi određenu konfuziju i zbog toga smo predložili da se stav 2. briše. Brisanjem stava 2. ne dovodi se u pitanje ono što ste napisali u prethodnom stavu, ali je mnogo jasnije, preciznije i ne dozvoljava da svako tumači na svoj način šta znači zastupati Republiku Srbiju preko člana Vlade.
Znači, ta kategorija i dalje postoji, ona je uvek postojala, ona će uvek da postoji, Vlada je kolegijalni organ. Svojom odlukom može da odredi člana, nikakvih problema nema, uostalom to se rešava po opštim pravilima, kao i prenošenjem nekih izvornih ovlašćenja koje neko ima. Predsednik Vlade može svakog ministra ovlasti i da u njegovo ime zastupa, odnosno da istupa u ime Vlade. Može, nema nikakvih smetnji, jer ako bi postojala neka smetnja, onda celo građansko pravo ne treba da postoji.
Iznenađen sam da niste prihvatili ovaj amandman, tim pre što mi se čini da je na Odboru za pravosuđe podržan ovaj amandman, sa mnogo manje obrazloženja nego što sam ovde dao.

Reč ima poslanik Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u više članova ovog predloga zakona izvršen je napad na srpski jezik. I u najblažoj formi da to predstavim, čini mi se da je neko iz austrougarske škole pisao Predlog zakona, da to ne uvodim sada u ovaj ili prošli vek, neka ostane na pretprošlom veku.
Ako čitamo formulaciju iz prvog stava koja kaže, piše ovako – ako zakonom nije što drugo određeno. Sada mi nađite ijednog čoveka u Srbiji koji će ovako da kaže - uradiću ovako, ako zakonom nije što drugo određeno. Gde ste pročitali u jednom zakonu, koji trenutno u našem pravnom poretku važi, ovakvu formulaciju. Sretali smo se da zakonom nije drugačije određeno, i to je u slovu i duhu našeg jezika, ali ako zakonom nije što drugo određeno.
Ima nas 250 i zamolio bih poslanika koji je do sada ovakvu formulaciju čuo da izađe i da kaže gde je čuo, ako je pročitao da kaže gde je pročitao. Nadnaslov iznad člana 6 - Nadzor nad ustavnosti i zakonitosti. Gospodine ministre, da li biste vi ovako napisali? Nadzor nad ustavnosti i zakonitosti. Lektor bi rekao - nadzor ustavnosti i zakonitosti, rekao bi - nadzor nad ustavnošću i zakonitošću, ali da kaže - nadzor nad ustavnosti i zakonitosti, to je tako besmisleno.
Uz ovoliko pravnih zamerki, uz ovoliko političkih zamerki, mi sada treba sa vama da se preganjamo i o jeziku i pismu Predloga zakona. Treba one koji su ovo pisali da vratimo u osnovnu školu, ali u onu osnovnu školu u kojoj se učio jezik ili da nam kažete da nije ovo slučajno samo prevedeno iz nekog jezika i neprilagođeno potpuno našem jeziku, jeziku koji se u Srbiji po Ustavu upotrebljava, da kažem po Ustavu SRJ, pošto ovaj ustav poznaje srpskohrvatski jezik. A i tu ne mislim da je greška, i tu stručnjaci kažu da je jedan jezik, samo što kažu da Hrvati nisu imali neki svoj jezik, nego su ga dobili od Srba.
Molim vas da neko od vas ko se ovim poslom bavi, ima vas koji deci predajete srpski jezik ovde, ima vas koji velikoj deci i punoletnoj deci držite predavanje, da izađete za govornicu i da kažete da li je ovo u skladu sa našom gramatikom i pravopisom srpskog ili srpskoga jezika, koristim oba termina. Može li da se kaže - uradiću ovako ako zakonom nije što drugo određeno; ili bar da kažete - nije šta drugo, nego ubaciste štokavicu.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 4. doda novi član 4a.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 4. i član 5. sadrži jednu formulaciju koja je, barem što se stava 2. tiče, za nas potpuno neprihvatljiva.
Naš predlog je u ovom slučaju, barem što se postojećih zakona tiče, naročito Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, daleko precizniji, i smatramo da je predloženo rešenje mnogo bolje nego što je to sadržano u članu 5. Predloga zakona, gde smo prema amandmanu konstatovali da Vlada raspolaže imovinom državnih organa i organizacija u skladu sa zakonom. Predloženi tekst zakona nudi nam drugačije rešenje. Takođe, sadrži ovu odredbu o kojoj je moj prethodnik govorio - ako zakonom što drugo nije određeno.
Dalje, naročito stav 2. smatramo da je neprihvatljiv, baš iz pomenutog razloga što već postoji jedan zakon, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Sada se kaže da Vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije. Mislimo da je to apsolutno neprihvatljivo, da je to apsurd i sasvim je logičnije predloženo rešenje koje smo dali ovim amandmanom.
Više puta smo isticali smetnju postojanja Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, ali koliko god on smetao moramo konstatovati činjenicu da je ipak polazeći od njega u ovom slučaju, ukoliko želimo da se dosledno pridržavamo zakonitosti, prihvatljivije rešenje koje smo ponudili, nego što je to Vlada kroz svoj deo poslova i naročito u opisu posla preuzela mimo postojećeg zakona.
Još jednom zaista sa čuđenjem mogu da konstatujem da je Vlada odbila da prihvati amandman koji, osim što tekst Predloga zakona čini daleko boljim, preciznijim, sa druge strane usklađuje sa već postojećim zakonom koji definiše jednu ovakvu oblast.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.