Molim vas da pričate o zakonu, neću da vas opomenem, tolerantan sam čovek, kao što znate.

Želim da upozorim, kada donosimo ovako važne zakone, kao što je zakon o državnoj upravi, kao što je zakon o Vladi.
Još jednom ponavljam, niste čitali Predlog zakona o Vladi, u članu 6. jasno stoji da Vlada prati i nadzire rad državnih organa i drugih nivoa vlasti, isto tako stoji u nekim članovima da Vlada podnosi izveštaj Skupštini o svom radu, a isto tako stoji da ministar, ako ne radi svoj posao na način kako je to predviđeno ovim zakonom, podnosi ostavku.
Smatram da je na ovom primeru prekršen zakon i da ministarstvo nije uradilo svoj posao na pravi način. Želeo sam na to da upozorim i kolege poslanike i javnost. Hvala vam i zaista nije bilo umesno da me prekidate u izlaganju.

Gospodine Markoviću, hvala vama i nadam se da smo uspeli da se vratimo na zakon. Reč ima narodni poslanik Branislav Nedimović, a potom narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, posle par ovih malih ekskurzija vezano za neke druge teme, prešao bih na ono o čemu danas treba da raspravljamo, a to je zakon o Vladi i zakon o državnoj upravi, ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući.

Kako da ne, samo izvolite.

Hvala vam puno. Dinamika skupštinskog delovanja htela je baš da na ovoj sednici govorimo o predlozima zakona o Vladi i državnoj upravi. Strategija razvoja državne uprave, koja je doneta prošle godine, u sebi je sadržala elemente u kom pravcu treba da se reformiše državna uprava Republike Srbije i predlozi zakona o Vladi i državnoj upravi su sasvim logična posledica, dakle, donošenja te strategija.
Zašto se pristupa izmeni zakona o Vladi i državnoj upravi. Samo bih podsetio da je važeći Ustav Republike Srbije donet još 1990. godine i da je ubrzao posle toga 1991. godine donet Zakon o Vladi i 1992. godine Zakon o državnoj upravi.
U toku ovih 15 godina uočeno je da postoje određeni nedostaci u okviru ovih zakonskih tekstova, tako da bi trebalo pristupiti njihovoj izmeni.
Predloženi zakon o Vladi je, može se reći, na jedan mehanički način preneo u svoj tekst ustavne odredbe koje su regulisale pitanje Vlade i u njemu su postojale određene pravne praznine, mislim na Zakon o Vladi, kao i određeni nedostaci, koje bi zakon koji se nalazi pred nama trebalo da ispravi. A one se pre svega odnose na pitanje odgovornosti Vlade Republike Srbije pred Narodnom skupštinom i pitanja direktnog komuniciranja Vlade Republike Srbije sa Narodnom skupštinom.
Isto tako, pitanja uređenja i organizacije Vlade nisu bila na pravi način regulisana, naročito u pogledu pitanja generalnog sekretarijata Vlade i u pogledu stručne službe Vlade, tako da je ovaj predlog zakona o Vladi, koji se nalazi pred nama, nastojao da na bolji način uredi ova dva tela, koja predstavljaju izuzetno važan segment rada svake Vlade, jer kroz njih dolazi do sintetizovanja svih resornih politika u okviru Vlade u jednu jedinstvenu politiku Vlade.
Dakle, želela su se postići dva osnovna cilja ovom izmenom Zakona o Vladi. To je da se uspostavi bolje regulisane odnosa između Vlade Republike Srbije, kao eksponenta izvršne vlasti, i Narodne skupštine, kao eksponenta zakonodavne vlasti. Isto tako, nastojalo se da se utvrdi bolja organizacija same Vlade, kako bi ona u narednom periodu mogla bolje da deluje.
Kada govorimo o Zakonu o državnoj upravi, malopre sam rekao da je važeći Zakon o državnoj upravi donet 1992. godine, dakle pre 13 godina, te koncept državne uprave koji je postojao u to vreme, dakle u mnogim zemljama, umnogome se razlikuje od koncepta državne uprave koji je danas na snazi u najvećem broju evropskih zemalja.
U prvi plan stavlja se socijalna funkcija državne uprave. Državna uprava treba pre svega da zadovoljava osnovne potrebe njenih građana. U poslednjoj deceniji mnoge države i njihove vlade trudile su se da, u skladu sa promenama u društvu i novim potrebama građana, reformišu svoja ministarstva. Cilj je bio da se u ministarstvima formiraju profesionalni timovi, koji bi mogli u jednom određenom vremenskom periodu da sagledaju probleme koji se javljaju u društvu i da na njih na pravi način reaguju.
Pozitivna ocena Studije izvodljivosti, koju je prošlog meseca dobila Srbija, govori isto tako o problemima državne uprave. Ona je, isto tako, u prvi plan istakla da treba da dođe do reformisanja državne uprave kod nas, ali je Vladu gospodina Vojislava Koštunice pohvalila za rad koji je uložila na menjanju državne uprave.
Upravo ove izmene Zakona o državnoj upravi, koje se nalaze pred nama, kao i neki zakoni koji će doći u narednom periodu, a pre svega zakon o državnim službenicima, umnogome će reformisati stanje koje mi danas imamo.
Zakon o državnoj upravi pred sobom ima dva osnovna cilja. To je da dođe do depolitizacije i profesionalizacije državne uprave. Kada kažemo – profesionalizacija državne uprave, pre svega u državnoj upravi treba da rade oni kadrovi koji su stručni i sposobni. Državnu upravu ne čine samo državni službenici, dakle, to nije prost zbir državnih službenika, nego oni pre svega treba da budu nosioci državne moći.
Mi treba, konačno, da imamo karijerne državne službenike, koji su nezavisni i nepromenljivi u odnosu na političke promene koje mogu da se dešavaju u nekom narednom periodu. Što se tiče depolitizacije državne uprave, nama je potrebna depolitizacija državne uprave i smanjenje broja onih rukovodećih mesta gde dolazi do promena usled nekih izbornih radnji, jer sada kada dođe do promene vlasti dolazi i do promena na rukovodećim mestima u državnoj upravi.
Dakle, ovo nam je potrebno kako bi Srbija konačno dobila pravu i modernu državnu upravu. Podsetiću vas da je Srbija krenula, dobijanjem pozitivne ocene Studije izvodljivosti, put evropskih integracija. Naravno, u procesu pregovaranja, prilikom pridruživanja EU, najvažniji faktor koji će biti stavljen u prvi plan biće – državni službenici. Neko mora da vodi proces pregovaranja. Upravo ti državni službenici će morati da vode taj posao.
Ukoliko mi dođemo u situaciju da dođe do promene ovih državnih službenika, koji u procesu pregovaranja budu izmenjeni samo u zavisnosti od promene političke volje, Srbija će imati velikih problema u procesu pregovaranja i može doći do zastoja u procesu pridruživanja EU, a nikome od nas nije to cilj, nego nam je svima cilj da Srbija postane jedna moderna, uređena zemlja.
Hteo bih da se zadržim na još jednom važnom segmentu zakona o državnoj upravi. Pre svega sa stanovišta položaja lokalnih samouprava veoma važnu novinu predstavlja formiranje tzv. upravnih okruga. Velika većina vas učestvuje u radu lokalnih samouprava i znate sa kojim problemima se sreću lokalne samouprave na terenu. Postoje određeni problemi koji prevazilaze teritorije opština i koji ne mogu da se reše samo delovanjem jedne lokalne samouprave, nego je potrebna koordinacija više lokalnih samouprava.
Upravo savet upravnih okruga, gde će se postići koordinacija između lokalnih samouprava zajedno sa načelnicima upravnih okruga, dakle postići će se koordinacija sa republičkom nivoom vlasti, rešiće mnoge probleme na teritoriji svake lokalne samouprave.
Dakle, svi mi ovde, 250, koliko broji Narodna skupština, imamo jedan jedini cilj – da stvorimo jednu modernu i uređenu Srbiju. Bez jake i moderne državne uprave nema ni jake Srbije. Mi treba da imamo državnu upravu koja će služiti za zadovoljavanje svih prava naših građana, koja će im pružiti ostvarivanje prava na jedan brz i jednostavan način, a isto tako nama je jaka državna uprava neophodna u cilju bržeg ekonomskog razvoja Srbije.
Sada bih vas još jednom pozvao da svi zajedno glasamo za predložene zakone o Vladi i državnoj upravi. Hvala.

Zahvaljujem se. Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, oba zakona na dnevnom redu predstavljeni su od strane ministra kao reformski zakoni, pogotovo zakon o Vladi, za koji je rečeno da ima pre svega za cilj da uvede reforme u oblasti izvršne vlasti.
Mi smo do sada navikli da se najveći broj zakona, koji dolazi od strane Vlade, odnosno čiji je predlagač Vlada, ovde nama promovišu kao reformski, iako suštinski ništa ne donose reformsko, iako suštinski ne menjaju odnose koji su već uobičajeni i koji postoje, što na osnovu onoga što propisuju zakoni koji važe, što na osnovu ustaljene prakse koja se ne menja ni posle usvojenih nekih novih zakona.
Pravnih praznina možda je bilo i u ranijem zakonu, odnosno sada važećem Zakonu o Vladi, ali je zanimljivo da ovaj zakon ne popunjava te pravne praznine, iako je sada rečeno, prilikom govora ministra o tome, da će biti popunjene neke pravne praznine.
Doduše, neke stvari iz ovog zakona su pokušane vrlo nevešto i na pravnički loš način da se formulišu, međutim utisak je da to nije do kraja uspelo da se uradi. Kada je u pitanju izbor Vlade, tu ste pokušali nešto da uradite, međutim poznato je na koji se način bira Vlada. Kako se birala do sada, biraće se na isti način i ubuduće, i tu nema nikakvih noviteta.
Takođe, unutrašnje organizovanje Vlade, izuzev ova dva saveta koje može da osniva predsednik Vlade, ništa novije nema, a međusobni odnosi Vlade i Narodne skupštine uređeni su na osnovnim principima na kojima počiva demokratija, a to znači potpuna nezavisnost u vršenju njihovih poslova i svojih nadležnosti.
Zakon o državnoj upravi spada u zakone koji bi trebalo, otprilike, da oponašaju ono što su zemlje EU u svojim zakonima o državnoj upravi napisale ili što sadrže, i mi tu nailazimo već dugo godina na jedan veliki problem, zato što želimo da zakonodavstvo uredimo poput njih i na taj način postajemo vrlo neefikasni, zato što su zemlje EU uglavnom mnogo bogatije materijalno od nas.
Oni imaju glomazne aparate državne uprave. Imaju veliki broj pomoćnih institucija, organizacija i tela koja pomažu u radu Vlade i završavaju poslove za koje je pre svega nadležna Vlada, ali koja deo svojih poslova stavlja u zadatak nekim drugim organizacijama, agencijama, i oni to mogu da finansiraju. Između ostalog i zbog toga što veliki broj ovih novopridruženih zemalja EU finansira praktično njihovu državnu upravu.
Međutim, mi nismo u takvoj situaciji, a pokazalo se do sada da je posle svake promene vlasti dolazilo do povećanja broja radnika u državnoj upravi i nama su ti čuveni koalicioni kapaciteti samo u stvari predstavljali u Srbiji način – koja je to stranka spremna da, po bilo koju cenu, odnosno ne pitajući koju će cenu platiti građani Srbije, zaposli što veći broj svojih ljudi i, s obzirom da privreda ne funkcioniše, uglavnom se to zapošljavanje dešavalo u organima državne uprave na različitim nivoima.
Zbog toga mi imamo ogroman, glomazan i veoma nefunkcionalan državni aparat, odnosno aparat koji vodi državnu upravu, i zbog toga je vrlo teško kontrolisati, pogotovu kada su u pitanju niži nivoi vlasti, kako funkcioniše ta lokalna samouprava, odnosno njihovi organi uprave, s obzirom na to da oni u potpunosti pokušavaju da oponašaju Vladu.
Već sam ranije, u svojim govorima, navodio primere organizovanja agencija na republičkom nivou, što već za lokalne nivoe vlasti odavno nije specijalitet, i oni to takođe primenjuju tamo. Od građana se, naravno, iz budžeta uzimaju sredstva za finansiranje uglavnom sličnih agencija i nekih sličnih institucija i ustanova koje apsolutno ne rade ništa, i same su sebi svrha postojanja.
Sve je to državni aparat i državna uprava, koja je suviše glomazna, koja treba da pomogne organima upravljanja na različitim nivoima da efikasnije rade. Međutim, nažalost, u praksi znate da to nije slučaj. Činjenica je da ovi zakoni prejudiciraju buduća ustavna rešenja, ukoliko dođe uskoro do usvajanja nekog novog ustava.
Vi ste već kroz ove zakone pokušali da pripremite nešto što bi kasnije ustav sadržao. Time biste dobili ustavna pokrića za odredbe u ovim zakonima, za koja sada u ovom Ustavu praktično ne postoje pokrića. Legalizovaćete veliki broj agencija, za koje nije jasno Ustavom propisan način formiranja, legalizovaćete mnoge druge stvari, a vi ćete videti kasnije raspravu o pojedinostima, videćete i konkretno na koje članove predloga ovih zakona SRS ima veliki broj primedbi.
Ukoliko biste bili u stanju da prilikom rasprave u pojedinostima saslušate i prihvatite jedan značajan broj ovih primedbi, možda bi ovi zakoni postali u praksi sprovodljivi, s tim što ćemo opet imati problem što nećete uspeti.
Ovim čak pokušavate, zakonom o upravi, da povećate broj ljudi koji će biti zaposleni u organima uprave. Nećete uspeti da smanjite taj broj ljudi. I dalje će se državna uprava zasnivati isključivo na tome koliko će koalicioni partneri imati potrebe da zaposle određene ljude u organima državne uprave i da to sve finansirate iz budžeta na teret građana Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Nije u sali. Narodni poslanik Aleksandar Vlahović, ni on. Narodni poslanik Vladimir Homan, a potom narodni poslanik Dragoljub Stamenković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama su ova dva zakona koja su vrlo značajna za dalji rad kako državne uprave, tako i Vlade Republike Srbije.
Rekao bih nešto prvo o zakonu o državnoj upravi, o pojedinim odredbama, sa osvrtom na dosadašnje rešenje u zakonu koji je, kao što smo čuli, već 13 godina star. Po postojećem Zakonu o državnoj upravi ministarstva su organi koji su preokupirani operativnim poslovima, a posebne organizacije, koje se mogu osnivati, mogu po važećem zakonu da vrše upravne poslove potpuno isto kao i ministarstva, i u funkcionalnom smislu, te može doći i dolazilo je nekada do konfuzije u njihovom radu.
Sada će se to promeniti i oni mogu imati i vršiti mnogo efikasniji rad. Vršenje upravne delatnosti do sada je služilo isključivo vršenju državne vlasti, a sada će se to promeniti, jer vršenje upravne delatnosti ne treba da služi samo vršenju državne vlasti, već da bude i da podrazumeva javne usluge i da doprinese opštem razvoju društva, a takođe i da ostvaruje svoju socijalnu funkciju. To se sve omogućava ovim predlogom zakona o državnoj upravi, što smatram jednom od najznačajnijih promena u ovom predlogu.
Takođe, rukovodioci državne uprave više neće imati status funkcionera, već će biti profesionalci i stručni državni službenici. Ovim se naglašava potreba i za profesionalizacijom državne uprave. Naravno, ovo je i u zakonu vrlo jasno određeno.
Ostalo je u članu 7. da je osnovno načelo rada državne uprave načelo zakonitosti, međutim, ne zadržava se zakon samo na tome, već se u članu 8. afirmiše i načelo postupanja po pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno, što je takođe vrlo važno i do sada nije bilo jasno definisano.
Iz ovoga se izvodi zaključak da se novim zakonom vrši depolitizacija državne uprave, stvaranje profesionalne i odgovorne uprave, u kojoj će vršioci ovih dužnosti, bez bremena dnevno-političkih dešavanja i svoje lične zavisnosti od istih, vršiti poslove državne vlasti do njenog najnižeg nivoa.
Ono što je najvažnije, stvaraju se uslovi za racionalizaciju državno-upravnog aparata. Prethodne vlade, neću da govorim koje, sve prethodne vlade su na svim nivoima stalno povećavale broj zaposlenih u državnoj upravi. Ova vlada to nije radila, već će raditi upravo suprotno. Vršiće racionalizaciju ovog glomaznog državnog upravnog aparata, a jedini kriterijum, i to treba da se naglasi da se službenici u državnoj upravi ne bi plašili, biće profesionalnost u radu.
To je što se tiče ovog zakona, koji je možda i kasno stigao. Trebalo je ranije da bude donet, ali prethodne vlade nisu smatrale za potrebno da ga donesu, a sada ćemo vrlo skoro ovaj zakon izglasati i vrlo skoro će stupiti na snagu.
Što se tiče Predloga zakona o Vladi, ono što je najvažnije kod ovog zakona, on precizira odnos između Vlade i Skupštine, što do sada nije bilo jasno precizirano. Osim toga, uređuje nadležnosti Generalnog sekretarijata Vlade i jasno definiše pojam i nadležnosti svih službi u Vladi.
Takođe se vrlo precizno određuje u članovima 17. i 18. kakve i kolike su nadležnosti Vlade kojoj je prestao mandat i na koji način se može izglasati nepoverenje Vladi, i ne vidim zbog čega postoje primedbe na ova rešenja.
To isto što se odnosi na Vladu, na predsednika Vlade, odnosi se i na ministre i na njihove nadležnosti u slučaju da podnesu ostavku ili budu smenjeni. Urađen je takođe i sastav svih službi Vlade, kabineta predsednika i potpredsednika Vlade, i to sve sa ciljem povećanja stručnosti i nezavisnosti u njihovom radu.
Jasno je, nakon svega što smo danas čuli i što ćemo verovatno još čuti, da opozicija ne treba da hvali ove zakone, ali bojim se da nismo čuli do sada neke smislene primedbe na ove zakone, a pogotovo nismo čuli primedbe pravne prirode. Glavna je primedba jezičke prirode, da su ovi zakoni nepismeni, što meni kao pravniku nije baš najjasnije. Želim da kažem da je ova vlada i do sada odlično radila.
Ova vlada ima podršku međunarodne zajednice i tako će se i u buduće nastaviti, samo treba reći da donošenjem zakona o Vladi i državnoj upravi samo ćemo povećati efikasnost rada, kako Vlade, tako i državne uprave. Smatram da će Vlada, kao i ministar nadležan za državnu upravu, još efikasnije moći da vrše kontrolu i da će još efikasniji biti rad ove državne uprave, na službu svih građana ove zemlje i napretka Srbije.