Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, imamo pred sobom dva, kako bismo ih nazvali, statusna zakona.
Ministar nam je obećao još neke zakone, zakon o platama državnih činovnika ili državnih službenika, još jedan zakon vezan za statusna pitanja državnih službenika, ali nam nije obećao zakon o glavnom gradu koji nam je najneophodniji, imajući u vidu da u Beogradu ipak živi dva miliona ljudi, da imamo 17 gradskih opština, koje su potpuno nemoćne da se staraju o problemima svojih građana, a vezano za efikasnost same državne uprave koju potencirate kroz ovaj zakon kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona.
Ako bismo hteli efikasnu državnu upravu, onda bismo morali status glavnog grada konačno da uredimo. Ono čega se plašim to je, dakle, da u ovom zakonu ima nekih nagoveštaja da neko nešto mora, treba, ali bez odgovarajućih sankcija, a tako isto i u Zakonu o lokalnoj samoupravi imamo da mora da se donese o glavnom gradu u određenom roku pa ga niko nije doneo i opet ne trpi nikakvu sankciju, osim građana Beograda, koji su dužni i obavezni da trpe neefikasnost gradskih opština.
A ruke su im potpuno vezane, imajući u vidu da je i nož i pogača u glavnom gradu, koji ne mora i neće, ali jednostavno ne može da bude efikasan, imajući u vidu i veličinu teritorije i broj gradskih opština, pa se najčešće i ne ljutimo, samo smo razočarani što iz jednog centra ne može da se rukovodi ovolikim gradom.
Zato vas mi pre svega molimo, ako se zalažete za efikasnost državne uprave, da što pre izađete pred ovaj parlament sa zakonom o glavnom gradu, pa da onda i na delu pokažemo da smo za to da državna uprava bude što efikasnija.
Ono što su i moje kolege pre mene kao primedbu dale, a što ću donekle da ponovim, izbegavajući da se umnogome ponavljam, a ponoviću se samo u onom delu gde smatram da treba da obratite pažnju na naše amandmane, oba ova zakona zaslužuju da budu zakoni koji će trajati duži niz godina, jer nam je već postala praksa da svaka vlada izlazi po dva ili tri puta u toku svog mandata sa ovakvim zakonima ili izmenama i dopunama ovih zakona, što ne može da doprinese nekom kvalitetu.
Razumem da je Vlada zainteresovana za zakon o Vladi, kao što je Narodna skupština bila zainteresovana za zakon o Narodnoj skupštini, ali nije bilo konsenzusa oko toga. Vladi je verovatno lakše da do tog konsenzusa dođe. Jasno je da ta pitanja moraju da budu na adekvatan način uređena, jer državne institucije, kao što je Narodna skupština, pre svega, pa onda i Vlada i ostale, moraju da imaju zaokruženo normativno uređenje, jer ako ne poštujemo te državne institucije, onda ne poštujemo ni sopstvenu državu.
Mi smo ovde izrazili u više navrata sumnju da se prejudiciraju određena rešenja nekog budućeg ustava, koji je očigledno na dugačkom štapu i evo već pet godina ne možemo da dođemo do nekog konsenzusa, nema spremnosti kod pojedinih političkih faktora da se taj posao završi, pa ste verovatno iz tog razloga i u ovom zakonu prevazišli okvir postojećeg Ustava, pre svega mislim na član 71. i član 94, predlažući neka rešenja koja su možda nešto van onoga što Ustav sada propisuje.
Ali, ukoliko se zakon donese u ovakvom obliku kako ste vi to predložili, bez nekih izmena, možda će ovaj neefikasni Ustavni sud to uzeti u razmatranje, a možda i neće. U svakom slučaju, ostaće trag da je neko možda zatražio da se on izjasni po pitanju nekih odredbi.
Takođe je činjenica da smo išli obrnutim putem, ne samo predlažući ove zakone pre nego što smo ustavnu materiju rešili, išli ste prema ovoj skupštini sa Predlogom zakona o ministarstvima, koji takođe predstavlja u određenom delu smetnju za pojedina rešenja iz oba ova zakona. Zašto je to tako, ne mogu da procenjujem, vi verovatno bolje znate.
Kada je Zakon o ministarstvima u pitanju, mi iz SRS se baš i nismo upinjali mnogo da vam dokazujemo da nešto treba ovako ili onako. Smatramo da svaka Vlada ima pravo da uredi i broj ministarstava i delokrug njihovog rada onako kako ona misli da će to najbolje funkcionisati, i to treba ostaviti svakoj vladi.
Kada je u pitanju zakon o Vladi, tu je trebalo tražiti najširi konsenzus i zaista uzeti u obzir sve ono što narodni poslanici predlažu da se eventualno izmeni amandmanski, kako bismo imali jedan zakon o Vladi koji bi važio u narednom periodu duži niz godina.
Mi smo svesni činjenice da je neefikasnost državne uprave u izvesnom smislu i posledica negativne selekcije zahvaljujući niskim platama u državnoj upravi, ali to je problem sa kojim i sama Vlada mora da se suoči imajući u vidu broj državnih činovnika.
Ako je tačan taj broj, koji se iznosio ovde danas za skupštinskom govornicom, da je blizu 300.000, imajući u vidu i one činovnike koji rade u Vladi, lokalnoj samoupravi, posebnim organizacijama i javnim preduzećima, a da su svi oni uglavnom na budžetu i da su službenici koji opterećuju svakog poreskog obveznika, a imajući u vidu da imamo milion nezaposlenih, milion penzionera i navodno nekih milion koji rade, i od tih milion ako je 300.000 na budžetu onda mi imamo zaista trulu državu, što bi se reklo.
Tu je sad ono što je veoma nepopularno, a što se nagoveštava, smanjenje broja činovnika. Treba da budemo svesni toga da ne možemo da gomilamo samo činovnički aparat dok nam privreda potpuno stoji ili nema mogućnosti za preuzimanje viškova iz drugih privrednih grana i iz državne uprave.
Vi kažete ovde da se zalažete za potpunu depolitizaciju državnih činovnika. Verujte, volela bih da dođemo u takvu situaciju da se to postigne, ali to je gotovo nemoguće u današnjim uslovima, kada se politikom bavi svaki čovek i u radno vreme i u slobodno vreme, kada su svi opterećeni politikom.
Imate situaciju da ste recimo negde, kao i vi pretpostavljam, zatekli neadekvatnu službu, nemate odgovarajuću struku, nemate stručnjake na koje možete da se oslonite, imate potrebu da zaposlite neke nove u potpuno drugačijoj strukturi, imate višak radne snage i ako bilo koga budete želeli da otpustite svi će da kažu da je politički revanšizam.
Može taj neko da vam podmeće klipove i da ne želi da budete efikasni, da vam po mesec dana drži predmet u fioci, da strankama govori sve najnegativnije o državnom funkcioneru, a vi ste odgovorni za svakog službenika i za sve ono što izađe iz vašeg ministarstva, kao i mi u lokalnoj samoupravi, kao i moje kolege koje su u situaciji da rade neke nove pravilnike o sistematizaciji, a onda taj isti državni službenik kaže recimo stranci - obrati se predsedniku te stranke, ako nisi zadovoljan šta ti mogu. Dakle, treba naći mehanizme kako da naterate državnog službenika da bude profesionalan, odnosno kako lečiti, kako sankcionisati tu neprofesionalnost.
To pretpostavljam da ćete možda u nekim drugim predlozima zakona rešavati, ali ovaj zakon o državnoj upravi je to morao da ima u vidu, jer su prezaštićeni službenici u tom smislu da ionako inertnu i neefikasnu državnu upravu morate da trpite, a da nemate nijedan mehanizam da tu nešto možete da promenite.
Nije dovoljno ovo što ste predložili u ovom zakonu o državnoj upravi, sa obrazloženjem da želite na ovaj način efikasnu državnu upravu. Na ovaj način je ne možemo dobiti, sve dok ne budemo našli instrumente da svako odgovara za svoje postupke i da njegov rad bude merljiv, nagrađen, a isto tako i kažnjen svako ko ne radi. Da onaj ko je došao na neku političku funkciju, a koji vuče odgovornost za sve što se radi, može da odgovara za taj posao.
Pored ovih terminoloških grešaka na koje smo vam ukazali, a za koje smatram da nećete imati primedbi i da ćete ih lako usvojiti kroz formu usvajanja amandmana, imate jedan veliki propust kod člana 14. u Predlogu zakona o državnoj upravi, gde potpuno zaboravljate inspekcijski nadzor kao nešto što organi uprave vrše. U članu 14. o tome ne govorite, mada u članu 18. kažete da se inspekcijski nadzor uređuje posebnim zakonom, ali to ne znači da on ne potpada pod poslove državne uprave.
Zatim, unosite nove termine protiv kojih u principu nemamo ništa, možete da zovete zamenika ministra kako god hoćete, neka on bude državni sekretar. Jeste novi naziv, ali državni funkcioner koga postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra i kome dužnost prestaje sa prestankom dužnosti ministra, koji pomaže ministru u svim tim ovlašćenjima koje i sam ima, mora naravno na adekvatan način da bude tretiran u ovom zakonu, gotovo istovetno kao i ministar.
Što se tiče pomoćnika ministara i svih ostala funkcionera, za njih predlažete, ali to ne samo u ovom zakonu, mi smo to primetili kroz ove zakone, da im mandat traje pet godina i prosto ne shvatamo zašto je to tako ako se zna da mandat jedne vlade traje četiri godine. Šta se dešava nakon isteka tog mandata ministra, a ostaje mandat od pet godina pomoćniku ministra, koji navodno nije politička figura, ali on to uvek jeste, i tu onda može da dođe do izvesnih problema u funkcionisanju samog organa državne uprave, pre svega ministarstva.
Za ministarstvo, bilo koje, činjenica da nema sekretara je prosto neprihvatljiva imajući u vidu delokrug rada sekretara i onda nam nije jasno zašto u članu 26. predviđate da ministarstvo može da ima sekretara, umesto da stoji jasno i glasno da ministarstvo mora da ima sekretara, jer ne znam ko bi ove poslove koje on treba da obavlja obavljao umesto njega. Koji se ministar ne bi odlučio da ima sekretara?
Što se tiče posebnih savetnika ministara i saveta ministara, znam da to postoji u mnogim evropskim državama. Po nama, obzirom da je savet ministara van organa uprave i da ima savetodavnu ulogu, mi smo mišljenja da ministar može da se savetuje sa kim god hoće van ministarstva, u ministarstvu samo sa funkcionerima i državnim službenicima.
I ukoliko postoji mesto u ovom zakonu, to je verovatno posledica i potreba da ustanovite ovde kao nove organe, ako tako uopšte mogu da se nazovu, zbog onoga što sam prethodno rekla, da su nam ministarstva poprilično šuplja, neka izvinu kolege koje rade u ministarstvima, zbog te negativne kadrovske politike koja se vodila godinama i zbog odlivanja svih kadrova koji nešto vrede, pa je onda ministar, hteo ne hteo, nema druge mehanizme, prinuđen da uzme savetnike i stručnjake koji su spremni da dođu da mu pomognu, iz puke potrebe da funkcioniše, ako nema pored sebe saradnike koji mogu da ga podržavaju.
Ali, to je ipak nešto što mora da se rešava na drugačiji i sveobuhvatniji način. Možda će se rešiti nekim novim zakonom o platama, ali dok nam privreda ne ojača, dok nemamo jaku privredu i ne povećamo broj zaposlenih, onih koji stvaraju dohodak, nećemo imati niti stručnu, niti efikasnu administraciju, to je sigurno.
Još samo jedna primedba na ovaj zakon, obrazovanje upravnih okruga i drugih područnih jedinica koje se predviđa članom 40. Ima se utisak da upravne okruge nećete formirati ukoliko ovaj zakon bude ovako usvojen po teritorijalnom principu, odnosno onako kako je to predviđeno Zakonom o teritorijalnoj organizaciji, da ćete tu tražiti neka nova udruživanja lokalne samouprave, kako bi funkcionisao taj prelazni državni organ između ministarstva i lokalne samouprave.
Sada je opet pitanje glavnog grada, koji se tretira kao okrug po Zakonu o teritorijalnoj organizaciji, a za koji nisam siguran da imamo mehanizam da ga nateramo da i on uspostavi, i da li ćete uopšte uspostaviti, upravni okrug za grad Beograd, kako bi on bio efikasniji, imajući u vidu ko sve treba da čini savet upravnog okruga.
Takođe, smatram da imate propust u članu 44, gde ne predviđate obavezu da se akt o sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu oglasi u "Službenom glasniku", jer to svi drugi niži državni organi, dakle i na lokalnom nivou, moraju da učine, pa ne vidimo zašto to ne bi bilo dostupno javnosti na ovaj način kada se radi o ministarstvima.
Veoma je diskutabilan član 47. stav 2, gde predviđate da se "nadzorom nad zakonitosti rada ispituje sprovođenje zakona i drugih opštih akata, a nadzorom nad svrsishodnosti rada – delotvornost i ekonomičnost rada i svrsishodnost organizacije poslova."
Pravo da vam kažem, dosta je konfuzan čitav stav, a i dovodi do nekog zaključka da tu ima mesta i voluntarizmu, i nekom ličnom utisku i subjektivizmu, nema tu nekih merljivih elemenata, koji mogu da nam pokažu kako će to neko i ko je taj koji će da utvrdi svrsishodnost ili delotvornost. Tako da treba da uzmete u obzir ovaj amandman koji je dat na član 47.
Što se tiče zakona o vladi, u članu 5. stav 2. predviđa se da vlada može ovlastiti svog člana da raspolaže delom imovine Republike Srbije. To je za nas neprihvatljivo, ne samo zbog toga što imamo u vidu ko sve može da dođe u priliku da bude ministar, do sada smo imali svakojake, raznorazne, koji se odriču sami sebe i politike partije koja ih je tu dovela. To mora da ostane ekskluzivno pravo vlade kao kolektivnog organa. Da vlada ovlasti nekog svog člana, ko zna zbog čega, pod kojim pritiskom i ucenama, da može da raspolaže imovinom države Srbije, to je apsolutno neprihvatljivo.
Uzela sam dosta vremena svojim kolegama, imaćemo popriličan broj amandmana na sve ovo što sam htela da kažem, na Predlog zakona o vladi, pa ćete moći da čujete primedbe i nadam se da ćete imati sluha za sve njih. Hvala lepo.

Zahvaljujem se gospođi Pop-Lazić.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kao što je već rečeno sa ove govornice, poslanici Demokratske stranke neće podržati i neće glasati ni za jedan od predloženih zakona, iz razloga što smatramo da ti zakoni nisu dobri.
Pogotovo zakon o vladi predstavlja pre izmene i dopune zakona koji je već donet u ovoj skupštini davne 1991. godine, sa izmenama i dopunama 1993. godine. Mislimo da je od tada proteklo dosta vremena, a izmenjeno je i dosta okolnosti, tako da je trebalo da zakon bude odgovarajući vremenu u kome se nalazimo, a ne da predstavlja izmene i dopune zakona od 1991. godine.
Takođe, smatramo, a o tome je govorila naš poslanik Gordana Čomić, da je ovaj zakon pisan na dosta nerazumljiv način, tako da ga teško mogu razumeti čak i pravnici, a o običnim građanima ne treba ni govoriti.
Razloge zašto nećemo glasati za ovaj zakon, što se nas tiče, svrstao bih u tri kategorije: prva kategorija zašto nećemo glasati za ovaj zakon jeste što je zakon u dobroj meri prepisao neke odredbe iz Ustava, a mislimo da za to nema potrebe, jer je to već Ustav regulisao, a sa druge strane ima i nekih odredbi koje su u suprotnosti sa postojećim Ustavom.
Dakle, ono što je prepisano iz Ustava, to su članovi 1, 2, 3, 8, 15. i 16, a u suprotnosti sa Ustavom su, po nama, članovi 6, 17. i 22. Kratko ću nešto reći o članovima 6. i 22, mada je o njima dosta govoreno od strane poslanika opozicije.
Dakle, član 6. omogućava vladi, ukoliko smatra da neki akti skupština opština ili pokrajinske skupštine nisu u saglasnosti sa Ustavom, da ih obustavi od izvršenja, ali da vlada može u roku od 15 dana da pokrene pitanje ustavnosti i zakonitosti pred Ustavim sudom. Ovde se postavlja normalno pitanje, da li vlada ima te ingerencije i da li vlada može da obustavi od izvršenja nešto za šta ona smatra da je protivustavno.
Mi mislimo da jedino Ustavni sud može da kaže da je nešto protivustavno, da vlada ne može to da uradi i da ono što vlada može da uradi maksimalno jeste da, ako smatra da je neustavno, odmah pokrene pitanje ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom.
Pitanje šta će se desiti ukoliko vlada u roku od 15 dana ne pokrene taj postupak, ili pak, ukoliko pokrene postupak, to je još gora i teža varijanta, a Ustavni sud oceni da su ti akti skupština opština, ili Republičke ili pokrajinske skupštine, u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ko će tada da snosi odgovornost i ko će da nadoknadi eventualno prouzrokovanu štetu ukidanjem ustavnih rešenja. Dakle, toga nema u zakonu i stoga smatramo da je to protivustavno, i da ovo treba da bude brisano.
Što se tiče člana 22, ovde je bilo dosta reči o tom članu. On daje predsedniku vlade da podnosi predlog za razrešenje ministra, a do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član vlade koga predsednik vlade ovlasti. Dakle, mislimo da ovde predsednik vlade preuzima nadležnosti Republičke skupštine, odnosno nas poslanika u ovoj skupštini.
Naime, predsednika vlade i ministre u toj vladi bira i razrešava, to je Ustavom definisano, isključivo Skupština. Ovde se daje pravo da u jednom momentu predsednik vlade može da odredi nekog ministra. Dakle, mislimo da je to nedozvoljivo, da to ne može i da jedino ministra i predsednika vlade može da bira Skupština, a nikako da predsednik vlade preuzme ovlašćenja Republičke skupštine.
Sledeća grupa pitanja o kojima nemamo saglasnost i zašto mislimo da treba glasati protiv, jeste što predloženi zakoni preuzimaju ingerencije iz nekih drugih zakona, recimo, Zakona o državnoj upravi ili Zakona o radu. Kada sam pomenuo Zakon o radu, hteo bih da kažem da na njemu može da se vidi odnos Republičke vlade, odnosno pojedinih ministara prema ovom parlamentu.
Sećate se da smo pre par meseci u ovoj skupštini izglasali Zakon o radu, a da je predsedniku države na potpis otišao sasvim drugačiji tekst, dakle, tekst koji mi nismo usvojili.
Neko se usudio da preinači, da ne upotrebim grublju reč, da falsifikuje Zakon o radu, a ima indicija, i o tome se govorilo, da je u tome učestvovao jedan ministar, odnosno da je na pritisak jednog ministra odavde otišao sasvim drugačiji tekst. Tu se vidi taj odnos koji Republička vlada ima prema Narodnoj skupštini, odnosno da ona smatra da je važnija od Republičke skupštine.
Treće o čemu želim da govorim, to je da Republička vlada ovim zakonom pokušava, i ako bude ovako tekst usvojen u ovom predloženom obliku, onda će Republička vlada da se meša i u nadležnosti Skupštine. To se odnosi na članove 18. i 19. predloženog zakona.
U članu 18. se kaže: "Najmanje 20 narodnih poslanika može predložiti Narodnoj skupštini da se vladi izglasa nepoverenje. Od podnošenja predloga do glasanja o nepoverenju ne može proći manje od tri ni više od 15 dana. Vladi je izglasano nepoverenje većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika". Slično govori član 19.
To praktično znači da Vlada preuzima ponovo nadležnosti Skupštine. Dakle, ovo jeste pitanje za Narodnu skupštinu, ovo jeste pitanje koje treba da bude regulisano zakonom o Narodnoj skupštini.
Puno poslanika je danas govorilo da u što kraćem vremenu treba usvojiti zakon o Narodnoj skupštini. Nadam se da ćemo to vrlo brzo i uraditi i na taj način ćemo, nadam se, ako usvojimo dobar zakon, dosta rešenja iz zakona o Vladi staviti na neki način van snage, jer u Srbiji važi parlamentarni sistem, koji počiva na tri grane vlasti, na zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj, koje bi trebalo po teoriji da budu nezavisne jedna od druge.
Nažalost, danas u Srbiji oni nisu nezavisni jedni od drugih, iz mog izlaganja i iz izlaganja mnogih poslanika pre mene jasno se vidi da Republička vlada želi supremaciju i nad sudskom, ali i nad zakonodavnom vlašću. Nadamo se da će Vlada od toga odustati i moj je predlog, i predlog većine poslanika iz opozicije sigurno, da Vlada povuče ovaj zakon i da posle donošenja zakona o Narodnoj skupštini donese jedan primereniji i bolji zakon o Vladi.
Možda će tada poslanici Demokratske stranke i glasati za taj zakon. Mi smo u prethodnoj reči čuli da poslanici DS hoće da glasaju za ovaj zakon o Vladi ukoliko Vlada prihvati dosta amandmana koje smo podneli. Ministar je u uvodnoj reči rekao da je Vlada prihvatila dosta amandmana, međutim, čini mi se da to nije slučaj sa amandmanima DS, većina tih amandmana je odbijena i iz tog razloga, ponavljam, poslanici DS neće glasati za ovaj zakon.

Zahvaljujem se gospodine Đidiću. Reč ima narodni poslanik Miodrag Stamenković, a da se pripremi narodni poslanik Miloš Glišić.

Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ova dva zakona su u stvari nastavak jedne ozbiljne reforme državne uprave koju smo započeli, sećate se, Zakonom o javnim agencijama. Ako napravite paralelu sa tim zakonom naći ćete jasno ponavljanje istih principa, a to su principi, tada sam govorio o tome, upravo tog novog javnog menadžmenta koji se razvija zadnjih tridesetak godina u Evropi.
Ovi zakoni ne predstavljaju usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom, zbog toga što na nivou EU zapravo nema tzv. Aki komuniter kojim se uspostavljaju standardi, a već postoji čitav niz principa koji je ustanovio Evropski sud pravde i postoji iskustvo različito u pojedinim zemljama EU, tako da je svako u svojoj državnoj upravi razvijao onaj model koji mu je najviše odgovarao.
U suštini, neću biti dug, cilj je da državna uprava postane stručna, profesionalna, delotvorna i da se jasno razdvoje političke i upravne funkcije. To se postiže u većini ovih ustanova, odnosno organa, bilo da su to organi uprave u sastavu ministarstva, tj. različite inspekcije i direkcije, posebne organizacije, sekretarijati, zavodi ili upravni okruzi. Neću o detaljima, to ćemo kada budemo govorili o amandmanima, s obzirom da se sada izjašnjavamo u načelu.
Ono što je suština ovih zakona, a posebno zakona o državnoj upravi, to je ta ovde osporavana, kako jedan kolega reče, famozna depolitizacija. Nažalost, tu depolitizaciju osporavaju upravo oni koji su u prethodnom periodu maksimalno politizovali državnu upravu i isključili svaku demokratičnost, sveli tehnologiju upravljanja, odnosno tehnologiju vladanja, a dozvolite mi da upotrebim izraz, na predmiloševićevski sistem politbiroa. Jer, šta je bilo predsedništvo DOS-a no jedan politbiro, šta je bila Vlada do jedina institucija koja je od parlamenta napravila prćiju, potpuno ga podredila.
Ovi zakoni su znak dobre volje i reformskog karaktera ove vlade, koja ide jasno sa svojim reformama ka korisnicima usluga državne uprave, odnosno građaninu, koji će dobiti, rekao sam, profesionalnu, delotvornu i dobru uslugu za sve one svoje novce koje izdvaja za finansiranje države. Taj servis građana je onaj krajnji cilj ove naše reforme državne uprave.
Više ću govoriti eventualno o pojedinim amandmanima koji su u suprotnosti, a postoji ovde i nerazumevanje suštine novog javnog menadžmenta. Želim da kažem na kraju, da će poslanički klub Nove Srbije i SPO-a potpuno podržati ove zakone, kao i sve sledeće reformske zakone koji će nastaviti sa osavremenjivanjem državne uprave. Hvala.

Hvala, gospodine Stamenkoviću, mada je teško politbiro DOS-a uporediti sa politbiroom KPJ, a kamoli nekim drugim. Ima reč narodni poslanik Miloš Dišić, SRS. Izvolite. Gospodine Šaroviću, vi ste nakon toga.

Hvala predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine su dva zakona:  Predlog zakona o Vladi i Predlog zakona o državnoj upravi.
Poštovani ministre, kao i do sada, ova vlada radi po nalogu izvan i donosi zakonska rešenja na prečac, ne vodeći računa o tome kakvi nam to zakoni zaista trebaju u datom vremenu i trenutku. Uvek trčimo brže od vremena, pa su krajnji rezultati uvek negativni. O čemu se zapravo radi?
Ne možemo da prihvatimo nešto što je sistematsko rešenje kada se radi i kreće od nečeg posebnog prema principijelnom, nego to po pravilu ide obrnuto. Osnovni nedostatak ova dva zakona jeste što je greška napravljena u samom startu tj. u koncepciji zakona, a da koncepcija nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mišljenja sam da ovaj zakon neće moći biti primenljiv baš upravo zbog toga što se mora prvo doneti Ustav Republike Srbije, pa tek onda ova dva zakona koja su vezana sa Ustavom, što govori da Ustava neće uskoro biti, a to znači da se vladajuća koalicija plaši izbora.
Kočnica za koncepciju ovog zakona je Ustav Republike Srbije i težnja ka nečemu što se mora postići ovim zakonima jer to je zadata obaveza. A kada se nešto mora, to je u praksi zaista teško da bude dobro. Iz ova dva zakona ne vidi se jasno da li Vlada ide na decentralizaciju vlasti ili uvodi još čvršću centralizaciju. Da bi ova dva zakona bili dobri, da bi imali svoju snagu, a da bi u praksi oživeli, mora se prvo doneti Ustav Republike Srbije. Zašto Ustav nije donesen, na to ova nakaradna koalicija mora dati odgovor. Ovako ćemo imati velikih problema u pravnoj praksi kod primene ovih zakona.
Ko god da je čitao ovaj zakon video je da je nerazuman i nedorečen, čini mi se da je ovde postojala samo dobra volja i namera da se ovaj zakon donese. Ništa više od toga. Može se poboljšati samo ako se usvoje amandmani Srpske radikalne stranke.
Gospodine ministre, ne ulazim u vašu stručnost i znanje, mada znam da ste profesor na fakultetu i da ste rođeni u Inđiji, samo znam da niste položili najbitniji ispit iz najtežeg predmeta, a on je iz oblasti Vlade, predmet – Ministarstvo za lokalnu samoupravu. O čemu se zapravo radi?
Samo ću vas nakratko podsetiti, a vi ste, siguran sam, upoznati sa situacijom u vašem rodnom gradu i sa kriminalnim radnjama tadašnjeg, a i sadašnjeg predsednika opštine Inđija, gospodina Gorana Ješića. Mislim da je nekome bilo u interesu da ovaj čovek i danas sedi u predsedničkoj fotelji, kako bi i dalje nastavio sa pljačkom građana opštine Inđija. Bio je štićenik one zlobne vlasti "žutih", odnosno Bojana Pajtića, a sada mi se čini da je zaštićena štetočina koja globi građane Inđije u ovom datom trenutku.
Navešću vam niz primera kako se novac trošio sa računa iz budžeta opštine Inđija i odlivao u kriminalne tokove ili džepove, gde ste i vi, gospodine ministre, bili upoznati, a i vlast pre vas. Sada postavljam pitanje - ako ste znali, zašto ste prećutno odobravali? Ako niste, proslediću vam materijal iz koga ćete jasno videti sve navode koje ću vam u kratkim crtama navesti.
Gospodine ministre, meni kao srpskom radikalu bilo bi jasno da smo vas mi upoznavali i pisali krivične prijave protiv ove nemani, koja voli novac više od sebe, a da vi niste reagovali. Ali, potpuno mi je nejasno to što su o ovim mračnim radnjama, o nestašnom i nemoralnom dečku Goranu Ješiću, krivične prijave pisali i vama dostavljali vaši članovi DSS, odnosno Opštinskog odbora Inđija, i Demokratske stranke ujedno.
Želeo bih da me razuverite o svemu ovome i da mi date nadu da ćete položiti i ovaj ispit pred narodom i građanima Inđije iz oblasti vašeg ministarstva.
O čemu se zapravo radi? Kriminalne radnje su se dešavale iz sledećih oblasti: izgradnja regionalne kanalizacije Inđija - Stara Pazova - Batajnica; rekonstrukcija "Sokolskog doma" (odnosno jedne bioskopske sale), gde je premašena investicija od počete i dobijene na tenderu od 15 miliona na 45 miliona, a to je 300%, i sve ove investicije su premašile od 50 pa do 300% zamišljenu cifru, sumu novaca, i one koje su prošle na javnom tenderu; izgradnja Fabrike cigareta "Fast".
Imamo više podataka u ovoj oblasti, mada ih neću sve napominjati, uredno ću vam predati papire da ne bih oduzimao vreme poslanicima Srpske radikalne stranke, pa ću preskočiti to o čemu se zapravo radi, jer ćete to imati ovde u dokumentima.
Ono što je najnelogičnije i najopasnije je nezakonito i nenamensko korišćenje sredstava iz budžeta opštine Inđija.
Gospodine ministre, sve se to dešavalo od 2000, znam da tada niste bili odgovorni, pa do današnjeg dana, i nastavlja se i danas. Za sve te radnje i slalome vi ste sve znali, a niste ništa preduzeli, iako ste bili zamoljeni od ljudi iz vaše stranke da uvedete prinudnu upravu u opštini Inđija krajem 2004. godine.
Radi podsećanja samo da vam kažem da je opštinski budžet od 2000. do 2005. godine bio u visini otprilike oko dve milijarde dinara, da je u Inđiju ugrađeno oko 500-600 miliona, a za ostatak novca ne zna se gde se nalazi. Pitam vas da li vi znate gde je?
SRS je posle DSS i DS nastavila da piše krivične prijave i štampamo specijalac "Velike Srbije", gde upoznajemo građane Inđije i Srbije o ovakvim slalomima i pljački novca građana Inđije.
Da đavo ne miruju, i da je želja za novcem jača, pokazuje i sadašnja, trenutna aktivnost gospodina Gorana Ješića oko mesne zajednice Inđija.
Poznato je da je mesna zajednica Inđija sprovela u gradu, odnosno na području Srema najveću investiciju koja se tretira kao kapitalna investicija. Preuzimanjem mesne zajednice od socijalista i JUL-a u junu 2004. godine, Srpska radikalna stranka je smanjila cenu izvođenja radova sa kućnim priključcima za 50% i ovu kapitalnu investiciju će završiti tri i po godine ranije od predviđenog, i umesto 2010. mi ćemo je završiti 2006. godine. Spasićemo negde oko 500 miliona dinara i nije ni čudo zašto je sada bačeno oko na preuzimanje mesne zajednice od radikala.
Ovaj novac je neophodan kako bi se pokrio onaj budžetski promašaj i zaduženje opštinskog budžeta Inđije sa 120%, otprilike. Nadam se da ste upoznati sa svim ovim dešavanjima i da ćete posle ove intervencije, sa ove skupštinske govornice, povesti malo više računa o lokalnoj samoupravi u Inđiji.
Ovo ću vam predati, ali samo da pročitam da je gospodin ministar Lalović juče, na promociji Porodičnog zakona u Novom Sadu, izneo jednu nebulozu koja mu ne stoji kao ministru, ne služi mu na čast, da u primeni ovog zakona treba da se radi suprotno od onoga što radikali hoće i da neće biti promašaja kod onih koji budu sprovodili ovaj porodični zakon.
Pozivam odavde gospodina Lalovića da objasni šta mu to znači, jer Srpska radikalna stranka ne može biti mirna dok ovo ne čuje od njega.
Gospodine ministre, predajem vam ovu fasciklu, sa ovim dokumentima, da vidite o čemu se radi.

Gospodine Dišiću, hvala.
Žao mi je, gospodine Šaroviću, vi ćete govoriti povodom amandmana. Vaši drugovi i prijatelji su iskoristili vreme. Ovim je lista prijavljenih za diskusiju, i u vremenu i po spisku, okončana.
Reč ima ministar Lončar, pre prelaska na raspravu u pojedinostima.

Uvažene dame i gospodo, razlog mog javljanja za reč je malopređašnja diskusija narodnog poslanika, bez obzira na činjenicu da je ova govornica upotrebljena u jednom delu izlaganja za temu koja nije vezana za predmet naše današnje rasprave. Zbog sadržine tog izlaganja želim samo da narodnog poslanika, poštovanog, upoznam sa činjenicom da je u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu kontrola zakonitosti funkcionisanja svih jedinica lokalne samouprave, shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Do sada, pozivanjem na taj zakon, nijedan predmet, niti od bilo kog građanina, niti od samog narodnog poslanika iz navedene opštine Inđija, u ovo ministarstvu za vreme mog mandata nije stigao. Pozivam vas, ukoliko imate bilo kakvu nepravilnost koja se tiče primene Zakona o lokalnoj samoupravi, da se obratite.
Ovo što ste sada ovde iznosili tiče se nepravilnosti vezane za trošenje nekih sredstava koja su u nadležnosti nekih drugih organa, ne samo u sastavu Vlade Srbije, već pre svega pravosudnih organa.
Kao čovek koji se uvek borio, dok sam u politici i van politike, za zakonito trošenje sredstava i za otkrivanje i gonjenje svih nezakonitih oblika trošenja sredstava, pozivam vas, i verujem da ćete to učiniti, da se obratite nadležnim organima, i u lokalnoj sredini gde se nalazite, a i ovde na republičkom nivou. Hvala.

Zahvaljujem se ministru Lončaru. Za repliku se javio Miloš Dišić.