Zahvaljujem, gospodine Radosavljeviću.
Nastavljamo popodne u 15,05 časova. Prvi za reč u popodnevnoj raspravi bi bio narodni poslanik Vojislav Milajić, a potom narodni poslanik Milica Gavrilović, pa redom dalje.
(Posle pauze – 16,10)

Nastavljamo popodnevni rad današnje sednice.
Po službenoj evidenciji je prisutno 140 poslanika, ali molim da utvrdimo kvorum. Upotrebom elektronskog sistema utvrđeno je da postoji kvorum za rad Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić, a neka se pripremi narodni poslanik Branka Bošnjak.

Dame i gospodo, Predlogom zakona o Vladi predlagač je ušao u dve oblasti i proširio nadležnosti izvršne vlasti. Pre svega, to se odnosi na nadležnosti koje ima Ustavni sud Srbije i nadležnost i postupak koji se vodi pred Skupštinom Srbije.
Što se tiče Ustavnog suda Srbije i člana 6. Predloga zakona, navedeno je da Vlada može da vrši nadzor nad ustavnošću i zakonitošću opštih i pojedinačnih akata i da vrši obustavu izvršenja tih akata ukoliko proceni da oni nisu u skladu sa Ustavom i zakonom.
Tom odredbom je povređeno najmanje pet članova zakona u postupku pred Ustavnim sudom i dejstvima odluka Ustavnog suda RS. To se vidi iz toga što čak ni sudovi u toku postupka kada sprovode sudski postupak ne mogu da vrši ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa koji se primenjuju prilikom sudskog postupka, već sud ima ovlašćenja samo da prekine sudski postupak i da traži od Ustavnog suda ocenu ustavnosti da li je neki propis u skladu sa Ustavom ili zakonom.
Takođe, Vlada može da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, kao i svaki drugi građanin, ako proceni da neki opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ali ne može da ima toliko široka ovlašćenja da vrši obustavu izvršenja opštih i pojedinačnih akata.
Zakonom o organizaciji rada Ustavnog suda je predviđeno da odluke Ustavnog suda izvršava Vlada Srbije. Predviđeno je da se vrši i ocena ustavnosti akata koje donosi Vlada i organi državne uprave, tako da je potpuno nelogično da neko ko izvršava odluke Ustavnog suda, čije odluke podležu oceni ustavnosti i zakonitosti, sam vrši ocenu da li je neki opšti akt ili pojedinačni akt AP, opštine, grada, grada Beograda, javnog preduzeća ili lica koje ima javno ovlašćenje u skladu sa Ustavom i zakonom.
Istim zakonom je predviđeno da odluke Ustavnog suda stupaju na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Ovde dejstvo stupa donošenjem rešenja o obustavi od izvršenja opštih i pojedinačnih akata. U naknadnom roku od 15 dana Vlada je dužna da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom, što će ona svakako i učiniti, čim je donela rešenje o obustavi izvršenja pojedinačnog ili opšteg akta.
Tu vrstu ovlašćenja čak nema ni Ustavni sud. Ustavni sud izuzetno može, što je predviđeno članom 42. ovog zakona, da obustavi od izvršenja pojedinačne akte i pojedinačne radnje, ali ne može opšte akte, tako da je nelogično da Vlada može svojim rešenjem da obustavi od izvršenja opšte i pojedinačne akte, a da to Ustavni sud ne može.
Što se tiče drugih nedostataka ovog zakona, Ustavom u članu 91. je predviđeno da Vladu čine predsednik Vlade, potpredsednici Vlade i ministri. Znači, ovde je predviđeno u množini – potpredsednici. Vlada mora da ima najmanje dva ili više potpredsednika.
Ovde je Predlogom zakona predviđeno, u članu 10. stav 1, da bude jedan ili više potpredsednika Vlade, što je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Srbije. U stavu 3. je predviđeno da broj potpredsednika i ministara bez portfelja određuje Narodna skupština pri svakom izboru Vlade.
Međutim, to je krupna greška zato što Narodna skupština bira Vladu, a ne određuje broj potpredsednika i ministara bez portfelja. Ne može to Skupština da određuje nego predlog daje mandatar, a Skupština može samo da bira – da li će da prihvati predlog mandatara ili ne, tako da je formulacija da Narodna skupština određuje broj potpredsednika potpuno nelogična.
Što se tiče odnosa prema Narodnoj skupštini, postoje tri grupe problema. Jedna se tiče postupka za izglasavanje nepoverenja Vladi. Druga grupa problema se tiče postupka za preispitivanje poverenja Vladi, kada Vlada sama traži da se utvrdi da li ima poverenje u Skupštini ili ne. Treća se tiče ostavke Vlade.
U članu 18. stav 1. predviđeno je da 20 poslanika može predložiti Narodnoj skupštini da se Vladi izglasa nepoverenje. Međutim, u članu 198. Poslovnika predviđeno je da se taj predlog upućuje predsedniku Narodne skupštine, dakle ne Narodnoj skupštini nego predsedniku Narodne skupštine.
Narodna skupština može da podrazumeva mnoge stvari. Može da podrazumeva i potpredsednika, sekretara, stručnu službu itd. Međutim, Poslovnikom je decidirano rečeno da se predsedniku Narodne skupštine podnosi taj predlog. To mora da bude u pismenoj formi i obrazloženo.
Takođe, u članu 18. stav 2, od podnošenja predloga do glasanja ne može proći manje od tri ni više od 15 dana.
Poslovnikom Narodne skupštine je predviđeno da rok za raspravu o izglasavanju nepoverenja Vladi je od tri do 15 dana. Ovim zakonom se utvrđuje da Skupština mora da glasa u roku od tri do 15 dana. To su potpuno dve različite situacije.
U članu 19. stav 2. reguliše se predlog o poverenju Vladi. Tu je predviđen rok od pet do 20 dana. Poslovnikom, u članu 200. stav 4, predviđeno je da taj rok mora biti takođe od tri do 15 dana, tako da je ovaj član 19. stav 2. u direktnoj suprotnosti sa Poslovnikom Narodne skupštine.
U članu 19. stav 4. predviđeno je da Vlada kojoj nije izglasano poverenje može podneti ostavku. Međutim, u Ustavu član 93. stav 1. i stav 5. određuju da je predviđeno da Vlada može postaviti pitanje svog poverenja, ali ne daje odgovor na pitanje šta se dešava sa Vladom ukoliko to poverenje ne bude izglasano u Skupštini. Međutim, po logici stvari, ukoliko Vlada sama postavi pitanje poverenja, a pri tome Skupština ne izglasa poverenje, logično bi bilo da se smatra da je Vladi prestao mandat.
Na kraju ću reći samo to da od akata Vlade koji su predviđeni ovim zakonom, Vlada može da donese, što je predviđeno članom 45, čak i deklaraciju.
Deklaracija je politički akt koji daje mišljenje o određenim društvenim pitanjima i koji bi trebalo da bude u isključivoj nadležnosti Skupštine. To mišljenje koje usvoji Skupština trebalo bi da bude obavezujuće za Vladu.
Mislimo da Vlada ne bi smela da donosi deklaracije, jer je to u isključivoj nadležnosti Skupštine Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Milajiću.
Reč ima narodni poslanik Branka Bošnjak, a neka se za diskusiju pripremi narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, sistem vršenja vlasti u Srbiji, kao i rad organa državne uprave, temelje se na Zakonu o Vladi Republike Srbije i Zakonu o državnoj upravi. Kako su oba ova zakona usvojena neposredno posle usvajanja Ustava daleke 1990. godine, svojim nedostacima usporavaju upravljanje državom i Vladu čine manje efikasnom.
Što se tiče zakona o Vladi, njegove odredbe razvrstane su u nekoliko segmenata. Prvi deo definiše sastav Vlade, njen mandat i način rada Vlade. Do sada početak i kraj mandata Vlade, glasanje o poverenju ili nepoverenju Vladi, kao i neke druge odredbe uređivane su Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Zato najvažnija uloga ovog zakona i jeste da što preciznije definiše odnos Narodne skupštine, kao nosioca zakonodavne vlasti, i Vlade,. kao nosioca izvršne vlasti.
Zakon takođe jasno kaže koji su obavezni delovi Vlade. Predsednik i potpredsednik Vlade, ili više potpredsednika Vlade, sa svojim kabinetima, savetnik predsednika Vlade, Generalni sekretarijat sa generalnim sekretarom na čelu, kao i različite službe i radna tela Vlade.
Drugi deo zakona uređuje odnos Narodne skupštine i Vlade, i to: način podnošenja zakona na usvajanje Narodnoj skupštini; obavezu predlaganja budžeta od strane Vlade i njegovo usvajanje ili odbijanje od strane Narodne skupštine; obavezu učestvovanja članova Vlade u radu Narodne skupštine: dostavljanje podataka Narodnoj skupštini na zahtev Narodne skupštine i još dosta toga.
Zakon precizira odnos Vlade Republike Srbije i predsednika Republike i uređuje ga na efikasan i demokratski način. U posebnom segmentu zakon propisuje koji su to akti kojima Vlada vlada državom, kao što su uredbe i Poslovnik, odluke, rešenja i zaključci, memorandum o budžetu, deklaracije.
Zakoni koji su pred nama nisu pisani samo za Vladu i državnu upravu koja ih predlaže, već su po meri najuređenijih demokratskih država. Predstavljaju dodatni temelj demokratizacije države Srbije i stoga, u ime stranke G17 plus, očekujem da će svi poslanici i sve stranke podržati ove zakone i da će u danu za glasanje glasati za njihovo usvajanje.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, a neka se pripremi narodni poslanik Milica Gavrilović.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlogom ova dva zakonska projekta, koje je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini, neće se precizno i jasno izvršiti podela nadležnosti između zakonodavne vlasti, Narodne skupštine Republike Srbije, i izvršne vlasti, Vlade Republike Srbije.
U osnovnim ciljevima, recimo, Predloga zakona o Vladi kaže se - prvi i osnovni cilj za donošenje novog zakona jeste da se što jasnije urede odnosi Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. Međutim, ovo zakonsko rešenje, kao i Predloga zakona o državnoj upravi, neće urediti ove dve oblasti na onaj način kako smo mi to, narodni poslanici SRS, očekivali od Vlade, jer su zakonski predlozi neprecizno napisani, očigledno na brzinu, što se vidi po mnogim članovima na koje su poslanička grupa SRS i moje kolege ovde ukazale.
Imaćemo prilike da govorimo u pojedinostima o amandmanima koje smo podneli, jer jasno je bilo da je prvo trebalo doneti, ako ne Ustav Republike Srbije kao najviši zakonodavni akt, da je trebalo doneti prvo zakon o Narodnoj skupštini, pa tek onda ići na donošenje zakona o državnoj upravi i zakona o Vladi.
U ovom slučaju stvari su postavljene, bojim se, naopako i Vlada je opet, kao i do sada kod mnogih zakonskih predloga u ovoj Narodnoj skupštini, predložila dava zakonska projekta koji nisu koncipirani jasno i precizno. To se može jasno uočiti, recimo, na primeru člana 22. Predloga zakona o Vladi, koji kaže sledeću stvar u stavu 3: "Od podnošenja predloga predsednika Vlade za razrešenje ministra do odluke Narodne skupštine ministar ne može vršiti svoja ovlašćenja, već njih preuzima član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti."
U ovom članu se jasno vidi da zakon nije dobro koncipiran i poslanici SRS će u raspravi o pojedinostima povodom amandmana koje smo podneli na predlog ova dva zakona imati prilike da iznesu jasnu koncepciju i šta je to Vlada trebalo da učini kada je predložila ovakve zakonske projekte.
Znači, zakonski projekti koje ste predložili Narodnoj skupštini nisu dobro koncipirani. Ova dva predloga zakona, upravo suprotno od onoga kako je navedeno u razlozima i ciljevima za njihovo donošenje, neće izvršiti podelu nadležnosti između zakonodavne vlasti Narodne skupštine Republike Srbije i izvršne vlasti Vlade Republike Srbije. Postaje praksa u Skupštini da Vlada Narodnoj skupštini podnosi upravo ovakve zakonske predloge koji nisu koncipirani jasno i precizno.
Znači, u raspravi o pojedinostima imaćete prilike da jasno čujete sve naše stavove po pitanju svih članova sa kojima se ne slažemo kao poslanička grupa SRS. Smatramo da ova dva predloga zakona nisu dobro uređena i da ne uređuju ove dve oblasti na onaj način na koji bi to trebalo.

Reč ima narodni poslanik Milica Gavrilović, a neka se pripremi narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, verujem da većina narodnih poslanika danas blago negoduje zbog toga što raspravljamo o Predlogu zakona o Vladi, a da prethodno nismo doneli zakon o Narodnoj skupštini.
Uistinu to je bio neki redovan sled događaja, ali za to nam gospodo poslanici nije kriva ova vlada, krivi smo sami mi, jer nismo uspeli da se saglasimo oko osnovnog teksta zakona o Narodnoj skupštini, koji je već dva puta bio u skupštinskoj proceduri, ali na kraju nažalost je uvek bivao povlačen. Nadam se da ćemo ubuduće postati toliko samosvesni da shvatimo koliki je značaj zakona o Narodnoj skupštini i da ga u najskorije vreme usvojimo.
Predlog zakona o Vladi važno je doneti s obzirom da važeći zakon ima dosta nedostataka, koje je neophodno otkloniti da bi ova vlada nastavila još delotvornije da radi.
Jedna od osnovnih novina zakona o Vladi jeste što on na jasan način definiše odnos između Narodne skupštine i Vlade. Apsolutno je nedopustivo da takav odnos bude definisan Poslovnikom Narodne skupštine, kao što je to sada slučaj.
Većinu svog izlaganja ipak bih posvetila Predlogu zakona o državnoj upravi, jer smatram da će naši građani biti u najdirektnijoj mogućnosti da osete pozitivne efekte promene Zakona o državnoj upravi. Naime, ovim zakonom je predviđeno da državna uprava postane servis građana, a ne puki instrument vlasti i samim tim ona će postati efikasnija.
Najglobalnije gledano, naši građani prilikom odlaska u ministarstvo neće morati više da provode dane čekajući u redu ne bi li završili posao zbog čega su došli, već će to moći da urade u relativno kratkom roku. Ovo je jedna od osnova ovog zakona, koja predviđa da nepotrebna papirologija, dugi redovi i čekanja postaju prošlost.
Jedan od osnova za efikasniji rad državne uprave je svakako i Zakon o elektronskom potpisu, koji je ova skupština na predlog Vlade pre nekoliko meseci i usvojila. Zakon o elektronskom potpisu omogućava čak da naši građani, primera radi, ne odlaze u poresku upravu da bi prijavili porez, već to mogu da urade popunjavanjem i dostavljanjem poreske prijave putem interneta.
Promene u državnoj upravi su neophodan uslov za dalji tok ekonomskih reformi. Mi znamo da u našoj državnoj upravi postoji, ali ne dovoljan broj, stručnog, iskusnog kadra; naročito nam nedostaju mladi i obrazovani ljudi koji su motivisani za rad. Sve to za posledicu ima nedovoljan kvalitet usluga koje državna uprava pruža, a samim tim i permanentno nastavljanje stvaranja negativne slike o državnoj upravi kao jednom parazitskom delu države koji ne stvara ništa.
Da bi državna uprava postala pravi servis građana, neophodno je da se izvrši njena depolitizacija i profesionalizacija. Upravo je ovaj predlog zakona o državnoj upravi i predvideo smanjenje stepena politizacije državne uprave, jer predviđa da će jedino politička ličnost, pored ministra u Ministarstvu, biti državni sekretar, odnosno sadašnji zamenik ministra.
Svi ostali službenici će biti profesionalni državni službenici, koji će se birati na osnovu javnog konkursa i za određeno vreme. Koliko jednostavno politička promena može da utiče na rad u samom ministarstvu najbolje pokazuje smena jednog ministra koja neminovno mora da vodi ka smeni svih rukovodećih kadrova u jednom ministarstvu, a samim tim negativno će uticati i na sistem organizacije rada u ministarstvu, kao i na sistem započetih reformi unutar njega.
Takođe je neophodno stvoriti dobro obučenu, efikasnu i odgovornu državnu upravu, a to možemo da postignemo ukoliko dovoljno pažnje posvetimo nepristrasnom i objektivnom izboru kadrova, njihovom permanentnom obukom, uspostavljanjem sistema motivacije pri nagrađivanju, uspostavljanjem sistema adekvatne zarade i naravno njihovom kontrolom i odgovornošću.
Sve ove promene koje ova dva predloga zakona predviđaju imaju cilj da od državnog službenika stvori lice koje će biti stalno na usluzi građanima, jer u krajnjem slučaju, državni službenik i postoji zbog njega, što naravno ima za posledicu da ovo predstavlja cilj same državne uprave.
Zbog toga, da bismo započeli celokupan proces reforme državne uprave, neophodno je da usvojimo kako Predlog zakona o Vladi, tako i Predlog zakona o državnoj upravi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić, a koliko mogu da primetim ona nije tu. Onda dajem reč gospođi Gordani Pop-Lazić.