Reč ima poslanik Miljko Četrović.

Poštovani poslanici, dosta je rečeno i izneti su jasni razlozi da Vlada nema ovlašćenja po Ustavu da ceni ustavnost i zakonitost akata lokalne samouprave, niti akata autonomne pokrajine. Ali, razlog zašto sam se javio je obrazloženje zašto se amandman ne prihvata. Ovde je govoreno u prvom delu obrazloženja da se odredbom člana 6. Predloga zakona faktički sprovodi savremeno poimanje načela decentralizacije.
Posebno naglašavam drugi deo obrazloženja koji kaže: "S druge strane, odredbom člana 6. Predloga zakona održavaju se veze između centralnih organa i raznih oblika decentralizacije i sprečava raspad pravnog poretka Republike Srbije time i stvaranje nejednakosti građana i drugih pravnih subjekata pred zakonom."
Gledajući neko pravo stanje u državi Srbiji, da li je došlo do raspada pravnog poretka? Ako vidimo šta se događa u svim oblastima rada i života u Srbiji, Vlada ovakvim obrazloženjem može da pravda stanje u oblasti privrede, u oblasti zdravstva, školstva, sudstva, funkcionisanja osnovnih poluga države, MUP-a, tužilaštva, sudova.
A da se vidi šta se događa, očit primer je Specijalno odeljenje Okružnog suda. Nisu u pitanju meseci, već godine. Čemu služi i na koji način se to sve odigrava? Građani plaćaju taj sud, to specijalno odeljenje, ali nema presuda, nema konačnog epiloga. Šta se događa kroz Ministarstvo za privatizaciju, kroz Agenciju za privatizaciju?
Šta se događa kod i ovo malo pokrenutih sporova pred trgovinskim sudovima za raskid ugovora o privatizaciji, gde je očigledno svakom poštenom čoveku da je to očigledna pljačka i otimačina. Ti postupci, iako su pokrenute tužbe kod trgovinskih sudova, mesecima se ne zakazuju rasprave. Iako je predsednik Višeg trgovinskog suda više puta dolazio na Odbor za privatizaciju i jasno je dao obećanje da će ti sporovi imati prioritet.
Nažalost, ne da nemaju prioritet, nego se naprotiv odugovlače, da bi se završila pljačka do kraja, da bi istekli ugovori o privatizaciji, odnosno ta ti tzv. većinski vlasnici ne bi ni ispunili ijedan uslov iz ugovora, da bi većinu radnika oterali iz preduzeća i da bi posle isteka ugovora došli do ogromne nepokretne imovine, a o pljački imovine, ako je pokretna ili je u pitanju roba koja je zatečena u preduzeću, da ne govorimo.
Stav Vlade kada je u pitanju ovo sve što se događa oko Karić - Moskva, sada je prebačeno u Austriju, Beč. Nemušt stav Vlade Republike Srbije. I ona prethodna i ova vlada ne znaju koliki je vlasnički deo države u tome. Predstavnici države ne znaju koliko je država vlasnik u toj kompaniji. Sada dolazi do neke prodaje, primaju se delegacije, a ko su ti kupci, možda je Karić iza tih kupaca. Mišković sa Delta bankom isto.
Nemate vi snage kao ministri, verovatno ste uključeni u mnoge stvari, neću pojedinačno da prozivam, a dovoljno govori sve što se događa sa Labusom, sa Dinkićem, sa magistrom Veljom Ilićem, koji pre sastavljanja ove vlade demokratskog bloka vodi žestoku borbu sa Dinkićem, ko je veći kriminalac od njih dvojice, a sada su zajedno, sada idu zajedno da otvaraju neke objekte i da presecaju vrpcu.
Nemojte vi da se brinete o zakonitosti i ustavnosti akata lokalne samouprave. Vi treba da položite račune za sve nezakonitosti u državi Srbiji, a vi ste najodgovorniji kao predstavnici i članovi Vlade.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, kada se pažljiviji pročita član 6. Predloga zakona stiče se utisak da Vlada Republike Srbije svakim novim zakonskim predlogom jednostavno prevazilazi samu sebe, po načinu kako izvrgava ruglu i vodi tu državu.
Postavlja se pitanje kada se pročita ovaj član 6. zašto, jednostavno, gospodine ministre, niste predložili novi zakon o lokalnoj samoupravi, da ukinemo skupštine opština, da ukinemo predsednike opština, jer SRS se zalagala i za to, i mi nemamo ništa protiv. Ali, imamo protiv toga da kroz jedan zakon o Vladi, koji direktno ne dotiče tu materiju, od organa lokalne samouprave pravite državnu upravu. A šta će nam onda samouprava, šta će nam skupština, šta će nam opštinsko veće?
Možda je to vaša želja da kontrolišete pojedine lokalne samouprave zbog nekakve političke situacije ili dnevno-političkih događaja, ali kada pogledam ko sve treba da sprovodi ovaj zakon, a da je Vlada ta koja može da poništi privremeno jedan opšti akt, a znam i ko sedi u toj vladi, onda nemam poverenja u vas nimalo kada čitam jedan ovakav član.
Znači, član govori o tome da u roku od 15 dana imate obavezu da pokrenete pred Ustavnim sudom zahtev za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opšteg akta koji je donela neka jedinica lokalne samouprave. Ukoliko ne, vaša odluka Vlade prestaje da važi. Ukoliko pokrenete, sada bih postavio pitanje za koje vreme će Ustavni sud da to oceni, može to da traje godinu, dve, tri ili četiri, možda jednog dana i sasvim izgubi smisao ta odluka koja je možda bila u korist građana te jedinice lokalne samouprave, smisao svog postojanja.
Ovo ne treba rešavati ovakvim načinom. Vi predstavljate ovde jednu skupštinsku većinu koja je formirala ovu vladu. Ta skupštinska većina može da traži od Ustavnog suda da brže radi, ali tada imate jedan drugi problem, da bi taj sud brže radio, morate da smenite predsednika suda, a predsednik suda je iz G17, vašeg koalicionog partnera.
Zato sa punim pravom svi poslanici SRS Ustavni sud zovu političkim sudom, a o tome ste, gospodine ministre, morali da razmišljate, i vi i vaš predsednik stranke, u decembru 2003. godine, u januaru 2004. godine, da znate sa kim se u kolo hvatate. Sada ovako morate jednostavno ovakve gluposti da predlažete Narodnoj skupštini, sa još glupljim obrazloženjima koja Vlada daje.

Gospodine Arsiću, vi niste karticu ubacili, zaista zloupotrebljavate to pravo.
Na član 8. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 8. ima naslov - Ovlašćenja prema organima državne uprave, i sva tri stava. Dakle, odredbe celog člana prepisane su iz Ustava, član 90. tačke 5, 6. i 7.
Prvo je nejasno zašto samo te odredbe od svih odredbi člana 90. kojih ima još, a koje se odnose na istu stvar. I nanovo se postavlja pitanje citiranja ustavnih načela u zakonu. Ovo nije jedini član i mi kao stranka imamo argumentovano protiv da se ustavne odredbe citiraju u zakonu, koja god ustavna odredba, na koji god se zakon odnosi, iz najmanje dva razloga.
Prvi je što citiranjem ustavne odredbe u zakonu i na moju veliku žalost vašim odlučivanjem da se recimo u predloženom tekstu ovakav član u zakonu usvoji – još uvek hoću da verujem da ima zdravog razuma više od tvrdoglavosti i da ima više svesti nego političke strasti, pa ćete razmisliti još jednom i o amandmanima i o zakonu u celini – dovodite do toga da Ustavni sud, ukoliko bilo ko od nas podnese zahtev za ocenu ustavnosti člana 8. zakona o Vladi, ako bude usvojen u ovakvom tekstu, de fakto ocenjuje ustavnost Ustava Republike Srbije. Za to Ustavni sud nije nadležan.
Znači, ako mu se obratim sa zahtevom da oceni ustavnost ove odredbe, Ustavni sud mora da mi odgovori da neće da radi ili da ovo stavlja van zakona i da izmišlja bilo kakvu gimnastiku da bi se prevazišlo nepotrebno stanje prepisivanja ustavnih odredbi.
Ustavne odredbe kao načelne odredbe služe za to da u zakonima razvijete ta načela, da precizirate, da napišete način na koji ćete obezbediti primenu ustavnih odredbi, zaštitne mehanizme koje ćete obezbediti zakonima, nikako i nikada ne služe da se prepisuju u celosti u tekst bilo kog zakona.
Da bude potpuno jasno zašto se ovolikim brojem amandmana na zakon o Vladi borimo za popravak ovog zakona, koliko tu nema nikakve vrste stranačke obojenosti i programa, ima samo politike kao zanata. I znajući ko će prvi čitati zakon o državnoj upravi, zakon o Vladi, ako bi bilo obojeno navijački i stranački, dakle, kako se to u Srbiji inače navijačkim strančarenjem smatra, najviše bih navijala da zakon o državnoj upravi u predloženom tekstu, zakon o Vladi, usvojite tako kako je predložen, jer to čitaju ljudi od kojih vi zavisite, koji će vam se iza leđa rugati strašno.
Ali, nije u tome stvar. Ne kada je u pitanju zakon o Vladi, ne kada je u pitanju zakon o državnoj upravi, koliko god vama to neobično zvučalo. Znači, kada me pitaju na međunarodnoj sceni, jer predsedavam Odborom za inostrane poslove, govorim o mojoj vladi i o mojim ministrima, i oni predstavljaju Republiku Srbiju. Ovo se odnosi na to i prosto je potpuno odsustvo bilo kakvog zdravog razuma da pokušate da branite na bilo koji način prepisivanje odredbi Ustava u bilo koji zakon.
Ne možete uporedno, ne možete nikako, osim tvrdoglavošću i da budem malo cinična - pokazaćemo mi žutima. Od toga koristi nema, niko od toga nema koristi. Verujte, da je do stranačkih navijanja, samo usvojite ovako kako piše, ljudi u ministarstvima, ljudi u organima, posebnim organizacijama, ljudi u lokalnim samoupravama, o vama će misliti loše. Ćutke bi prešli preko zakona.
Ali, ne radi se o tome. Radi se o važnom zakonu i radi se o važnom prilazu zakonu. Mi smo potpuno ubeđeni da ni jedna ustavna odredba ne može biti prepisivana u tekst zakona, pogotovo ne na ovaj način, da se iz jednog člana koji obuhvata skoro sve nadležnosti, odnosno ovlašćenja Vlade, prepisuju samo tri tačke. Ponavljam, to je nehat prema ovoj skupštini i prema onima koji zakon treba da čitaju i primenjuju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela poslanik Gordana Čomić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Dame i gospodo, član 9. u istovetnom tekstu se nalazi u zakonu o državnoj upravi, ima naslov - Javnost rada, i glasi: "Rad Vlade je javan. Vlada je dužna da javnosti omogući uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i poslovniku Vlade".
Mi predlažemo da se stav 2. u članu 9. briše zbog toga što predloženim rešenjem predlagač dokazuje da ne razume javnost rada. Citirani zakon se odnosi pre svega na informacije koje se traže od Vlade. Zakon o dostupnosti informacija, koji smo usvojili u ovoj skupštini, propisuje mehanizme, proceduru, ovlašćene tražioce i obavezne davaoce informacija o roku, o vrsti, o svemu onome što informacija podrazumeva.
To je zakon o dostupnosti informacija, da zakonom obavežete sve one u javnom poslu na koji način su dužni da informacije daju. Bez obzira da li se informacija traži od Vlade ili od organa i organizacija, javnost rada Vlade podrazumeva dobrovoljnu i poželjnu spremnost Vlade da informiše o svom radu, o svim segmentima svog rada, i da informacije daje najširoj javnosti, bez ičijeg posebnog zahteva. To je javnost rada.
Dakle, javnost rada je kada vi izričete svoj stav dobrovoljno, kada kažete - mi hoćemo Vladu koja je otvorena, koja je servis građana, mi dobrovoljno svima pružamo sve vrste informacija o svim poslovima kojima se Vlada bavi. To možete da pišete u zakonu, rukovanje informacijama posebne vrste.
Može da bude u ovom zakonu, a i ne mora. O tome bi mogli da se sporimo, ali ovo pokazuje da se ne razume javnost rada, da se u jednom zakonu vi obavezujete na poštovanje drugog zakona. Kakvu vladu vi to pravite? Koja će kazati u stavu 2. da hoćemo organizaciju vlade koja se obavezuje na poštovanje zakona koji je donet u ovoj skupštini na predlog Vlade. To je kao da pišete da će u Vladi svi poštovati odredbe Krivičnog zakona, da će u Vladi svi poštovati odredbe Porodičnog zakona. Ne može to da stoji u zakonu o Vladi.
Ako ne budete poštovali odredbe Zakona o dostupnosti informacija, onda ćete biti uhvaćeni pa ćete biti kažnjeni ili nećete biti uhvaćeni. To je potpuno drugo pitanje, ali ne možete u korpusu nečega strašno važnog, po evropskim standardima strašno važnog, o tome šta je javnost rada državnog organa, navoditi pogrešnu odredbu.
To je loša poruka onima oko kojih se slažemo da hoćemo da dokažemo da smo sposobni da dobrovoljno menjamo naše društvo, zakonodavstvo, tako da to bude pozitivno nabolje. Ovo vam je kao odredba u zakonu o zaštiti konkurencije, gde ste predložili da o konkurenciji vodi računa ministar. Zna on valjda šta je tu konkurencija i ko tu treba da bude u konkurenciji.
Svaki pokušaj da jednom nemuštom, nepismenom ili nepotrebnom odredbom prosto se naudi onome što treba da bude proces standardizacije, naići će na naš otpor i po našoj proceni argumentovanu raspravu. Ovaj član o javnosti rada mogao bi da sadrži stavove o instrumentima javnosti, načinu ostvarivanja rada otvorene vlade, što bi mogla da bude obaveza koju će Narodna skupština posebno zahtevati od Vlade. Znači, može svašta.
Možete sami da pišete šta su instrumenti, može Narodna skupština da vam traži ili može da bude definisano unutrašnjom organizacijom Vlade, ali ne može da piše u zakonu o Vladi da se obavezujemo da ćemo poštovati Zakon o dostupnosti informacija. Ne može. Koliko god vi voleli da je to napisano bez greške, ne može. Mnogo je pametnije onda odustajati, bez obzira na dobacivanje - e, može. Dakle, o tome se radi.
Osoba koja radi u Ministarstvu gospodina ministra dobacuje narodnoj poslanici za vreme govora - e, može. E to je srpska politika. Drugi poslanik dobacuje - kako smo mi na vašu politiku. Kažite, poslaniče?
(Vukosav Tomašević, sa mesta: Nije bodrumska politika.)
Koja je to politika, poslaniče? To je srpska politika? Dakle, srpska politika je da sekretar Sekretarijata za zakonodavstvo ne zna red. U Vojvodini kažu - evo derana ne zna reda, ali ako, naučiće on.
Razlika koja postoji između nas iz Novog Sada i ovih ostalih je u tome kako ministar reaguje na ono što zna da je argumentovana kritika. Molim vas ipak u svojstvu narodne poslanice Narodne skupštine da svoje saradnike informišete o tome kako moraju da se ponašaju dok sede u klupama Narodne skupštine. Javljaju se i drugi lokalizmi narodne poslanice iz Kragujevca, znam sve to, ali nema grada do Nova Sada.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Gordana Čomić podnela je amandman na naziv dela II i član 10.
Vlada predlaže da se ovaj amandman ne prihvati. Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

U delu 2. je, dame i gospodo, sastav, mandat i uređenje Vlade. Iznad člana 10. naslov "Sastav Vlade i položaj članova Vlade", pa ponovo "Sastav Vlade".
Član 10. glasi: "Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika Vlade i resorni ministri.
Vlada može imati ministre bez portfelja.
Broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje Narodna skupština pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade".
Amandman DS-a, koji smo uložili na naslov i na član 10, jeste da se deo II "Sastav, mandat i uređenje Vlade" menja i glasi: "Sastav, mandat i unutrašnja organizacija Vlade". Ovo je zaista ovlaš. To je pitanje jezika, kojem ste skloni ili niste, jer ako je uređenje Vlade, onda može biti komičnih komentara šta to sve znači za uređenje Vlade.
Uređenje Vlade, evo narodni poslanik Nikolić je odmah odredio svoju sliku o uređenju Vlade, pa kaže - da se čisti, da se sprema i sve ostalo. Dakle, može biti komičnih komentara. Ne radi se o tome, zna se da se odnosi na unutrašnju organizaciju. To je razlog amandmana, ako se zna da je unutrašnja organizacija, a ne piše. Toliko je jednostavan amandman.
Ono što smo predložili kao izmenu samog teksta i odredbi člana 10. je sledeće: "Vladu čini predsednik, jedan ili najviše tri potpredsednika i ministri".
Stav 2: "Broj potpredsednika Vlade i ministara utvrđuje Narodna skupština pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade".
Stav 3: "Vlada u svom sastavu ima 30% manje zastupljenog pola".
Osim jezičkih ispravki koje sam spomenula, izostavlja se odredba o ministru bez portfelja iz više razloga. Dakle, Vlada nema ministre sa portfeljom, pa da govori o ministrima bez portfelja. To je, znamo, bilo pitanje prakse više, budimo iskreni jedni prema drugima, za to da se nekome da neko mesto da nešto radi, sa nekim ljudima, nego što je to zaista imalo ikakvog smisla ili što je ličilo na vlast, kao javni servis, kao nešto što služi građanima sve zajedno.
Ali, u redu, i druge države su imale takva iskustva. U suštini, radi se o ministru bez ministarstva, da bude potpuno jasno. Dakle, oni koji će vam se smejati zbog ovih odredbi znaju, ali ovo govorim i zbog onih koji nas gledaju. Znači, on nije starešina organa uprave. On nema čime da bude starešina organa uprave. U takvoj poziciji su potpredsednici Vlade.
Onda nema potrebe da uvodite još jedno ministarsko stanje, pošto to nije ni čovek sa ministarstvom, ni čovek bez ministarstva. To je jedno ministarsko stanje. Znam ljude poimence koji su bili ministri bez portfelja i oni su, u suštini, obavljali poslove zavisno kakav je ko, znači u odnosu na lični karakter, personalne karakteristike onoga koga su ranije vlade, a tu uključujem i vlade pre 2000. godine, predlagale za ministarstvo bez portfelja.
Nema potrebe uvoditi još jedno ministarsko stanje, zato što status tako predloženog ministra može biti rešen Zakonom o ministarstvima, jer ovde nigde nije uvedeno da ćete vi prestati da predlažete, ako se usvoji ovaj zakon, Zakon o ministarstvima, što znači isto to što imamo sada - dok imamo važeći Zakon o Vladi iz 1991, sa amandmanima 1993. godine.
Svaki put smo imali zakone o ministarstvima, sa jasno definisanim nadležnostima svakog od ministarstava koje predlaže pojedini kandidat za predsednika Vlade. Nema smetnje da bude predložen i voljom većine ministar ministarstva za poseban deo u programu Vlade, kao koordinator, a na predlog predsednika Vlade.
Postoji jedno mesto koje bi imalo i našu podršku, to su evropske integracije. Dakle, ova vlada se rešila, i to je politika, da ima kancelariju za pridruživanje, da nema ministarstvo. Uporedno iskustvo pokazuje - neko ima ministarstva. Ta kancelarija za pridruživanje će morati da se ojača. Znači, kako budete obavljali sve poslove tokom pregovora oko ugovora o stabilizaciji i asocijaciji, moraćete da imate jaču instituciju, dođite u Skupštinu i kažite - mi želimo jednog ministra koordinatora, ne šefa pregovaračkog tima, nego želimo tu osobu iz raznih razloga, i nema razloga da ova skupština to ne prihvati.
Poslovi evropskih integracija su, ponavljam, idealan primer, ako strategija nije da se ima ministarstvo. Ako je strategija da se ima ministarstvo, ministar bez portfelja, onda ćete doći i tražiti izmene zakona o ministrima.
Odredba o 30% manje zastupljenog pola je odredba koja je u skladu sa evropskim standardima. Mi je imamo u izbornim zakonima i nema nikakvog razloga da ova vlada sebe ne obaveže, ovakvom odredbom u zakonu, prihvatajući i taj evropski standard, i znajući da u Srbiji sigurno ima, ako Vlada ima 18 članova, 6 sposobnih žena da odgovorno i efikasno vode neka ministarstva. Sigurna sam da će Srpska radikalna stranka glasati za ovaj amandman, ako ni zbog čega drugog, ono zbog 30% žena u izvršnim organima. Hvala.
(Vjerica Radeta: Mi biramo po stručnosti.)