Dame i gospodo narodni poslanici, nema od zakuvavanja ništa, nažalost. Mislim da bi od člana 10. i od amandmana koji je na član podnet mogao da se sačini jedan dobar član ovog predloga zakona. Morao bi predlagač da odustane od ovih portfelja i bez portfelja, morali bi i predlagač zakona i amandmana da odustanu od jednog potpredsednika, ali bi morao i predlagač amandmana da odustane od stava 3. svog amandmana na član 10, koji govori o tome da moramo na silu u vladu da uvedemo 30 posto predstavnika manje zastupljenog pola.
Ako tu sledimo neke evropske tendencije, onda ćemo za neku godinu morati još jednu odredbu za još jedan pol da uvedemo. Trenutno mi u Srbiji poznajemo dva pola u većini. Međutim, Evropa je odavno raskrstila sa brojem dva kada su u pitanju polovi i prešla je već na mešovite polove, prešla je na mešovite brakove, tako da kada u Evropi imate brak između dve, po nama, žene, pretpostavlja se da je jedno muškarac. Zato što sve priznate religije, kojima verovatno pripadaju i evropski narodi, traže da se brak sklopi pred Bogom između onih koji po prirodi stvari mogu da imaju decu. Naravno, desi se nekakva bolest ili nedostatak, i to je nešto drugo. Kada uključite dve žene u brak, znate da ne mogu da imaju dece.
S druge strane, javlja se u velikoj većini, a to je počelo iz evropske diplomatije, a proširilo se izgleda i na našu diplomatiju, proširilo se prvo preko engleske vlade, a verovatno će da se širi i dalje, da muškarac ne mora da bude samo muškarac i da preuzme funkciju koju su oduvek, kroz iskone, imale žene. Pa ćete onda morati da proširujete Predlog zakona, jer će se s pravom on javiti i reći - e, sad je naš međupol ugrožen jer nas nema zakonom predviđenih da vladamo ovom zemljom, pa ne tražimo 30%, vidimo da nas nema još uvek toliko, ali tražiće 5%, ili će tražiti prirodni prag.
Zbog toga, naravno, čuo sam konstataciju da ćemo mi verovatno glasati za ovaj amandman, baš zbog toga, ali ovo nije amandman na izborni zakon. Tu vas podržavam potpuno, mada sam sklon tome da preporučim ženama u Srbiji da se bave politikom, da ih ne teramo da se bave politikom. Da se bave politikom kao opredeljenjem, pa da svi na listama imaju dovoljan broj žena, da uopšte ne morate zakonom da im određujete koliko će žena poslati u Skupštinu.
Ali, evo, prihvatio sam da to uradimo i zakonom, i bolja je situacija u ovom parlamentu. Neki kažu da su sada demokrate na vlasti, kao. Nije tačno, nego ima više žena, pa se i ovi muškarci ustručavaju da se ponašaju kao što su se nekada u Skupštini ponašali.
Znači, ne mogu da prihvatim da 30% ministara budu žene. Ne mogu da ograničim predsednika Vlade, bez obzira na to iz koje je političke stranke. Ne mogu, neka on odluči hoće li ili neće. Ne može ni Narodna skupština da mu vezuje ruke na taj način, jer mu nismo vezali ruke po stručnosti. Nismo rekli koliko mora da ima akademika, koliko sa fakultetskom diplomom, koliko mora da ima ovih, koliko mora da ima onih. Pa, kako onda da mu po polu određujemo i vezujemo ruke, tim pre što u ovako šarenim koalicijama teško da možete da ispunite taj zahtev.
I ovaj predlog zakona koji govori o ministrima bez portfelja je Predlog zakona koji zna da ako ovaj predlagač ostane na vlasti u idućem mandatu da će morati da ima male koalicione partnere i njima je namenio ministarstva bez portfelja. To je očigledno. Jer, taj ministar bez portfelja u zakonu o Vladu dalje nigde nije razrađen. Samo se pominje kao ministar bez portfelja.
Ministri sa resorima imaju u nekoliko članova razrađene obaveze, prava, dužnosti. Ministar bez portfelja se više nigde ne pominje. Znači, on će ovde biti izabran i on je završio svoju misiju, uveo svoju malu političku strančicu, prvo u koaliciju na izbornoj listi, pa vas zato evo 15 godina posle prvog saveta ponovo savetujem - ne vodite male političke stranke na izbore kao članove svojih izbornih lista. Neka ostane srpska politička scena za one koji mogu da ispune cenzus.
Jer, vidite kako se ponašaju oni koji su u malim političkim strankama. Što manja stranka, veća ucena i viša politička funkcija ili ministarska funkcija u Vladi, pa se onda hvatate za glavu kako Nataša Mićić vodi sednice Narodne skupštine, pa se hvatate za glavu kako Goran Svilanović vodi spoljne poslove, pa kako to radi Vuk Drašković, pa šta se sve dešava sa malim političkim strankama. To su ljudi bez odgovornosti.
Zato predlažem, ako bi moglo da se prihvati da nam neko dostavi amandman u kojem će sve ove nesuglasice biti izglađene, eto mogli bismo za taj amandman i da glasamo. Ovako, niti nam je zakon prihvatljiv, ali ni ovaj amandman, ovako napisan, nije nam prihvatljiv.