Samo da vas podsetim da po Ustavu Republike Srbije Narodna skupština donosi plan razvoja, prostorni plan, budžet i završni račun, ali isto tako obavlja kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Smatram da ste ovde nepotrebno odnos Vlade i Narodne skupštine regulisali ovim zakonom, jer je to materija koja mora da se reguliše Poslovnikom Narodne skupštine. Samo da vas podsetim, ako imate Poslovnik pogledajte, postoji posebno poglavlje - Odnos Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije itd.
Kada ste već krenuli u ovo, moram da vam kažem da u okviru Poslovnika imamo loše odredbe koje suštinski sputavaju Narodnu skupštinu da ispunjava svoju ustavnu dužnost, kontrola rada Vlade. Kontrola rada Vlade se obavlja preko poslaničkih pitanja, preko interpelacije, preko instituta koji se zove podnošenje izveštaja o radu.
Ako se izveštaj o radu stavi u neku vezu sa brojkama, a brojke su završni račun, onda smo ograničeni u kontroli Vlade. Pričamo o prvom stavu ovog člana, ne o onom drugom, koji kaže da na zahtev Narodne skupštine Vlada i svaki njen član su dužni da podnesu izveštaj o svom radu.
Prvi stav se odnosi na nešto što je automatizam, što garantuje Narodnoj skupštini da će svake godine minimum jedanput da ima tekstualni izveštaj o radu Vlade, koji će verovatno da sadrži sve podatke o ministarstvima i o svakom članu Vlade, šta je on to radio. Nemojte da se sekirate.
Moguće je da izveštaj Vlade bude ovde negativno ocenjen, a da to nema apsolutno nikakvog uticaja na završni račun za tu istu godinu koja je obuhvaćena izveštajem o radu, jer je moguće da materijalno-finansijsko poslovanje koje je sadržina završnog računa bude korektno, sve to bude iskazano u skladu sa propisima o budžetskom sistemu, ali imamo situaciju da neki ministri nisu ispunjavali svoje dužnosti, da su ministarstva loše radila, da nisu bila organizovana kako treba, pa da je bilo i afera koje zaslužuju posebnu pažnju.
Vi ste vezali izveštaj o radu za završni račun i samim tim ste vezali sudbinu izveštaja o radu, jer se stvara prezumpcija. Ako Skupština izglasa završni račun onda se prihvata izveštaj i tamo je sve najlepše, sve je lepo urađeno. To je loša situacija.
Moram da vas podsetim da smo oktobra, novembra 2003. imali situaciju da se razmatra predlog o razrešenju Vlade, izglasavanju nepoverenja Vladi, a onda je svako od ministara iskoristio priliku da podnese svoj izveštaj o radu. Imali su na to pravo, nikakav to problem nije, ali je opozicija stekla još jedno iskustvo, pa je kao rezultat tog iskustva i ovaj amandman da taj tekstualni deo rada Vlade bude sadržan u izveštaju, gde će da se opiše šta je radila Vlada.
U tom izveštaju treba da stoji šta je primećeno kao negativna pojava, šta Vlada predlaže u budućem radu da se promeni što se tiče uredbi, zakona, propisa itd.
Vi ste izveštaj o radu Vlade shvatili kao nešto negativno. Ako dođe ta tačka dnevnog reda, katastrofa za Vladu. Nije tačno. Vi ste imali situaciju 1994. godine, kada je prvi put ugrađen ovaj institut podnošenja izveštaja o radu Vlade, u vreme onog Dragoslava Avramovića, Vlada je iskoristila ovu situaciju, pa je po osnovu rasprave o radu Vlade dva meseca napravila svoju promociju u ovoj zgradi.
Očigledno ova vlada doživljava odredbu o obavezi podnošenja izveštaja o radu kao nešto negativno, jer navodno ide na brisan prostor opoziciji, koja će da ih šiba povodom svih nepravilnosti. To Vlada mora da izdrži. Bolje da izdrži povodom tačke dnevnog reda - izveštaj o Vladi, nego povodom svake finansijske tačke da mi dobijamo prostor da kritikujemo ministra čije smo razrešenje tražili, a vi niste dozvolili vašom većinom.