Dame i gospodo narodni poslanici, teško je pred ovakvim izazovom biti potpuno opozicija, ali kada znate da se radi o vladi kojoj preti izglasavanje nepoverenja, vladi u čiji veliki broj ministara poslanici SRS nemaju poverenja, onda me čudi ova hitrina i ovo iznurivanje narodnih poslanika, da bi ove tačke bile donete pre priče o izglasavanju nepoverenja Vladi Republike Srbije.
Bili ste u stanju da nas pomorite noćnim radom da bi ova tačka stigla na dnevni red dok ste vi još na vlasti. Zbog toga, a i zbog još nekih sitnih detalja, imam veoma uzdržan stav o predlogu za davanje koncesija i pokušaću da to obrazložim, tako da bi i građani, a i vi koji ćete odlučivati o svemu ovome, shvatili o čemu se ovde zapravo radi.
Srbija ima potrebu za velikim građevinskim radovima. Srbija ima potrebu za javnim radovima u putogradnji, a rekao bih da bi trebalo Srbija da se baci i na reke zato što od reka mogu da postanu izvanredni plovni putevi, na rekama može da se zaposli mnogo ljudi, ionako se dosta novca iz budžeta daje ljudima koji ne dolaze nigde na posao.
Jeste, putogradnja je izazov. Videli ste, čim je DOS došao na vlast, putogradnja je postala osnovna priča tadašnje vlade; i čak je najvećem kriminalcu u Srbiji dato pravo da radi na putogradnji i ovde ga je lično predsednik vlade branio kao čoveka koji je imao najbolju ponudu!! U putogradnji, a to je počelo još od kada su formirana prva transportna preduzeća u Americi, uvek caruje mafija!
Postavlja se pitanje, koliko mi zrelo idemo u sve ove poslove, sada kada nam je država na izdisaju. Država u kojoj milion ljudi ne radi, u kojoj preti smanjenje penzija za 35-40 posto, pošto MMF više ne da da se slavina otvara kada treba da dođe rok za isplatu penzija, odjednom hoće da investira milijardu, dve milijarde evra para koje će se uliti na neki način.
Da li država ima firmu ili firme koje će moći da nose ovaj posao? Nema! Ovaj posao je namenjen strancima. Možda čak, kao i u vreme prethodne DOS-ove vlade, nekoj firmi fiktivno registrovanoj u Beču. Moguće je. Zato što ste iz istog političkog miljea. Isti mentalni sklop imate! Na isti način razmišljate i mnogi ministri koji predstavljaju male političke stranke pevaju jednu pesmu, jedno leto. Dok traje ta pesma da se završi što više poslova, da se usmeri što više poslova. Ili, da bi se stekao politički ugled, pa da pokuša stranka još jednom da uđe u parlament, ili da se ostvari materijalna dobit!
Lako je nama pričati ovde kako je teško izgraditi put od Beograda do Požege. Pa, mi to svi znamo. Ne znam zašto do Požege. Što nije do Užica? Što nije do Ovčar Banje? Kako baš dođosmo do Požege? Kako da ne uradimo do Sevojna autoput? Jeste, trasa je izuzetno teška. Ko je dan proveo na gradilištu, a ja sam proveo godine, znam kakav je to obiman poduhvat, i znam da tu trasu ne možete izbeći jer se prelaze bar dve planine. I zato se u to ubacuju delimično ili skoro izgrađeni putevi.
E, to je ono gde su se uvek pojavljivali kriminalci – naplata putarine. Naplata putarine je ovde bitna! Zato što je to neograničeni izvor sredstava. Znaju ljudi koji su se bavili Direkcijom za puteve kako to izgleda kada se izvrši kontrola i kada se dođe do tzv. neuparenih kartona, ili kada god treba novac u gotovini vlast se obraća Direkciji za puteve. Tamo se sliva novac. Znači, dati nekome na dve godine korišćenje i održavanje izgrađenih puteva, na kojima se naplaćuje putarina, da bi bio sposoban da krene u izgradnju puta, koji nam je i te kako bitan, put Beograd - Požega.
I sve se to zavije u koncesiju dugačku možda i preko 400 kilometara, nije ni bitno. Mnogo toga je ovde sumnjivo. Ako gradimo ovoliko, a gradili smo ovakve objekte i nisu to ljudi zaboravili. Radili smo prugu Beograd-Bar prema kojoj je ovo dečija igračka, i nismo imali nijednog stranog izvođača. A, zemlja bila isto tako siromašna kao i sada.
Ako gradimo taj put, jesmo li predvideli koliko će naših radnika da radi na tom putu, a koliko stranih? Postoje li neki limiti za tender? Vi znate da po Zakonu o koncesijama ministar određuje komisiju koja će sprovesti tender za koncesiju. Skupština ima pravo samo na jednog člana. Da Skupština AP Vojvodine, deo ove koncesije ide kroz Vojvodinu, prvo je dužna Vlada da traži mišljenje a onda je (i Vojvodina) dužna da da mišljenje u roku od 30 dana. Čini mi se da zakon nije predvideo - a šta ako da negativno mišljenje?!
Hoće li tu doći do sukoba? Jer, ako je već upletena AP i ako se od nje traži mišljenje, šta njeno negativno mišljenje znači u čitavom ovom poslu? Naravno, konačnu odluku doneće Vlada. A, šta ako u međuvremenu bude izglasano nepoverenje Vladi? A, to je sve tu pred nama.
Nažalost, možda neće. Inače, ovo je Vlada kojoj treba odmah izglasati nepoverenje. Nažalost, možda neće. Jer, time samo odlažete agoniju i pružate priliku još nekim kriminalcima da se umešaju u budžet ili u zaduženja koja nas čekaju kod stranih banaka. Evo, i danas će nam Svetska banka dati jedno 80 miliona evra kredita. Hoćemo li živeti bolje posle tih kredita?!
Koliko smo kredita uzeli od 2000. godine do danas, pa šta smo od toga uradili. Pa zar ne vidite da je "Knjaz Miloš" prodat i da su milioni evra otišli za prodaju, a da nijedan nije uložen ni u jedno novo radno mesto!! Vi ste pretvorili ovu državu u potrošačko društvo. Narod je toliko željan svega, čim do nekog dinara dođe on kupuje potrošna dobra, a i kredite mu dajete samo za potrošna dobra. Jer, nema tog majčinog sina koji sme da kod ove vlade uzme dugoročni kredit!! Ni za kuću, ni za fabriku, ni za neku mašinu koju treba da kupi.
Ne, vi mu nudite povoljnosti da otplati za tri, četiri meseca. Za tri, četiri meseca ne pravi se nešto što može da izdržava čoveka, nego nešto što će da mu troši novac i dalje.
U principu mi smo za koncesiju. Mi smo i za kreditna zaduženja pri izgradnji, nešto što vi, ne znam iz kog razloga, izbegavate. A, možda postoji neki konzorcijum kod nas koji bi mogao da uzme kredit i da ovo izgradi. Taj će verovatno biti odbačen u ponudi pred komisijom. U principu "za izgradnju smo, za koncesije smo". Ali smo za potpunu otvorenost u radu. Ali smo za to da izbor bude pred svim građanima Srbije i da reference onoga ko je dobio date građanima Srbije na uvid.
A ne kao ovaj deo koji se sada radi, koji je otet Borovici, za koji ne znate u stvari ko ga radi. Dali ste ga Austrijancu, a radi ga Preduzeće za puteve iz Užica. Za jedan sitan procenat koji će imati od toga. Ako je moglo taj put da radi Preduzeće za puteve Užice, kako to da nije moglo da dobije koncesiju? Kako to da se našla firmica, koja je uzela "kajmak" a našim radnicima ostavila da lome mašine?
Deonica od Horgoša do Beograda je izuzetno laka za rad, jeftina za izgradnju, ima samo jedan most i tu bi trebalo da Vlada Srbije razmisli bezmalo o pobuni jednog dela Srema, koji insistira na tome da se kvota mosta skine na nivo koji je prihvatljiv za vozače, da svrate na obalu Dunava ili u neki sremski grad, a ne da ide gore, po nebesima, na visokim stubovima, prateći kvotu koju ima postojeći most!
Pa, zato, ako već znate koliko taj put košta, koliko vredi ova koncesija, a ni idejni projekat ne postoji, onda, evo, imate vremena i da se umešate u to da ovaj most bude urađen u skladu i sa zahtevima struke i sa zahtevima građana.
Znam da će mnogi poslanici izbegavati da diskutuju o ovome, posebno predstavnici lokalne samouprave. Pošto je u ministrovim rukama i nož i pogača – ako ti da pare, imaćeš puteve. Ako ti ne da pare, nećeš. Ako ga kritikuješ, nema para. Ako je zainteresovan da negde dobije izbore, ministar će da obezbedi i puteve, i prugu, i jeftin voz do Beograda. Ministar je takav, procenio kako može da bude parlamentarna stranka i koristi to što je novac za tri ministarstva u njegovom resoru.
Tako ste zamislili Vladu, tako i vladajte, tako i radite! Ali, ovo je počela bitka za parlamentarna mesta. Imali smo navalu ove političke stranke, sa njenim zakonima, a evo sada navalica od "našeg dragog" ministra, koji brine o kapitalu u investicijama. E, ako već imamo kapitala u investicijama hajde da to podelimo ravnopravno. Hajde da od toga, bar, svaki građanin Srbije ima podjednaku korist.