TREĆA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.05.2005.

25. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

25. dan rada

20.05.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 14:25 do 21:35

OBRAĆANJA

Milomir Minić

Socijalistička partija Srbije
Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege i poštovani ministre, mislim da je ministar Ilić rekao suštinu, i samo još možda nekoliko zapažanja.
Smatram da se pred Republičkim parlamentom nalaze dve dobre odluke i poslanički klub SPS će ih podržati. Sigurno je da ove odluke spadaju u red najvećih investicionih inicijativa koje smo mi imali u poslednjih nekoliko godina. Možda oko našeg opredeljenja za Evropu nema dileme da su transportni koridori najveće razvojne šanse sa kojima Srbija raspolaže.
O oba ova pravca mislim da su dobro postavljeni u ovim odlukama. Ovo su razvojni projekti koji su direktno u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog toga ovo jesu važne odluke i veoma su odgovorne. Ovom odlukom se samo počinje inicijativa za realizaciju ovih projekata, a konačnu reč će opet dati parlament. Mislim da postoje neka iskušenja u samoj realizaciji projekata, o kojima mora i parlament, i Vlada i cela naša javnost da vode računa.
Kada je reč o "Ibarskoj magistrali", 20 godina se u Srbiji raspravlja da li graditi Ibarsku magistralu ili autoput "Južni Jadran"?! Želim samo da iznesem dve činjenice. Danas u koridoru Ibarske magistrale živi 4,5 miliona građana Srbije. Znači, pola Srbije živi u tom koridoru, da brojimo, negde 20 - 30 velikih gradova. Izgradnja ove investicije i ovog autoputa zaista pruža jednu veliku šansu razvoju i centralne i zapadne Srbije.
Studije koje smo radili, kada smo radili glavni projekat Ibarske magistrale, pokazuju da ove godine na Ibarskoj magistrali mi imamo dnevni prosečni godišnji saobraćaj od 8.000 vozila. Procena je da ćemo 2015. godine imati oko 15.000 vozila, a 2020. godine 20.000 vozila.
Znači, ovaj putni pravac u Srbiji ispunjava najviše evropske standarde da se gradi autoput kroz Srbiju. Time se otklanja još jedna velika nesrazmera u razvoju Srbije. O tome sam prošli put govorio, kada smo govorili o železnici. Svi su pravci kroz Srbiju izgrađeni: Sever - Jug, a nemamo komunikacije Istok - Zapad.
Izgradnja ovog autoputa zaista omogućava jednu prirodnu integraciju Srbije i stvara uslove za ravnomeran razvoj svih naših krajeva. Mene je malo začudila inicijativa parlamenta u Vojvodini da se ne vezuju delovi autoputa od Mađarske granice do Beograda sa "Ibarskom magistralom". Danas u svetu postoji mnogo kapitala koji želi da investira u putnu mrežu, posebno na ovako značajnim projektima, ali nije lako dovesti investitore. Kada smo mi razgovarali o ovim koridorima pre nekoliko godina, da bi dali koncesije i doveli investitore, svi su bili zainteresovani da uzmu u koncesiju pravac Niš - Beograd.
Znači, da bi se obezbedila projekcija isplativosti tih projekata mora se "povezati" prihod i mislim da je Vlada izabrala jednu dobru orijentaciju da poveže jedan saobraćajni koridor.
Danas mi na Koridoru 10 od mađarske granice do Niša već imamo u proseku 8 hiljada vozila, sa istim onim procenama da se u narednih deset godina taj obim saobraćaja može povećati na 20 hiljada.
Borba za koridore, i mislim da je ministar tu sasvim u pravu, ali ceo parlament zna da su veliki interesi kojim putevima doći na to veliko tržište jugoistoka Evrope, koje broji oko 250 miliona stanovnika. Nisu za potcenjivanje ni ovi pravci preko Rumunije, ni pravci Grčka, Italija, srednja i zapadna Evropa. Najbolja odbrana naših koridora jeste ako se gradi. To su pozitivne stvari i svi dobijaju. Dobija privreda, dobijaju građani bezbedan i dobar saobraćaj, a naša privreda se osposobljava da može biti konkurentna na evropskom tržištu.
Ako uzmemo samo zapadnu Srbiju, koja može biti dobar proizvođač voća, ako ne želimo da budemo Afrika u proizvodnji hrane, moramo imati dobre komunikacije, ali se nalazimo pred velikim obavezama kako te koncesije sprovesti, kako doći do što boljeg partnera.
Kakvo je iskustvo Srbije sa koncesijama? Iskustvo Srbije sa koncesijama nije dobro i imali smo jako malo. O jednoj je, takođe, tadašnji parlament odlučivao u Srbiji, kada je odlučivao o gradnji prve železničke pruge u Srbiji. Imali smo veliku aferu. Znači, jako je važno da se veoma kompetentno i sa pozicije odbrane naših interesa radi, idejni projekat da se završi, da se radi taj akt o koncesiji, jer on mora da bude tako dobro urađen, jer ćemo se kao zemlja za 20 godina baviti tom investicijom.
Kada dajemo koncesiju izuzimamo deo svoje zemlje iz sopstvene nadležnosti i ustupamo drugome, tako da gradnja autoputeva neće biti samo polaganje ovih kolovoznih traka, nego izgradnja čitave moderne industrije, usluga, turizma i svega ostalog. Zato je veoma bitno da u izradi tih dokumenata zaštitimo naš interes.
U našem najbližem okruženju poslednja koncesija je bila u Mađarskoj: radili su Francuzi i sada vode spor o isplativosti tog projekta – traže odgovarajuće produženje, jer navodno te investicije nisu bile rentabilne. Znači, pred Vladom, ali isto tako i pred ovim parlamentom, stoji velika odgovornost da se taj posao uradi na način da se dobiju dobri investitori, koji će biti dobri garanti da će taj posao biti uspešan.
Ovde se pominje za Ibarsku magistralu 20 godina, i za pravac Niš-bugarska granica do 25 godina. Pominje se jedna mala nadoknada. Nije bitno u ovakvim projektima kolika će biti nadoknada. Najvažnije je da mi dobijemo investitora koji će u kratkom roku završiti tu investiciju i u dobrom stanju predati te magistralne pravce Srbiji kada isteknu rokovi. Mislim da su to đavolski komplikovani poslovi od kojih će, u zavisnosti od toga kako budu urađeni, Srbija imati velike koristi ili će biti u problemima.
Sugerisao bih Vladi, da imamo loše iskustvo posle otvaranja, da naše građevinarstvo danas nema dovoljne reference da učestvuje na tenderima. Mogu biti favorizovane strane firme, i zato sigurno mislim da je ovo tako kolosalni razvojni projekat za Srbiju (sigurno će se nekoliko vlada promeniti), da je potrebna čvrsta odlučnost ovog parlamenta i jedna velika kontrola nad ovako značajnim projektima. Uveren sam da će investicija biti više nego što je ministar rekao, oko 1,5 milijardi evra, jer su naši stručnjaci uzeli po prvim projektima da kilometar punog autoputa košta 6 miliona evra. U našim uslovima mislim da će biti više, ali je to idejni projekat za koji se očekuje da bude završen u julu ili u septembru mesecu, daće sve te pozitivne elemente. Znači, cela Srbija će morati veoma dobro da se pripremi da bi ovako jedan veliki poduhvat mogao da bude realizovan.
Zato smatram da, uz nekoliko prednosti koje Srbija ima kao komparativne prednosti, saobraćajni koridori su na "broju jedan" i zato je ova odluka značajna. Bilo bi dobro da se vratimo u parlament što pre kada bude donošena konačna odluka i ako budemo imali punu podršku svih subjekata u Republici, mislim da valorizacija ovoga što Vlada Srbije danas predlaže može biti veoma pozitivna za našu ekonomiju, za građane Srbije i za ukupnu valorizaciju onoga što mi možemo da očekujemo u narednom periodu.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, teško je pred ovakvim izazovom biti potpuno opozicija, ali kada znate da se radi o vladi kojoj preti izglasavanje nepoverenja, vladi u čiji veliki broj ministara poslanici SRS nemaju poverenja, onda me čudi ova hitrina i ovo iznurivanje narodnih poslanika, da bi ove tačke bile donete pre priče o izglasavanju nepoverenja Vladi Republike Srbije.
Bili ste u stanju da nas pomorite noćnim radom da bi ova tačka stigla na dnevni red dok ste vi još na vlasti. Zbog toga, a i zbog još nekih sitnih detalja, imam veoma uzdržan stav o predlogu za davanje koncesija i pokušaću da to obrazložim, tako da bi i građani, a i vi koji ćete odlučivati o svemu ovome, shvatili o čemu se ovde zapravo radi.
Srbija ima potrebu za velikim građevinskim radovima. Srbija ima potrebu za javnim radovima u putogradnji, a rekao bih da bi trebalo Srbija da se baci i na reke zato što od reka mogu da postanu izvanredni plovni putevi, na rekama može da se zaposli mnogo ljudi, ionako se dosta novca iz budžeta daje ljudima koji ne dolaze nigde na posao.
Jeste, putogradnja je izazov. Videli ste, čim je DOS došao na vlast, putogradnja je postala osnovna priča tadašnje vlade; i čak je najvećem kriminalcu u Srbiji dato pravo da radi na putogradnji i ovde ga je lično predsednik vlade branio kao čoveka koji je imao najbolju ponudu!! U putogradnji, a to je počelo još od kada su formirana prva transportna preduzeća u Americi, uvek caruje mafija!
Postavlja se pitanje, koliko mi zrelo idemo u sve ove poslove, sada kada nam je država na izdisaju. Država u kojoj milion ljudi ne radi, u kojoj preti smanjenje penzija za 35-40 posto, pošto MMF više ne da da se slavina otvara kada treba da dođe rok za isplatu penzija, odjednom hoće da investira milijardu, dve milijarde evra para koje će se uliti na neki način.
Da li država ima firmu ili firme koje će moći da nose ovaj posao? Nema! Ovaj posao je namenjen strancima. Možda čak, kao i u vreme prethodne DOS-ove vlade, nekoj firmi fiktivno registrovanoj u Beču. Moguće je. Zato što ste iz istog političkog miljea. Isti mentalni sklop imate! Na isti način razmišljate i mnogi ministri koji predstavljaju male političke stranke pevaju jednu pesmu, jedno leto. Dok traje ta pesma da se završi što više poslova, da se usmeri što više poslova. Ili, da bi se stekao politički ugled, pa da pokuša stranka još jednom da uđe u parlament, ili da se ostvari materijalna dobit!
Lako je nama pričati ovde kako je teško izgraditi put od Beograda do Požege. Pa, mi to svi znamo. Ne znam zašto do Požege. Što nije do Užica? Što nije do Ovčar Banje? Kako baš dođosmo do Požege? Kako da ne uradimo do Sevojna autoput? Jeste, trasa je izuzetno teška. Ko je dan proveo na gradilištu, a ja sam proveo godine, znam kakav je to obiman poduhvat, i znam da tu trasu ne možete izbeći jer se prelaze bar dve planine. I zato se u to ubacuju delimično ili skoro izgrađeni putevi.
E, to je ono gde su se uvek pojavljivali kriminalci – naplata putarine. Naplata putarine je ovde bitna! Zato što je to neograničeni izvor sredstava. Znaju ljudi koji su se bavili Direkcijom za puteve kako to izgleda kada se izvrši kontrola i kada se dođe do tzv. neuparenih kartona, ili kada god treba novac u gotovini vlast se obraća Direkciji za puteve. Tamo se sliva novac. Znači, dati nekome na dve godine korišćenje i održavanje izgrađenih puteva, na kojima se naplaćuje putarina, da bi bio sposoban da krene u izgradnju puta, koji nam je i te kako bitan, put Beograd - Požega.
I sve se to zavije u koncesiju dugačku možda i preko 400 kilometara, nije ni bitno. Mnogo toga je ovde sumnjivo. Ako gradimo ovoliko, a gradili smo ovakve objekte i nisu to ljudi zaboravili. Radili smo prugu Beograd-Bar prema kojoj je ovo dečija igračka, i nismo imali nijednog stranog izvođača. A, zemlja bila isto tako siromašna kao i sada.
Ako gradimo taj put, jesmo li predvideli koliko će naših radnika da radi na tom putu, a koliko stranih? Postoje li neki limiti za tender? Vi znate da po Zakonu o koncesijama ministar određuje komisiju koja će sprovesti tender za koncesiju. Skupština ima pravo samo na jednog člana. Da Skupština AP Vojvodine, deo ove koncesije ide kroz Vojvodinu, prvo je dužna Vlada da traži mišljenje a onda je (i Vojvodina) dužna da da mišljenje u roku od 30 dana. Čini mi se da zakon nije predvideo - a šta ako da negativno mišljenje?!
Hoće li tu doći do sukoba? Jer, ako je već upletena AP i ako se od nje traži mišljenje, šta njeno negativno mišljenje znači u čitavom ovom poslu? Naravno, konačnu odluku doneće Vlada. A, šta ako u međuvremenu bude izglasano nepoverenje Vladi? A, to je sve tu pred nama.
Nažalost, možda neće. Inače, ovo je Vlada kojoj treba odmah izglasati nepoverenje. Nažalost, možda neće. Jer, time samo odlažete agoniju i pružate priliku još nekim kriminalcima da se umešaju u budžet ili u zaduženja koja nas čekaju kod stranih banaka. Evo, i danas će nam Svetska banka dati jedno 80 miliona evra kredita. Hoćemo li živeti bolje posle tih kredita?!
Koliko smo kredita uzeli od 2000. godine do danas, pa šta smo od toga uradili. Pa zar ne vidite da je "Knjaz Miloš" prodat i da su milioni evra otišli za prodaju, a da nijedan nije uložen ni u jedno novo radno mesto!! Vi ste pretvorili ovu državu u potrošačko društvo. Narod je toliko željan svega, čim do nekog dinara dođe on kupuje potrošna dobra, a i kredite mu dajete samo za potrošna dobra. Jer, nema tog majčinog sina koji sme da kod ove vlade uzme dugoročni kredit!! Ni za kuću, ni za fabriku, ni za neku mašinu koju treba da kupi.
Ne, vi mu nudite povoljnosti da otplati za tri, četiri meseca. Za tri, četiri meseca ne pravi se nešto što može da izdržava čoveka, nego nešto što će da mu troši novac i dalje.
U principu mi smo za koncesiju. Mi smo i za kreditna zaduženja pri izgradnji, nešto što vi, ne znam iz kog razloga, izbegavate. A, možda postoji neki konzorcijum kod nas koji bi mogao da uzme kredit i da ovo izgradi. Taj će verovatno biti odbačen u ponudi pred komisijom. U principu "za izgradnju smo, za koncesije smo". Ali smo za potpunu otvorenost u radu. Ali smo za to da izbor bude pred svim građanima Srbije i da reference onoga ko je dobio date građanima Srbije na uvid.
A ne kao ovaj deo koji se sada radi, koji je otet Borovici, za koji ne znate u stvari ko ga radi. Dali ste ga Austrijancu, a radi ga Preduzeće za puteve iz Užica. Za jedan sitan procenat koji će imati od toga. Ako je moglo taj put da radi Preduzeće za puteve Užice, kako to da nije moglo da dobije koncesiju? Kako to da se našla firmica, koja je uzela "kajmak" a našim radnicima ostavila da lome mašine?
Deonica od Horgoša do Beograda je izuzetno laka za rad, jeftina za izgradnju, ima samo jedan most i tu bi trebalo da Vlada Srbije razmisli bezmalo o pobuni jednog dela Srema, koji insistira na tome da se kvota mosta skine na nivo koji je prihvatljiv za vozače, da svrate na obalu Dunava ili u neki sremski grad, a ne da ide gore, po nebesima, na visokim stubovima, prateći kvotu koju ima postojeći most!
Pa, zato, ako već znate koliko taj put košta, koliko vredi ova koncesija, a ni idejni projekat ne postoji, onda, evo, imate vremena i da se umešate u to da ovaj most bude urađen u skladu i sa zahtevima struke i sa zahtevima građana.
Znam da će mnogi poslanici izbegavati da diskutuju o ovome, posebno predstavnici lokalne samouprave. Pošto je u ministrovim rukama i nož i pogača – ako ti da pare, imaćeš puteve. Ako ti ne da pare, nećeš. Ako ga kritikuješ, nema para. Ako je zainteresovan da negde dobije izbore, ministar će da obezbedi i puteve, i prugu, i jeftin voz do Beograda. Ministar je takav, procenio kako može da bude parlamentarna stranka i koristi to što je novac za tri ministarstva u njegovom resoru.
Tako ste zamislili Vladu, tako i vladajte, tako i radite! Ali, ovo je počela bitka za parlamentarna mesta. Imali smo navalu ove političke stranke, sa njenim zakonima, a evo sada navalica od "našeg dragog" ministra, koji brine o kapitalu u investicijama. E, ako već imamo kapitala u investicijama hajde da to podelimo ravnopravno. Hajde da od toga, bar, svaki građanin Srbije ima podjednaku korist.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Hvala. Za reč se javio predsednik poslaničke grupe DS Dušan Petrović. Izvolite, gospodine Petroviću.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, pre nego što pređem na debatu o ovoj tački dnevnog reda, zaista moram da iskažem svoje duboko nezadovoljstvo time što je ceo parlament ovde juče bio, ili danas, "držan" do 04,30 časova da bi se ministar Lončar, valjda kad se ispavao i ne znam šta sve jutros uradio, sanjao, setio da bi trebalo da povuče zakon. Ne može se tako u Evropu.
Nadam se da je to poslednji put da je 250 poslanika ove skupštine, koju je narod izabrao, većina poslanika koji su izabrali ovu vladu, bilo pod torturom izvršne vlasti. Nadam se da parlamentarna većina više neće dozvoliti da bude predmet te torture.
Što se tiče nas iz opozicije, mi smo tu da branimo svoje političke stavove i svoja politička ubeđenja. Mogli ste da nas držite ovde i 10 dana, mi bismo svoj posao radili. To, prosto, kao što i sami vidite, nema bilo kakvog smisla.
Znači, da pređem na ovu tačku dnevnog reda, DS drži da je od vitalnog značaja za državu da unapredi infrastrukturu i u okviru infrastrukture da, ako ne prvenstvenog, onda svakako među prva dva ili tri sistema po važnosti, bitno da se izgradi putna infrastruktura.
Pre nekoliko dana sam sa kolegama iz DS i DSS bio na jednoj parlamentarnoj ekskurziji u zapadnoj Nemačkoj. Tu smo na mnogo važnih mesta istakli potrebu da se Koridor 10 postavi kao jedan od prioritetnih državnih ciljeva i pokušali da približimo svoje viđenje bitnosti ostvarenja ovog velikog infrastrukturnog projekta za celu državu i naciju.
Potpuno je, po mom mišljenju, sa one strne političke mudrosti, biti a priori protiv određenog pristupa rešenju ovog problema. Nisam po definiciji protiv toga da se ovo pitanje rešava tako što će biti doneta odluka o davanju određenih putnih pravaca na koncesiono korišćenje onima koji za to budu bili spremni da ispune državi najbolje uslove. Zbog toga ću potpuno dobronamerno da postavim neka pitanja ministru i očekujem da će on ovaj parlament obavestiti o svojim pogledima na ta pitanja.
Pre svega, interesuje me kakav je stav gospodina Ilića, a samim tim i Vlade, pošto je ovo Vladini predlog, a ne predlog Ministarstva kapitalnih investicija, na to što nije urađena studija izvodljivosti ni za jedan od ovih predloženih putnih pravaca, ni za jedan od ovih predloga koncesija.
Po članu 100. Zakona o planiranju i izgradnji neophodno je da bude utvrđeno, pre nego što se otvori ova procedura, sve što je nužno da bi mogla da bude doneta odgovarajuća odluka. Ta studija izvodljivosti je postala sastavni deo našeg života, jer dok nismo dobili Studiju izvodljivosti od Evropske unije, nismo mogli da napravimo taj formalni korak napred u prključenju Evropskoj uniji. Studija izvodljivosti je potrebna i za svaki put koji država ima nameru da radi na bilo koji način, bilo kao investitor, bilo tako što će putem koncesionog ugovora angažovati nekog izvođača.
Dakle, kako za putni pravac od Horgoša do Novog Sada, od Novog Sada do Beograda, od Beograda do Požege, tako i za putni pravac od Niša do Dimitrovgrada, kako Zakon o planiranju i izgradnji kaže, neophodno je bilo prvo utvrditi od strane onih koji su za to licencirani, sposobni da to učine, kojim bi to trasama ovi putni pravci trebalo da idu? Na osnovu toga, bilo bi moguće utvrditi koliko bi to koštalo.
Neophodno je utvrditi koliki je predviđen obim saobraćaja tim putnim pravcima, kolika je frekvencija saobraćaja; koliko svaki dan automobila, kamiona, vozila prođe putnim pravcem od Subotice do Novog Sada, od Novog Sada do Beograda, od Beograda do Požege i od Niša do Dimitrovgrada.
Niko ne može da da prognozu i da donese odluku o tome da li je verovatna isplativost izgradnje ovih putnih pravaca, dok nemamo na jedan validan način utemeljen dokaz o tome kolika je gustina saobraćaja na ovim putevima. Naravno, ono što je veoma bitno i što se ne čini uvek kao važna stvar, a to su uticaji na životnu sredinu koji, takođe, moraju biti bitan element studije izvodljivosti.
Koliko mogu da vidim iz materijala koji je ovoj skupštini priložen, Vlada Republike Srbije je na predlog ministra Ilića prosledila ovoj skupštini Predlog za donošenje odluke o koncesiji, a da nema te studije izvodljivosti, iako je to izričita zakonska naredba. U 2003. godini, tadašnja vlada je donela Uredbu koja je regulisala prostorni plan, a tiče se taj prostorni plan ovog putnog koridora od Niša do Dimitrovgrada. Kako stoje stvari, postoje četiri moguće trase kojim bi put od Niša do Dimitrovgrada mogao da ide, pa će sigurno ministar ovde obavestiti parlament o tome zašto je izabrana baš ova trasa koja stoji u Predlogu koji se nalazi pred ovim parlamentom.
Zašto ne neka od preostale tri trase? Na osnovu kojih parametara je ministar predložio Vladi, a Vlada ovom parlamentu da se baš ova tzv. "brdska ili planinska trasa" nađe ovde pred nama? Onda jedno zaista pitanje koje zbunjuje, na koje građani, a i mi ovde očekujemo da dobijemo odgovor: koliko se da videti iz ovog projekta, budućem koncesionaru će biti ustupljeno naplaćivanje putarine na putnim pravcima koji su već gotovi i koje je Republika Srbija, od para, novca poreskih obveznika, izgradila.
Koliko mogu da vidim, trebalo bi da putarina od Beograda do Subotice bude ustupljena, putarina koju sada ubira Direkcija za puteve, odnosno Ministarstvo kapitalnih investicija, odnosno Ministarstvo finansija Republike Srbije i budžet Republike Srbije, onome ko dobije pravo da gradi put od Subotice do Požege.
Ukoliko budemo usvojili Predlog Vlade, ovaj parlament više nikakav uticaj nema na to kakav će ugovor o koncesiji biti zaključen. Prepuštamo Srbiju u ruke Vlade i u ruke gospodina Ilića. Ne želim ništa loše tu da prejudiciram, želim da otvorim to pitanje i da oni zaključe ugovor sa budućim izvođačem radova – da oni odrede kada bi ti radovi trebalo da počnu, da oni odrede koliko dugo će taj koncesionar naplaćivati putarinu sa puteva koji su već završeni novcem poreskih obveznika Srbije.
Pitanje koje takođe želim da postavim gospodinu Iliću jeste, zašto ne postoji predlog da se radi cela magistrala, odnosno ceo put koji bi trebalo da poveže Beograd sa južnim Jadranom? Zašto samo do Požege? Šta ćemo da radimo od Požege do crnogorske granice?
Po kom je to rezonu sada Požega? Ja, inače, veoma volim i imam dosta prijatelja u Požegi i u Čačku, ali zašto do Požege? Kako će sada, ovde vidim nekoliko poslanika vladajuće većine iz Šapca, ja sam opozicija pa nemam problem da objasnim kada Vlada nešto loše uradi, ali ima ovde iz SPO iz Bogatića, ima iz Šapca jedan poslanik iz G-17 plus, jedan je iz DSS, ili poslanici iz Valjeva, kako će oni da objasne svojim građanima zašto se taj Krak ne širi prema Šapcu i prema Valjevu, nego baš do Požege ide?! Naravno, ovo je jedan primer i pretpostavljam da će ministar dati adekvatan odgovor.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Izvinite gospodine Petroviću, da li koristite i drugih 10 minuta?
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Demokratska stranka – Boris Tadić
Koristim i drugih 10 minuta.
Veoma je bitna odluka i šta ćemo sa Kragujevcem da radimo. Veliki broj poslanika sa velikim zanimanjem očekuju odgovor, a zašto Kragujevac ne bi sa najvećom frekvencijom saobraćaja, između jednog grada i autoputa i Koridora 10, sa najvećim brojem saobraćajnih nezgoda, sa najmanjom bezbednošću na putevima, zašto nema autoputa između Kragujevca i Beograda.
Ali, dobro, svako naseljeno mesto i svaki grad u Srbiji može da postavi ovo pitanje i to je odgovor zašto je potrebno prvo uraditi studiju izvodljivosti, da bi svaki poslanik ovde i svaki građanin Srbije mogao na osnovu činjenica da prosudi da li je Vlada, ministarstvo i ovaj parlament, da li su doneli dobru odluku ili ne. Ova skupština će u danu za glasanje doneti jednu od najvažnijih odluka, koja će uticati na ubrzanje privrednog razvoja Srbije ili će onemogućiti ubrzanje privrednog razvoja Srbije. Ukoliko Srbija donosi loše odluke ovakve vrste, ukoliko ne budemo uspeli da podignemo svoju infrastrukturu na najbolji mogući način, u što kraćem vremenu, nećemo uspeti da se priključimo EU onoliko brzo koliko je to moguće.
Želim da pohvalim ministra Ilića za jednu izjavu i za jednu nameru koju je obelodanio pre nekoliko dana, a to je: da čisti rečni tok Save, da otvori jednu arteriju rečnih tokova i da povežemo zemlju sa velikim lukama u Hamburgu i sa velikim morskim lukama u zapadnoj Evropi. To je dobro i ono što je dobro treba istaći, a ono nad čim postoji senka sumnje, mora da bude na adekvatan način ovde raspravljano.
Ukoliko ne dobijemo odgovore na sve ove činjenice koje su važne, ja pozivam ovaj parlament da na sebe ne preuzima rizik donošenja odluke nad kojom neće imati kontrolu. Neće onda biti kriv predsednik Vlade i neće biti kriv gospodin Velimir Ilić, nego ćemo biti krivi mi.
Želim, i obraćam se, pre svega poslanicima vladajuće većine, da imate punu svest o tome. Blizu su izbori, dame i gospodo, prema tome, nalazite se pred donošenjem jedne od odluka koje će u bitnom uticati na to koliko ćemo brzo svoju državu uvesti u EU.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Za reč se javio zamenik predsednika poslaničke grupe DSS, Dušan Proroković.

Dušan Proroković

Demokratska stranka Srbije
Poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, ja bih voleo da je srpska privreda bar slična po svom stepenu razvoja sa nekim skandinavskim državama pa da ne moramo da pričamo o koncesijama, nego da naša privreda može da isfinansira gradnju putne, železničke i ostale infrastrukture. Nažalost, danas smo tu gde jesmo i mislim da smo se svi složili da, ili putem koncesija ili putem kreditnog zaduživanja, mi imamo jedan način da dođemo do bolje putne infrastrukture.
Koncesije se u ovom slučaju raspisuju po BOT-modelu, što mislim da je dobro, jer države koje su radile po drugim modelima nisu imale uspešne koncesije ili su ih čak poništavale zbog nekog kasnijeg razvoja događaja. Ovaj model obuhvata tri komponente, a to je: izgradnja, održavanje i korišćenje. Čak i u nekim državama zapadne Evrope gde nije bilo potrebe za koncesijom, dolazilo je do njihovog raspisivanja, ne zbog značajnijeg finansijskog priliva nego zbog problema sa održavanjem putne infrastrukture. Dešavalo se da država treba nešto da izgradi, da sa njim upravlja, isto to i da održava, dolazilo je do sukoba nadležnosti, dolazilo je do bržeg propadanja putne infrastrukture, tako da se koncesija zbog dvojakog efekta primenjivala.
Činjenica je da je kod nas stepen razvijenosti infrastrukture gori nego u okruženju. Srbija kasni u odnosu na države iz okruženja. Sam ministar je spomenuo nekoliko primera. Dakle, izgradnju autoputa Budimpešta-Split, zatim, železničkog pravca Budimpešta-Tuzla-luka Ploče, takođe, najavljuje se od jednog velikog zapadnoevropskog konzorcijuma mogućnost izgradnje "Jonsko-Jadranske magistrale", čime bi Srbija bila zaobiđena. Mi sa tim ne smemo da se pomirimo, mi to ne smemo da dozvolimo i ovo je jedan od prvih koraka koje Srbija čini kako bi stigla svoje susede i kako bi ostvarila svoj i strateški i nacionalni interes.
Naš strateški interes jeste da dođemo do bolje putne infrastrukture jeste da imamo mnogo veći stepen razmene ljudi, robe i usluga, mnogo veću frekvenciju saobraćaja na našim putnim pravcima, mnogo veću zaposlenost naših privrednih subjekata na poslovima izgradnje, a naš nacionalni interes jeste da koncesije uvezujemo, da ne dajemo samo koncesionarima profitabilne i isplative putne pravce.
Nije nikakva tajna da putni pravac Beograd-Mađarska granica jeste profitabilan. Sutra ćemo naći koncesionara za taj putni pravac, ali isto tako nije nikakva tajna da putni pravac Beograd-Požega, vrlo je diskutabilno da li je isplativ ili nije. Ali, srpski nacionalni interes jeste da pravi "Ibarsku magistralu".
Srpski nacionalni interes jeste da ima autoput do Požege, da na takav način vezuje saobraćaj iz Crne Gore za Beograd, saobraćaj sa Kosova i Metohije za Beograd. Srpski nacionalni interes jeste da o ovom pitanju ponovo razmišlja za nekoliko godina, kako bi se put i od Požege, odnosno od Čačka prema Kosovu i od Požege prema Republici Crnoj Gori, kako bi se putna infrastruktura podigla na odgovarajući nivo.
Ovo jeste velika šansa za angažovanje naših domaćih proizvodnih kapaciteta i za povećanje nivoa zaposlenosti, i mislim da naša privreda, pre svega građevinska operativa, u narednoj godini ima veliku šansu.
Slažem se sa svim prethodnim govornicima da nam je potrebna potpuna transparentnost, potpuna javnost u radu, jer pitanje raspisivanje koncesija, određivanje koncesionara, određivanje cene po kojoj će se to raditi, jeste bilo diskutabilno u nekim državama u okruženju. Mislim da sebi ne smemo da dozvolimo taj luksuz da se u Srbiji ponovo otvaraju nove afere, ali ne smemo da dozvolimo sebi ni taj luksuz da teramo strane investitore od Srbije.
Isto tako ne bih se složio sa prethodnim govornikom. Pitanje projekta koji se donosi pre izdavanja koncesije je vrlo diskutabilno. Znate šta, možda će koncesionar imati mnogo bolje tehničko rešenje, nego što je Ministarstvo ili Vlada Republike Srbije predvidela. Možda će koncesionar naći opravdanje da nešto izgradi, ili svoj finansijski, tehnički, bilo kakav drugi interes i to jeste tako rađeno i u drugim državama.
Takođe, pitanje uvezivanja putarine ne stoji. Vi koncesionaru ili morate dozvoliti da produži vreme korišćenja koncesija na određenom pravcu, sa 10 na 30 godina, da bi mu se isplatio uloženi novac, ili morate da uvežete putne pravce, kako biste mu dozvolili da ubira putarinu na mnogo više kilometara, jer znate šta bi se desilo u praksi.
Pošto je manja frekvencija saobraćaja, na putu Beograd-Požega, onda bi na primer putarina od Požege do Čačka koštala 600 dinara, a pošto je mnogo veća frekvencija saobraćaja od Novog Sada do Subotice, tamo bi putarina koštala 100 dinara. Ja tu ne vidim nikakvu logiku.
Na ovaj način postiže se dvostruki efekat. Finansijski zahtevi koncesionara se ispunjavaju, a na teritoriji cele Republike Srbije se ujednačava putarina. Zbog toga DSS će podržati ovaj predlog Vlade Republike Srbije i Ministarstva za kapitalne investicije, uz još jedan poziv da želimo da sve bude transparentno i javno.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: SRS, DS, DSS i SPO-NS.
Dajem reč po tom spisku narodnom poslaniku Miloradu Beliću, a drugi na spisku je narodni poslanik Gordana Čomić.