TREĆA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 20.05.2005.

25. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

25. dan rada

20.05.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 14:25 do 21:35

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Po članu 139. Poslovnika predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine. Konstatujem da su ove dve tačke povučene sa dnevnog reda.

Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA I ČLANOVA UPRAVNOG ODBORA REPUBLIČKE AGENCIJE ZA TELEKOMUNIKACIJE

Primili ste predlog odluke koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste izveštaj Odbora za saobraćaj i veze.

Podsećam vas da, prema članu 156. stav 3. a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 156. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres.

Da li izvestilac Odbora za saobraćaj i veze želi reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 89. Poslovnika? (Ne.)

Zaključujem jedinstveni pretres.

Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke u celini.

Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA I ČLANOVE SAVETA AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Primili ste Predlog kandidata za izbor predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste izveštaje Odbora za industriju Narodne skupštine sa Predlogom odluke o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.

Pošto je Narodna skupština u okviru zajedničkog pretresa od 7-15. i 23. tački dnevnog reda, obavila jedinstveni pretres o Predlogu za izbor predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o izboru predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.

Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 16. i 17. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZA DAVANjE KONCESIJE ZA IZGRADNjU, ODRŽAVANjE I KORIŠĆENjE AUTOPUTNOG PRAVCA OD HORGOŠA DO POŽEGE, LOT-1: BEOGRAD-POŽEGA (E-763), LOT-2: HORGOŠ-NOVI SAD (E-75) I LOT-3: NOVI SAD-BEOGRAD (E-75) I AUTOPUTA E-80 OD NIŠA (PETLjA TRUPALE) DO DIMITROVGRADA (sa predlozima zaključaka)

Podsećam vas da ste za ove tačke dnevnog reda primili:

- Predlog za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputnog pravca od Horgoša do Požege, LOT-1: Beograd-Požega (E-763), LOT-2: Horgoš-Novi Sad (E-75) i LOT-3: Novi Sad-Beograd (E-75), sa predlogom zaključka;

- Predlog za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa E-80 od Niša (petlja Trupale) do Dimitrovgrada, sa predlogom zaključka.

Primili ste izveštaje Odbora za saobraćaj i veze.

Pored toga, primili ste Predlog zaključka i Informaciju o pokretanju procedure Vlade Republike Srbije za davanje koncesije za izgradnju auto-puta E-75, koji je Narodnoj skupštini podnela Skupština AP Vojvodine.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o 16. i 17. tački dnevnog reda, za koje je to predložio narodni poslanik Miloš Aligrudić, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da, prema članu 156. stav 3. a shodno članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanička članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Srpska radikalna stranka jedan sat 37 minuta 12 sekunde, Demokratska stranka Srbije jedan sat, tri minuta i 36 sekundi, Demokratska stranka – Boris Tadić 44 minuta 24 sekunde, G17 plus 37 minuta 12 sekundi, Srpski pokret obnove – Nova Srbija 21 minuta 36 sekunde, Socijalistička partija Srbije 26 minuta 24 sekunde i poslanici koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi, a to su četiri poslanika Srpskog pokreta obnove, tri poslanika Socijaldemokratske partije i jedan nezavisni poslanik, po pet minuta, saglasno članu 89. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram zajednički jedinstveni pretres o:

- Predlogu za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autopunog pravca od Horgoša do Požege, LOT-1: Beograd-Požega (E-763), LOT-2: Horgoš-Novi Sad (E-75) i LOT-3: Novi Sad-Beograd (E-75), sa predlogom zaključka;

- Predlogu za davanje koncesije za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa E-80 od Niša (petlja Trupale) do Dimitrovgrada, sa predlogom zaključka.

Pošto predstavnik predlagača nije stigao, dajem pauzu 15 minuta; stručne službe da hitno zovu ministra Velimira Ilića, predstavnika predlagača. Pauza 15 minuta.

(Posle pauze – 15,20)

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Nastavljamo rad.
Samo trenutak, molim da se utvrdi kvorum na početku.
Molim poslanike da ubace svoje kartice u identifikacione jedinice.
Primenom elektronskog sistema utvrđeno je da imamo kvorum za rad.
Po Poslovniku, reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, predsednik poslaničke grupe DSS-a.
Izvolite, gospodine Aligrudiću, po kom članu, molim vas?
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
Na žalost svih nas i danas sam prinuđen da vam se obratim iz istog razloga zbog koga sam ...

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Molim vas, po kom članu?
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Miloš Aligrudić

Demokratska stranka Srbije
Po članu 100. Poslovnika, jer se vređa dostojanstvo ovog doma i ponovo moram po istom osnovu da vam se obratim, po kome sam se obratio juče ujutru kada je krenula sednica.
Čovek o kome smo juče govorili, a to je Bogoljub Karić, danas se usudio da dođe ispred zgrade parlamenta, ali se nije usudio da uđe u zgradu parlamenta, jer zna šta bi ga ovde sačekalo.
Taj čovek je danas pokušao ili održao konferenciju za štampu sa jednim nesrećnim čovekom, koji je sticajem okolnosti narodni poslanik u ovom parlamentu, i nagovorio ga je, koliko sam čuo, da izgovori...
(Predsednik: Upozoravam vas, gospodine Aligrudiću.)
... da mu je DSS, ili ja lično, nudila pare da pređe kod nas. Zamislite to.
Dakle, "ko laže, taj sigurno i krade", kaže stara narodna poslovica, a ko krade, može i da ubija, a ko radi ovo sve o čemu sam govorio, mesto mu je, zna se gde, u zatvoru.
Prema tome, naš zadatak, zadatak svih nas, bez obzira na stranačku pripadnost, u ovom parlamentu, bez obzira na to kako smo ideološki opredeljeni, bio bi da očistimo društvo od takvog zla, jer takvo zlo je ništa drugo, nego "gnojna rana" na telu Srbije. Ona se mora iscediti i očistiti dobrim dezinfekcionim sredstvom.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Gospodine Aligrudiću, juče sam vas upozorio i znate da insistiram da svi poslanici, a oni su ovde tako što su ih njihove stranke ili koalicije kandidovale i to je jedini način da budu članovi ovog parlamenta, imaju ravnopravan status i ne može niko od njih da se izdvaja.
Isto tako, vi vrlo dobro znate da Skupština ima ravnopravan status prema svim građanima; svi građani mogu da šetaju ispred Skupštine i da daju izjave, isto kao, što, zahvaljujući ovom sazivu, o tome sam ja obavestio i javnost i šefove parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, mogu Skupštinu da posete. Prema tome, nema razloga za tim tonom.
Dan otvorenih vrata ovog meseca je 28. i zahtevi se primaju, molim vas, preko kabineta predsednika Skupštine. Svako ko bi probao na silu da uđe, naravno da bi imao posledice o kojima ste vi govorili.
Zahvaljujem.
Molim vas, nastavljamo gde smo stali pre pauze.
Reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite, obrazlaganje zakona.

Velimir Ilić

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, vi ste sigurno pročitali materijal o čemu se radi. Mi smo na Vladi Srbije doneli jednu odluku i dali Skupštini na razmatranje, "koncesiju za autoput Horgoš-Požega".
Autoput bi se radio u tri LOTA, potpuno nezavisna: LOT 1: Beograd-Požega, LOT 2: Novi Sad-Horgoš i LOT 3: Beograd-Novi Sad.
Vi znate da smo mi pre nekoliko meseci ponovo postali centar za saobraćaj jugoistočne Evrope i da smo dobili jedan uslov da, u naredne tri godine, moramo napraviti na Koridorima 10 autoputeve, da moramo rekonstruisati železnički koridor i da moramo uraditi određene radove na Dunavu i krak Koridora 7, a to je Sava kroz područje Srbije. Te obaveze moramo ispuniti.
Vi znate da smo mi izgubili deo Koridora 10 prema makedonskoj granici, zato što nismo završili radove koji su bili predviđeni – nismo napravili autoput i taj deo više nije sastavni deo Koridora 10, već je Koridor 10 otišao preko Niša za Dimitrovgrad, zatim u Bugarsku. U našem okruženju mnogi se bore da se neki novi evropski koridori naprave. Rumuni intenzivno rade na autoputu Budimpešta-Bukurešt, zatim, Bukurešt-Sofija, zajedno sa Bugarima, i taj koridor je u izgradnji. Hrvati žele da se uradi Budimpešta-Split, radovi su u toku.
Ako Srbija ne uradi autoputeve koji su predviđeni, izgubićemo nešto što je u ovom momentu najznačajnije kroz Srbiju, a to je Koridor 10.
Mi po sredstvima koja dobijamo – putem kreditnih linija, koliko smo kreditno sposobni za gradnju infrastrukture, posebno putne mreže – oko 80 miliona evra godišnje, to bi bilo dovoljno da za narednih 15 godina uradimo ove autoputeve. Međutim, Evropa ne želi da čeka i moramo nešto brže raditi.
Jedini način je, pošto imamo ograničenja od finansijskih institucija, svetskih i evropskih, da moramo ići na koncesije. Koncesije su jedini način da izgradimo autoputeve kroz područje Srbije, što se u svetu sada trenutno radi.
Mi moramo ubrzati proces i izgraditi autoputeve koncesijama, jer sa dinamikom kreditnih linija koju mi zadovoljavamo godišnje možemo raditi oko 20 kilometara autoputa, što je potpuno nedovoljno da bismo uradili infrastrukturu koju od nas Evropa traži.
Prema tome, već u utorak je sastanak ministara saobraćaja Evropske unije u Moskvi i razgovaraće se veoma ozbiljno o ovim koridorima, a Srbija mora dati garancije da će izgraditi autoputeve kroz svoju teritoriju.
Bilo je primedbi pokrajinskog rukovodstva i Skupštine Vojvodine, ali primedbe su nekorektne. Mi danas u 18,00 časova potpisujemo ugovor sa IBRD za 72 miliona evra kredita, kvota za ovu godinu. Svih 72 miliona evra uložiće se u Vojvodinu. Prošle godine kompletne kreditne linije na izgradnji autoputeva uložili smo u rekonstrukciju Beograd-hrvatska granica i u Vojvodini, i zbog evropskog prvenstva, u put Pančevo-rumunska granica.
Srbija se zadužila tim kreditom kao država, ali ulažemo tamo gde je najneophodnije da se uloži da bismo zadržali ove koridore o kojima sam govorio.
To politiziranje ne stoji i putna mreža Srbije je jedinstvena. Da bismo opravdali izgradnju autoputa (pošto država nema deo sredstava koja bi dala iz budžeta ili po kreditnim linijama), mi moramo uložiti i nešto u deo puta koji je urađen od Beograda ka Novom Sadu, ali to je pod kreditom i to se isto mora otplaćivati.
Prema tome, želim da razgovaramo veoma ozbiljno. Ovo je za Srbiju "biti ili ne biti", da zadržimo koridore koje imamo. Da bismo ih zadržali, moramo uložiti oko milion evra u dve godine, da bismo ove koridore osposobili da budu evropski koridori, jer magistralni put ne može biti evropski koridor. Mi smo imali sankcije, oni su nas razumeli, imali smo bombardovanja, rat, i dali su nam neke rokove do kada to moramo da završimo.
Molim vas, vi ste odgovorni ljudi, mi moramo napraviti autoputeve kroz Srbiju, moramo se uklopiti u novu koncepciju Evrope "kombinovani prevoz". To je veoma brz prevoz: sa rečnog saobraćaja na železnicu, na drum i na pomorske puteve. To je taj "kombinovani prevoz", u koga Evropa trenutno najviše ulaže. Samo Italija ulaže dve milijarde evra u ovaj projekat "kombinovanog prevoza".
Srednja Evropa je izuzetno zainteresovana za izlazak na Jadran, na morske puteve. Ako mi ne uradimo deo Koridora 10 prema "južnom Jadranu 2", kao krak Koridora 10, Hrvati će doći do Splita i mi nećemo imati interes, a niko neće finansirati naš deo autoputa.
Ovo je neophodno zbog čitave Srbije, zbog razvoja i moramo krenuti ka toj investiciji. Mislim da je interes svih narodnih poslanika da se urade dobri putevi kroz Srbiju, jer to je osnova za dalji razvoj države. Prvo, mora da se uradi infrastruktura, onda putna mreža. Mi ćemo na ovim putevima pratiti i izradu gasovoda, naftovoda i postavljanje optičkih kablova, gde god je to potrebno, (i ostalim instalacijama) što je neophodno i što se svuda u svetu koristi.
Prema tome, ovaj projekat je izuzetno dobar, ekonomski opravdan. Urađena je "studija opravdanosti" ovakvog projekta i nadam se da ćete ga vi podržati. Ne bih voleo da sada raspravljamo da li treba autoput ili ne treba, ali ovo je jedini način da ga napravimo u veoma kratkom roku.
Prema tome, da ne dužim priču, bilo je raznih kombinacija na ovom delu – da prolazi kroz zaštićenu zonu - Ovčarsko-kablarsku klisuru itd. Mi smo dali projektantima da izmeste taj deo. Po Prostornom planu, to je tako i bilo, ali ćemo ga izmestiti tako da nećemo ugroziti ni svetinje, ni zaštićena područja, već ćemo potpuno obići projektom i taj projekat će biti veoma brzo gotov.
Molim vas da podržite ovaj projekat kao najveću investiciju trenutno u Srbiji, jer velike investicije mogu pokrenuti državu, mogu biti injekcija srpskoj privredi i novim zapošljavanjima. Evropa želi najviše da ulaže u putnu mrežu, u železnicu i u energetiku. Iskoristimo ovu šansu koju nam pružaju.
Vi znate da je danas počeo najveći skup bankara IBRD, najjače finansijske institucije Evrope. Oni podržavaju ovaj projekat. Jutros je bila Svetska banka, dala je zeleno svetlo. Njeni savetnici će raditi na pripremi koncesionog akta, a kompletno su radili i predstavnici evropskih banaka, Svetske banke i MMF-a na ovoj koncesiji.
Ako želimo u Evropu, evo, uradimo autoputeve i postanimo deo Evrope. Molim vas da podržite ovaj projekat, ozbiljni smo ljudi. Ovo nije politika, ovde nisu u pitanju političke stranke i opcije. Svima nama su potrebni dobri putevi, autoputevi, kao podsticaj razvoja Srbije.
Gospodo narodni poslanici, pomozite da Srbija uđe u jedan ozbiljan projekat. Ovo je prvi veći projekat koji bi se radio i najveći projekat u poslednjih pedesetak godina. Podržimo ga i krenimo ka ovom projektu, koga čitav svet i Evropa podržava. Nadam se da ćete ga i vi podržati, da ćemo odmah raspisati tender i da ćemo imati priliku da na jesen započnemo radove na izgradnji autoputa.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Pre nego što pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici, da vas obavestim da imamo jednog ovlašćenog predstavnika za poslaničku grupu SPS, a ovlašćeni predstavnik je Milomir Minić.
Sada pitam da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Izvolite, narodni poslanik Milomir Minić.

Milomir Minić

Socijalistička partija Srbije
Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege i poštovani ministre, mislim da je ministar Ilić rekao suštinu, i samo još možda nekoliko zapažanja.
Smatram da se pred Republičkim parlamentom nalaze dve dobre odluke i poslanički klub SPS će ih podržati. Sigurno je da ove odluke spadaju u red najvećih investicionih inicijativa koje smo mi imali u poslednjih nekoliko godina. Možda oko našeg opredeljenja za Evropu nema dileme da su transportni koridori najveće razvojne šanse sa kojima Srbija raspolaže.
O oba ova pravca mislim da su dobro postavljeni u ovim odlukama. Ovo su razvojni projekti koji su direktno u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog toga ovo jesu važne odluke i veoma su odgovorne. Ovom odlukom se samo počinje inicijativa za realizaciju ovih projekata, a konačnu reč će opet dati parlament. Mislim da postoje neka iskušenja u samoj realizaciji projekata, o kojima mora i parlament, i Vlada i cela naša javnost da vode računa.
Kada je reč o "Ibarskoj magistrali", 20 godina se u Srbiji raspravlja da li graditi Ibarsku magistralu ili autoput "Južni Jadran"?! Želim samo da iznesem dve činjenice. Danas u koridoru Ibarske magistrale živi 4,5 miliona građana Srbije. Znači, pola Srbije živi u tom koridoru, da brojimo, negde 20 - 30 velikih gradova. Izgradnja ove investicije i ovog autoputa zaista pruža jednu veliku šansu razvoju i centralne i zapadne Srbije.
Studije koje smo radili, kada smo radili glavni projekat Ibarske magistrale, pokazuju da ove godine na Ibarskoj magistrali mi imamo dnevni prosečni godišnji saobraćaj od 8.000 vozila. Procena je da ćemo 2015. godine imati oko 15.000 vozila, a 2020. godine 20.000 vozila.
Znači, ovaj putni pravac u Srbiji ispunjava najviše evropske standarde da se gradi autoput kroz Srbiju. Time se otklanja još jedna velika nesrazmera u razvoju Srbije. O tome sam prošli put govorio, kada smo govorili o železnici. Svi su pravci kroz Srbiju izgrađeni: Sever - Jug, a nemamo komunikacije Istok - Zapad.
Izgradnja ovog autoputa zaista omogućava jednu prirodnu integraciju Srbije i stvara uslove za ravnomeran razvoj svih naših krajeva. Mene je malo začudila inicijativa parlamenta u Vojvodini da se ne vezuju delovi autoputa od Mađarske granice do Beograda sa "Ibarskom magistralom". Danas u svetu postoji mnogo kapitala koji želi da investira u putnu mrežu, posebno na ovako značajnim projektima, ali nije lako dovesti investitore. Kada smo mi razgovarali o ovim koridorima pre nekoliko godina, da bi dali koncesije i doveli investitore, svi su bili zainteresovani da uzmu u koncesiju pravac Niš - Beograd.
Znači, da bi se obezbedila projekcija isplativosti tih projekata mora se "povezati" prihod i mislim da je Vlada izabrala jednu dobru orijentaciju da poveže jedan saobraćajni koridor.
Danas mi na Koridoru 10 od mađarske granice do Niša već imamo u proseku 8 hiljada vozila, sa istim onim procenama da se u narednih deset godina taj obim saobraćaja može povećati na 20 hiljada.
Borba za koridore, i mislim da je ministar tu sasvim u pravu, ali ceo parlament zna da su veliki interesi kojim putevima doći na to veliko tržište jugoistoka Evrope, koje broji oko 250 miliona stanovnika. Nisu za potcenjivanje ni ovi pravci preko Rumunije, ni pravci Grčka, Italija, srednja i zapadna Evropa. Najbolja odbrana naših koridora jeste ako se gradi. To su pozitivne stvari i svi dobijaju. Dobija privreda, dobijaju građani bezbedan i dobar saobraćaj, a naša privreda se osposobljava da može biti konkurentna na evropskom tržištu.
Ako uzmemo samo zapadnu Srbiju, koja može biti dobar proizvođač voća, ako ne želimo da budemo Afrika u proizvodnji hrane, moramo imati dobre komunikacije, ali se nalazimo pred velikim obavezama kako te koncesije sprovesti, kako doći do što boljeg partnera.
Kakvo je iskustvo Srbije sa koncesijama? Iskustvo Srbije sa koncesijama nije dobro i imali smo jako malo. O jednoj je, takođe, tadašnji parlament odlučivao u Srbiji, kada je odlučivao o gradnji prve železničke pruge u Srbiji. Imali smo veliku aferu. Znači, jako je važno da se veoma kompetentno i sa pozicije odbrane naših interesa radi, idejni projekat da se završi, da se radi taj akt o koncesiji, jer on mora da bude tako dobro urađen, jer ćemo se kao zemlja za 20 godina baviti tom investicijom.
Kada dajemo koncesiju izuzimamo deo svoje zemlje iz sopstvene nadležnosti i ustupamo drugome, tako da gradnja autoputeva neće biti samo polaganje ovih kolovoznih traka, nego izgradnja čitave moderne industrije, usluga, turizma i svega ostalog. Zato je veoma bitno da u izradi tih dokumenata zaštitimo naš interes.
U našem najbližem okruženju poslednja koncesija je bila u Mađarskoj: radili su Francuzi i sada vode spor o isplativosti tog projekta – traže odgovarajuće produženje, jer navodno te investicije nisu bile rentabilne. Znači, pred Vladom, ali isto tako i pred ovim parlamentom, stoji velika odgovornost da se taj posao uradi na način da se dobiju dobri investitori, koji će biti dobri garanti da će taj posao biti uspešan.
Ovde se pominje za Ibarsku magistralu 20 godina, i za pravac Niš-bugarska granica do 25 godina. Pominje se jedna mala nadoknada. Nije bitno u ovakvim projektima kolika će biti nadoknada. Najvažnije je da mi dobijemo investitora koji će u kratkom roku završiti tu investiciju i u dobrom stanju predati te magistralne pravce Srbiji kada isteknu rokovi. Mislim da su to đavolski komplikovani poslovi od kojih će, u zavisnosti od toga kako budu urađeni, Srbija imati velike koristi ili će biti u problemima.
Sugerisao bih Vladi, da imamo loše iskustvo posle otvaranja, da naše građevinarstvo danas nema dovoljne reference da učestvuje na tenderima. Mogu biti favorizovane strane firme, i zato sigurno mislim da je ovo tako kolosalni razvojni projekat za Srbiju (sigurno će se nekoliko vlada promeniti), da je potrebna čvrsta odlučnost ovog parlamenta i jedna velika kontrola nad ovako značajnim projektima. Uveren sam da će investicija biti više nego što je ministar rekao, oko 1,5 milijardi evra, jer su naši stručnjaci uzeli po prvim projektima da kilometar punog autoputa košta 6 miliona evra. U našim uslovima mislim da će biti više, ali je to idejni projekat za koji se očekuje da bude završen u julu ili u septembru mesecu, daće sve te pozitivne elemente. Znači, cela Srbija će morati veoma dobro da se pripremi da bi ovako jedan veliki poduhvat mogao da bude realizovan.
Zato smatram da, uz nekoliko prednosti koje Srbija ima kao komparativne prednosti, saobraćajni koridori su na "broju jedan" i zato je ova odluka značajna. Bilo bi dobro da se vratimo u parlament što pre kada bude donošena konačna odluka i ako budemo imali punu podršku svih subjekata u Republici, mislim da valorizacija ovoga što Vlada Srbije danas predlaže može biti veoma pozitivna za našu ekonomiju, za građane Srbije i za ukupnu valorizaciju onoga što mi možemo da očekujemo u narednom periodu.
...
Srpska radikalna stranka

Stefan Zankov

Srpska radikalna stranka | Predsedava
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS.